< Return to Video

Pomozimo izbeglicama da se razvijaju, a ne samo da prežive

  • 0:01 - 0:03
    Počela sam da radim sa izbeglicama
  • 0:03 - 0:06
    jer sam želela da donesem promenu,
  • 0:06 - 0:10
    a donošenje promena počinje
    pričanjem njihovih priča.
  • 0:10 - 0:12
    Kada se sretnem sa izbeglicama,
  • 0:12 - 0:15
    uvek im postavljam pitanja.
  • 0:15 - 0:17
    Ko je bombardovao vašu kuću?
  • 0:17 - 0:20
    Ko je ubio vašeg sina?
  • 0:20 - 0:24
    Da li je ostatak vaše porodice preživeo?
  • 0:24 - 0:26
    Kako se snalazite
  • 0:26 - 0:28
    u vašem životu u izgnanstvu?
  • 0:28 - 0:31
    Ali postoji jedno pitanje
    za koje mi se uvek čini
  • 0:31 - 0:34
    da najviše otkriva, a to je:
  • 0:34 - 0:36
    "Šta ste poneli sa sobom?
  • 0:36 - 0:38
    Šta je bila ta najvažnija stvar
  • 0:38 - 0:40
    koju ste morali da ponesete sa sobom
  • 0:40 - 0:44
    kada su bombe eksplodirale
    u vašem gradu,
  • 0:44 - 0:48
    a naoružane grupe
    se približavale vašoj kući?"
  • 0:48 - 0:51
    Sirijski dečak izbeglica kojeg poznajem
  • 0:51 - 0:53
    rekao mi je da nije oklevao
  • 0:53 - 0:57
    kada je njegov život
    bio u neposrednoj opasnosti.
  • 0:57 - 1:00
    Uzeo je svoju diplomu srednje škole,
  • 1:00 - 1:02
    i kasnije mi je rekao zašto.
  • 1:02 - 1:05
    Rekao je: "Uzeo sam
    moju diplomu srednje škole
  • 1:05 - 1:08
    jer je moj život zavisio od nje."
  • 1:08 - 1:12
    I rizikovao bi svoj život
    da uzme tu diplomu.
  • 1:12 - 1:15
    Na putu za školu,
    izbegavao bi snajperiste.
  • 1:15 - 1:18
    Njegova učionica se ponekad tresla
  • 1:18 - 1:21
    od zvukova bombi i granata,
  • 1:21 - 1:24
    i njegova majka mi je rekla:
  • 1:24 - 1:27
    "Svakoga dana,
    rekla bih mu svakoga jutra:
  • 1:27 - 1:30
    'Dušo, molim te, ne idi u školu.'"
  • 1:30 - 1:33
    A kada je insistirao, rekla je:
  • 1:33 - 1:38
    "Zagrlila bih ga kao da je poslednji put."
  • 1:38 - 1:39
    Ali rekao je svojoj majci:
  • 1:39 - 1:42
    "Svi smo mi uplašeni,
  • 1:42 - 1:44
    ali naša rešenost da diplomiramo
  • 1:44 - 1:48
    je jača od našeg straha."
  • 1:48 - 1:51
    Ali jednog dana,
    porodica je dobila užasne vesti.
  • 1:51 - 1:54
    Hanijeva tetka, njegov teča i njegov rođak
  • 1:54 - 1:56
    su ubijeni u svojim domovima jer su odbili
  • 1:56 - 1:58
    da napuste svoju kuću.
  • 1:58 - 2:00
    Njihovi vratovi su presečeni.
  • 2:00 - 2:03
    Bilo je vreme da se beži.
  • 2:03 - 2:05
    Otišli su tog dana,
    odmah, u svojim kolima,
  • 2:05 - 2:08
    sa Hanijem sakrivenim pozadi
    jer su se suočavali
  • 2:08 - 2:12
    sa kontrolnim punktovima
    pretećih vojnika.
  • 2:12 - 2:15
    Prešli bi granicu sa Libanom,
  • 2:15 - 2:18
    gde bi pronašli mir.
  • 2:18 - 2:24
    Ali bi započeli život
    mukotrpnih poteškoća i monotonije.
