Poema za plesače oko šipke koji ne znaju da kažu ne | Hari Bejker (Harry Baker) | TEDxExeter

Ovaj govor je održan na lokalnom TEDx događaju, nezavisno od TED konferencija.

Dvema poemama o tome koliko je važno reći "ne" i "zašto da ne?", Hari obuhvata: svoju prvu nedelju na univerzitetu, ples oko šipke, Veston na Meru i dragocenost dodira vune.

Pošao sam do kineske četvrti;

svetla su bila suviše jaka,

neka se neka ugase, pi-tao sam.

(Smeh)

Mislio sam da počnem haikuom.

(Smeh)

Zdravo, ja sam Hari
i lepo je ponovo biti ovde.

Samo što nisam diplomirao
na Univerzitetu u Bristolu,

pa bih voleo s vama da podelim
nekoliko pesama iz tog vremena.

Prva se zove: "Kako sam se
zaljubio na Frešerovom vašaru",

i posvetio bih je genijalcu iz Bristola

koji je otvorio celovečernji kombi (van)
s kebabom i nazvao ga Džejson Doner Van.

(Smeh)

"Pogledi su nam se sreli
sa suprotnih strana prostorije.

Njen osmeh me je privukao,

kao miris Džejson Doner Vana
u subotnjoj noći.

Prišao sam pre nego
što sam bio svestan svog čina.

Srce mi je plesalo čudno,
poput Džejsona Donovana u Subotnjoj noći.

Zvali su je Beks,
uzbudljiva Beks, briljantna Beks;

jedan pogled i već mi se diže

na vratu... kosa...

Poetično je!

Tako je Beks, lepa Beks, briljantna Beks,

jedan pogled i ja mislim na seks.

Ne uklapa se u teoriju skupova

koja kaže da u ovoj fazi,
ne možemo zaista definisati skup.

No i naivno shvatanje odabira elemenata

vodi u niz paradoksa,

kao da skup svih skupova
ne može stvarno da bude skup

u suprotnom bi morao da sadrži i sebe.

I, ako bih rekao da imala je lepotu
svih žena na svetu,

to bi vodilo do slične kontradikcije,

no, ako bila bi skup, bila bi fina-lan.

Beks. Zbog nje imam balončiće
u stomaku kao od Beck's-a.

Beks, složićemo se
da je privlačna kao Beck's.

Želim joj poslati sms,
koji se završava na s,

možda čak i smajlić
da se pretvaram da je to samo šala.

I kako joj se usne razdvajaju,

poput natrpanih liftova,
smrdljivih od prdeža,

pita me: "Da li si ikad želeo
da budeš plesač oko šipke?"

Odgovorio sam: "Ne baš,
nisam tolika budala."

Rekla je: "Devojke vole
kad momci navrate."

Reako sam: "To je šala.

Mora da je svaki tip koji
ide na te stvari perverznjak,

zbunjeni Istočnoevropljanin

ili oboje.

Ona drži da je to sjajan
način da budeš u formi,

i da imaju besplatan prvi čas
na kom možeš otkriti svoj potencijal.

U glavi mislim, neće biti LA fitnes,
pre će biti Poverljivo iz LA.

Pod tim podrazumevam
bedni klub za muškarce iz Ilinga,

a ne krimi triler Kevina Spejsija iz 1997.

Kako god, kažem: "Mislim da nemam
dovoljno snažne ruke."

Tada uskoči neki lik:
"Pokaži mu svoje ruke, Beks."

Sad zamislite Popaja na steroidima,
viđenog kroz riblje oko,

ali lepog.

A prva je nedelja semestra,
pa nemam mnogo prijatelja.

Dobro, prva je nedelja semestra,
pa nemam uopšte prijatelja.

Pa je lepo što neko želi
da sa mnom razgovara.

Naročito jer je tako lepa.

Pa nastavljam razgovor,
iako sam nesiguran.

Za svako savršeno razumno pitanje
postoji podjednako razuman odgovor,

bez obzira na to što bih bio
najgori plesač oko šipke na svetu.

Pitam je hoće li da bude prisutna.

A evo šta je rekla:
"Mogu da te lično podučavam."

Naravno, izigravam hladnokrvnost,
kao i moji prijatelji,

ali sigurno ću biti na času za početnike,

(Smeh)

ako ću tako da budem sa Beks.

O Beks, očaravajuća Beks, zavodljiva Beks,

Trebalo je da naslutim kiks,
prokleta Beks.

Tu je 50 ljudi na času za početnike

i zaista nisam morao da budem
prva nedelja matematičkog

da izračunam da sam jedino ja dečak.

