Tri vrste predrasuda koje oblikuju vaš pogled na svet

Šta oblikuje naše percepcije (i pogrešne percepcije) o nauci? U prosvetljujućem govoru, meteorolog Dž. Maršal Šepard objašnjava kako efekat potvrđivanja, Daning-Krugerov efekat i kognitivna disonanca utiču na ono što mislimo da znamo, i iznosi ideje o tome kako to možemo zameniti nečim mnogo moćnijim: znanjem.

Meteorolog sam po struci,

imam osnovne, master studije
i doktorat iz fizičke meteorologije,

dakle, meteorolog, zvanično.

Uz to uvek idu četiri pitanja.

To je jedino što uvek pogodim.

(Smeh)

A ta pitanja su:

„Maršale, na kom si kanalu?“

(Smeh)

„Dr Šepard, kakvo će vreme biti sutra?“

(Smeh)

I da, ovo obožavam:

„Moja ćerka se udaje sledećeg septembra,
biće venčanje na otvorenom.

Hoće li padati kiša?“

(Smeh)

Bez šale, dobijam ta pitanja,
i ne znam odgovore na njih,

tu nema nauke.

Ali jedno koje mi ovih dana
često upućuju je:

„Dr Šepard, da li verujete
u klimatske promene?“

„Da li verujete u globalno zagrevanje?“

Svaki put kad čujem to pitanje
moram da se priberem.

Zato što je pogrešno postavljeno pitanje -
nauka nije sistem verovanja.

Moj sin, koji ima 10 godina,
veruje u Zubić vilu.

I to mora da prevaziđe,
jer ubrzano gubim dolare.

(Smeh)

Ali on veruje u Zubić vilu.

Razmislite o ovome.

Ova zgrada Banke Amerike
se nalazi u Atlanti.

Nikada ne čujete da neko kaže:

„Verujete li, ako se popnete
na vrh te zgrade

i bacite loptu, da će ona pasti?“

To nikad ne čujete,
jer gravitacija je nepobitna stvar.

Pa zašto ne čujemo pitanje:

„Da li verujete u gravitaciju?“

Ali naravno da čujemo pitanje:

„Da li verujete u globalno zagrevanje?“

Pa, razmotrite ove činjenice.

Američko udruženje za razvoj nauke, AAAS,

jedna od vodećih naučnih organizacija,

ispitivalo je naučnike i javnost
o različitim naučnim temama.

Evo nekih od njih:

genetski modifikovana hrana, istraživanja
na životinjama, evolucija ljudi.

Pogledajte šta naučnici
kažu u vezi sa njima,

ljudi koji zaista izučavaju te teme,
označeno crvenom bojom,

naspram sive, onoga što javnost misli.

Kako smo stigli ovde?

Kako smo stigli ovde?

Da su naučnici i javnost toliko udaljeni
u pogledu ovih naučnih pitanja.

Pa, vratiću se malo bliže svojoj temi,

klimatskim promenama.

Osamdeset sedam posto naučnika

veruje da ljudi doprinose
klimatskim promenama.

Ali samo 50 posto javnosti?

Kako smo stigli ovde?

Ovo pokreće pitanje

šta oblikuje stavove o nauci?

To je zanimljivo pitanje

o kome sam poprilično razmišljao.

Mislim da je ono što oblikuje
stavove o nauci u javnosti

sistem uverenja i predrasude.

Sistemi verovanja i predrasude.

Priklonite mi se na trenutak.

Jer želim da govorim
o trima elementima toga:

efektu potvrđivanja,
Daning-Krugerovom efektu

i kognitivnoj disonanci.

Zvuče kao glomazni, fensi,
akademski termini, a i jesu.

Ali kada vam ih opišem,
reći ćete: „Oh!

Prepoznajem to; čak i znam
nekog ko to radi.“

Efekat potvrđivanja.

Pronalaženje dokaza koji podržavaju
ono u šta već verujemo.

Verovatno za ovo svi mi
nekad pomalo snosimo krivicu.

Pogledajte ovo.

Ja sam na Tviteru.

Često, kada pada sneg,

dobijem ovaj tvit.

(Smeh)

„Hej, dr Šepard, imam pola metra
globalnog zagrevanja u dvorištu,

o čemu vi to govorite,
o klimatskim promenama?“

Zapravo, često mi stiže taj tvit.