  • 2:24 - 2:27
    Nisu imali izbora
    nego da izgrade kolibu
  • 2:27 - 2:29
    pokraj blatnjavog polja,
  • 2:29 - 2:31
    i ovo je Hanijev brat Ašraf,
  • 2:31 - 2:33
    koji se igra napolju.
  • 2:33 - 2:35
    Tog dana, priključili su se
  • 2:35 - 2:40
    najvećoj populaciji izbeglica na svetu,
  • 2:40 - 2:43
    u zemlji Libanu, koja je mala.
  • 2:43 - 2:46
    Ima samo četiri miliona građana,
  • 2:46 - 2:50
    i milion sirijskih izbeglica koje tu žive.
  • 2:50 - 2:54
    Ne postoji grad, selo ili varošica
  • 2:54 - 2:58
    koje nije domaćin sirijskim izbeglicama.
  • 2:58 - 3:02
    To je darežljivost i humanost
  • 3:02 - 3:04
    koja je izuzetna.
  • 3:06 - 3:09
    Mislite o tome na ovaj način,
    proporcionalno.
  • 3:09 - 3:11
    To bi bilo kao kad bi
  • 3:11 - 3:14
    čitava populacija Nemačke,
  • 3:14 - 3:16
    80 miliona ljudi,
  • 3:16 - 3:21
    prebegla u Sjedinjene Države
    za svega tri godine.
  • 3:21 - 3:24
    Polovina čitave populacije Sirije
  • 3:24 - 3:26
    je sada iskorenjena,
  • 3:26 - 3:28
    većina njih unutar zemlje.
  • 3:28 - 3:31
    Šest i po miliona ljudi
  • 3:31 - 3:34
    je pobeglo da spasu svoje živote.
  • 3:34 - 3:36
    Mnogo više od tri miliona ljudi
  • 3:36 - 3:38
    je prešlo granice
  • 3:38 - 3:42
    i pronašlo utočište u susednim zemljama,
  • 3:42 - 3:44
    a samo mali udeo se, kao što vidite,
  • 3:44 - 3:47
    preselio u Evropu.
  • 3:49 - 3:51
    Ono što smatram najviše zabrinjavajućim
  • 3:51 - 3:55
    je da polovinu svih sirijskih izbeglica
    čine deca.
  • 3:55 - 3:57
    Slikala sam ovu malu devojčicu.
  • 3:57 - 4:00
    Bilo je to samo dva sata
    nakon što je stigla
  • 4:00 - 4:05
    posle dugog puta iz Sirije u Jordan.
  • 4:05 - 4:08
    A najviše od svega zabrinjava
  • 4:08 - 4:12
    da samo 20 procenata
    sirijske dece izbeglica
  • 4:12 - 4:15
    pohađa školu u Libanu.
  • 4:15 - 4:18
    A ipak, sirijska deca izbeglice,
  • 4:18 - 4:21
    sva deca izbeglice nam govore
  • 4:21 - 4:26
    da je obrazovanje
    najvažnija stvar u njihovim životima.
  • 4:26 - 4:30
    Zašto? Jer im omogućava
    da razmišljaju o svojoj budućnosti
  • 4:30 - 4:33
    umesto o košmarima prošlosti.
  • 4:33 - 4:39
    Omogućava im da misle o nadi
    umesto o mržnji.
  • 4:39 - 4:41
    Sećam se svoje skorašnje posete
  • 4:41 - 4:44
    kampu sirijskih izbeglica
    u severnom Iraku,
  • 4:44 - 4:46
    upoznala sam tu devojčicu,
  • 4:46 - 4:48
    i pomislila sam: "Prelepa je",
  • 4:48 - 4:50
    prišla sam joj i pitala je:
  • 4:50 - 4:52
    "Mogu li da te slikam?"
  • 4:52 - 4:53
    Ona je prihvatila,
  • 4:53 - 4:56
    ali je odbila da se nasmeje.
  • 4:56 - 4:59
    Mislim da nije mogla,
  • 4:59 - 5:03
    zato što mislim da shvata da predstavlja
  • 5:03 - 5:07
    izgubljenu generaciju
    sirijske dece izbeglica,
  • 5:07 - 5:12
    izolovanu i frustriranu generaciju.
