Tajne učenja novog jezika

Želite da naučite novi jezik ali ste uplašeni ili ne znate odakle da počnete? Ne treba vam nekakav poseban talenat ili „gen za jezik“, kaže Lidija Mahova. U ovom optimističnom, inspirativnom govoru, ona otkriva tajne poliglota (ljudi koji govore više jezika) i otkriva četiri principa koja pomažu da aktivirate svoj lični talenat za jezik i da se zabavite dok učite.

Ja volim da učim strane jezike.

U stvari, ja to toliko volim
da svake dve godine naučim novi,

i trenutno radim na osmom jeziku.

Kada ljudi to saznaju, uvek me pitaju:

„Кako ti uspeva? Koja je tajna?“

Iskreno, moj odgovor je godinama bio:

„Ne znam. Prosto volim da učim jezike.“

Ali ljudi nikada nisu bili
zadovoljni tim odgovorom.

Želeli su da znaju zašto oni godinama
pokušavaju da nauče bar jedan jezik,

i nikada ga ne govore tečno,

a evo ja učim jezik za jezikom.

Želeli su da znaju tajnu poliglota,

ljudi koji govore više jezika.

A to me je nateralo da se zapitam
kako zapravo drugim poliglotima uspeva.

Šta imamo zajedničko?

I šta nam to omogućava

da učimo jezike mnogo brže
nego drugi ljudi?

Odlučila sam da upoznam druge ljude
kao što sam ja i da saznam.

Najbolje mesto za upoznavanje
mnogo poliglota

je događaj gde se stotine
ljubitelja jezika

okuplja na jednom mestu
da vežba svoje jezike.

Nekoliko takvih događaja
se organizuje širom sveta,

pa sam odlučila da odem tamo

i pitam poliglote koje metode koriste.

Pa sam tako upoznala Benija iz Irske,

koji mi je rekao da je njegov metod
da počnete da pričate od prvog dana.

On nauči par fraza
iz rečnika za putovanja,

upoznaje izvorne govornike

i odmah započinje razgovor sa njima.

Ne smeta mu pravljenje
ni po 200 grešaka dnevno,

jer tako uči, iz povratne informacije.

Najbolja stvar je što on ne mora
mnogo da putuje danas,

jer lako možete razgovarati
sa izvornim govornicima

iz udobnosti svog doma,
koristeći internet.

Upoznala sam i Lukasa iz Brazila

koji je imao jako zanimljiv metod
za učenje ruskog.

On je nasumice dodao sto ruskih govornika
za prijatelje na Skajpu,

a zatim je otvorio prozor za čet
sa jednim od njih

i napisao „Zdravo“ na ruskom.

Ta osoba je odgovorila: „Zdravo, kako si?“

Lukas je to kopirao i stavio u čet
sa drugom osobom,

a ta osoba je odgovorila:
„Dobro sam, hvala, kako si ti?“

Lukas je to kopirao prvoj osobi,

i na ovaj način, dva stranca
su razgovarala jedan sa drugim,

a da nisu ni znali.

(Smeh)

Uskoro je i sam počeo da odgovara,

jer je vodio toliko tih razgovora

da je shvatio kako razgovor
na ruskom uglavnom počinje.

Kakav kreativan metod, zar ne?

Upoznala sam i poliglote koji uvek počinju
imitirajući zvuke jezika,

i one koji uvek uče
500 najčešćih reči jezika,

ali i one koji uvek na početku
čitaju o gramatici.

Ako bih pitala stotinu poliglota,

čula bih stotinu različitih
pristupa učenju jezika.

Izgleda da svi imaju jedinstven način
na koji uče novi jezik,

a ipak, svi dolaze do istog rezultata -
tečno pričanje više jezika.

Dok sam slušala kako mi poliglote
pričaju o svojim metodama,

iznenada mi je sinulo:

jedna stvar koja nam je zajednička

je da smo prosto našli način da uživamo
u procesu učenja jezika.

Sve te poliglote su govorile o učenju
jezika kao o nečemu jako zabavnom.

