Da li društvene mreže škode mentalnom zdravlju? | Bejli Parnel | TEDxRyersonU

Listanje kroz društvene mreže se čini kao bezazlen deo svakodnevnog života. Ali, da li je to stvarno tako bezazleno kako izgleda? Stručnjak za društvene mreže Bejli Parnel tvrdi da naša sve veća i nekontrolisana opsesija društvenim mrežama ima nepredviđene posledice po mentalno zdravlje. Kako društvene mreže i dalje čine sastavni deo savremenog života, „digitalni sloj“, odsustvo sa istih nije više opcija. Bejli smatra da je krajnje vreme da naučimo da koristimo društvene mreže na bezbedan način, pre nego što postane prekasno. Šta su najčešći okidači? Kako oni utiču na vas tokom vremena? Kako možete stvoriti pozitivnije iskustvo na internetu? Bejli daje odgovore na ova i još mnoga pitanja u svom govoru zvanom „Da li društvene mreže škode mentalnom zdravlju?“

Bejli Parnel nedavno je proglašena jednom od 100 najmoćnijih žena u Kanadi. Ona je digitalni marketing stručnjak sa osvojenim mnogobrojnim nagradama, javni govornik i poslovna žena sa talentom da pomogne ljudima da pričaju bolje priče. Njeni radovi i stručna znanja pojavljivala su se na Si-Bi-Siju, Si-Ti-Viju i na drugim lokalnim medijima u Torontu. Bejli je nedavno osnovala i Kamp veština, kompaniju za obuku ljudi važnim veštinama sa ciljem daljeg profesionalnog napretka. Trenutno takođe radi u digitalnom marketing na Univerzitetu Rajerson.

Ovaj govor je održan na TEDx dogadaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

Debela sam.

Oh, baš sam debela.

Ona ima samo 19 godina,
šta ja radim sa svojim životom?

Dva lajka! Fino.

Da li mi se sviđa ova fotografija?

Da li njoj stvarno treba još lajkova?

Nadam se da ću biti pozvana na venčanje.

Još jedan lajk, super!

Dobrodošli u unutrašnji monolog
uobičajenog listanja kroz društvene mreže.

Monolog koji mnogi od nas
vode svakog dana,

ali ne razmišljamo o tome,
niti razgovaramo o tome.

Zapravo, mnogi od nas ne mogu
ni prepoznati da se dešava.

Ja sam Bejli Parnel,

i govoriću vam o nenamernim posledicama

koje društvene mreže imaju
po naše mentalno zdravlje.

Pokazaću vam šta vas to muči svakog dana,

šta vam to čini,

i kako možete stvoriti
bolje onlajn iskustvo za sebe.

Pre samo godinu dana,

moja sestra i ja smo uzele
četvorodnevni odmor

i otišle u Džasper u Alberti.

Ovo je bio prvi godišnji odmor
koji sam uzela posle četiri godine.

Na ovom odmoru sam se isključila.

Uključila sam avionski režim,
bez imejlova i bez društvenih mreža.

Tokom prvog dana tamo,

i dalje sam osećala
sindrom fantomske vibracije.

To je kada umislite da vam zvoni telefon

i proveravate, a on ne zvoni.

Ja sam neprekidno proveravala.

Bila sam rasejana u razgovoru.

Preda mnom su bili prelepi vidici
koje je Džasper nudio,

a moja prva reakcija
je bila da izvadim telefon

i objavim na društvenoj mreži.

Ali, naravno, nije je bilo.

Drugog dana mi je bilo malo lakše.

Možda mislite u sebi da sam smešna,

ali nisam bila potpuno diskonektovana
preko četiri godine.

Ovo je praktično bilo novo iskustvo.

Tek četvrtog dana mog boravka tamo,

bila sam napokon smirena bez telefona.

Sedela sam sa sestrom,
bukvalno na ovoj strani planine

kada sam počela da razmišljam:

„Šta mi to društvene mreže rade?

Šta to rade mojim vršnjacima?“

To su bila samo četiri dana,
a izazvala su anksioznost.

Bilo je stresno i kao posledicu
je imalo simptome krize.

Tada sam počela postavljati pitanja,

i tada sam započela
svoje master istraživanje na tu temu.

Radila sam u socijalnom marketingu,
prvenstveno u visokom obrazovanju,

većinom svoje karijere.

To znači da radim
sa mnogo mladih od 18-24 godine,

što je igrom slučaja

najaktivnija populacija
na društvenim mrežama.

Druga stvar koju morate znati o meni

je da sam dovoljno mlada
da sam odrasla uz društvene mreže,

ali i dovoljno stara da bih mogla
kritički da se ophodim prema njima

na način na koji nisam mogla
kada sam imala 12 godina.

