Personal Boundaries vs. Oneness (How to Develop Healthy Boundaries) - Teal Swan

Ask Teal Website - http://www.askteal.com

Boundaries are guidelines for how someone relates the self to the rest of the world. They are rules of conduct built out of a mix of beliefs, opinions, attitudes, past experiences and social learning. Personal boundaries operate in two directions, affecting both the incoming and outgoing interactions between people. Personal boundaries help to define an individual by outlining likes and dislikes and what is right for them personally or wrong for them personally. Defining these things helps us to know how we will and wont allow ourselves to be treated by others.
The biggest issue isn't that other people violate our boundaries, it's that we violate our own boundaries. By letting someone violate our boundaries, we violate our own boundaries. This is self-betrayal. Your boundaries are defined by your feelings. Your feelings will always tell you whether a boundary of yours has been violated, no matter what kind of boundary it is. In this episode, Teal explains how boundaries are not a contradiction to oneness and teaches us how to develop healthy boundaries.

Kuan Yin's Mantra (c) 2002 Lisa Thiel - used by permissionhttp://www.sacreddream.com

Help us caption & translate this video!

http://amara.org/v/DgeK/

Поздрав свима,
данас сам одлучила да

одговорим на питање

која стално добијам, уназад 2 године.

Питање је везано за границе.

Шта су то границе?

Како постављам здраве границе?

и поготово

Како да ујединим идеју "границе"

са идејом "једниства"

Универзума

у којем живимо.

Ми постојимо у тродимнезионалној
физичкој реалнсти

и тако себе и посматрамо,

ово нам даје елементе за сагледавање граница.

То је све раздвајање између "нас" и

оних које посматрамо као "други".

Шта су границе?

Границе су контуре уз помоћ којих

човјек себе повезује са остатком свијета.

Границе су правила понашања, произишла из

мјешавине увјерења, мишљења,

ставова, прошлих искустава и социјалних учења.

Личне границе се испољавају у два

правца и њихов утицај се односи како на унутрашње

тако и на спољне односе људи.

Границе, помажу

да се човјек дефинише, повлачењем линија око ствари које

су прихватљиве и неприхватљиве, исправне

или не исправне са личног становишта.

Дефинисањем ових елемената

помажемо себи да спознамо
као ћемо допустити

или нећемо допустити да се неко
опходи према нама.

Ево неких знакова који би упутили на то да ви можда немате здраве границе.

Говорите "не" када мислие

"да" или "да" када мислите "не",

осјећајући кривицу

када кажете "не", поступање против свог

интегритета или вриједности

у циљу задовољења других, уздржавањем од говора

када имате нешто да кажете

усвајање идеја и увјерења

других људи

како бисте били прихваћени,
не прозивањем

некога ко вас је малтретирао,

прихватањем физичког контакта или секса

када то не желите, дозвољавањем

да вас неко узнемирава или прекида

како би сте некоме угодили или њиховим

моменталним жељама и потребама

претјерано давање, само да бисте били сагледан као корисни.

Превеликим учешћем у нечијим

проблемима или потешкоћама

Не дефинисањем емоционалних потреба у везама,

Јако је важно

схватити да највећи проблем
не долази

од других који нарушавају

наше границе, него то

што ми сами нарушавамо
сопстеве границе.

Када допустите некоме да вам наруши границе

ви заправо сами нарушавате своје границе.

Нисте искрени према себи

шта вам одговара.

Ово је самоиздаја

ако идете против својих личних граница

ви себе повређујете, ви себе
напуштате.

Границе могу бити врло компликоване

ако их дефинишемо

у складу са менталним концептом шта је добро

а шта лоше, пожељно или непожељно

или у складу са тиме шта

други људи мисле
шта су то здраве границе.

На крају крајева постоје физичке границе, емоционалне границе,

менталне границе, духовне границе
и сексуалне границе.

Поједноставићу вам.

Ваше границе су дефинсане и

не разликују се од ваших осјећања.

Ваша осјећајња ће вам увијек рећи

да ли је граница повријеђена,
тако да,

док год слушате осјећања,

тачно знате гдје су ваше границе.

На примјер, ако неко каже нешто

што вас је повриједило

он је прешао емоционалну границу
и ви

ћете се осјетити повријеђено, што је

показатељ да ваше границе

морају бити поново успостављене.

Или вас је неко позвао на журку

и вама се не иде,

али свакако одлазите,

тада сами повређујете своје границе

и ваше емоције ће вам то осликати

тако што ће вам

се појавити у виду негативних емоција,

Зато је од кључног значаја

бити свјестан

својих осјећања, цијели дан, сваки дан.

Тако да границу можемо да замислимо

као линију која јединствено

дефинише и одваја: Вашу личну

срећу, Ваш лични интегритет,

Ваше личне жеље, Ваше личне потребе

И према томе, најбитније

Вашу личну Истину

од остатка Универзума.

Онај ко не слуша и

не поштује оно што сам лично

осјећа, повређује

своје споствене границе.

Онај који не слуша и не поштује

оно што други осјећају, повређује

границе других, то је просто.

Вјежбајте да осјетите

ствари, пратите како се

се осјећате, пратите

своја осјећања, јер су ваша осјећања

и емоције

показатељ гдје су заправо ваше границе.

Веома је важно да почнете

да слушате и

да се обазирете на те емоције

ако желите да живите

живот вриједан живљења, ако

желите да уживате у својим искуствима

ако желите да останете у хармонији

са својом личном Истином.

