Pripremimo se za našu novu klimu

Politika na stranu: podaci pokazuju da se promena klime dešava, sada, i može da se izmeri. I kao što kaže Viki Arojo, vreme je da pripremimo svoje domove i gradove za novu klimu, sa povećanim rizikom od poplava, suša i nesigurnosti. Ona ilustruje ovaj inspirativni govor smelim projektima iz gradova širom sveta, koji su lokalni primeri razmišljanja unapred.

Ovo je linija horizonta mog
rodnog grada, Nju Orleansa.

To je bilo sjajno mesto
za odrastanje,

ali to je jedno od najranjivijih
mesta na svetu.

Pola grada je već
ispod nivoa mora.

2005. svet je posmatrao
kako uragan Katrina

razara Nju Orleans i Meksički zaliv.

1836 ljudi je umrlo.
Nestalo je skoro 300 000 kuća.

Ovo na vrhu je kuća
moje majke -

iako to nije njen automobil,

do krova ga je donela
voda od poplave -

a ispod je kuća moje sestre.

Srećom, njih dve i ostali članovi
porodice su se izvukli na vreme,

ali izgubili su svoje domove,
i kao što možete da vidite,

otprilike sve što je u njima bilo.

Oluje su pogodile i druge delove sveta

na još razornije načine.

2008. ciklon Nargis i njegove posledice

ubili su 138 000 ljudi u Mjanmaru.

Promena klime utiče na naše domove,
naša društva, naš način života.

Treba da se pripremamo
na svakom nivou i u svakoj prilici.

Ovaj govor priča o pripremljenosti
i otpornosti na promene

koje nailaze i koje će pogoditi
naše domove

i naš zajednički dom, Zemlju.

Promene u ovim vremenima
neće nas sve pogoditi podjednako.

Postoje važne distributivne posledice

koje nisu uvek ono što mislite.

U Nju Orleansu, domaćinstva
koja vode stariji i domaćice

bila su među najranjivijim.

Za one u ranjivim, niskim zemljama,

kako staviti cenu za gubitak one zemlje
gde su vam sahranjeni preci?

I kuda će ići vaš narod?

I kako će se snaći u stranoj zemlji?

Da li će biti tenzija zbog imigracija

ili sukoba zbog takmičenja
za ograničene resurse?

To je već pokrenulo konflikte
u Čadu i Darfuru.

Voleli to ili ne, spremni ili ne,
ovo je naša budućnost.

Naravno, neki u ovom novom svetu
traže mogućnosti.

Ovo su Rusi koji stavljaju zastavu
na dno okeana kako bi položili pravo

na minerale ispod leda
Severnog ledenog mora koje se povlači.

Iako možda postoje neki
kratkotrajni pobednici,

naši zajednički gubici
će biti daleko veći.

Ne treba otići dalje od osiguravajućih
kompanija koje se muče da se izbore

sa sve većim katastrofalnim gubicima
zbog ekstremnog nevremena.

Vojsci je jasno.
Oni promenu klime nazivaju

faktorom koji uvećava pretnju
i može da ugrozi stabilnost i bezbednost,

dok vlade širom sveta procenjuju
kako da odgovore na to.

Šta možemo da uradimo?
Kako da se pripremimo i prilagodimo?

Želela bih da navedem
tri grupe primera,

počevši sa prilagođavanjem
na jake oluje i poplave.

Delovi mosta I-10 Nju Orleansu

koji su uništeni u Katrini,
ponovo su sagrađeni

6 metara više kako bi
izdržali veće nalete oluja.

Ove energetski efikasne,
uzdignute domove

razvili su Bred Pit i organizacija
Make it Right

za teško pogođeno
Deveto odeljenje grada.

Razorena crkva
koju posećuje moja majka

ne samo da je obnovljena
da bude viša,

već je i spremna da postane
prva Energy Star crkva u zemlji.

Oni ponovo prodaju struju distribuciji

zahvaljujući solarnim pločama,
reflektivnoj boji i ostalom.

Njihov račun za struju za mart
je bio samo 48 dolara.