  • 5:12 - 5:16
    A ipak, pogledajte pred čime su pobegli:
  • 5:16 - 5:18
    krajnje razaranje,
  • 5:18 - 5:23
    građevina, privrede,
    škola, puteva, domova.
  • 5:23 - 5:26
    Hanijev dom je takođe uništen.
  • 5:26 - 5:29
    To će morati da obnove
  • 5:29 - 5:33
    arhitekate, inženjeri, električari.
  • 5:33 - 5:37
    Zajednici će biti potrebni
    učitelji i advokati
  • 5:37 - 5:42
    i političari sa pomirenjem u interesu,
  • 5:42 - 5:44
    a ne osvetom.
  • 5:44 - 5:46
    Zar to ne bi trebalo da obnove
  • 5:46 - 5:49
    ljudi sa najvećim interesom,
  • 5:49 - 5:54
    društva u izgnanstvu, izbeglice?
  • 5:55 - 5:58
    Izbeglice imaju mnogo vremena
  • 5:58 - 6:00
    da se pripreme za svoj povratak.
  • 6:00 - 6:03
    Možda pretpostavljate
    da je biti izbeglica
  • 6:03 - 6:05
    samo privremeno stanje.
  • 6:05 - 6:08
    Daleko od toga.
  • 6:08 - 6:12
    Sa ratovima koji se stalno odvijaju,
  • 6:12 - 6:15
    prosečno vreme koje će izbeglica
    provesti u izgnanstvu
  • 6:15 - 6:18
    je 17 godina.
  • 6:19 - 6:22
    Hani je drugu godinu bio u čistilištu
  • 6:22 - 6:25
    kada sam nedavno otišla da ga posetim,
  • 6:25 - 6:28
    i obavili smo ceo naš razgovor
    na engleskom,
  • 6:28 - 6:31
    za koji mi je priznao da je naučio
  • 6:31 - 6:34
    čitajući sve romane Dena Brauna
  • 6:34 - 6:38
    i slušajući američki rep.
  • 6:38 - 6:41
    Takođe smo proveli
    par lepih trenutaka u smehu
  • 6:41 - 6:46
    i zabavi sa njegovim
    voljenim bratom Ašrafom.
  • 6:46 - 6:48
    Ali nikada neću zaboraviti šta mi je rekao
  • 6:48 - 6:51
    kada smo završili razgovor toga dana.
  • 6:51 - 6:53
    Rekao mi je:
  • 6:53 - 6:59
    "Ako nisam učenik, nisam ništa."
  • 6:59 - 7:03
    Hani je jedan od 50 miliona ljudi
  • 7:03 - 7:06
    koji su danas u svetu iščupani iz korena.
  • 7:06 - 7:09
    Još od Drugog svetskog rata
  • 7:09 - 7:14
    nikad nije toliko ljudi
    bilo prisilno raseljeno.
  • 7:14 - 7:17
    Dakle, dok pravimo sveopšti napredak
  • 7:17 - 7:19
    u ljudskom zdravlju,
  • 7:19 - 7:24
    tehnologiji, obrazovanju i dizajnu,
  • 7:24 - 7:28
    činimo opasno malo
  • 7:28 - 7:31
    da pomognemo žrtvama
  • 7:31 - 7:33
    i činimo premalo
  • 7:33 - 7:35
    da zaustavimo i sprečimo
  • 7:35 - 7:39
    ratove koji ih teraju iz svojih domova.
  • 7:39 - 7:43
    A ima sve više i više žrtava.
  • 7:43 - 7:46
    Svakoga dana, u proseku,
  • 7:46 - 7:48
    do kraja ovog dana,
  • 7:48 - 7:52
    32 000 ljudi će biti prisilno raseljeno
  • 7:52 - 7:55
    iz svojih domova -
  • 7:55 - 7:59
    32 000 ljudi.
  • 7:59 - 8:03
    Oni beže preko granica kao što je ova.
  • 8:03 - 8:07
    Ovo smo zabeležili
    na granici Sirije sa Jordanom,
  • 8:07 - 8:11
    i ovo je tipičan dan.
