Ja volim da učim strane jezike. U stvari, ja to toliko volim da svake dve godine naučim novi, i trenutno radim na osmom jeziku. Kada ljudi to saznaju, uvek me pitaju: „Кako ti uspeva? Koja je tajna?“ Iskreno, moj odgovor je godinama bio: „Ne znam. Prosto volim da učim jezike.“ Ali ljudi nikada nisu bili zadovoljni tim odgovorom. Želeli su da znaju zašto oni godinama pokušavaju da nauče bar jedan jezik, i nikada ga ne govore tečno, a evo ja učim jezik za jezikom. Želeli su da znaju tajnu poliglota, ljudi koji govore više jezika. A to me je nateralo da se zapitam kako zapravo drugim poliglotima uspeva. Šta imamo zajedničko? I šta nam to omogućava da učimo jezike mnogo brže nego drugi ljudi? Odlučila sam da upoznam druge ljude kao što sam ja i da saznam. Najbolje mesto za upoznavanje mnogo poliglota je događaj gde se stotine ljubitelja jezika okuplja na jednom mestu da vežba svoje jezike. Nekoliko takvih događaja se organizuje širom sveta, pa sam odlučila da odem tamo i pitam poliglote koje metode koriste. Pa sam tako upoznala Benija iz Irske, koji mi je rekao da je njegov metod da počnete da pričate od prvog dana. On nauči par fraza iz rečnika za putovanja, upoznaje izvorne govornike i odmah započinje razgovor sa njima. Ne smeta mu pravljenje ni po 200 grešaka dnevno, jer tako uči, iz povratne informacije. Najbolja stvar je što on ne mora mnogo da putuje danas, jer lako možete razgovarati sa izvornim govornicima iz udobnosti svog doma, koristeći internet. Upoznala sam i Lukasa iz Brazila koji je imao jako zanimljiv metod za učenje ruskog. On je nasumice dodao sto ruskih govornika za prijatelje na Skajpu, a zatim je otvorio prozor za čet sa jednim od njih i napisao „Zdravo“ na ruskom. Ta osoba je odgovorila: „Zdravo, kako si?“ Lukas je to kopirao i stavio u čet sa drugom osobom, a ta osoba je odgovorila: „Dobro sam, hvala, kako si ti?“ Lukas je to kopirao prvoj osobi, i na ovaj način, dva stranca su razgovarala jedan sa drugim, a da nisu ni znali. (Smeh) Uskoro je i sam počeo da odgovara, jer je vodio toliko tih razgovora da je shvatio kako razgovor na ruskom uglavnom počinje. Kakav kreativan metod, zar ne? Upoznala sam i poliglote koji uvek počinju imitirajući zvuke jezika, i one koji uvek uče 500 najčešćih reči jezika, ali i one koji uvek na početku čitaju o gramatici. Ako bih pitala stotinu poliglota, čula bih stotinu različitih pristupa učenju jezika. Izgleda da svi imaju jedinstven način na koji uče novi jezik, a ipak, svi dolaze do istog rezultata - tečno pričanje više jezika. Dok sam slušala kako mi poliglote pričaju o svojim metodama, iznenada mi je sinulo: jedna stvar koja nam je zajednička je da smo prosto našli način da uživamo u procesu učenja jezika. Sve te poliglote su govorile o učenju jezika kao o nečemu jako zabavnom. Trebalo je da im vidite lica kada su mi pokazivali svoje šarene tabele sa gramatikom i svoje ručno napravljene fleš kartice, i statistiku o učenju reči uz korišćenje aplikacija, ili čak kako vole da kuvaju koristeći recepte na stranom jeziku. Svi koriste različite metode, ali se uvek postaraju da je to nešto u čemu lično uživaju. Shvatila sam da i ja tako učim jezike. Kada sam učila španski, tekst u udžbeniku mi je bio dosadan. Mislim, ko želi da čita o Hoseu koji se raspituje kako se stiže do železničke stanice, zar ne? Umesto toga, htela sam da čitam „Harija Potera“, jer je to u detinjstvu bila moja omiljena knjiga koju sam pročitala više puta. Nabavila sam španski prevod knjige i počela da čitam, i naravno da nisam razumela skoro ništa na početku, ali sam nastavila da čitam jer sam volela tu knjigu, i pred kraj sam mogla da pratim skoro bez ikakvih problema. Isto se dogodilo kada sam učila nemački. Odlučila sam da gledam „Prijatelje“, moju omiljenu seriju, na nemačkom, i opet, na početku je sve bilo besmisleno. Nisam znala gde se jedna reč završava, a druga počinje, ali sam nastavila da gledam svaki dan, ipak su to „Prijatelji.“ Mogu ih gledati na svakom jeziku. Toliko ih volim. Nakon druge ili treće sezone, dijalog je, najozbiljnije, dobio smisao. Ovo sam shvatila tek nakon upoznavanja drugih poliglota. Mi nismo genijalci i nemamo prečicu za učenje jezika. Samo smo našli načine da uživamo u tom procesu, da pretvorimo učenje jezika iz dosadnog školskog predmeta u prijatnu aktivnost u kojoj uživamo svaki dan. Ako ne volite da zapisujete reči na papir, uvek ih možete ukucati u aplikaciju. Ako ne volite da slušate dosadan materijal iz udžbenika, nađite zanimljiv sadržaj na Jutjubu ili podkast na bilo kom jeziku. Ako ste introvertna osoba i ne možete da zamislite da odmah pričate sa izvornim govornicima, možete primeniti metodu monologa. Možete pričati sami sa sobom