Odakle potiče sujeverje? - Stjuart Vajs (Stuart Vyse)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/where-do-superstitions-come-from-stuart-vyse

Da li se plašite crnih mačaka? Da li biste otvorili kišobran dok ste u kući? Kakav osećaj u vama budi broj 13? Bilo da verujete u njih ili ne, verovatno su vam neka od ovih sujeverja poznata. Međutim, odakle ona potiču? Stjuart Vajs deli sa nama neobična i specifična porekla nekih od naših omiljenih sujeverja.

Lekcija: Stjuart Vajs; animacija: TED-Ed.

Da li se plašite crnih mačaka?

Da li biste otvorili kišobran
dok ste u kući?

I kakav osećaj u vama budi broj 13?

Bilo da verujete u njih ili ne,

verovatno su vam poznata
neka od ovih sujeverja.

Pa, kako se desilo da ljudi širom sveta

kucaju u drvo

ili izbegavaju da staju
na pukotine na trotoaru?

Pa, iako nemaju uporište u nauci,

mnogi od ovih začuđujuće
specifičnih uverenja i običaja

imaju podjednako neobično
i specifično poreklo.

Zato što uključuju natprirodne uzroke,

ne iznenađuje što mnoga sujeverja
imaju uporište u religiji.

Na primer, broj 13 je povezan
sa biblijskom Poslednjom večerom,

kada je Isus večerao
sa svojih dvanaest učenika

pre nego što je uhapšen i razapet.

Iz toga je proistekla zamisao
da je loša sreća imati 13 ljudi za stolom

i vremenom se proširila na to
da je broj 13 uopšteno nesrećan.

Sad, ovaj strah od broja 13,
nazvan triskaidekafobija,

toliko je zastupljen da mnoge zgrade
širom sveta preskaču 13 sprat,

gde brojevi direktno prelaze
sa dvanaest na četrnaest.

Naravno, mnogi ljudi smatraju
priču o poslednjoj večeri istinitom,

ali druga sujeverja
potiču iz religijskih tradicija

u koje veruje mali broj ljudi
ili ih se uopšte seća.

Kucanje u drvo se smatra da potiče
iz folklora drevnih Indoevropljana

ili možda ljudi koji su im prethodili,

koji su verovali da je drveće
dom raznim duhovima.

Dodirivanje drveta je prizivalo zaštitu

ili blagoslov duha unutar njega.

A iz nekog razloga,

ova tradicija je preživela dugo nakon
što je verovanje u ove duhove izbledelo.

Mnoga sujeverja koja su danas uobičajena
u zemljama od Rusije do Irske

se smatraju ostacima paganskih religija
koje je zamenilo hrišćanstvo.

Međutim, nisu sva sujeverja religijska.

Neka su prosto zasnovana na nesrećnim
slučajnostima i asocijacijama.

Na primer, mnogi Italijani
se plaše broja 17

jer je rimska cifra XVII
mogla da se preformuliše u reč vixi,

a to znači život mi je okončan.

Slično, reč za broj četiri

zvuči skoro identično reči smrt

u kantonskom kineskom,

kao i u jezicima, poput japanskog

i koreanskog koji su pozajmili
kineske cifre.

A kako broj jedan takođe
zvuči kao reč za morati,

broj četrnaest zvuči
poput fraze "moraš umreti".

To je mnogo brojeva za izbegavanje
u liftovima i međunarodnim hotelima.

I, verovali ili ne,

neka sujeverja zapravo imaju smisla

ili su bar imala dok nismo zaboravili
njihovu prvobitnu namenu.

Na primer, pozorišna scena se nekada
sastojala od velikih oslikanih kulisa,

koje su dizali i spuštali scenski radnici
koji su zviždanjem međusobno davali znake.

Rasejani zvižduci drugih ljudi
su mogli da izazovu nesreću.

Međutim, tabu protiv zviždanja
iza scene postoji i danas,

dugo nakon što su scenski radnici
počeli da koriste slušalice.

Slično, zapaliti tri cigarete
istom šibicom

zaista može da uzrokuje lošu sreću,
ako ste vojnik u rovu

gde držanje zapaljene šibice predugo može
privući pažnju neprijateljskog snajpera.

Mnogi pušači više ne moraju
da brinu zbog snajpera,

ali sujeverje opstaje.

Pa, zašto se judi drže
ovih delića zaboravljenih religija,

slučajnosti

i zastarelih saveta?

Zar nisu potpuno iracionalni?

Pa, jesu, ali za mnoge ljude

sujeverja su zasnovana pre na stečenoj
navici nego na svesnom verovanju.

Naposletku, niko nije rođen znajući
da izbegava hodanje ispod merdevina

ili zviždanje u unutrašnjosti,

ali ako vam tokom odrastanja
porodica govori da izbegavate sve to,

sve su prilike
da ćete osećati nelagodnost,

čak i nakon što ste logički razumeli
da se ništa loše neće desiti.

A pošto postupak poput kucanja u drvo
ne iziskiva prevelik napor,

praćenje sujeverja je često
lakše od svesnog odupiranja.

Osim toga, čini se
da sujeverja često deluju.

Možda se sećate da ste postigli
pobednički poen, noseći srećne čarape.

To je prosto naša psihološka
pristrasnost na delu.

Daleko su manje šanse da ćete se setiti
svih puta kada ste promašili

noseći iste čarape.

Međutim, zbog uverenja da deluju
zapravo možete bolje da igrate

jer vam pružaju iluziju
da imate veću kontrolu nad zbivanjima.

Pa, u situacijama u kojim to samopouzdanje
može da igra ulogu, kao u sportu,

ta sumanuta sujeverja, naposletku,
možda i nisu toliko sumanuta.