Jezik laganja - Noa Zandan (Noah Zandan)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-language-of-lying-noah-zandan

Dnevno čujemo od 10 do 200 laži. Iako smo kroz istoriju pokušavali da pronađemo načine na koje bismo mogli da detektujemo laži tako što bismo pratili fiziološke promene kod ljudi koji ih izriču, ove metode se nisu pokazale pouzdanima. Postoji li direktniji pristup? Noa Zandan koristi neke poznate primere laganja kao ilustraciju da možemo koristiti komunikacione nauke da analiziramo same laži.

Lekcija Noe Zandana, animacija Moving Company Animation

"Izvini, ispraznio mi se telefon."

"Nije mi ništa. Dobro sam."

"Ovi navodi su potpuno neosnovani."

"Kompanija nije bila svesna
bilo kakvog prestupa."

"Volim te."

Dnevno čujemo između 10 i 200 laži,

i provedemo veći deo naše istorije
pronalazeći načine da ih detektujemo,

od srednjovekovnih sprava za mučenje,
do poligrafa,

kontrole krvnog pritiska i disanja,
analizatora stresa u glasu,

praćenje kretanja očiju,
infracrvenih skenera mozga,

i elektroencefalograma
od skoro 200 kilograma.

Ali iako su ovi uređaji radili
pod određenim okolnostima,

većina se može prevariti
uz dovoljnu pripremu.

I nijedan nije dovoljno pouzdan
da bi bio prihvatljiv na sudu.

Ali šta ako problem nije u tehnikama,

već u osnovnoj pretpostavci da laganje
izaziva fiziološke promene?

Šta ako bismo se okrenuli
neposrednijem pristupu,

i koristili komunikacione nauke
kako bismo analizirali same laži?

Na psihološkom nivou, delom lažemo
kako bismo stvorili bolju sliku sebe,

povezivajući svoje fantazije za osobu
koju bismo voleli da budemo

umesto osobe koja jesmo.

Ali dok je naš mozak zauzet sanjanjem,
dopušta mnogim signalima da se provuku.

Naša svest kontroliše oko 5%
naših kognitivnih funkcija,

koje uključuju komunikaciju,

dok se drugih 95% dešava
bez da smo toga svesni.

Prema literaturi koja govori
o nadgledanju stvarnosti,

priče bazirane na izmišljenim iskustvima
kvalitativno su drugačije

od onih baziranih na stvarnim iskustvima.

To sugeriše da stvaranje izmišljene priče
o ličnoj temi zahteva posla

i za rezultat ima drugačiji
obrazac upotrebe jezika.

Tehnologija poznata kao
lingvistička analiza teksta

pomogla je u identifikovanju
4 takva zajednička obrasca

u podsvesnom jeziku obmane.

Prvo, lažovi manje upućuju na sebe
prilikom lažnih izjava.

Više pričaju o drugima,
često koristeći treće lice

kako bi se distancirali
i ogradili od svoje laži.

Šta zvuči više veštački:

"Apsolutno nikakva zabava
nije se odigrala u ovoj kući,"

ili "Nisam organizovao zabavu ovde"?

Drugo, lažovi teže da budu više negativni

jer podsvesno osećaju krivicu
zbog laganja.

Na primer, lažov će reći nešto ovako:

"Izvini, crkla mi je baterija na glupom
telefonu. Mrzim ovu stvarčicu."

Treće, lažovi obično objašnjavaju
događaje prostim jezikom

jer se naš mozak muči
da konstruiše složenu laž.

Rasuđivanje i procenjivanje su složene
stvari za naš mozak da preračuna.

Kao što je predsednik SAD-a
jednom prilikom insistirao:

"Ja nisam imao seksualnu vezu
sa tom ženom."

I konačno, iako lažovi teže
ka jednostavnim opisima,

imaju tendenciju da koriste duge
i uvijene rečenične strukture.

Umetajući nepotrebne reči

i nerelevantne ali činjeničke detalje
kako bi podupreli laž.

Drugi predsednik, suočen sa skandalom,
izjavio je:

"Mogu kategorički da kažem
da ova istraga nagoveštava

da niko od osoblja Bele kuće,
niko iz administracije

koja je trenutno zaposlena nije umešan
u ovaj veoma bizaran incident."

Hajde da primenimo lingvističku analizu
na neke od poznatih primera.

Uzmimo sedmostrukog pobednika
Tur de Fransa, Lensa Armstronga.

Kada poredimo intervju iz 2005.

u kojem je porekao dopingovanje

sa intervjuom iz 2013.
u kojem je priznao doping,

korišćenje ličnih zamenica poraslo je
za skoro tri četvrtine.

Primetite kontrast između
sledeća dva citata:

Prvi: "Ok, znate, neki tip u francuskoj...
u pariskoj laboratoriji

otvori vaš uzorak, znate,
Žan Fransis taj i taj, i testira ga.

I onda primite poziv iz novina i kažu vam:

'Pronašli smo šest puta
da ste pozitivni na EPO.'"

Drugi: "Ja sam se izgubio u svemu tome.
Ja sam siguran da ima još ljudi koji

to ne bi podneli, ali ja
zasigurno nisam mogao,

a ja sam navikao da kontrolišem
sve u svom životu.

Ja sam kontrolisao svaki ishod
u svom životu."

U svom poricanju, Armstrong je opisao
hipotetičku situaciju

fokusiranu na nekog drugog,

potpuno odstranjujući sebe
iz čitave situacije.

U svom priznanju,
on poseduje svoju izjavu,

zadubljujući se u svoje lične
emocije i motivacije.

Ali korišćenje ličnih zamenica
je samo jedan indikator obmane.

Pogledajmo još jedan primer
od bivšeg senatora

i kandidata za predsednika SAD-a,
Džona Edvardsa.

"Ja samo znam da je navodni otac
javno izjavio

da je on otac bebe.

Ja takođe nisam bio angažovan
u bilo kakvoj aktivnosti

koja je zahtevala, složila se
ili podržavala bilo kakve isplate

ženi ili navodnom ocu bebe."

To nije samo uvijeni način da se kaže:
"Beba nije moja.",

nego Edvards nikada druge stranke
ne oslovljava imenom,

umesto toga govori "ta beba",
"žena" i "navodni otac".

Hajde sada da vidimo šta je imao da kaže
u svom priznanju očinstva.

"Ja sam Kvinin otac.

Uradiću sve što je u mojoj moći
da joj pružim

ljubav i podršku koju zaslužuje."

Izjava je kratka i direktna,

dete je oslovljeno po imenu i adresira se
njegova uloga u njenom životu.

I kako možete primeniti ove tehnike
osmatranja laži u svom životu?

Prvo, setite se da su mnoge laži
na koje nailazimo u svakodnevnom životu

mnogo manje ozbiljne od ovih primera,
i možda čak bezopasne.

Ali ipak je vredno truda
biti svestan jasnih znakova

kao što su minimalno korišćenje
ličnih zamenica, negativni jezik,

jednostavna objašnjenja
i uvijena formulacija.

Možda će vam pomoći da izbegnete
precenjene akcije,

neefikasan proizvod ili čak užasnu vezu.