Kako je vijača dobila ritam

„Dole, dole, dušo, dole, dole, na rolerkosteru...“ Hip hop duguje mnogo kraljicama „duple holandske“. Etnomuzikolog Kira Gant nas vodi na turneju kroz fascinantnu istoriju vijače.

Ako radiš pravilno, treba da zvuči ovako:

TIK-tat, TIK-tat, TIK-tat,
TIK-tat, TIK-tat, TIK-tat.

Ako radiš pogrešno, zvučaće kao:
tik-TAT, tik-TAT, tik-TAT.

[Mala stvar. Velika ideja.]

[Kira Gant o preskakalici]

Vijača je tako jednostavan predmet.

Može da se napravi od užeta,
štrika, kanapa.

Ona je nekako uvijena. (Smeh)

Ne znam kako to da objasnim.

Ono što je bitno je
da ima određenu težinu

i da ima taj neki zvuk biča.

Nije poznato odakle vijača potiče.

Postoje neki dokazi da je nastala
u antičkom Egiptu, Fenikiji,

a da su je zatim u Severnu Ameriku
preneli holandski naseljenici.

Vijača je postala hit
kada je ženska odeća počela da bude uža

i kada su nastale pantalone.

Tako su devojčice mogle da preskaču vijaču

jer im se suknje nisu kačile za užad.

Dadilje su učile decu da preskaču vijaču.

Čak su i prethodno porobljena afrička deca
na predratnom Jugu

preskala vijaču.

Pedesetih godina dvadesetog veka
u Harlemu, Bronksu, Bruklinu, Kvinsu

mogli ste da vidite na trotoarima
mnogo devojčica kako preskaču užad.

Ponekad bi uzele dva užeta
i okretale ih zajedno kao jedno,

ali su mogle i da ih odvoje i okreću
jedno ka drugom kao mutilicu.

Vijača je bila tačna kao metronom -

tik, tik, tik, tik -

i na taj ritam mogle su se dodavati
rime, ritmovi i pesmice.

Ta užad su stvarala prostor

u kojem smo mogli
da doprinesemo nečemu,

a taj prostor je bio
mnogo veći od komšiluka.

Dupla holandska vijača ostaje
moćan simbol kulture i identiteta

za tamnopute žene.

Od 1950-ih do 1970-ih

devojčice nisu mogle da se bave sportom.

Dečaci su igrali bejzbol,
košarku i fudbal,

a devojčice to nisu smele.

Mnogo toga se promenilo, ali u to doba,

devojčice su vladale igralištima.

One su se potrudile
da dečaci nemaju sa tim veze.

To je bio njihov prostor,
prostor ženske moći.

Tu su one mogle da briljiraju.

Ali mislim da je i za dečake,

jer su oni načuli te pesmice

i zbog toga su, mislim,
mnogi hip-hop umetnici

koristili rečenice koje su čuli
u pesmicama tamnoputih devojčica.

(Pevanje) Hladan, gusti šejk,
pravi se da znaš da okrećeš,

riblji file, četvrt funte,
pomfrit, leden, gusti šejk,

pravi se da znaš da skačeš.

Singl „Gramatika kantrija" od Nelija
je dobio nagradu Gremi

jer su ljudi već znali:

„Vozimo se, dušo, dole, dole,
niz tvoju ulicu u Rejndž Roveru...“

To je početak pesme „Dole, dole, dušo,
dole, dole, na rolerkosteru,

draga, draga dušo, nikad te neću pustiti.“

Svako ko je odrastao u bilo kom
crnačkom urbanom društvu

prepoznao bi tu muziku.

I tako je ta pesma unapred bila hit.

Dupla holandska vijača
je održala ove pesme

i održala je recitacije
i pokrete koji idu uz njih,

što je prirodno za ono
što ja zovem „kinetička oralnost“ -

govor usta i govor tela.

To je nešto sto se prenosi
sa kolena na koleno.

Na neki način vijača
pomaže u ovom prenošenju.

Potreban je neki predmet
da bi se prenosilo sećanje.

Dakle, vijaču možete koristiti
za razne stvari.

Ona postoji u raznim kulturama.

I ja smatram da je istrajala
jer ljudi imaju potrebu da se pokreću.

I smatram da ponekad najjednostavniji
predmeti imaju najkreativniju upotrebu.