Ovo su primeri Nju Orleansa
koji ovako obnavlja sebe,

ali bilo bi bolje kada bi drugi
unapred delovali sa ovim na umu.

Na primer, ovaj otporni dom
u Galvestonu

pretrpeo je uragan Ajk,

dok drugi na susednim imanjima
očigledno nisu.

Širom sveta, sateliti i sistemi za uzbune

spašavaju živote u okolinama koje su
sklone poplavama, poput Bangladeša.

Ali koliko god su bitne
tehnologija i infrastruktura,

možda je ljudski element još bitniji.

Potrebno nam je bolje planiranje
i sistemi za evakuaciju.

Potrebno nam je da bolje razumemo
kako i zašto ljudi odlučuju

u kriznim situacijama.

Iako je istina da mnogi koji su umrli
u Katrini nisu imali pristup transportu,

drugi koji su ga imali, odbili su da odu
kako se oluja približavala,

često zbog toga što im
dostupni prevoz i skloništa

nisu dozvoljavali
da povedu svoje ljubimce.

Zamislite da tokom evakuacije
ili spašavanja ostavljate svog ljubimca.

Srećom, Kongres je 2006. izglasao

član o evakuaciji ljubimaca
i standardima u transportu. (Smeh)

- skraćenica je "PETS" -
kako bi to promenili.

Drugo, priprema za vrućinu i sušu.

Poljoprivrednici su suočeni
sa izazovima suše, od Azije

do Afrike, od Australije do Oklahome,

dok su talasi vrućina
povezani sa promenom klime,

odneli desetine hiljada života

u zapadnoj Evropi 2003.
i ponovo 2010. u Rusiji.

U Etiopiji, 70% populacije,
to je sedam-deset,

preživljava od kišnih padavina.

Oxfam i Swiss Re, zajedno
sa fondacijom Rokfeler

pomažu zemljoradnicima poput ovog
da sagrade terase na padinama

i nađu druge načine
da sačuvaju vodu,

ali takođe pružaju osiguranje
kada dođu suše.

Stabilnost koju pruža ovaj potez daje
zemljoradnicima pouzdanost da investiraju.

Daje im mogućnost pristupačnog kredita.

Omogućava im da postanu
produktivniji tako da mogu

tokom vremena da sami sebi
priušte osiguranje, bez pomoći.

To je pozitivan ciklus koji može
da se ponavlja širom sveta u razvoju.

Nakon smrtonosnog
talasa vrućine 1995.

koji je pretvorio hladnjače čuvenog
festivala Taste of Chicago

u improvizovane mrtvačnice,

Čikago je postao prepoznatljivi lider,

suzbijajući uticaj
urbanih ostrva vrućine

otvaranjem centara za hlađenje,

pomaganjem ugroženih delova grada,
sadnjom drveća,

stvaranjem krovova sa hladno belim
ili biljnim pokrivačima.

Ovo je zeleni krov gradske većnice,
pored dela krova okruga Kuk,

koji je 25 stepeni topliji na površini.

Prošle godine Vašington
je poveo naciju

u instalaciju novih zelenih krovova
i ovo delom finansiraju

iz poreza od pet centi
na plastične kese.

Troškove ugradnje ovih
zelenih krovova dele

sa vlasnicima zgrada i kuća.

Krovovi ne samo da smiruju uticaj
urbanog toplotnog ostrva

nego i štede energiju,
a samim tim i novac,

emisije koje izazivaju promenu klime

i takođe smanjuju oticanje kišnice.

Tako neka rešenja za vrućinu
mogu da pruže dobra rešenja za sve.

Treće, prilagođavanje
morima koja rastu.

Porast nivoa mora preti
obalskim ekosistemima, poljoprivredi,

čak i velikim gradovima.
Ovako izgleda podizanje nivoa mora

od jednog do dva metra
u delti Mekonga.

Tu se uzgaja polovina pirinča
u Vijetnamu.

Infrastruktura će biti pogođena.

Aerodromi širom sveta
se nalaze na obalama.