  • 8:13 - 8:19
    Ili beže na nepodesnim
    i pretrpanim čamcima,
  • 8:19 - 8:21
    rizikujući svoje živote u ovom slučaju
  • 8:21 - 8:23
    samo da stignu na sigurno u Evropu.
  • 8:23 - 8:25
    Ovaj sirijski mladić
  • 8:25 - 8:28
    je preživeo jedan od ovih čamaca
    koji se prevrnuo -
  • 8:28 - 8:29
    većina ljudi se udavila -
  • 8:29 - 8:31
    i rekao nam je:
  • 8:31 - 8:35
    "Sirijci samo traže mirno mesto
  • 8:35 - 8:38
    gde te niko neće povrediti,
  • 8:38 - 8:41
    gde te niko neće ponižavati,
  • 8:41 - 8:43
    i gde te niko neće ubiti."
  • 8:43 - 8:47
    Pa, mislim da bi to
    trebalo da bude minimum.
  • 8:47 - 8:50
    A šta je sa mestom isceljenja,
  • 8:50 - 8:52
    učenja,
  • 8:52 - 8:54
    i čak mogućnosti?
  • 8:57 - 8:59
    Amerikanci i Evropljani
  • 8:59 - 9:02
    imaju utisak da proporcionalno
  • 9:02 - 9:04
    ogroman broj izbeglica dolazi
  • 9:04 - 9:07
    u njihovu zemlju,
  • 9:07 - 9:09
    ali stvarnost je
  • 9:09 - 9:12
    da 86 procenata, velika većina izbeglica,
  • 9:12 - 9:15
    živi u zemljama u razvoju,
  • 9:15 - 9:20
    u zemljama koje se bore
    sa sopstvenom nesigurnošću,
  • 9:20 - 9:24
    sa sopstvenim problemima
    pomaganja svojoj populaciji
  • 9:24 - 9:26
    i siromaštvom.
  • 9:26 - 9:29
    Zato bogate zemlje sveta
    treba da prepoznaju
  • 9:29 - 9:33
    humanost i darežljivost zemalja
  • 9:33 - 9:36
    koje ugošćavaju toliko izbeglica.
  • 9:36 - 9:40
    I sve zemlje treba
    da se postaraju da niko
  • 9:40 - 9:43
    od onih koji beže od rata i progona
  • 9:43 - 9:47
    ne dođe do zatvorene granice.
  • 9:47 - 9:49
    (Aplauz)
  • 9:49 - 9:51
    Hvala vam.
  • 9:54 - 9:57
    Ali postoji još nešto što možemo učiniti
  • 9:57 - 10:01
    umesto da prosto
    pomognemo izbeglicama da prežive.
  • 10:01 - 10:04
    Možemo im pomoći da se razvijaju.
  • 10:04 - 10:07
    Trebalo bi da razmišljamo
    o izbegličkim kampovima i zajednicama
  • 10:07 - 10:11
    kao nečemu što je više
    od privremenih centara za zbrinjavanje
  • 10:11 - 10:14
    gde ljudi čame,
  • 10:14 - 10:17
    čekajući da se rat završi.
  • 10:17 - 10:21
    Treba da budu centri izvrsnosti,
  • 10:21 - 10:24
    gde izbeglice mogu trijumfovati
    nad svojom traumom
  • 10:24 - 10:28
    i vežbati za dan
    kada budu mogli da odu kući
  • 10:28 - 10:31
    kao pokretači pozitivne promene
  • 10:31 - 10:35
    i društvenog preobražaja.
  • 10:35 - 10:38
    To ima tako mnogo smisla,
  • 10:38 - 10:42
    ali se sećam užasnog rata u Somaliji
  • 10:42 - 10:46
    koji je besneo 22 godine.
  • 10:46 - 10:48
    Zamislite da živite u ovom kampu.
  • 10:48 - 10:50
    Posetila sam ovaj kamp.
  • 10:50 - 10:52
    Nalazi se u Džibutiju,
    u susedstvu Somalije,
  • 10:52 - 10:54
    i bio je tako zabačen
  • 10:54 - 10:56
    da smo morali
    da doletimo tamo helikopterom.
  • 10:56 - 11:00
    Bilo je prašnjavo i užasno vruće.
