Заборавите оно што знате | Џејкоб Барнет (Jacob Barnett) | TEDxTeen

Овај говор одржан је на локалном догађају TEDx-а, организованом независно од TED-ових конференција.

Џејкоб Барнет је амерички математичар и чудо од детета. У овом говору описује како је заборавио све што је знао да би био креативан.

Хеј! Ја сам Џејкоб Барнет. Да ли узбуђени?

(Клицање)

Добро!

Овде сам да бих вам рекао
зашто треба да заборавите

све што знате управо сада!

Прва ствар коју треба да знате.

Замислите да радите домаћи задатак.

То је нешто што морате да урадите

и одлично вам иду домаћи задаци,

добијате сјајне оцене, изузетне награде,

као што су Бенџаминова награда
и све те генијалне ствари.

Овде сам да вам кажем
да све радите погрешно!

Тачно тако, управо сам то рекао -
све радите погрешно!

Да бисте успели,

морате на све да гледате
из своје јединствене перспективе.

Добро, шта то значи?

То значи да, када размишљате,

морате да размишљате
на сопствени креативни начин,

а не само да прихватате
оно што већ постоји.

Узгред,

људи које вам показујем у позадини
су моја мала браћа, Итан и Весли.

Један од њих је хемичар,
а други је метеоролог.

Ваша перспектива би могла бити
једини начин на који можете видети

уметност или историју,
музику или било шта.

Дозволите ми да вам покажем
начин на који видим математику.

На пример, то је 32,
а окретања представљају:

сабирање, одузимање,
множење, дељење, итд.

Главни разлог мог доласка овде

је да радим на квантној механици, у реду?

Данас ћемо радити Шредингерову једначину,

поделити је на временски
независне компоненте,

а онда ћемо је решити

са граничним условима
решетке и честице у кутији.

Хајде да радимо!

Имам белешке са предавања
које желим да проследите.

Поделићу их у два реда.

Да ли неки од вас могу да дођу и узму их?

Не, чекајте!

Пре него што дођете,
морам нешто брзо да вас обавестим.

Добро, само останите тамо. Шалим се!

(Смех)

Нисам - (Аплауз)

Нисам овде дошао да вас све уплашим
са квантном механиком... не још.

Хајде да размишљамо
о нечему једноставнијем.

Колико вас је чуло за кругове?

Океј, добро.

Зашто су кругови важни?

Имају облик колача.

Имају облик точкова на скејтборду

и, као најважније,

имају облик ствари
којом се укључује ваш Xbox 360.

(Смех)

Шта знамо из школе о круговима?

Знамо πr2, знамо да су округли.

Да ли знамо још нешто?

Не заиста.

(Смех)

Дозволите да вам кажем
нешто интересантно у вези са круговима.

Зове се Џонсонова теорема.

Није права теорема,

већ начин на који математичари
сагледавају ствари.

Џонсон је рекао:

„Узмете три круга,

преклопите их тако
да се појави шест плавих линија” -

где ја сваки круг називам плавим.

Значи, има шест линија
које се спајају у једној тачки.

Друге три тачке су у кругу исте величине.

Интересантно.

Значи, ово није само πr2;
ово је нешто ново.

Пошто Џонсон није само мислио:

„О, мора да буде само πr2
и округао и то је то”,

створио је математику

и учинио је то
из сопствене јединствене перспективе.

Знам да не мора бити
да сви имате дар за математику,

па -

(Смех)

хајде да наставимо
са још интересантних ствари.

До сада сте можда већ чули за Исака Њутна
у својој средњошколској каријери.

Можда сте чули за њега
када сте радили призме

или нешто друго.

Тако, 1665. године, Исак Њутн
био је на универзитету Кембриџ.

Они од вас који заиста добро
познају историју,

знају да је у то време Кембриџ
био затворен због куге.

Тако Исак Њутн није имао начина да учи.

Морао је да престане да учи
и вероватно се крио

у спаваоници са својом мачком,
бежећи од куге.

Док је то радио, одлучио је
да мора да престане да учи,

али није желео да престане да размишља.