Trebalo je da im vidite lica

kada su mi pokazivali svoje
šarene tabele sa gramatikom

i svoje ručno napravljene fleš kartice,

i statistiku o učenju reči
uz korišćenje aplikacija,

ili čak kako vole da kuvaju
koristeći recepte na stranom jeziku.

Svi koriste različite metode,

ali se uvek postaraju da je to nešto
u čemu lično uživaju.

Shvatila sam da i ja tako učim jezike.

Kada sam učila španski,
tekst u udžbeniku mi je bio dosadan.

Mislim, ko želi da čita o Hoseu

koji se raspituje kako se stiže
do železničke stanice, zar ne?

Umesto toga, htela sam
da čitam „Harija Potera“,

jer je to u detinjstvu
bila moja omiljena knjiga

koju sam pročitala više puta.

Nabavila sam španski prevod
knjige i počela da čitam,

i naravno da nisam razumela
skoro ništa na početku,

ali sam nastavila da čitam
jer sam volela tu knjigu,

i pred kraj sam mogla da pratim
skoro bez ikakvih problema.

Isto se dogodilo kada sam učila nemački.

Odlučila sam da gledam „Prijatelje“,
moju omiljenu seriju, na nemačkom,

i opet, na početku je sve bilo besmisleno.

Nisam znala gde se jedna reč
završava, a druga počinje,

ali sam nastavila da gledam svaki dan,
ipak su to „Prijatelji.“

Mogu ih gledati na svakom
jeziku. Toliko ih volim.

Nakon druge ili treće sezone,

dijalog je, najozbiljnije, dobio smisao.

Ovo sam shvatila tek nakon
upoznavanja drugih poliglota.

Mi nismo genijalci

i nemamo prečicu za učenje jezika.

Samo smo našli načine
da uživamo u tom procesu,

da pretvorimo učenje jezika
iz dosadnog školskog predmeta

u prijatnu aktivnost
u kojoj uživamo svaki dan.

Ako ne volite da zapisujete reči na papir,

uvek ih možete ukucati u aplikaciju.

Ako ne volite da slušate
dosadan materijal iz udžbenika,

nađite zanimljiv sadržaj na Jutjubu
ili podkast na bilo kom jeziku.

Ako ste introvertna osoba

i ne možete da zamislite da odmah
pričate sa izvornim govornicima,

možete primeniti metodu monologa.

Možete pričati sami sa sobom
u udobnosti svoje sobe,

da opisujete planove za vikend,
kako vam je protekao dan,

ili čak da uzmete nasumičnu
fotografiju iz telefona

i opišete je zamišljenom prijatelju.

Tako poliglote uče jezike,

a najbolje od svega
je što je to dostupno svima

koji su voljni da uzmu
učenje u svoje ruke.

Upoznavanje drugih poliglota
mi je pomoglo da shvatim

da je jako važno pronaći užitak

u procesu učenja jezika,

ali i da užitak sam po sebi nije dovoljan.

Ako želite tečno da govorite strani jezik,

morate da primenite još tri principa.

Prvo, trebaće vam efektne metode.

Ako pokušate da zapamtite listu reči
za sutrašnji test,

reči će se skladištiti
u vašoj kratkotrajnoj memoriji

i zaboravićete ih nakon par dana.

Ako, pak, želite
da sačuvate reči dugotrajno,

morate da ih ponavljate
tokom nekoliko dana

koristeći takozvano
intervalno ponavljanje.

Možete koristiti aplikacije zasnovane
na ovom sistemu kao Anki ili Memrise,

ili možete zapisivati liste reči
u svesku koristeći metod zlatne liste,

koji je takođe dosta popularan
među mnogim poliglotama.

Ako niste sigurni koje metode
su efektne i koje sve postoje,

samo pogledajte kanale na Jutjubu
i internet stranice poliglota

kako biste dobili inspiraciju.

Ako funkcioniše kod njih,
verovatno će i kod vas.

Treći princip je da napravite
sistem u svom učenju.

Svi smo jako zauzeti, i niko danas
nema vremena da uči jezik.

Ali možemo izdvojiti vreme
ako malo planiramo unapred.

