Tajni jezik drveća - Kamil Defren i Suzan Simard

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-secret-language-of-trees-camille-defrenne-and-suzanne-simard

Veći deo šume živi u senci džinova koji čine najviše krošnje. Radi se o najstarijem drveću sa na stotine dece i unučadi. Posećuju svoje komšije, dele hranu, zalihe i mudrost koju su stekli tokom svojih života, sve vreme ukorenjeni u mestu. Kako postižu sve to? Kamil Defren i Suzan Simard istražuju beskrajne sisteme korenja i zamršenu komunikaciju drveća.

Lekcija: Kamil Defren i Suzan Simard; režija: Avi Ofer.

Veći deo šume živi u senci džinova

koji čine najviše krošnje.

To je najstarije drveće

koje ima na stotine dece
i na hiljade unučadi.

Posećuju svoje komšije,
deleći hranu, zalihe

i mudrost stečenu
tokom svojih dugih života.

Sve ovo postižu ukorenjeni u mestu,

nesposobni da govore,
protegnu se ili da se kreću.

Tajna njihovog uspeha
počiva ispod šumskog tla,

gde ogromni sistemi korenja
podržavaju visoka stabla nad zemljom.

U partnerstvu sa korenjem
su simbiotske gljive nazvane mikorize.

Ove gljive imaju bezbroj
razgranatih hifa u vidu niti

koje zajedno sačinjavaju miceliju.

Micelije se prostiru duž znatno većeg
prostora od ovih sistema korenja

i povezuju korenje različitog drveća.

Ove veze obrazuju mikorizalne mreže.

Putem mikorizalnih mreža,

gljive mogu da prenose resurse
i signalne molekule između drveća.

Znamo da najstarije drveće
ima najveće mikorizalne mreže

sa najviše veza sa drugim drvećem,

ali ove veze je izuzetno teško pratiti.

Razlog tome je što postoji
oko stotinu vrsta mikorizalnih gljiva -

a pojedinačno drvo može da bude u koloniji
sa desetinama različitih vrsta gljiva,

od kojih svaka stvara veze
sa određenim skupom drugog drveća,

a koji opet imaju sopstvene jedinstvene
skupove društava gljiva.

Kako bismo imali uvid u to
kako materija kruži ovom mrežom,

posmatrajmo izbliže šećer

dok putuje od zrelog drveta
do komšijske mladice.

Putovanje šećera započinje
visoko nad tlom,

u lišću najvišeg drveća
iznad šumske kupole.

Lišće koristi obilje sunca
kako bi proizvelo šećer putem fotosinteze.

Ovo esencijalno gorivo
potom putuje kroz drvo

do podnožja stabla
u vidu gustog biljnog soka.

Odatle, šećer se spušta do korenja.

Mikorizalne gljive pronalaze
vrhove korenja

i opkoljavaju ga ili prodiru
kroz spoljne ćelije korenja,

u zavisnosti od vrste gljive.

Gljive ne mogu da proizvode šećer,
iako im je potreban baš kao i drveću.

Mogu, pak,

da sakupljaju hranljive materije iz tla
mnogo efikasnije od korenja drveća -

i prebacuju te hranljive materije
u korenje drveća.

Uglavnom,

supstance teku s mesta gde ih ima više
do mesta gde su oskudnije,

ili od izvora do ušća.

To znači da šećeri putuju
od korenja drveća do hifa gljiva.

Kada šećer dospe u gljive,

putuje duž hifa kroz pore između ćelija

ili kroz naročite šuplje
transporterske hife.

Gljive apsorbuju deo šećera,

ali ostatak putuje dalje i dolazi
do korenja susednog drveta,

do mladice koja raste u senci
i ima manje šanse

da stvara šećer fotosintezom.

Međutim, zašto gljive prebacuju
materije od drveta do drveta?

Radi se o jednoj od misterija
mikorizalnih mreža.

Za gljivu ima smisla da razmenjuje
hranu i šećer iz tla sa drvetom -

obe strane imaju korist.

Gljive najverovatnije imaju manje očitu
korist od toga što su deo mreže

između drveća, ali tačno kako
nije baš najjasnije.

Možda gljive imaju koristi od veza

sa raznim različitim drvećem koje postoji

i pojačavaju svoje veze tako što
prebacuju molekule između drveća.

Ili, pak, biljke umanjuju
svoj doprinos gljivama

ako gljive ne olakšaju
razmene među drvećem.

Šta god da je razlog,

ove gljive prenose neverovatne količine
informacija među drvećem.

Kroz mikorize, drveće zna
da li hrana ili molekuli signalizatori

stižu od člana njihove
sopstvene vrste ili ne.

Mogu čak da znaju kada informacija
stiže od bliskog rođaka,

brata ili roditelja.

Kroz svoje mreže gljiva,
drveće može i da deli informacije

o događajima poput suše
ili o napadima insekata,

navodeći tako svoje komšije
da pojačaju proizvodnju zaštitnih enzima

u iščekivanju pretnji.

Zdravlje šume počiva na ovim
zapetljanim komunikacijama i razmenama.

Kada je sve tako duboko isprepletano,

ono što utiče na jednu vrstu
mora da utiče i na druge.