Ima smisla, zar ne?
Tu je otvoreni prostor,

avioni mogu da uzleću i sleću,
a da ne brinu da li će

stvarati buku ili izbegavati
visoke zgrade.

Evo samo jednog primera,
aerodrom u San Francisku,

gde je 40 cm ili više poplavljeno.

Zamislite neverovatne troškove za zaštitu
ove ključne infrastrukture nasipima.

Ali možda se pripremaju neke promene
koje niste zamišljali

Na primer, avionima je potrebna
duža pista za uzletanje,

jer zagrejani, ređi vazduh
obezbežuje manji uzlet.

San Francisko takođe troši
40 miliona dolara

da ponovo osmisli i dizajnira
svoju kanalizaciju i snabdevanje vodom,

jer cevi za ispust vode poput ove
mogu da se poplave morskom vodom

i izazovu zapušenje u postrojenju
i naškode bakterijama

koje su potrebne za obradu otpada.

Ove cevi za ispust su nadograđene

kako bi sprečile da morska voda
uđe u sistem.

Pored ovih tehničkih rešenja,
naš rad sa udruženjima

u Centru za promenu klime
u Džordžtaunu

ohrabruje ih da vide koji su to
dostupni legalni i politički alati

i da razmotre kako oni mogu
da omoguće promenu.

Na primer, kod primene na kopnu,
koja područja želite da zaštitite

dodavanjem valobrana, na primer,

da ih promenite, podizanjem zgrada,
ili da pobegnete iz njih

kako biste dozvolili migraciju
bitnih prirodnih sistema,

poput močvara i plaža?

Drugi primeri koje treba uzeti u obzir.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, brana na Temzi
štiti London od talasa od oluja.

Mreža azijatskih gradova za otpornost
na promenu klime,

vraća u život vitalne ekosisteme,
poput šumskih mangrova.

Ovo nisu samo bitni ekosistemi
sami po sebi,

već su i zaštita zajednica na kopnu.

Njujork je neverovatno osetljiv na oluje,

kao što možete videti iz ovog
dovitljivog znaka, i na porast nivoa mora,

kao i na talase od oluja, kao što
možete videti iz poplavljenog metroa.

Ali gore na zemlji, ove izdignute
rešetke za ventilaciju metroa

pokazuju da rešenja mogu
da budu funkcionalna i privlačna.

Zapravo, u Njujorku, San Francisku
i Londonu,

dizajneri su zamislili načine

da bolje integrišu prirodna
i veštačka okruženja

koja se tiču promene kilme.

Mislim da su ovo inspirativni primeri
toga šta je moguće

kada osetimo sposobnost da planiramo
svet koji će biti drugačiji.

Ali sada, reč opreza.

Prilagođavanje je previše bitno
da ga ostavimo stručnjacima.

Zašto? Pa, stručnjaci ne postoje.

Ulazimo u nove teritorije,

a naše iskustvo i sistemi
zasnovani su na prošlosti.

Stacionarnost je zamisao da možemo
da naslutimo budućnost

na osnovu prošlosti
i da planiramo s tim na umu

i ovim principom se vodi
dosta našeg inženjerstva,

našeg dizajna bitne infrastrukture,
gradskih sistema snabdevanja vode,

pravila građenja, čak i prava na vodu
i drugih pravnih presedana.

Ali jednostavno više ne možemo
da se oslanjamo na utvrđene norme.

Funkcionišemo van normi
koncentracija ugljen dioksida

koje je ova planeta gledala
stotinama hiljada godina.

Ovo je šira slika
na koju želim da ukažem.

Na nama je da pogledamo
na naše domove i zajednice,

naše slabosti i izloženost riziku

i da nađemo način ne samo
da preživimo, već i da uspemo

i na nama je da planiramo
i pripremimo se

i pozovemo vođe svojih vlada
i od njih zahtevamo

da urade isto, čak i kada govore
o osnovnim uzrocima promene klime.

Nema brzih popravki.

Ne postoje jednaka rešenja za sve.

Svi mi učimo kroz rad.

Ali ključna reč je rad.

Hvala vam.
(Aplauz)

(Aplauz)