Meteorolog sam po struci, imam osnovne, master studije i doktorat iz fizičke meteorologije, dakle, meteorolog, zvanično. Uz to uvek idu četiri pitanja. To je jedino što uvek pogodim. (Smeh) A ta pitanja su: „Maršale, na kom si kanalu?“ (Smeh) „Dr Šepard, kakvo će vreme biti sutra?“ (Smeh) I da, ovo obožavam: „Moja ćerka se udaje sledećeg septembra, biće venčanje na otvorenom. Hoće li padati kiša?“ (Smeh) Bez šale, dobijam ta pitanja, i ne znam odgovore na njih, tu nema nauke. Ali jedno koje mi ovih dana često upućuju je: „Dr Šepard, da li verujete u klimatske promene?“ „Da li verujete u globalno zagrevanje?“ Svaki put kad čujem to pitanje moram da se priberem. Zato što je pogrešno postavljeno pitanje - nauka nije sistem verovanja. Moj sin, koji ima 10 godina, veruje u Zubić vilu. I to mora da prevaziđe, jer ubrzano gubim dolare. (Smeh) Ali on veruje u Zubić vilu. Razmislite o ovome. Ova zgrada Banke Amerike se nalazi u Atlanti. Nikada ne čujete da neko kaže: „Verujete li, ako se popnete na vrh te zgrade i bacite loptu, da će ona pasti?“ To nikad ne čujete, jer gravitacija je nepobitna stvar. Pa zašto ne čujemo pitanje: „Da li verujete u gravitaciju?“ Ali naravno da čujemo pitanje: „Da li verujete u globalno zagrevanje?“ Pa, razmotrite ove činjenice. Američko udruženje za razvoj nauke, AAAS, jedna od vodećih naučnih organizacija, ispitivalo je naučnike i javnost o različitim naučnim temama. Evo nekih od njih: genetski modifikovana hrana, istraživanja na životinjama, evolucija ljudi. Pogledajte šta naučnici kažu u vezi sa njima, ljudi koji zaista izučavaju te teme, označeno crvenom bojom, naspram sive, onoga što javnost misli. Kako smo stigli ovde? Kako smo stigli ovde? Da su naučnici i javnost toliko udaljeni u pogledu ovih naučnih pitanja. Pa, vratiću se malo bliže svojoj temi, klimatskim promenama. Osamdeset sedam posto naučnika veruje da ljudi doprinose klimatskim promenama. Ali samo 50 posto javnosti? Kako smo stigli ovde? Ovo pokreće pitanje šta oblikuje stavove o nauci? To je zanimljivo pitanje o kome sam poprilično razmišljao. Mislim da je ono što oblikuje stavove o nauci u javnosti sistem uverenja i predrasude. Sistemi verovanja i predrasude. Priklonite mi se na trenutak. Jer želim da govorim o trima elementima toga: efektu potvrđivanja, Daning-Krugerovom efektu i kognitivnoj disonanci. Zvuče kao glomazni, fensi, akademski termini, a i jesu. Ali kada vam ih opišem, reći ćete: „Oh! Prepoznajem to; čak i znam nekog ko to radi.“ Efekat potvrđivanja. Pronalaženje dokaza koji podržavaju ono u šta već verujemo. Verovatno za ovo svi mi nekad pomalo snosimo krivicu. Pogledajte ovo. Ja sam na Tviteru. Često, kada pada sneg, dobijem ovaj tvit. (Smeh) „Hej, dr Šepard, imam pola metra globalnog zagrevanja u dvorištu, o čemu vi to govorite, o klimatskim promenama?