Da li možete da se probudite
15 minuta ranije nego inače?

To bi bilo savršeno vreme
da ponovite reči.

Da li možete da slušate podkast
na putu za posao dok vozite?

E, pa to je sjajno za sticanje
iskustva u slušanju.

Toliko stvari možemo da uradimo
a da ni ne planiramo dodatno vreme,

kao što je slušanje podkasta
na putu do posla

ili dok radimo kućne poslove.

Važno je napraviti plan u učenju.

„Vežbaću pričanje
svakog utorka i četvrtka

20 minuta sa prijateljem.

Slušaću video na Jutjubu dok doručkujem.“

Ako napravite sistem u učenju,

ne morate da nalazite dodatno vreme,

jer će postati deo
vašeg svakodnevnog života.

I, naravno, ako želite
da naučite jezik tečno,

treba vam i malo strpljenja.

Nemoguće je naučiti jezik za dva meseca,

ali je definitvno moguće
ostvariti vidiljiv napredak,

ako učite manje celine svakog dana
na način u kojem uživate.

A ništa nas ne motiviše više

od sopstvenog uspeha.

Jasno se sećam trenutka

kada sam razumela prvu šalu
na nemačkom gledajući „Prijatelje.“

Bila sam tako srećna i motivisana

da sam tog dana pogledala još dve epizode,

i dok sam gledala,

sve više i više sam razumela,
doživljavajući male pobede,

i korak po korak, došla sam do toga
da mogu da koristim jezik

slobodno i tečno da izrazim bilo šta.

To je sjajan osećaj.

Nikad mi ga nije dosta,

i zato učim novi jezik svake dve godine.

U tome je tajna poliglota.

Naći efektne metode
koje možete koristiti sistematično

tokom nekog vremena sa uživanjem,

i tako poliglote uče jezike
za par meseci, a ne godina.

E sad, neki od vas možda misle:

„Baš je lepo uživati
u procesu učenja jezika,

ali zar nije prava tajna
to što su poliglote

jako talentovani, a većina nas nije?“

E, pa, jednu stvar
vam nisam rekla o Beniju i Lukasu.

Beni je imao gejlski irski 11 godina,
a nemački 5 godina u školi.

Uopšte ih nije govorio kad je maturirao.

Do 21. godine, mislio je
da nema gen za jezike

i da ne može da govori drugi jezik.

Zatim je počeo da traži
svoj način za učenje jezika,

pričanje sa izvornim govornicima
i dobijanje povratne informacije od njih,

i Beni danas može s lakoćom
da razgovara na 10 jezika.

Lukas je 10 godina pokušavao
da nauči engleski u školi.

Bio je među najgorim učenicima u razredu.

Prijatelji su ga ismevali

i iz šale mu poklonili ruski udžbenik

jer su misili da nikada neće naučiti
ruski ili bilo koji jezik.

Tada je Lukas počeo
da eksperimentiše sa metodama,

tražeći svoj način za učenje,

na primer, razgovarajući
preko Skajpa sa strancima.

I posle samo 10 godina,

Lukas može tečno da govori 11 jezika.

Da li to zvuči kao čudo?

E pa, ja viđam takva čuda svakog dana.

Kao mentor za jezike,

ja pomažem ljudima da sami uče jezike,

i to viđam svaki dan.

Ljudi se muče sa učenjem jezika
po pet, 10, čak 20 godina,

a onda iznenada uzmu učenje u svoje ruke,

počnu da koriste materijale
u kojima uživaju, efektnije metode,

ili počnu da prate svoje učenje

kako bi uočili sopstveni napredak,

kada iznenada,

kao magijom, pronađu talenat za jezik
koji im je nedostajao celog života.

Ako ste i vi pokušavali
da naučite jezik

i odustali, misleći da je preteško

ili da niste talentovani,

pokušajte još jednom.

Možda i vama fali
samo jedan metod u kojem uživate

da naučite tečno da govorite jezik.

Možda vam treba samo jedan metod
da postanete poliglota.

Hvala vam.

(Aplauz)