Изненађујући начин на који групе као што је ИСИС остају на власти

ИСИС, Хезболах, Хамас. Ове три веома различите групе су познате по насиљу - али то је само део онога шта раде, каже политички аналитичар, Бенедети Берти. Оне покушавају да придобију становништво друштвеним радом: успостављањем школа и болница, нудећи безбедност и сигурност и попуњавајући празнине које су за собом оставиле слабе владе. Разумевање ширег спектра рада ових група наговештава нове стратегије за окончање насиља.

Током протекле деценије,

проучавала сам недржавне наоружане групе:

наоружане организације као што су
терористи, побуњеници или формације.

Бележим шта ове групе раде када не пуцају.

Мој циљ је да боље разумем
ове насилничке актере

и да проучавам начине
подржавања транзиције

са насилног ангажовања
на ненасилну конфронтацију.

Радим на терену, у свету политике
и у библиотеци.

Разумевање недржавних наоружаних група

кључ је за разумевање
већине тренутних сукоба

јер се рат променио.

Некада је био такмичење између држава.

Не више.

Сада је сукоб између држава
и недржавних актера.

На пример, од 216 мировних споразума

потписаних између 1975. и 2011. године,

196 било је потписано између државе
и недржавног актера.

Значи, треба да разумемо ове групе;
треба или да их укључимо или поразимо

у било каквом процесу разрешења сукоба
који мора бити успешан.

Па, како то радимо?

Треба да знамо
шта покреће ове организације.

Знамо пуно о томе
како се боре, зашто се боре,

али нико не посматра шта раде
када се не боре.

Ипак, оружана борба
и ненаоружана политика су везани.

Све је то део исте организације.

Не можемо да разумемо ове групе,

а камоли да их поразимо,

ако немамо целокупну слику,

а данашње оружане групе
сложене су организације.

Рецимо, либански Хезболах,

познат по насилној конфронтацији
са Израелом.

Од свог настанка

раних осамдесетих година прошлог века,

Хезболах је успоставио политичку партију,

мрежу социјалних услуга и војнички апарат.

Слично, палестински Хамас,

познат по самоубилачким нападима

на Израел,

руководи Појасом Газе од 2007. године.

Дакле, ове групе раде
много више од пуког пуцања.

Оне обављају више радњи одједном.

Успостављају сложене
комуникационе машине -

радио станице, ТВ канале,

вебсајтове на интернету
и стратегије друштвених медија.

Овде имате ИСИС часопис,

штампан на енглеском
и објављен зарад регрутовања.

Оружане групе улажу и у сложена прикупљања
финансијских средстава -

не пљачкање, већ успостављање
профитабилних бизниса,

на пример, грађевинских компанија.

Е, сад, ове активности су кључ.

Оне дозвољавају овим групама
да увећају снаге,

увећају фондове,

да боље регрутују
и изграде своју репутацију.

Оружане групе раде још нешто -

граде снажније везе са становништвом

кроз улагање у социјалне услуге.

Граде школе, воде болнице,

успостављају програме
за стручно оспособљавање

или програме микро-кредита.

Хезболах нуди ове услуге,
а и више од тога.

Оружане групе такође траже начине
да привуку становништво

кроз понуду нечега
што држава не обезбеђује:

безбедности и сигурности.

Почетни успон Талибана
у ратом разореном Авганистану,

или чак почетни успон ИСИС-а,

могу се разумети и кроз посматрање
настојања ових група

да обезбеде сигурност.

Нажалост, у овим случајевима,

обезбеђивање сигурности
дошло је уз неподношљиво високу цену

по становништво.

Генерално, међутим, обезбеђивање
социјалних услуга попуњава празнину,

управљачку празнину коју је оставила влада

и дозвољава овим групама
да повећају своју снагу и моћ.

На пример, изборна победа
палестинског Хамаса из 2006. године

не може се разумети
без препознавања друштвеног рада групе.

Ово је заиста сложена слика,

а ипак, на Западу,
када посматрамо оружане сукобе,

размишљамо само о насилној страни.

Међутим, то није довољно за разумевање

снаге, стратегије
или дугорочне визије ових група.

Ове групе су хибриди.

Успињу се јер попуњавају празнине
које је оставила влада

и појављују се и као наоружане,
и као политичке,

укључујући се у насилну борбу
и обезбеђујући владавину.

Што су ове организације
сложеније и софистицираније,

мање размишљамо о њима
као о супротнима држави.

Како називате групу као што је Хезболах?

Руководе делом територије,
обављају све своје функције,

сакупљају смеће,
управљају канализационим системом.

Да ли је ово држава?

Да ли је ово побуњеничка група?

Можда је нешто друго,
нешто потпуно другачије и ново?

А шта је са ИСИС-ом?

Границе бледе.

Живимо у свету држава,
недржава и нечег између,

а што су државе слабије,
што је случај са Средњим истоком данас,

недржавни актери све чешће ускачу
и попуњавају празнину.

Ово је важно за владе јер,
да би се супротставили овим групама,

морају да уложе више у невојна средства.

Попуњавање те управљачке празнине

мора да буде средиште
било код одрживог приступа.

Исто је важно за стварање и грађење мира.

Ако боље разумемо оружане групе,

боље ћемо знати и како да их подстакнемо

да бисмо подржали транзицију
од насиља ка ненасиљу.

Значи, у овом новом такмичењу
између држава и недржавних актера,

војна моћ може победити у неким биткама,

али нам то неће дати мир или стабилност.

Да бисмо постигли ове циљеве,

требају нам дугорочна улагања
за попуњавање те сигурносне празнине,

за попуњавање управљачке празнине,

које су првенствено и дозволиле
овим групама да напредују.

Хвала вам.

(Аплауз)