Moj život su društvene mreže:
privatno, profesionalno i akademski.

I ako je imalo ovakav uticaj na mene,
šta li je tek bilo sa ostalima?

Ubrzo sam saznala da nisam jedina.

Centar za studentsko mentalno zdavlje
otkrilo je da su najčešće tri dijagnoze

u univerzitetskim domovima
anksioznost, depresija i stres.

Veliki broj istraživanja iz Amerike,
Kanade i Velike Britanije

povezala su visoku upotrebu
društvenih mreža

sa ovim visokim procentom
anksioznosti i depresije.

Ali zastrašujuće je
da se visoka upotreba društvenih mreža

odnosi na skoro sve ljude koje poznajem:

moje prijatelje, porodicu, kolege.

Devedeset odsto mladih od 18-29 godina
su na društvenim mrežama.

Dnevno u proseku provedemo
dva sata na njima.

Čak ni ne jedemo dva sata dnevno.

Sedamdeset posto populacije Kanade
je na društvenim mrežama.

Čak ni glasački odziv nije 70%.

Šta god da činimo ovoliko često,
vredno je kritički posmatrati.

Na šta god da potrošimo ovoliko vremena,
imaće trajne posledice na nas.

Pa, dozvolite mi da predstavim

četiri najčešće stvari koje izazivaju
stres na društvenim mrežama,

a koje, ukoliko se ne ispitaju,

imaju predispozicije da postanu
problemi po psihičko zdravlje,

a ovo nije iscrpan spisak.

Broj jedan: prikaz istaknutih momenata.

Baš kao i u sportu,

i ovde se radi o skupu
najboljih i najsjajnijih momenata.

Društvene mreže su naš lični prikaz
istaknutih momenata.

Tu objavljujemo pobede
ili kada super izgledamo,

ili kada izađemo
sa prijateljima i porodicom.

Ali borimo se sa nesigurnostima

zato što upoređujemo
svoje trenutke „iza kulisa“

sa najboljim scenama svih ostalih.

Konstantno se upoređujemo sa ostalima.

Da, ovo se dešavalo
i pre društvenih mreža,

sa TV-om i poznatim ličnostima,

ali sada se dešava stalno,
i direktno je povezano sa vama.

Naišla sam na savršeni primer
dok sam se pripremala za ovaj govor.

Moja prijateljica na odmoru:
„Brzo se vraćam, dremka….“

(Smeh)

„Čekaj, zašto ja ne mogu
da priuštim odmor?

Zašto ja samo sedim ovde
u pidžami i gledam Netfliks?

Želim i ja da budem na plaži.“

Evo u čemu je stvar,
ja nju vrlo dobro poznajem.

Znala sam da je ovo neuobičajeno za nju.

Znala sam da se obično davila
u školskim obavezama.

Ali pomislimo: „Ko bi to hteo da vidi?“

Ljudi žele da vide samo najbolje.

Zapravo, kada vaši
najbolji momenti dobro prolaze,

suočavate se sa drugim izazivačem stresa
na društvenim mrežama.

A to je broj dva: društvena valuta.

Baš kao i dolar,
valuta je nešto što koristimo

da ocenimo vrednost
nekog dobra ili usluge.

Na društvenim mrežama,
lajkovi, komentari i šerovanje

postali su oblik društvene valute
po kojoj se vrednuje nešto.

U marketingu to zovemo „ekonomija pažnje“.

Sve je borba za vašu pažnju,

i kada date nečemu „lajk“
ili parče te ograničene pažnje,

to postaje zabeležena transakcija
pridavanja vrednosti.

Što je super ako prodajete
proizvode kao što su album ili odeća.

Ali problem je što smo
na društvenim mrežama

mi taj proizvod.

Dopuštamo drugima
da nam dodeljuju vrednost.

Poznajete sigurno nekoga
ili ste vi nekada obrisali fotografiju

zato što nije imala onoliko lajkova
koliko ste očekivali.

Priznajem, i ja sam bila jedna od vas.

Skinuli smo proizvod sa police
jer se nije dovoljno brzo prodavao.

Ovo menja naš osećaj identiteta.

Povezujemo naše samovrednovanje
sa onim šta drugi misle o nama,

a zatim to izražavamo tako da svi vide.

I postajemo opsednuti.

Moramo napraviti najbolji mogući selfi
i napravićemo ih 300 dok ne uspemo.

Zatim, čekaćemo najbolje vreme
za objavljivanje.

Potpuno smo opterećeni

i imamo biološke reakcije
kada nismo u mogućnosti da učestvujemo.

To me dovodi do trećeg izazivača
stresa na društvenim mrežama.

Broj tri: S.O.P.

To je lagana fraza kojom se razbacujemo.