У реду? Због тога је размишљао
о проблему у астрофизици,

а мислим да је посебно хтео да израчуна

кретање Месеца око Земље,

а ја сам прерадио овај проблем
у случај Меркура око Сунца.

Добро.

Да би решио овај проблем,
створио је прорачун,

Њутнова три закона,
универзални закон гравитације,

рефлекторски телескоп
да провери свој рад и оптику -

све ове луде ствари током те две године
када је престао да учи.

Претпостављам да је стварно добро за нас

што је у то време Њутн престао да учи,

јер када је престао да учи,
почео је да размишља и створио је науку,

а то је просто сјајно -
сада имамо теорију физике!

Добро.

Вероватно је могао бити врхунски учењак,

могао је имати највиши просек,

бити почасни студент,

учинити професоре поноснима,

али не би створио ништа

да није престао да учи.

За Њутна је било потребно
да почне да размишља

о стварима из сопствене
јединствене перспективе

да би створио своју теорију.

Дозволите ми да се сад званично представим

јер нисам то урадио
на почетку овог говора.

Пре око 11 година, дијагностификовано
ми је нешто што се зове аутизам.

То значи да сам се фокусирао
на ствари толико детаљно

да је деловало као да уопште не размишљам.

У основи, понашао бих се као:
„О, види, одсјај светла,

ено светла и горе, о, ево и моје сенке,

па ено светла позади”
и потражио бих га и било би тамо.

(Смех)

Добро.

Због тога, знате,

људи су мислили да никада нећу учити

јер је изгледало као да буљим у празно,

деловало је као да ништа не радим.

Људи су ми говорили
да никада нећу учити, размишљати,

говорити, везати пертле, што -

добро, можда су били у праву, знате,

носим сандале.

Тако - (Смех)

како год, на том узрасту,

отишао сам у „Барнс и Нобл”,
добио сам уџбеник

и од података који су били у уџбенику
извео сам Кеплерове законе,

а није требало да учим
или размишљам уопште.

У суштини, са тачке гледишта других људи,

нисам деловао превише добро -
нисам цртао прстима или читао приче

и нисам радио било коју другу ствар
коју би дете од 2, 3, 4 године радило.

Међутим, знате, оно што су урадили је -

одвели су ме на специјално образовање,

које је изузетно специјално

због чињенице да ме није образовало.

(Смех)

Тако сам, током тог времена,
морао да престанем да учим

јер није било начина да учим, знате;

само сам био у специјалној школи.

Оно што су радили је -

па, нисам могао ништа да научим.

Међутим, у годинама када сам почео
да размишљам о стварима

и на неки начин о свим овим сенкама

и мислим да због тога данас волим
астрофизику, физику и математику -

јер сам морао да престанем да учим,

верујем да због тога данас радим
ствари које радим.

Дозволите ми да наставим са гравитацијом.

Ово је веома узбудљива тема
за нас који смо у физици.

Дозволите ми да наставим.

Десило се да су,

након пар векова, физичари имали

довољно експерименталне технологије
да тестирају Њутнову путању.

Е, сад, Њутн је предвидео
да је Меркурова орбита овална

или како научници воле да кажу, „елипса”.

Међутим, када смо уперили
своје телескопе тамо, видели смо то.

За оне међу вама који су научници,
знате да је то изузетно претерано, али -

ово није изгледало добро.
Њутн је подбацио.

Један од највећих физичара,
од свих умова, погрешио је, погрешио!

(Смех)

Тако, био нам је потребан неко други да,
као што је Њутн учинио,

заборави све што је знао!

Знате, да поново створи све ово.

Тај човек био је Алберт Ајнштајн.

Алберт Ајнштајн, оно што ће -
он је такође био -

заустављен је у замаху;
није му ишло баш најбоље.

Био је Јеврејин,
а била је то преднацистичка Немачка,

па није могао да добије посао
на локалном универзитету.

Морао је да ради у канцеларији за патенте,

која - добро, то није теоријска физика,
а овде причамо о Ајнштајну.

Тако,

десило се да је Ајнштајн одједном
имао много времена да размишља.

