0:00:10.724,0:00:13.616
Veći deo šume živi u senci džinova

0:00:13.616,0:00:15.757
koji čine najviše krošnje.

0:00:15.757,0:00:17.526
To je najstarije drveće

0:00:17.526,0:00:21.003
koje ima na stotine dece[br]i na hiljade unučadi.

0:00:21.003,0:00:24.415
Posećuju svoje komšije,[br]deleći hranu, zalihe

0:00:24.415,0:00:27.618
i mudrost stečenu[br]tokom svojih dugih života.

0:00:27.618,0:00:30.094
Sve ovo postižu ukorenjeni u mestu,

0:00:30.094,0:00:33.564
nesposobni da govore,[br]protegnu se ili da se kreću.

0:00:33.564,0:00:37.132
Tajna njihovog uspeha[br]počiva ispod šumskog tla,

0:00:37.132,0:00:41.214
gde ogromni sistemi korenja[br]podržavaju visoka stabla nad zemljom.

0:00:41.214,0:00:45.779
U partnerstvu sa korenjem[br]su simbiotske gljive nazvane mikorize.

0:00:46.157,0:00:49.965
Ove gljive imaju bezbroj[br]razgranatih hifa u vidu niti

0:00:49.965,0:00:52.965
koje zajedno sačinjavaju miceliju.

0:00:52.965,0:00:57.329
Micelije se prostiru duž znatno većeg[br]prostora od ovih sistema korenja

0:00:57.329,0:01:00.505
i povezuju korenje različitog drveća.

0:01:00.505,0:01:03.517
Ove veze obrazuju mikorizalne mreže.

0:01:03.517,0:01:05.158
Putem mikorizalnih mreža,

0:01:05.158,0:01:10.010
gljive mogu da prenose resurse[br]i signalne molekule između drveća.

0:01:10.838,0:01:13.964
Znamo da najstarije drveće[br]ima najveće mikorizalne mreže

0:01:13.964,0:01:16.056
sa najviše veza sa drugim drvećem,

0:01:16.056,0:01:19.320
ali ove veze je izuzetno teško pratiti.

0:01:19.648,0:01:23.782
Razlog tome je što postoji[br]oko stotinu vrsta mikorizalnih gljiva -

0:01:23.782,0:01:28.482
a pojedinačno drvo može da bude u koloniji[br]sa desetinama različitih vrsta gljiva,

0:01:28.482,0:01:31.675
od kojih svaka stvara veze[br]sa određenim skupom drugog drveća,

0:01:31.675,0:01:36.101
a koji opet imaju sopstvene jedinstvene[br]skupove društava gljiva.

0:01:36.101,0:01:39.293
Kako bismo imali uvid u to[br]kako materija kruži ovom mrežom,

0:01:39.293,0:01:41.142
posmatrajmo izbliže šećer

0:01:41.142,0:01:44.885
dok putuje od zrelog drveta[br]do komšijske mladice.

0:01:45.237,0:01:47.518
Putovanje šećera započinje[br]visoko nad tlom,

0:01:47.518,0:01:50.553
u lišću najvišeg drveća[br]iznad šumske kupole.

0:01:50.553,0:01:55.513
Lišće koristi obilje sunca[br]kako bi proizvelo šećer putem fotosinteze.

0:01:55.513,0:01:58.116
Ovo esencijalno gorivo[br]potom putuje kroz drvo

0:01:58.116,0:02:00.749
do podnožja stabla[br]u vidu gustog biljnog soka.

0:02:00.749,0:02:04.069
Odatle, šećer se spušta do korenja.

0:02:04.069,0:02:06.947
Mikorizalne gljive pronalaze[br]vrhove korenja

0:02:06.947,0:02:10.206
i opkoljavaju ga ili prodiru[br]kroz spoljne ćelije korenja,

0:02:10.206,0:02:12.104
u zavisnosti od vrste gljive.