To je simpatičan tvit, a i nasmeje me.

Ali je toliko suštinski naučno pogrešan.

Jer ilustruje

da osoba koja tvituje ne razume

razliku između vremena i klime.

Često kažem da je vreme vaše raspoloženje,

a klima je vaša ličnost.

Razmislite o tome.

Vreme je vaše raspoloženje,
a klima je vaša ličnost.

Vaše današnje raspoloženje
mi ne govori ništa o vašoj ličnosti,

kao što mi hladan dan
ne govori ništa o klimatskim promenama,

kao ni vreli dan, štaviše.

Daning-Kruger.

Dva naučnika sa Univerziteta Kornel
su došla do Daning-Krugerovog efekta.

Ako potražite recenzirani članak o tome,

videćete raznoraznu
prefinjenu terminologiju:

to je iluzorni kompleks superiornosti,
kada mislimo da znamo nešto.

Drugim rečima, ljudi misle
da znaju više nego što zaista znaju.

Ili potcenjuju ono što ne znaju.

Potom, tu je kognitivna disonanca.

Kognitivna disonanca je zanimljiva.

Nedavno je bio Dan mrmota, je l' da?

Nema bolje definicije kognitivne disonance

nego kada me inteligentni ljudi pitaju
da li je prognoza glodara tačna.

(Smeh)

Ali i to me stalno pitaju.

(Smeh)

Ali takođe čujem
i o „Farmerovom almanahu“.

Odrasli smo uz "Farmerov almanah",
ljudi znaju za njega.

Problem je u tome što je tačan samo 37%,

prema istraživanjima
sa Državnog univerziteta Pensilvanije.

Ali nalazimo se u vremenu nauke

u kome zaista možemo da predvidimo vreme.

Verovali ili ne, a znam da neki
među vama misle „Da, kako da ne,“

imamo 90% i veću tačnost
vremenske prognoze.

Samo ste skloni da upamtite
povremene promašaje, jeste.

(Smeh)

Dakle, efekat potvrđivanja,
Daning-Kruger i kognitivna disonanca.

Mislim da oni oblikuju pristrasnosti
i stavove koje ljudi imaju o nauci.

No, uz to, tu je pismenost
i dezinformacije

koje nas takođe drže u određenim okvirima.

Za vreme sezone uragana 2017. godine,

mediji su morali da zadužuju novinare

da odbacuju lažne informacije
o vremenskoj prognozi.

U takvom vremenu se nalazimo.

Time se stalno bavim
na društvenim mrežama.

Neko će tvitovati prognozu -

to je prognoza za uragan Irmu,
ali evo u čemu je problem:

ona nije došla iz Uraganskog centra.

Ali ljudi su to tvitovali
i delili, i proširilo se.

Uopšte nije proisteklo
iz Nacionalnog uraganskog centra.

Proveo sam 12 godina svoje karijere u Nasi

pre nego što sam došao
na Univerzitet u Džordžiji,

i predsedavam njihovim
Savetodavnim odborom za nauku o Zemlji,

baš sam bio tamo
prošle nedelje u Vašingtonu.

Video sam neke vrlo zanimljive stvari.

Evo Nasinog modela
i naučnih podataka sa satelita

koji pokazuju sezonu uragana 2017. godine.

Vidite tamo uragan Harvi?

Pogledajte svu tu prašinu
koja dolazi iz Afrike.

Pogledajte požare u severozapadnoj Americi

i u zapadnoj Kanadi.

Evo uragana Irma.

Ovo je za mene fascinantno.

Doduše, ja sam štreber za vreme.

Ali, što je važnije, ovo ilustruje
da imamo tehnologiju

ne samo da posmatramo vreme
i klimatski sistem,

već i da predviđamo.

To je naučno razumevanje,

dakle, nema potrebe
za onim stavovima i predrasudama

o kojima smo govorili.

Imamo znanje.

Ali razmislite o sledećem...

Ovo je Hjuston u Teksasu
nakon uragana Harvija.

Periodično pišem prilog
za časopis „Forbs“,

i napisao sam članak nedelju dana
pre nego što je uragan Harvi udario kopno,

u kome sam rekao: „Verovatno će biti
1 000 do 1 200 mm padavina.“

To sam napisao nedelju dana
pre nego što se dogodilo.