(Smeh)

I uprkos svim Beksinim laskanjima,

tako je prosto bilo suđeno da se desi
jer kad se po treći put

instruktor svima obratio sa "dame",

uz ponizni osmeh u mom pravcu,

shvatio sam da ću provesti
narednih 55 minuta

pokušavajući da sakrijem moj...

...stid.

(Smeh)

Ne samo da štrčim

jer mi štrči... Adamova jabučica,

već sam i vidno grozan,

čemu ne pomaže ni to

što su mi dlanovi vlažni,
kolena slaba, ruke teške.

Već imam opekotine od trenja na listovima.

Nervozan sam, al' spolja
izgledam miran i spreman

da plešem oko šipke,

ali stalno zaboravljam da ne mogu.

(Smeh)

Pa opet, skačem i vrtim se,
a kolena lupaju o laminat,

što nanosi nove modrice
mom egu i kolenima.

Beks prilazi zbog lekcije,
koju mi je obećala

i dok mi njeno prisustvo i dalje prija,

njeni komentari tipa:
"Ne mogu da verujem da si došao!"

ne ohrabruju me naročito.

(Smeh)

I dok udruženje za ples oko šipke
najavljuje kraj sesije,

poslednji dah u meni
oblikuje uzdah svemoćnog olakšanja.

Svi snovi i zablude
koji još uvek nisu srušeni

uskoro će biti [izbačeno]

Ona kaže: "Nekoliko nam članova stiže.

Sledeće nedelje ćemo zajedno obilaziti
pabove s američkom fudbalskom ekipom.

Sledećeg meseca je godišnje
fotografisanje za kalendar udruženja.

I dok mi pruža prošlogodišnji kalendar
sa seksi devojkama u vešu,

sa Beks razmenjujem pogled
koji kaže sve što sam želeo reći

jer me je mama podigla
u rodnu jednakost da verujem.

I mada bih voleo
da ovo lice novembar predstavlja,

(Smeh)

nije vredno članske karte od 15 funti.

(Smeh)

Čak iako uz to dolaze helanke na poklon!

Pa dok se probijam da uzmem besplatan
obrok koga nudi Hrišćanska unija,

pokazujem im delove noge bez dlaka

i govorim im kako je fitnes na šipci
stvaran način vežbanja

i da je težak.

Govorim sebi da moram naučiti
da govorim ne raznim stvarima

ili da bar sledeći put povedem prijatelja.

Nazdravlje!

(Aplauz)

Odrastao sam u Londonu,

a najbolje kod odrastanja u Londonu

je da kad god odete negde drugo
svi izgledaju veoma ljubazno,

(Smeh)

a Bristol nije bio izuzetak.

A druga stvar kod Bristola,
u poređenju s Londonom

je da je relativno blizu plaže.

Samo što je plaža,

koja je relativno blizu, Veston na Meru.

(Smeh)

Ovi ljudi su bili na Vestonu na Meru!

Ali semestar je počeo u septembru/oktobru.

Bio sam uzbuđen,

ali sam smatrao da je bolje
da sačekamo odgovarajuće vreme.

Dakle, ovo je poema o tome
šta se desilo kada smo otišli

i zove se: "Vestonska noćna mora".

(Smeh)

Zamislite prizor:

grupa tinejdžera koji se kikoću.

Dvoje s leva i desna,

a vi ste sa mnom u sredini,
zarazno razdragani.

Tako uzbuđeni,

zabrinuti da će urin slobodno da procuri,

zagrevajući zadnji deo vašeg kolena,

ali istrpićete; sada već
krajnje svesni da je ciča

i nošenje samo kupaćeg i japanki
i majice se sada čini hrabrim.

Gledajući kroz prozor činilo se toplije.

No kad ste unutra, teško je znati
s koje strane vetar duva

a sada imam mini uragane oko listova.

Pa je plan bio: ući, ruku ispruženih,
možda malo dobiti boje,

a onda trk preko peska u sjaju
s japankama u zagrljaju

i malo otplivati.

Poneti peškir, ući i izaći pre sumraka;

Onda dok je još vrelo, osušiti telo,
pustiti da sve bude opet suvo i toplo.

No tako ne biva,

pa žalite što niste unapred upozoreni

da je 25. februar,

i samo zato što je to prvi dan
otkako je sunce da valja izašlo

to ne menja stvar da je tehnički zima

i da je daleko hladnije
nego što ste mislili.

Čak i s peškirom oko ramena

i s pantalonama,
koje su vam sad preko šortsa,

tek ste stigli,

a već nosite svu odeću koju ste poneli,
i dalje ste ozebli.

Shvatate da ponekad gluposti pravimo

samo da ne osećamo kako starimo.

Dvadeset mi je za nekoliko nedelja.

I da bismo to ispravili
svi smo se na plaži okupili.