“ Zapravo, često mi stiže taj tvit. To je simpatičan tvit, a i nasmeje me. Ali je toliko suštinski naučno pogrešan. Jer ilustruje da osoba koja tvituje ne razume razliku između vremena i klime. Često kažem da je vreme vaše raspoloženje, a klima je vaša ličnost. Razmislite o tome. Vreme je vaše raspoloženje, a klima je vaša ličnost. Vaše današnje raspoloženje mi ne govori ništa o vašoj ličnosti, kao što mi hladan dan ne govori ništa o klimatskim promenama, kao ni vreli dan, štaviše. Daning-Kruger. Dva naučnika sa Univerziteta Kornel su došla do Daning-Krugerovog efekta. Ako potražite recenzirani članak o tome, videćete raznoraznu prefinjenu terminologiju: to je iluzorni kompleks superiornosti, kada mislimo da znamo nešto. Drugim rečima, ljudi misle da znaju više nego što zaista znaju. Ili potcenjuju ono što ne znaju. Potom, tu je kognitivna disonanca. Kognitivna disonanca je zanimljiva. Nedavno je bio Dan mrmota, je l' da? Nema bolje definicije kognitivne disonance nego kada me inteligentni ljudi pitaju da li je prognoza glodara tačna. (Smeh) Ali i to me stalno pitaju. (Smeh) Ali takođe čujem i o „Farmerovom almanahu“. Odrasli smo uz "Farmerov almanah", ljudi znaju za njega. Problem je u tome što je tačan samo 37%, prema istraživanjima sa Državnog univerziteta Pensilvanije. Ali nalazimo se u vremenu nauke u kome zaista možemo da predvidimo vreme. Verovali ili ne, a znam da neki među vama misle „Da, kako da ne,“ imamo 90% i veću tačnost vremenske prognoze. Samo ste skloni da upamtite povremene promašaje, jeste. (Smeh) Dakle, efekat potvrđivanja, Daning-Kruger i kognitivna disonanca. Mislim da oni oblikuju pristrasnosti i stavove koje ljudi imaju o nauci. No, uz to, tu je pismenost i dezinformacije koje nas takođe drže u određenim okvirima. Za vreme sezone uragana 2017. godine, mediji su morali da zadužuju novinare da odbacuju lažne informacije o vremenskoj prognozi. U takvom vremenu se nalazimo. Time se stalno bavim na društvenim mrežama. Neko će tvitovati prognozu - to je prognoza za uragan Irmu, ali evo u čemu je problem: ona nije došla iz Uraganskog centra. Ali ljudi su to tvitovali i delili, i proširilo se. Uopšte nije proisteklo iz Nacionalnog uraganskog centra. Proveo sam 12 godina svoje karijere u Nasi pre nego što sam došao na Univerzitet u Džordžiji, i predsedavam njihovim Savetodavnim odborom za nauku o Zemlji, baš sam bio tamo prošle nedelje u Vašingtonu. Video sam neke vrlo zanimljive stvari. Evo Nasinog modela i naučnih podataka sa satelita koji pokazuju sezonu uragana 2017. godine. Vidite tamo uragan Harvi? Pogledajte svu tu prašinu koja dolazi iz Afrike. Pogledajte požare u severozapadnoj Americi i u zapadnoj Kanadi. Evo uragana Irma. Ovo je za mene fascinantno. Doduše, ja sam štreber za vreme. Ali, što je važnije, ovo ilustruje da imamo tehnologiju ne samo da posmatramo vreme i klimatski sistem, već i da predviđamo. To je naučno razumevanje, dakle, nema potrebe za onim stavovima i predrasudama o kojima smo govorili. Imamo znanje. Ali razmislite o sledećem... Ovo je Hjuston u Teksasu nakon uragana Harvija. Periodično pišem prilog za časopis „Forbs“, i napisao sam članak nedelju dana pre nego što je uragan Harvi udario kopno, u kome sam rekao: „Verovatno će biti 1 000 do 1 200 mm padavina.“ To sam napisao nedelju dana pre nego što se dogodilo. Ipak, kada razgovarate sa ljudima u Hjustonu, oni kažu: „Nismo imali pojma da će biti ovoliko loše.