Морао је да престане да учи,
али је имао много времена за размишљање

и тако, урадио је следеће -

волео је да ради
на мисаоним експериментима

и да размишља о различитим стварима.

Тако, Ајнштајн је мислио -

добро, замишљао би себе
на трамболини са пар пријатеља,

што - они су заправо -
проблем с мојом реченицом овде -

пошто су физичари,

то је пар пријатеља више него што имају.

(Смех)

Алберт Ајнштајн је вероватно
био на трамболини са једним од пријатеља

и, знате, вероватно су играли,

не знам, тенис или нешто.

Међутим, знате, они су физичари

и немају добру координацију
између руке и ока

те вероватно нису, знате,

ухватили тениску лопту
и она се котрљала око њих,

а Ајнштајн ју је погледао и рекао:

„Без трења, ово је гравитација!”

Схватио је: „Ово је само гравитација.”

После тога, предвидео је кретање

које ће се завршити као та луда ствар,

али та луда ствар је тачно оно
што је та друга луда ствар.

Ајнштајн је решио овај проблем

само размишљањем о њему
са свог јединственог становишта,

на свој јединствен начин.

Престао је да учи, почео је да размишља

и почео је да ствара.

Дозволите ми да се сада
вратим на ону причу.

Нисам оставио баш најбољи утисак,

па ћу то сада мало поправити.

Дакле, пре око три године, ја -

био је час рачуна
и желео сам да седнем иза,

па сам одлучио да,
како бих могао да седим позади,

да ћу научити алгебру, тригонометрију,

све ове средњошколске ствари,

средњошколску математику

и рачун са прве године факултета
за две недеље

да бих могао да седим
у задњем делу учионице.

Имао сам десет година.

(Смех)

Добро -

Такође, у ово време, доказујући ово,

прихватили су ме за упис на факултету,

а и даље сам имао десет година.

Затим сам морао да одем
на разговор за упис,

а то је оно што морате
да урадите на факултету.

Дакле, морао сам да одем
на разговор за упис

и због паркирања
сам имао гомилу ситног новца

и испао ми је сав тај ситниш
код овог типа у канцеларији,

што га је натерало да помисли
да немам здрав разум

па ме је прилично спутавао током семестра.

Дакле, морао сам да престанем
да учим у то време.

Па, шта сам урадио?

Да ли сам престао да учим и почео
да играм видео игрице и такве ствари?

Нисам!

Почео сам да размишљам о облицима!

(Смех)

Размишљао сам о одређеном проблему
у астрофизици

за који сам тада био заинтересован,

а још увек сам помало.

Е, сад, током следеће две недеље
почео сам да размишљам о облицима,

почео сам да размишљам о овом проблему

и после неког времена сам га решио.

Значи, решио сам проблем из астрофизике

што је у суштини слично ономе

што се управо дешава
са Ајнштајном и Њутном.

Нећу вам рећи
о ком се тачно проблему ради

због чињенице да није још увек објављен.

Када мој рад буде објављен,
можете да схватите о чему се ради,

(Смех)

Они који читају научне публикације.

(Смех)

Размишљао сам о свим овим проблемима,

а имао сам само 500 листова
јефтиног папира из „Офисмакса”,

а пошто сам размишљао
о вишедимензионалним стварима,

прилично сам их брзо истрошио.

Тако сам наставио да пишем на табли
јер ми је понестало папира,

али табла се убрзо попунила,

па сам кренуо даље
на прозоре мојих родитеља.

Затим су ме прогањала
средства за чишћење прозора

па би моје једначине избрисали
грозни створитељи средстава за чишћење.

Тако, због тога,

после неких месец дана,

моји родитељи су схватили
да не излазим у парк.

Само сам цртао чудне облике по прозорима

и, у суштини, покушавао
да побијем сам себе.

Нисам желео да завршим као Њутн.

Нисам желео да ме, знате,

одобравају, па да ме за сто година оспоре.

Тако сам само настављао
са радом на прозорима.

Покушавао сам да оспорим сам себе,
али без успеха.

После тога су моји родитељи

мислили да треба да будем у парку,

па су позвали неког типа на Принстону

и рекли му да оспори оно што сам радио.