Tu su: Vanesa, Rebeka, Mandala MekGregor,

Suzi, Su, Džejms i mi,

i kakvo god vreme bilo,
zajedno nas je zadesilo

pa zašto da se uzbuđujemo?

Veston na Meru iliti Veston na Mulju.

Stopalo mi udara o zemlju
uz skoro pa super tup udar;

pre bih rekao, iskreno, da šljapkam.

Ali iskreno me je baš briga.

Do kolena sam u izmetu,
poprilično sam svestan toga,

no ja volim da posećujem znamenitosti,
taj sam tip momka.

Pa kako smo pri primorju,
Mendi i ja odlučujemo

da ne odemo dok okean ne okusimo.

Sad sliku zaustavljamo.

Fotka nas otvorenih usta

grčevito se trudimo da ne progutamo mulj.

Nismo baš nilski konji,

ali komadi kala su svuda oko nas.

Bez predstave o strahu od sutrašnjice,
samo se valjamo u ostacima današnjice

jer današnjica je potencijalna avanturica,

i 100% mene, do srži veruje

da se treba maštovito zabavljati

i kad god i gde god je to moguće.

To ne podrazumeva pijane tinejdžere koji
[povraćajući] vrište: "Jednom se živi!"

To je kada se kao klinac pitate: "Koliko
je laksativno dejstvo paklice mentosa?"

I da zapravo imate hrabrosti
da to proverite,

(Smeh)

poprilično.

(Smeh)

To je kada pažljivo razmotrite
trenutne posledice

i dođete do zaključka: "Zašto da ne?"

Možda sam se zato umalo učlanio
u udruženje plesača oko šipke na faksu

ili odlučio da se okušam u repovanju
prilikom prezentacije na nemačkom

ili sam završio izvodeći striptiz
prilikom prezentacije na nemačkom

(Smeh)

ili mi je prvo mesto izmaklo za poen
iz prezentacije na nemačkom!

Ili zato izranjam iz mora,
smrznut i skoro go,

maleni deo mene
ne može da se ne oseća divno.

Čak iako mi je, do ovog momenta,
jedna japanka skliznula

prugasti šorts je toliko natopljen
da mora s kože da bude oguljen,

majica i peškir su odolevali plimi
i završili blago savladani,

pa sad nosim samo svoj blatnjavi torzo
i krenuo sam ka tržnom.

No čuvar pristaništa je tu
da se pobrine da sve prođe u redu.

Kaže: "Ne možeš ovuda,
zabošće ti se iverica u petu."

(Smeh)

E sad, zapadnjačkim akcentom
možete reći bilo šta.

Teško je zvučati strogo.

(Smeh)

Ali u tom momentu shvatam
da ovo mesto nije kakvim sam ga poimao.

Ima nešto suštinski jezivo
u primorskom odmaralištu,

noću, u sred zime.

Pa mislim kako je vreme za povratak, no
sledećem vozu je tek za tri sata polazak

i do tad ću definitivno da budem mrtav.

(Smeh)

Pa zato polažem zakletvu hrabru
da ću nastaviti avanturu.

Neko želi da bude bogat,
neko želi da bude poznat.

Ja samo želim da se obučem.

Nakon što su me izbacili iz
butika za dame, verovatno je tako i bolje,

moram da naglasim da mi je
pored smrti, samo jedno preostalo

i obično bi šesto čulo za modu,
moćni ulični ugled,

ili nadahnuti moralni poriv
možda sprečili da učinim sledeće,

ali svi su bili na izdisaju
i sve je pozatvarano,

zato: "Pođimo u Tesko
gde Hari kupuje svoju omiljenu odeću,

la, la, la, la, na, na, na, na.

Prodaju haljine i japanke
koje mi očajnički trebaju

na, na, na, na, na, na, na, na."

Svaka pomoć je dobrodošla!

(Smeh)

Ja volim plažu i volim u moru da plivam.

Volim avanture jer volim
osećaj slobode da imam.

Volim ljude koji su spontani
i spremni na svašta.

Istina je da volim život,
i volim ljude koji vole život kao ja.

Nekad je to da se dičimo,
nekad da prepričamo,

uglavnom ja verujem
da nismo stvoreni da obični budemo.

Zato, kad se sve sabere,
šta se zbilo, zbilo se

i ništa nije bolje nego zabavljati se
jer zabava je zabavna

i sve je 40% u haljini zabavnije.

(Smeh)

Naročito ako ste goli ispod.

(Smeh)

Zamislite kako se zabavljate
i dodajte tome dodir vune.

(Smeh)

Kombinujte to s hladnim povetarcem
i činjenicom da volim od slobode žmarce.

To je kada imate hrabrosti
da otkrijete poprilično.

To je kada pažljivo razmotrite
trenutne posledice

i dođete do zaključka: "Zašto da ne?"

Hvala vam.

(Aplauz)