“ Ja prosto... (Uzdah) (Smeh) Nedelju dana ranije. Ali - znam, zabavno je, ali u stvarnosti, svi se mi mučimo sa shvatanjem nečega što je izvan našeg iskustva. Ljudi u Hjustonu stalno imaju kišu, stalno imaju poplave. Ali to nikad nisu doživeli. Hjuston primi oko 860 mm padavina tokom cele godine. Dobili su 1 200 mm za tri dana. Taj događaj je anomalija, izvan normalnog. Dakle, sistemi uverenja i predrasude, pismenost i dezinformacije. Kako da izađemo iz okvira koji sputavaju naša opažanja? Pa, ne moramo ni da idemo u Hjuston, možemo da budemo blizu kuće. (Smeh) Sećate se „snegopokalipse“? (Smeh) Snegmagedona? Snegzile? Kako god da nazovete. Od čitavih pet centimetara. (Smeh) Pet centimetara snega je blokiralo grad Atlantu. (Smeh) Ali istina je da smo bili u stanju pripravnosti zbog zimske oluje, davali smo savete zbog zimskog vremena, a mnogo ljudi je to shvatilo sa umanjenim značajem: „Ma, neće biti tako strašno.“ A u stvari, percepcija je bila da neće biti tako loše, ali je zapravo došlo do pogoršanja. Stvari su postajale gore kako su modeli dolazili. To je primer toga kako se zaglavimo u okvirima svoje percepcije. Postavlja se pitanje kako da proširimo radijus opažanja? Površina kruga je „pi puta r na kvadrat“. Povećamo radijus, povećamo površinu. Kako da povećamo naš radijus razumevanja nauke? Evo šta ja mislim o tome. Napravite popis svojih predrasuda. Izazivam vas da to uradite. Napravite popis svojih predrasuda. Odakle one proističu? Iz vašeg vaspitanja, političke perspektive, vere - šta oblikuje vaše predrasude? Onda izvršite procenu svojih izvora - odakle dobijate informacije o nauci? Šta čitate, šta slušate kako biste došli do informacija o nauci? A onda je važno govoriti o tome. Razgovarajte o tome kako ste procenili svoje predrasude i svoje izvore. Hteo bih da poslušate ovaj snimak od 40 sekundi jednog od najboljih TV meteorologa u SAD-u, Grega Fišela, iz Ralija u oblasti Daram. Njega veoma cene u tom regionu. Ali bio je klimatski skeptik. Slušajte šta kaže o iznošenju ovoga. Greg Fišel: Greška koju sam pravio, a nisam to shvatio do nedavno, bila je da sam samo tražio informacije koje su podržavale moje već postojeće mišljenje, i nije me zanimalo da čujem ništa što je bilo suprotno tome. Tako sam se probudio jednog jutra i javilo mi se pitanje u glavi: „Greg, da li si podlegao efektu potvrđivanja? Da li samo tražiš informacije koje podupiru mišljenje koje već imaš?“ Ne bih li bio iskren prema sebi, a pokušao sam da budem, priznao sam da se to dešava. I tako, što sam više pričao sa naučnicima, čitao recenziranu literaturu i pokušao da se ponašam onako kako su me učili kada sam bio student na Pen Stejtu, postalo mi je veoma teško da iznesem argument da ne doprinosimo bar malo. Možda je i dalje postojala sumnja u vezi sa time koliki je doprinos, ali reći „ništa“ bilo bi neodgovorno od mene kao naučnika i kao osobe. DžMŠ: Greg Fišel je upravo govorio o širenju svog radijusa razumevanja nauke. A kada proširimo taj radijus, ne radi se o borbi za bolju budućnost, već o očuvanju života kakvim ga poznajemo. Dok razmišljamo o širenju naših radijusa razumevanja nauke, to je od ključnog značaja za Atinu i Atlantu u Džordžiji, za državu Džordžiju i za svet. Dakle, proširite svoj radijus. Hvala. (Aplauz)