Нажалост, то није био случај
и он је рекао да сам на правом путу.

Тако, не идем у парк.

(Смех) (Аплауз)

Затим, пошто сам морао
да престанем са учењем,

почео сам да размишљам
и решио сам проблем.

После тога сам одлучио
да направим видео везан за прорачун

за људе који су још увек желели
да се њиме баве;

тројица њих тамо негде на свету,

па да имају начин да и они уче.

Добро, направио сам овај рачунски видео.

Људи су приметили да имам 12 година
и да сам направио рачунски видео.

Први који су то приметили
били су људи из „Звезде Индијанополиса”

и ставили су ме
на насловну страну неких новина

и, као што можете видети на овој слици,

јео сам сендвич; баш је био укусан.

Добро.

После тога, мој видео се раширио
муњевитом брзином.

У време када је ова фотографија сликана
имао сам неких два милиона прегледа.

Као прво, рачунски видео
који постаје виралан -

ко би то икада помислио?

(Смех)

Затим је преведен
на који год да је ово језик.

Да ли ми неко може рећи који је ово језик?

Не знам да га читам. (Публика: „Кинески.”)

Океј, кинески. Добро је то знати.

(Смех)

Затим ме је позвао неки тип
са телевизије „Фокс”

и могао сам да цртам на његовом прозору,
а био је у питању Глен Бек.

(Смех)

Посебно у вези овог искуства
је да су прозори били огромни,

на 23. спрату и гледали су
на зграду Крајслер,

па је то било забавно искуство.

(Смех)

Затим су неки чудни посетиоци
почели да се појављују у мојој кући.

(Смех)

Појавио се Морли Сејфер
а он је са ЦБС-ових „Шездесет минута”.

Они међу вама који могу
да виде ову слику веома добро,

можете приметити да носим исте сандале.

(Смех)

Хајде да сумирамо оно што смо урадили.

Ајнштајн, Џонсон, Њутн

и сви о којима сам причао,

да ли су они заиста генији?

Да ли су због тога посебни?

Да ли су због тога урадили све што јесу?

Дефинитивно не! Нису!

То није разлог! (Смех)

Добро, десило се заправо
да је све што су урадили

то да су прошли кроз транзицију

од учења преко размишљања до стварања,

а што су досад медији
превели као, знате, геније.

Прилично сам сигуран да су имали
релативно висок коефицијент интелигенције,

али, као што неки од вас знају,

постоји велики број таквих људи
који не раде овакве ствари;

обично заврше тако што само запамте
неколико стотина хиљада цифара броја пи.

Као прво, моје питање за њих је -
зашто не упамтите неки други број?

На пример, ја тренутно носим фи.

Као закључак,

не би требало да будем овде.

Знате, речено ми је да нећу причати.

Вероватно постоји неки терапеут
који сада гледа ово и шизи.

(Смех) (Клицање) (Аплауз)

Добро, није требало да проговорим
и није требало да учим,

али због тога што сам прешао
са учења преко размишљања до стварања,

данас сам овде

и обраћам се
између 400 и 800 људи у Њујорку.

Добро.

Е, сад, шта бих желео
да извучете из овог говора?

Оно што желим је
да током следећих 24 сата,

а знам да можда идете
у школу или слично иако је субота,

али желим да наредних 24 сата
ништа не учите!

Није вам допуштено да било шта учите
наредних 24 сати.

(Публика: „То!”)

(Смех)

Ипак, желео бих
да се позабавите неким пољем.

Сви имате неку страст, а ја то не знам,

причао сам са вама 11 минута

и немам појма шта вас интересује,

али сви имате неку страст тамо негде

и сви знате шта је то.

Дакле, желим да размишљате о том пољу

уместо да учите у оквиру њега,

а уместо да сте ученици у том пољу,

будите то поље!

Било да је у питању музика, архитектура,

наука или било шта,

желим да размишљате о том пољу

и ко зна, можда можете да створите нешто.

Хвала вам. Ја сам Џејкоб Барнет.

(Клицање) (Аплауз)