Ipak, kada razgovarate
sa ljudima u Hjustonu,

oni kažu: „Nismo imali pojma
da će biti ovoliko loše.“

Ja prosto...

(Uzdah)

(Smeh)

Nedelju dana ranije.

Ali -

znam, zabavno je, ali u stvarnosti,

svi se mi mučimo sa shvatanjem nečega
što je izvan našeg iskustva.

Ljudi u Hjustonu stalno imaju kišu,

stalno imaju poplave.

Ali to nikad nisu doživeli.

Hjuston primi oko 860 mm padavina
tokom cele godine.

Dobili su 1 200 mm za tri dana.

Taj događaj je anomalija, izvan normalnog.

Dakle, sistemi uverenja i predrasude,
pismenost i dezinformacije.

Kako da izađemo iz okvira
koji sputavaju naša opažanja?

Pa, ne moramo ni da idemo u Hjuston,
možemo da budemo blizu kuće.

(Smeh)

Sećate se „snegopokalipse“?

(Smeh)

Snegmagedona?

Snegzile?

Kako god da nazovete.

Od čitavih pet centimetara.

(Smeh)

Pet centimetara snega
je blokiralo grad Atlantu.

(Smeh)

Ali istina je da smo bili
u stanju pripravnosti zbog zimske oluje,

davali smo savete zbog zimskog vremena,

a mnogo ljudi je to shvatilo
sa umanjenim značajem:

„Ma, neće biti tako strašno.“

A u stvari, percepcija je bila
da neće biti tako loše,

ali je zapravo došlo do pogoršanja.

Stvari su postajale gore
kako su modeli dolazili.

To je primer toga kako se zaglavimo
u okvirima svoje percepcije.

Postavlja se pitanje

kako da proširimo radijus opažanja?

Površina kruga je „pi puta r na kvadrat“.

Povećamo radijus, povećamo površinu.

Kako da povećamo naš radijus
razumevanja nauke?

Evo šta ja mislim o tome.

Napravite popis svojih predrasuda.

Izazivam vas da to uradite.

Napravite popis svojih predrasuda.

Odakle one proističu?

Iz vašeg vaspitanja,
političke perspektive, vere -

šta oblikuje vaše predrasude?

Onda izvršite procenu svojih izvora -
odakle dobijate informacije o nauci?

Šta čitate, šta slušate

kako biste došli do informacija o nauci?

A onda je važno govoriti o tome.

Razgovarajte o tome kako ste procenili
svoje predrasude i svoje izvore.

Hteo bih da poslušate
ovaj snimak od 40 sekundi

jednog od najboljih TV meteorologa
u SAD-u, Grega Fišela,

iz Ralija u oblasti Daram.

Njega veoma cene u tom regionu.

Ali bio je klimatski skeptik.

Slušajte šta kaže o iznošenju ovoga.

Greg Fišel: Greška koju sam pravio,

a nisam to shvatio do nedavno,

bila je da sam samo tražio informacije

koje su podržavale
moje već postojeće mišljenje,

i nije me zanimalo da čujem
ništa što je bilo suprotno tome.

Tako sam se probudio jednog jutra

i javilo mi se pitanje u glavi:

„Greg, da li si podlegao
efektu potvrđivanja?

Da li samo tražiš informacije
koje podupiru mišljenje koje već imaš?“

Ne bih li bio iskren prema sebi,
a pokušao sam da budem,

priznao sam da se to dešava.

I tako, što sam više pričao sa naučnicima,

čitao recenziranu literaturu

i pokušao da se ponašam
onako kako su me učili

kada sam bio student na Pen Stejtu,

postalo mi je veoma teško
da iznesem argument

da ne doprinosimo bar malo.

Možda je i dalje postojala sumnja
u vezi sa time koliki je doprinos,

ali reći „ništa“
bilo bi neodgovorno od mene

kao naučnika i kao osobe.

DžMŠ: Greg Fišel je upravo govorio
o širenju svog radijusa

razumevanja nauke.

A kada proširimo taj radijus,

ne radi se o borbi za bolju budućnost,

već o očuvanju života kakvim ga poznajemo.

Dok razmišljamo o širenju
naših radijusa razumevanja nauke,

to je od ključnog značaja
za Atinu i Atlantu u Džordžiji,

za državu Džordžiju i za svet.

Dakle, proširite svoj radijus.

Hvala.

(Aplauz)