u udobnosti svoje sobe, da opisujete planove za vikend, kako vam je protekao dan, ili čak da uzmete nasumičnu fotografiju iz telefona i opišete je zamišljenom prijatelju. Tako poliglote uče jezike, a najbolje od svega je što je to dostupno svima koji su voljni da uzmu učenje u svoje ruke. Upoznavanje drugih poliglota mi je pomoglo da shvatim da je jako važno pronaći užitak u procesu učenja jezika, ali i da užitak sam po sebi nije dovoljan. Ako želite tečno da govorite strani jezik, morate da primenite još tri principa. Prvo, trebaće vam efektne metode. Ako pokušate da zapamtite listu reči za sutrašnji test, reči će se skladištiti u vašoj kratkotrajnoj memoriji i zaboravićete ih nakon par dana. Ako, pak, želite da sačuvate reči dugotrajno, morate da ih ponavljate tokom nekoliko dana koristeći takozvano intervalno ponavljanje. Možete koristiti aplikacije zasnovane na ovom sistemu kao Anki ili Memrise, ili možete zapisivati liste reči u svesku koristeći metod zlatne liste, koji je takođe dosta popularan među mnogim poliglotama. Ako niste sigurni koje metode su efektne i koje sve postoje, samo pogledajte kanale na Jutjubu i internet stranice poliglota kako biste dobili inspiraciju. Ako funkcioniše kod njih, verovatno će i kod vas. Treći princip je da napravite sistem u svom učenju. Svi smo jako zauzeti, i niko danas nema vremena da uči jezik. Ali možemo izdvojiti vreme ako malo planiramo unapred. Da li možete da se probudite 15 minuta ranije nego inače? To bi bilo savršeno vreme da ponovite reči. Da li možete da slušate podkast na putu za posao dok vozite? E, pa to je sjajno za sticanje iskustva u slušanju. Toliko stvari možemo da uradimo a da ni ne planiramo dodatno vreme, kao što je slušanje podkasta na putu do posla ili dok radimo kućne poslove. Važno je napraviti plan u učenju. „Vežbaću pričanje svakog utorka i četvrtka 20 minuta sa prijateljem. Slušaću video na Jutjubu dok doručkujem.“ Ako napravite sistem u učenju, ne morate da nalazite dodatno vreme, jer će postati deo vašeg svakodnevnog života. I, naravno, ako želite da naučite jezik tečno, treba vam i malo strpljenja. Nemoguće je naučiti jezik za dva meseca, ali je definitvno moguće ostvariti vidiljiv napredak, ako učite manje celine svakog dana na način u kojem uživate. A ništa nas ne motiviše više od sopstvenog uspeha. Jasno se sećam trenutka kada sam razumela prvu šalu na nemačkom gledajući „Prijatelje.“ Bila sam tako srećna i motivisana da sam tog dana pogledala još dve epizode, i dok sam gledala, sve više i više sam razumela, doživljavajući male pobede, i korak po korak, došla sam do toga da mogu da koristim jezik slobodno i tečno da izrazim bilo šta. To je sjajan osećaj. Nikad mi ga nije dosta, i zato učim novi jezik svake dve godine. U tome je tajna poliglota. Naći efektne metode koje možete koristiti sistematično tokom nekog vremena sa uživanjem, i tako poliglote uče jezike za par meseci, a ne godina. E sad, neki od vas možda misle: „Baš je lepo uživati u procesu učenja jezika, ali zar nije prava tajna to što su poliglote jako talentovani, a većina nas nije?“ E, pa, jednu stvar vam nisam rekla o Beniju i Lukasu. Beni je imao gejlski irski 11 godina, a nemački 5 godina u školi. Uopšte ih nije govorio kad je maturirao. Do 21. godine, mislio je da nema gen za jezike i da ne može da govori drugi jezik. Zatim je počeo da traži svoj način za učenje jezika, pričanje sa izvornim govornicima i dobijanje povratne informacije od njih, i Beni danas može s lakoćom da razgovara na 10 jezika. Lukas je 10 godina pokušavao da nauči engleski u školi. Bio je među najgorim učenicima u razredu. Prijatelji su ga ismevali i iz šale mu poklonili ruski udžbenik jer su misili da nikada neće naučiti ruski ili bilo koji jezik. Tada je Lukas počeo da eksperimentiše sa metodama, tražeći svoj način za učenje, na primer, razgovarajući preko Skajpa sa strancima. I posle samo 10 godina, Lukas može tečno da govori 11 jezika. Da li to zvuči kao čudo? E pa, ja viđam takva čuda svakog dana. Kao mentor za jezike, ja pomažem ljudima da sami uče jezike, i to viđam svaki dan. Ljudi se muče sa učenjem jezika po pet, 10, čak 20 godina, a onda iznenada uzmu učenje u svoje ruke, počnu da koriste materijale u kojima uživaju, efektnije metode, ili počnu da prate svoje učenje kako bi uočili sopstveni napredak, kada iznenada, kao magijom, pronađu talenat za jezik koji im je nedostajao celog života. Ako ste i vi pokušavali da naučite jezik i odustali, misleći da je preteško ili da niste talentovani, pokušajte još jednom. Možda i vama fali samo jedan metod u kojem uživate da naučite tečno da govorite jezik. Možda vam treba samo jedan metod da postanete poliglota. Hvala vam. (Aplauz)