S.O.P. ili strah od propuštanja
jeste oblik društvene anksioznosti

zbog straha da propuštate
potencijalno uspostavljanje kontakta,

događaj ili priliku.

Veliki broj kanadskih univerziteta
otkrio je da je sedam od deset studenata

izjavilo da bi se rešili svojih naloga
na društvenim mrežama

da ih nije strah od izostavljanja.

Iz znatiželje, koliko vas ovde

jeste ili je razmišljao o tome
da deaktivira nalog na društvenoj mreži?

To su skoro svi.

Taj S.O.P. koji osećate, prikaz
najboljih momenata i društvena valuta

su rezultat relativno „normalnog“
iskustva na društvenim mrežama.

Ali, šta ako bi svakodnevni dolazak
na društvene mreže bio užasno iskustvo?

Pri čemu dovodite u pitanje
ne samo svoju vrednost,

nego i svoju bezbednost?

Možda je i najgori izazivač stresa
na društvenim mrežama broj četiri:

onlajn nasilje.

Četrdeset odsto odraslih
prisutnih na internetu

je doživelo neko nasilje onlajn,

a 73% su svedočili nasilju.

Nesrećna realnost jeste da je nasilje
mnogo gore i mnogo češće

ako ste žena, pripadnik LGBTQ populacije,
osoba tamnije puti ili musliman.

Mislim da razumete o čemu govorim.

Problem je što na vestima
čujemo o ovim velikim pričama:

čujemo o Tajleru Klementiju
koji je sa 18 godina sebi oduzeo život

nakon što ga je cimer krišom snimao
kako ljubi drugog momka

i odao ga na Tviteru.

Vidimo žene kao što je Anita Sarkizijan
koja je skoro osramoćena na internetu

i kojoj su poslate pretnje smrću
i silovanjem zbog širenja feminizma.

Mi vidimo ove priče tek kada je prekasno.

A šta je sa svakodnevnim
nasiljem na internetu?

Šta je sa ružnom fotografijom
koju ste poslali prijatelju na Snepčetu

sa namerom da ostane privatna,
ali je završila na Fejsbuku?

„Pa šta? To je samo jedna
smešna fotografija.“

„To je samo jedan
ružan komentar, možeš misliti.“

Ali kada se ovi mali trenuci
dešavaju iznova i ponavljaju vremenom,

tada imamo veliki problem.

Moramo naučiti da prepoznajemo
i ove svakodnevne primere.

Jer ako budu prolazili bez kontrole
i sa efektima koji se ne primećuju,

imaćemo mnogo više Tajlera Klementija.

Ovi efekti nisu uvek laki
za prepoznavanje.

Koliko vas je primetilo obaveštenja
koja se nalaze na vrhu ekrana?

Koliko vas je, kao i ja,
uznemireno što nisu proverena?

Okej, proveriću ih za vas.

(Izdah) Dobro!

Samo još jedan mali primer
toga šta nam ovo radi.

Možda jednostavno ne možete
da se skoncentrišete zbog obaveštenja

koja se pojavljuju
i vi morate da ih proveravate.

Ta potreba vremenom postaje zavisnost.

U vezi sa društvenim mrežama,
uveliko uviđamo

poremećaje slične bolestima zavisnosti.

Sa svakim lajkom, dobijete dozu
hormona sreće, dopamina.

Dobijate na društvenim valutama.

Pa šta onda radimo
da bismo se dobro osećali?

Proveravamo lajkove - samo još jednom.

Objavljujemo - samo još jednom.

Anksiozni smo ako nemamo pristup.

Zar vam to ne zvuči
kao svaka droga za koju ste čuli?

Da.

Tako da, s porastom svega toga,

kada se korišćenje društvenih mreža
vremenom odvija neometano,

tada uviđamo porast
anksioznosti i depresije.

S.O.P, ometači, životni vrhunci,
poređenja - to je previše!

A dešava se stalno!

Kanadska komora mentalnog zdravlja

pronašla je kod učenika
od 7. do 12. razreda

koji dnevno provedu dva sata
na društvenim mrežama

povišene nivoe anksioznosti,
depresije i suicidalnih misli.

Za sve vas koji sada računate,
to su deca od svega 12 godina.

Evo u čemu je stvar.

Ja volim društvene mreže.
Zaista, obožavam ih.

Slušajući ovo što danas govorim,

možda mislite da hoću
da se sklonite sa njih.

Ali ja to ne želim.

Ne mislim da će društvene mreže nestati,

tako da neću gubiti vreme

i govoriti vam da provodite manje vremena
na društvenim mrežama.

Iskreno, ne mislim da je apstinencija
uopšte moguća opcija.

Ali to ne znači da ne možete vežbati
da budete bezbedni na njima.

