Четири милијарде година еволуције у шест минута

Да ли су људи настали од мајмуна или од риба? У овом просветљујућем говору, ихтиолог и TED Fellow, Прозанта Чакрабарти разоткрива неке дубоко уврежене митове о еволуцији и охрабрује нас да не заборавимо да смо мали део сложеног процеса који траје четири милијарде година, а не њен крај. „Ми нисмо циљ еволуције“, Чакрабарти каже. „Мислите о свима нама као о лишћу на прастаром и огромном дрвету живота, како смо сви повезани невидљивим гранама не само једни са другима, већ и са нашим изумрлим рођацима и нашим еволуционим прецима.“

Ако смо настали од мајмуна,
зашто мајмуни још увек постоје?

(Смех)

Па, зато што нисмо мајмуни,

већ рибе.

(Смех)

У ствари, веома је важно
да знате да сте риба, а не мајмун,

да бисте разумели одакле потичемо.

Предајем један од највећих курсева
еволуционе биологије у Америци,

а када моји студенти коначно схвате
зашто их стално називам рибама,

онда знам да добро обављам свој посао.

Међутим, увек морам
да започнем своја предавања

разоткривањем неких
дубоко уврежених митова,

јер, иако тога заиста нисмо били свесни,

многи од нас су учили о еволуцији
на погрешан начин.

На пример, уче нас
да кажемо „теорија еволуције“.

У ствари, постоје многе теорије,
а баш као и сама појава,

оне које најбоље одговарају подацима
опстају до данашњег дана.

Најбоље знамо Дарвинову
теорију природне селекције.

То је процес при којем јединке
које су најбоље прилагођене окружењу

опстају и добијају прилику
да се размножавају,

док оне које су мање прилагођене
полако изумиру.

И то је то.

Еволуција је дотле једноставна,
и то је чињеница.

Еволуција је чињеница
баш као и „теорија“ гравитације.

Може се подједнако лако доказати.

Треба само да погледате свој пупак

који делите са осталим
плаценталним сисарима,

или своју кичму коју делите
са осталим кичмењацима,

или свој ДНК који делите
са свим осталим живим бићима на планети.

Те карактеристике
се нису појавиле код људи.

Пренете су од различитих предака

свим њиховим потомцима, не само нама.

Али, ово није начин на који
на почетку учимо биологију, зар не?

Учимо да су биљке и бактерије
примитивни организми,

да се рибе развијају у водоземце
након којих следе гмизавци и сисари,

а потом долазимо до вас,

савршено развијених
створења на самом крају.

Али, живот не еволуира линеарно

и не завршава се са нама.

Међутим, еволуција нам је увек
приказивана овако некако:

мајмун и шимпанза,

неки узумрли људи,

сви постојано марширају напред
да се претворе у нас.

Али, они не постају ми,
баш као што ни ми не бисмо постали они.

Ми, такође, нисмо ни циљ еволуције.

Али, зашто је ово важно?

Зашто морамо да разумемо
еволуцију на прави начин?

Погрешно схватање еволуције
довело је до многих проблема,

али не можете поставити
то прастаро питање:

„Одакле потичемо?“

а да не разумете еволуцију на прави начин.

Погрешно схватање еволуције је довело

до многих компликованих
и погрешних гледишта

о томе како треба да се опходимо
према живим бићима на планети,

и једни према другима када су у питању
расна и полна припадност.

Вратимо се уназад четири милијарде година.

Ово је једноћелијски организам
од којег смо сви ми настали.

На почетку је допринео развоју
других једноћелијских организама,

али ови еволуирају до данашњег дана,

а неки би рекли да су археје и бактерије

које сачињавају већину ове групе

најуспешније на планети.

Оне ће сасвим сигурно
бити овде дуго после нас.

Пре око три милијарде година
настали су вишећелијски организми.

Они укључују гљиве, биљке и животиње.

Прве животиње које су развиле
кичму су биле рибе.

Практично, сви кичмењаци су рибе,

тако да, практично, ви и ја смо рибе.

Немојте рећи да вас нисам упозорио.

Једна лоза риба је дошла на тло

и од ње су се развили,
између осталих, сисари и гмизавци.

Неки гмизавци су постали птице,
неки сисари су постали примати,

неки примати су постали репати мајмуни,

а други су постали безрепи мајмуни,
укључујучи и једну врсту људских бића.

Видите да нисмо настали од мајмуна,

али са њима делимо заједничког претка.

Све време живот око нас
наставио је да еволуира:

више бактерија, више гљива,
много риба, риба, риба.

Ако нисте приметили -
да, оне су моја омиљена врста.

(Смех)

Док живот еволуира, он такође и изумире.

Многе врсте трају
само неколико милиона година.

Већина живих бића на планети
које сада видите око нас

отприлике су исте старости
као и наша врста.

Охоло је и егоцентрично мислити:

„Ох, биљке и бактерије су примитивне,

а ми смо овде једну еволуциону минуту,

па смо стога некако посебни.“

Мислите о животу као о књизи,
недовршеној књизи, сасвим сигурно.

Видимо тек неколико последњих
страница сваког поглавља.

Ако погледатe осам милиона врста
са којима делимо ову планету,

мислите о свима њима
као о четири милијарде година еволуције.

Сви су они резултат тога.

Мислите о свима нама као о лишћу
на прастаром и огромном дрвету живота,

како смо сви повезани невидљивим гранама
не само једни са другима,

већ и са нашим изумрлим рођацима
и нашим еволуционим прецима.

Као биолог, још увек покушавам
да сазнам заједно са осталима

како смо повезани једни са другима,
ко је у сродству са ким.

Можда је још боље

да мислимо о нама као о рибици ван воде.

Да, рибица која је научила
да хода и говори,

али и она која још увек
има пуно тога да научи

о томе ко смо и како смо настали.

Хвала.

(Аплауз)