Da li se plašite crnih mačaka? Da li biste otvorili kišobran dok ste u kući? I kakav osećaj u vama budi broj 13? Bilo da verujete u njih ili ne, verovatno su vam poznata neka od ovih sujeverja. Pa, kako se desilo da ljudi širom sveta kucaju u drvo ili izbegavaju da staju na pukotine na trotoaru? Pa, iako nemaju uporište u nauci, mnogi od ovih začuđujuće specifičnih uverenja i običaja imaju podjednako neobično i specifično poreklo. Zato što uključuju natprirodne uzroke, ne iznenađuje što mnoga sujeverja imaju uporište u religiji. Na primer, broj 13 je povezan sa biblijskom Poslednjom večerom, kada je Isus večerao sa svojih dvanaest učenika pre nego što je uhapšen i razapet. Iz toga je proistekla zamisao da je loša sreća imati 13 ljudi za stolom i vremenom se proširila na to da je broj 13 uopšteno nesrećan. Sad, ovaj strah od broja 13, nazvan triskaidekafobija, toliko je zastupljen da mnoge zgrade širom sveta preskaču 13 sprat, gde brojevi direktno prelaze sa dvanaest na četrnaest. Naravno, mnogi ljudi smatraju priču o poslednjoj večeri istinitom, ali druga sujeverja potiču iz religijskih tradicija u koje veruje mali broj ljudi ili ih se uopšte seća. Kucanje u drvo se smatra da potiče iz folklora drevnih Indoevropljana ili možda ljudi koji su im prethodili, koji su verovali da je drveće dom raznim duhovima. Dodirivanje drveta je prizivalo zaštitu ili blagoslov duha unutar njega. A iz nekog razloga, ova tradicija je preživela dugo nakon što je verovanje u ove duhove izbledelo. Mnoga sujeverja koja su danas uobičajena u zemljama od Rusije do Irske se smatraju ostacima paganskih religija koje je zamenilo hrišćanstvo. Međutim, nisu sva sujeverja religijska. Neka su prosto zasnovana na nesrećnim slučajnostima i asocijacijama. Na primer, mnogi Italijani se plaše broja 17 jer je rimska cifra XVII mogla da se preformuliše u reč vixi, a to znači život mi je okončan. Slično, reč za broj četiri zvuči skoro identično reči smrt u kantonskom kineskom, kao i u jezicima, poput japanskog i koreanskog koji su pozajmili kineske cifre. A kako broj jedan takođe zvuči kao reč za morati, broj četrnaest zvuči poput fraze "moraš umreti". To je mnogo brojeva za izbegavanje u liftovima i međunarodnim hotelima. I, verovali ili ne, neka sujeverja zapravo imaju smisla ili su bar imala dok nismo zaboravili njihovu prvobitnu namenu. Na primer, pozorišna scena se nekada sastojala od velikih oslikanih kulisa, koje su dizali i spuštali scenski radnici koji su zviždanjem međusobno davali znake. Rasejani zvižduci drugih ljudi su mogli da izazovu nesreću. Međutim, tabu protiv zviždanja iza scene postoji i danas, dugo nakon što su scenski radnici počeli da koriste slušalice. Slično, zapaliti tri cigarete istom šibicom zaista može da uzrokuje lošu sreću, ako ste vojnik u rovu gde držanje zapaljene šibice predugo može privući pažnju neprijateljskog snajpera. Mnogi pušači više ne moraju da brinu zbog snajpera, ali sujeverje opstaje. Pa, zašto se judi drže ovih delića zaboravljenih religija, slučajnosti i zastarelih saveta? Zar nisu potpuno iracionalni? Pa, jesu, ali za mnoge ljude sujeverja su zasnovana pre na stečenoj navici nego na svesnom verovanju. Naposletku, niko nije rođen znajući da izbegava hodanje ispod merdevina ili zviždanje u unutrašnjosti, ali ako vam tokom odrastanja porodica govori da izbegavate sve to, sve su prilike da ćete osećati nelagodnost, čak i nakon što ste logički razumeli da se ništa loše neće desiti. A pošto postupak poput kucanja u drvo ne iziskiva prevelik napor, praćenje sujeverja je često lakše od svesnog odupiranja. Osim toga, čini se da sujeverja često deluju. Možda se sećate da ste postigli pobednički poen, noseći srećne čarape. To je prosto naša psihološka pristrasnost na delu. Daleko su manje šanse da ćete se setiti svih puta kada ste promašili noseći iste čarape. Međutim, zbog uverenja da deluju zapravo možete bolje da igrate jer vam pružaju iluziju da imate veću kontrolu nad zbivanjima. Pa, u situacijama u kojim to samopouzdanje može da igra ulogu, kao u sportu, ta sumanuta sujeverja, naposletku, možda i nisu toliko sumanuta.