0:02:12.628,0:02:17.518
Gljive ne mogu da proizvode šećer,[br]iako im je potreban baš kao i drveću.

0:02:17.518,0:02:18.577
Mogu, pak,

0:02:18.577,0:02:22.406
da sakupljaju hranljive materije iz tla[br]mnogo efikasnije od korenja drveća -

0:02:22.406,0:02:25.595
i prebacuju te hranljive materije[br]u korenje drveća.

0:02:25.595,0:02:26.571
Uglavnom,

0:02:26.571,0:02:30.425
supstance teku s mesta gde ih ima više[br]do mesta gde su oskudnije,

0:02:30.425,0:02:32.322
ili od izvora do ušća.

0:02:32.322,0:02:36.354
To znači da šećeri putuju[br]od korenja drveća do hifa gljiva.

0:02:36.354,0:02:38.040
Kada šećer dospe u gljive,

0:02:38.040,0:02:41.439
putuje duž hifa kroz pore između ćelija

0:02:41.439,0:02:44.522
ili kroz naročite šuplje[br]transporterske hife.

0:02:44.522,0:02:46.592
Gljive apsorbuju deo šećera,

0:02:46.592,0:02:50.113
ali ostatak putuje dalje i dolazi[br]do korenja susednog drveta,

0:02:50.113,0:02:53.403
do mladice koja raste u senci[br]i ima manje šanse

0:02:53.403,0:02:56.047
da stvara šećer fotosintezom.

0:02:56.047,0:02:59.536
Međutim, zašto gljive prebacuju[br]materije od drveta do drveta?

0:02:59.536,0:03:02.946
Radi se o jednoj od misterija[br]mikorizalnih mreža.

0:03:02.946,0:03:07.255
Za gljivu ima smisla da razmenjuje[br]hranu i šećer iz tla sa drvetom -

0:03:07.255,0:03:09.346
obe strane imaju korist.

0:03:09.346,0:03:13.348
Gljive najverovatnije imaju manje očitu[br]korist od toga što su deo mreže

0:03:13.348,0:03:17.758
između drveća, ali tačno kako[br]nije baš najjasnije.

0:03:17.761,0:03:20.048
Možda gljive imaju koristi od veza

0:03:20.048,0:03:22.458
sa raznim različitim drvećem koje postoji

0:03:22.458,0:03:26.380
i pojačavaju svoje veze tako što[br]prebacuju molekule između drveća.

0:03:26.380,0:03:29.312
Ili, pak, biljke umanjuju[br]svoj doprinos gljivama

0:03:29.312,0:03:32.778
ako gljive ne olakšaju[br]razmene među drvećem.

0:03:32.778,0:03:34.126
Šta god da je razlog,

0:03:34.126,0:03:38.716
ove gljive prenose neverovatne količine[br]informacija među drvećem.

0:03:38.716,0:03:42.964
Kroz mikorize, drveće zna[br]da li hrana ili molekuli signalizatori

0:03:42.964,0:03:46.305
stižu od člana njihove[br]sopstvene vrste ili ne.

0:03:46.305,0:03:49.592
Mogu čak da znaju kada informacija[br]stiže od bliskog rođaka,

0:03:49.592,0:03:51.722
brata ili roditelja.

0:03:51.722,0:03:54.977
Kroz svoje mreže gljiva,[br]drveće može i da deli informacije

0:03:54.977,0:03:57.524
o događajima poput suše[br]ili o napadima insekata,

0:03:57.524,0:04:00.957
navodeći tako svoje komšije[br]da pojačaju proizvodnju zaštitnih enzima

0:04:00.957,0:04:02.999
u iščekivanju pretnji.

0:04:03.347,0:04:08.037
Zdravlje šume počiva na ovim[br]zapetljanim komunikacijama i razmenama.

0:04:08.040,0:04:10.809
Kada je sve tako duboko isprepletano,

0:04:10.809,0:04:14.823
ono što utiče na jednu vrstu[br]mora da utiče i na druge.