  • 11:00 - 11:03
    Išli smo u posetu školi
  • 11:03 - 11:04
    i počeli da pričamo sa decom,
  • 11:04 - 11:07
    i tada sam videla
    tu devojčicu na kraju sobe
  • 11:07 - 11:09
    koja je izgledala kao da je istog uzrasta
  • 11:09 - 11:12
    kao moja ćerka,
    i otišla sam da pričam sa njom.
  • 11:12 - 11:14
    Postavila sam joj pitanja
  • 11:14 - 11:16
    koja odrasli postavljaju deci,
  • 11:16 - 11:18
    kao što su:
    "Koji je tvoj omiljeni predmet?"
  • 11:18 - 11:20
    i "Šta želiš da budeš kada porasteš?"
  • 11:20 - 11:24
    I tada joj je lice postalo bezizražajno,
  • 11:24 - 11:26
    i rekla mi je:
  • 11:26 - 11:28
    "Ja nemam budućnost.
  • 11:28 - 11:31
    Moji dani školovanja su završeni."
  • 11:31 - 11:33
    Pomislila sam,
    mora da postoji neki nesporazum.
  • 11:33 - 11:35
    pa sam se okrenula ka svojoj koleginici
  • 11:35 - 11:37
    i ona mi je potvrdila
  • 11:37 - 11:40
    da nema sredstava
    za srednjoškolsko obrazovanje
  • 11:40 - 11:42
    u ovom kampu.
  • 11:42 - 11:44
    Kako sam želela u tom trenutku
  • 11:44 - 11:46
    da mogu da joj kažem:
  • 11:46 - 11:49
    "Sagradićemo ti školu."
  • 11:49 - 11:52
    I takođe sam pomislila, kakva šteta.
  • 11:52 - 11:55
    Ona bi trebalo da bude i ona jeste
  • 11:55 - 11:58
    budućnost Somalije.
  • 12:00 - 12:03
    Dečak po imenu Džejkob Atem
  • 12:03 - 12:06
    imao je drugačiju priliku,
    ali nakon što je iskusio
  • 12:06 - 12:08
    užasnu tragediju.
  • 12:08 - 12:11
    Posmatrao je - ovo je u Sudanu -
  • 12:11 - 12:13
    kako njegovo selo
    - imao je samo sedam godina -
  • 12:13 - 12:15
    gori do temelja, i saznao je
  • 12:15 - 12:17
    da su njegova majka i otac
  • 12:17 - 12:20
    i njegova cela porodica
  • 12:20 - 12:21
    ubijeni tog dana.
  • 12:21 - 12:23
    Samo njegov rođak je preživeo,
    i njih dvojica
  • 12:23 - 12:25
    su pešačili sedam meseci -
  • 12:25 - 12:27
    ovo su dečaci poput njega -
  • 12:27 - 12:30
    dok su ga jurile i ganjale
    divlje životinje i naoružane bande,
  • 12:30 - 12:33
    i konačno su stigli do izbegličkih kampova
  • 12:33 - 12:34
    gde su našli sigurnost,
  • 12:34 - 12:37
    i on će provesti narednih sedam godina
  • 12:37 - 12:40
    u Keniji u izbegličkom kampu.
  • 12:40 - 12:42
    Ali njegov život se promenio
  • 12:42 - 12:44
    kada je dobio priliku da se preseli
  • 12:44 - 12:46
    u Sjedinjene Države,
  • 12:46 - 12:49
    i pronašao je ljubav
    u hraniteljskoj porodici
  • 12:49 - 12:52
    i bio je u mogućnosti da ide u školu,
  • 12:52 - 12:54
    i želeo je da podelim sa vama
  • 12:54 - 12:55
    ovaj ponosni momenat
  • 12:55 - 12:58
    kada je diplomirao na fakultetu.
  • 12:58 - 13:02
    (Aplauz)
  • 13:04 - 13:06
    Pričala sam sa njim
    na Skajpu pre neki dan,
  • 13:06 - 13:10
    bio je na njegovom novom univerzitetu
    na Floridi,
  • 13:10 - 13:14
    na putu da postane doktor nauka
    iz oblasti javnog zdravlja,
  • 13:14 - 13:17
    i ponosno mi je rekao
    da je uspeo da sakupi
  • 13:17 - 13:20
    dovoljno sredstava od američke javnosti
  • 13:20 - 13:24
    da osnuje zdravstvenu kliniku u svom selu.