Sve o čemu sam govorila danas nema,

a i ima veze sa društvenim mrežama.

Hoću da kažem, društvene mreže
nisu ni dobre ni loše.

One su samo najnovije sredstvo
koje koristimo za ono što smo uvek radili,

a to su pričanje priča
i međusobna komunikacija.

Ne možete kriviti televizor Samsung
za loš televizijski program.

Tviter ne tera ljude da pišu
objave pune mržnje.

Kada govorimo o mračnoj strani
društvenih mreža,

ono o čemu u stvari govorimo
je mračna strana samih ljudi.

Mračna strana koja tera
nasilnike da vrše nasilje,

nesigurnost koje vas tera da obrišete
fotografiju koju ste uzbuđeno objavili.

Mračna strana koja se pita,
dok gleda fotografiju srećne porodice,

zašto vaša ne izgleda tako.

Tako da, kao roditelji,
edukatori, prijatelji, šefovi,

ova mračna strana je nešto
na šta treba da se fokusiramo.

Trebaju nam strategije za preventivu
kao i strategije za nošenje sa ovim

tako da kada budete imali
loše dane - a biće ih -

kada budete preispitivali svoju vrednost,

nikada ne padnete nisko
kao Tajler Klementi i mnogi drugi kao on.

„Dobro, Bejli, kako pronaći mir
na društvenim mrežama?“

Imam dobre vesti:

prepoznavanje problema
je prvi korak ka rešenju istog.

Tako da je slušanje ovog govora
tek taj prvi korak: prepoznati problem.

Znate za moć sugestije,

kada vam neko kaže nešto o nečemu,
i vi to nešto počnete stalno uviđati.

Zbog toga je svest značajna.

Zato što ćete sada barem biti u mogućnosti
da bolje prepoznate ove posledice

kada i ako vam se dese.

Sledeća stvar koju morate učiniti

jeste da preispitate
svoju konzumaciju društvenih mreža.

Kao što vodimo računa o tome
šta stavljamo u usta,

moramo voditi računa o tome
šta nam ide u glavu i u srce.

Zapitajte se: „Da li se zbog ovog listanja
po Fejsbuku sada osećam bolje ili gore?“

„Koliko puta zapravo proveravam
koliko imam lajkova?“

„Zašto sam na ovaj način
odgovorio na ovu fotografiju?“

Zatim se zapitajte
da li ste zadovoljni odgovorima.

Možda i jeste, i to je skroz u redu!

Ali ako niste, nastavite do trećeg koraka.

Kreirajte bolje onlajn iskustvo.

Kada je moj partner ovo razmotrio,

shvatio je da svoje vrednovanje
mnogo vezuje za društvene mreže,

ali ponajviše za poznate ličnosti
koje su ga podsećale na sve ono što nema.

Zato je otpratio sve brendove
i sve poznate ličnosti.

To mu je sasvim odgovaralo.

Ali možda za vas
poznate ličnosti nisu problem.

U mom slučaju, trebalo je iščistiti
druge ljude sa početne stranice.

Reći ću vam jednu tajnu.

Ne morate pratiti „prijatelje“.

Istina je da su ponekad prijatelji,

ili ljudi koje imamo na Fejsbuku
iz čiste učtivosti

zapravo grozni onlajn.

Nađete se odjednom
u pasivno-agresivnom ratu statusa

za koji niste ni znali da se odvija.

Ili gledate u 50 slika
sa istog koncerta iz istog ugla.

(Smeh)

Ako želite da pratite umetnike,
komičare ili mačke,

možete to učiniti.

Poslednje što ćete uraditi
jeste oblikovanje dobrog ponašanja.

Oflajn nas uče da ne napadamo
drugu decu na igralištu,

da poštujemo druge i da se ophodimo
prema njima kako zaslužuju.

Uče nas da ne šutamo nekoga ko je na podu,

niti da se sladimo tuđim nesrećama.

Društvene mreže su alat.

Alat koji bi se mogao koristiti za dobro,
za mnogo pozitivnije grupe,

za revolucije, za stavljanje
mačka mrguda u Diznijeve filmove.

(Smeh)

Internet je čudno mesto.

Da li društvene mreže škode
vašem mentalnom zdravlju?

Odgovor je: ne mora biti tako.

Mreže vas mogu uništiti, da, ali i uzdići,

do mere da se osećate bolje,
ili ismejete od srca.

Najzad, imam 24 časa u danu,

i ako provedem dva sata
na društvenim mrežama,

onda želim da moje iskustvo bude ispunjeno
inspiracijom, smehom i motivacijom,

i sa još mnoštvo mrzovoljnih mačaka
u Diznijevim filmovima.

Hvala.

(Aplauz)