Kako cigarete utiču na telo?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/how-do-cigarettes-affect-the-body-krishna-sudhir

Cigarete nisu dobre po nas. To nije ništa novo - već decenijama su nam poznate opasnosti od pušenja. Međutim, kako tačno nam cigarete škode i mogu li naša tela da se oporave ako ostavimo pušenje? Krišna Sudir opisuje šta se dešava kada pušimo, a šta kada prestanemo.

Lekcija: Krišna Sudir; režija: TED-Ed.

Cigarete nisu dobre po nas.

To nije ništa novo - već decenijama
su nam poznate opasnosti od pušenja.

Međutim, kako tačno nam cigarete škode?

Pogledajmo šta se dešava
kad se njihovi sastojci

probijaju kroz naša tela

i kakvu korist imaju naša tela
kada konačno ostavimo pušenje.

Svakim udisajem

dim donosi preko 5 000
svojih hemijskih supstanci

u kontakt s tkivima u našem telu.

Već u startu, katran,
crni, smolasti materijal,

počinje da pravi naslage
na zubima i desnima,

oštećujući zubnu gleđ
i vremenom uzrokujući propadanje.

Vremenom, dim takođe oštećuje
nervne završetke u nosu,

uzrokujući gubitak čula mirisa.

Unutar disajnih puteva i pluća

dim povećava šanse za infekcije,

kao i hronične bolesti,
poput bronhitisa i emfizema.

To postiže tako što oštećuje cilije,

sićušne strukture nalik dlakama

čiji je posao da održavaju
disajne puteve čistim.

Dim potom ispunjava alveole,

sićušne vazdušne kese koje omogućuju
razmenu kiseonika i ugljen-dioksida

između pluća i krvi.

Otrovni gas pod nazivom ugljen-monoksid
se probija kroz tu membranu u krv,

vezujući se sa hemoglobinom

i zamenjujući kiseonik

koji krv obično prenosi kroz telo.

To je jedan od razloga zašto pušenje
može da dovede do nedostatka kiseonika

i gubitka daha.

U roku od oko 10 sekundi,

krvotok prenosi do mozga stimulans
koji se naziva nikotinom,

pokrećući oslobađanje dopamina
i drugih neurotransmitera,

uključujući endorfin

koji stvara prijatan osećaj
zbog koga je pušenje veoma zarazno.

Nikotin i druge hemikalije iz cigareta

istovremeno uzrokuju
sužavanje krvnih sudova

i oštećuju njihov delikatni
endotelni sloj u zidu,

a to ograničava protok krvi.

Ovi vaskularni efekti dovode
do zadebljanja zidova krvnih sudova

i uvećavaju lepljivost krvnih trombocita,

time povećavajući izglede
za stvaranje ugrušaka

i izazivanje srčanih i moždanih udara.

Mnoge od hemikalija u cigaretama
mogu da pokrenu opasne mutacije

u DNK tela zbog čega nastaju kanceri.

Uz to, sastojsci poput arsena i nikla

mogu da naruše proces oporavka DNK,

time ugrožavajući sposobnost tela
da se bori protiv mnogih kancera.

Zapravo, oko jedna od svake tri smrti
od kancera u Sjedinjenim Državama

je uzrokovana pušenjem.

A ne radi se samo o raku pluća.

Pušenje može da uzrokuje rak
na više tkiva i organa,

kao što može i da ošteti vid

i da oslabi kosti.

Pušenje ženama otežava da zatrudne.

A kod muškaraca može
da uzrokuje erektilnu disfunkciju.

Međutim, oni koji ostave pušenje

imaju ogromnu pozitivnu prednost

sa gotovo trenutnim i dugoročnim
telesnim prednostima.

Svega 20 minuta nakon
pušačeve poslednje cigarete,

njegovi otkucaji srca i krvni pritisak
počinju da se vraćaju u normalu.

Nakon 12 sati, stabilizuju
se nivoi ugljen-monoksida,

što uvećava sposobnost krvi
da prenosi kiseonik.

Dan nakon prestanka pušenja,

normalizuju se krvni pritisak i rad srca,
a time se smanjuje rizik od infarkta.

Nakon dva dana,

nervni završeci odgovorni za miris i ukus
počinju da se oporavljaju.

Pluća postaju zdravija
za otprilike jedan mesec,

uz to se kašalj i gubitak daha proređuju.

Delikatne dlakaste cilije
u disajnim putevima i plućima

počinju da se oporavljaju
za nekoliko nedelja

i obnovljene su nakon devet meseci,
čime se uvećava otpornost na infekcije.

Do prve godišnjice prestanka pušenja,

rizik od srčanih bolesti je prepolovljen
jer se funkcije krvnih sudova popravljaju.

Pet godina kasnije,

šanse za nastanak ugrušaka
drastično opadaju

i rizik od moždanog udara
nastavlja da opada.

Nakon deset godina, šanse
za dobijanjem smrtonosnog raka pluća

opadaju za 50%,

verovatno zato što je ponovo uspostavljena
sposobnost tela da popravi DNK.

Nakon 15 godina, izgledi za dobijanjem
koronarnih srčanih bolesti

su u suštini jednaki kao kod nepušača.

Nema svrhe da se pretvaramo
da je sve ovo lako ostvarivo.

Prestanak pušenja može da dovede
do anksioznosti i depresije,

koji su uzrokovani
apstinencijom od nikotina.

Međutim, srećom,
ti efekti su obično privremeni.

A sve je lakše ostaviti pušenje
zahvaljujući rastućem arsenalu oruđa.

Terapija nikotinske zamene putem žvaka,

nikotinskih flastera,

lozengi

i sprejeva

može da pomogne pušačima
da se odviknu od cigareta.

Deluju tako što stimulišu
nikotinske receptore u mozgu

i time sprečavaju simptome
krize pri odvikavanju,

bez ostalih štetnih hemikalija.

Savetovališta i grupe podrške,

kognitivno-bihejvioralna terapija

i vežbe umerenog inteziteta

takođe pomažu pušačima
da se klone cigareta.

To su dobre vesti

jer prestanak pušenja vraća vas
i vaše telo ponovo na stazu ozdravljenja.