  • 13:28 - 13:31
    Hoću da vas vratim na Hanija.
  • 13:31 - 13:33
    Kada sam mu rekla da ću imati priliku
  • 13:33 - 13:36
    da vam govorim ovde na TED bini,
  • 13:36 - 13:38
    dozvolio mi je da vam pročitam pesmu
  • 13:38 - 13:41
    koju mi je poslao u imejlu.
  • 13:41 - 13:45
    Napisao je:
  • 13:45 - 13:47
    "Nedostajem mi ja,
  • 13:47 - 13:50
    moji prijatelji,
  • 13:50 - 13:54
    trenuci čitanja romana ili pisanja pesama,
  • 13:54 - 13:58
    ptice i čaj ujutru.
  • 13:59 - 14:03
    Moja soba, moje knjige, ja,
  • 14:05 - 14:09
    sve što mi je donosilo osmeh.
  • 14:10 - 14:14
    O, o, imao sam toliko snova
  • 14:14 - 14:18
    koji je trebalo da se ostvare."
  • 14:19 - 14:22
    Dakle evo moje poente:
  • 14:22 - 14:24
    ne investirati u izbeglice
  • 14:24 - 14:27
    je ogromna propuštena prilika.
  • 14:29 - 14:31
    Ostavite ih napuštenim,
  • 14:31 - 14:36
    i oni rizikuju da ih
    izrabljuju i zlostavljaju,
  • 14:36 - 14:39
    i ostavite ih
    nekvalifikovanim i neobrazovanim,
  • 14:39 - 14:42
    i odlažete godine do povratka
  • 14:42 - 14:47
    mira i blagostanja u njihovim zemljama.
  • 14:47 - 14:51
    Verujem da će
    način na koji tretiramo raseljene
  • 14:51 - 14:56
    oblikovati budućnost našeg sveta.
  • 14:56 - 14:59
    Žrtve rata možda imaju ključ
  • 14:59 - 15:01
    trajnog mira,
  • 15:01 - 15:03
    i možda baš izbeglice
  • 15:03 - 15:06
    mogu zaustaviti ciklus nasilja.
  • 15:06 - 15:10
    Hani je na prekretnici.
  • 15:10 - 15:12
    Voleli bismo da mu pomognemo
    da krene na fakultet
  • 15:12 - 15:15
    i postane inženjer,
  • 15:15 - 15:19
    ali naša sredstva daju prioritet
    osnovnim stvarima u životu:
  • 15:19 - 15:23
    šatorima, ćebadima,
    dušecima, kuhinjskim kompletima,
  • 15:23 - 15:27
    obrocima i ponekim lekovima.
  • 15:27 - 15:31
    Fakultet je luksuz.
  • 15:31 - 15:35
    Ali ostavite ga da propada
    u tom blatnjavom polju,
  • 15:35 - 15:37
    i postaće deo
  • 15:37 - 15:40
    izgubljene generacije.
  • 15:40 - 15:45
    Hanijeva priča je tragedija,
  • 15:45 - 15:48
    ali ne mora se završiti na taj način.
  • 15:48 - 15:50
    Hvala vam.
  • 15:50 - 15:54
    (Aplauz)
Title:
Pomozimo izbeglicama da se razvijaju, a ne samo da prežive
Speaker:
Melisa Fleming (Melissa Fleming)
Description:

50 miliona ljudi u svetu danas je silom izmešteno iz svog doma - nivo koji nije viđen od Drugog svetskog rata. Upravo u ovom trenutku, više od 3 miliona sirijskih izbeglica traga za utočištem u susednim zemljama. U Libanu, polovina ovih izbeglica su deca; samo 20% ide u školu. Melisa Fleming iz izbegličke organizacije UN-a poziva nas da se pobrinemo da izbeglički kampovi budu isceljujuća mesta gde ljudi mogu razviti svoje veštine, koje će im biti potrebne kako bi ponovo izgradili svoje rodne gradove.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
16:08

Serbian subtitles

Revisions