Али је важно схватити

да лична Истина, што

заправо и јесу границе,

вам може бити предочена само од стране
Вас самих.

Друштво не може да вам каже

гдје су ваше границе, ваши родитељи

не могу да вам кажу
гдје су ваше границе,

ваши пријатељи не могу да вам кажу

гдје су ваше границе...ви сте једини

који можете знати
гдје су ваше границе.

Али друшво управо

то покушава и да уради

то покушавају ваши пријатељи,

то покушава да уради и ваша породица

то покушава да уради

и ваш партнер.

Они покушавају да вам кажу гдје

би ваше границе требале или
не би требале да буду

да ли јесу или нису такве.

Али они не могу да уђу у ваше тијело и да осјете

умјесто вас.

Од огромног је значаја

да, не само да спознамо ко смо

и шта заиста желимо, него

и да спознамо да ли смо спознати

такви какви смо и шта

заиста желимо, од стране других.

Ми се стидимо тога што смо и шта желимо, имамо слабе границе.

Стидимо се нашег личног доживљаја

себе као дјеца, како бисмо се

уклопили у породицу и

друштво, морали смо да развијемо

идентитет који је прихватљив

људима око нас.

Лажног себе.

Ово је стратегија опстанка.

Постајемо особа која

би требало да будемо и

стидимо се особе која смо заправо.

Како да знате да ли сте произвели Лажног себе?

Плашите се негативног мишљења других о вама.

Да ли знате шта заиста желите?

Да ли допуштате другим људима да
вам говоре

шта треба да мислите, у шта да вјерујете и како да се осјећате?

Да ли радите ствари

које заправо не желите да радите и

говорите "да" када желите да кажете "не"

или говорите "не" када заиста желите да кажете "да"?

Да ли се плашите да људима кажете како се заиста осјећате?

Да ли се плашите да ће људи
да имају негативно мишљење о вама?

Када већина људи мисли

о повреди граница, они мисле на

повреду границе нападом.

Као силовање, када вам неко

нешто уради, и то је

усмјерено према вама, директни напад.

Али постоје и друге врсте повреда.

Постоји, такођер, повреда која се назива "повреда удаљавањем".

То је када неко, ко вам је близак,

почне да се повлачи од вас.

Он прелази емоционалну границу

крећући се уназад, даље од вас.

То је такођер повреда границе

и то је понекада и најболнија врста повреде.

Они који су имали родитеље

који су их омаловажавали, имају велике
потешкоће

у постављању здравих граница.

Ми можемо да повриједимо сопствене границе

или да допуштамо другим људима да повређују наше границе нон-стоп.

Могу у потпуности све да нам недостају.

Ево уобичајеног сценарија, дијете

почиње да осјећа бијес јер

његов родитељ увије ради
и никада нема времена за њега.

Дијете испољава свој бијес и бива оспорено.

Родитељ каже,

"Проводим више времена са тобом него што,

било који родитељ којег знам, проводи вријеме са својим дјететом."

И затим дјете осјећа стид јер је незахвално.

Дијете учи да је оно што осјећа

нетачно, и да би требало

да се стиди због тога како се осјећа.

Љутња није прихватљива,

тако да дјете ствара Лажног себе

који не испољава бијес и вјероватно

"Лажног ја" који нон-стоп говори "хвала".

Временом он или она вјерују

да су заправо

срећни и задовољни, они

никада не могу да признају чињеницу

да су у себи заправо истински
лути.

Тешко је људима да успоставе

Ггранице јер:

број 1: на прво мјесто стављамо потребе и жеље других.

број 2: не познајемо себе

број 3: не осјећамо да имамо права

Број 4: вјерујемо да постављање граница

угрожава наше везе

број 5: никада нисмо ни научили да имамо здраве границе.

Већини нас је говорено,

када смо били мали,

како треба да се осјећамо или

и да то што осјећамо је заправо осјећај који није у реду.

Већини нас је говорено, да то што смо видјели нисмо видјели.

Већини нас је говорено да то што мислимо

да смо жељели

није оно што смо заиста жељели или да није у реду што смо то жељели.

Живјели смо животе у којима

су наше личне истине изнегиране поново

и поново и поново

Ово је већину нас излуђивало

као да не можемо да вјерујемо себи.

Тако да смо пошли против

тога како смо се осјећали

и против ствари које смо жељели

и на тај начин

нисмо остали у Истини.

Ова унутрашња издаја је узроковала то,

да смо престали вјеровати себи.

Повјерење у себе је у потпуности

везано за границе, и то је заправо то.

Уколико не вјерујеш себи

немаш довољно добре и довољно

здраве границе. То значи

да си ти у навикнутом режиму
напуштања

повјерења у себе и начина на који се осјећаш.

Ова унутрашња самоиздаја

те чини незаштићеним од самог себе.

Не вјерујемо себи када се сами са собом

осјећамо несигурно,

а и ко би вјеровано некоме ко га је напустио.

То је оно што сами себи радите.

Није чудо што не вјерујете себи.

Ми се осјећамо несигурно сами са собом

када посматрамо себе камко доносимо одлуке

које не дјелују добро или

када се понашамо на начин који не представља

стварне истинске нас

Када игноришемо начин на који се заиста осјећамо,

када напуштамо личне истине,

у суштини постајемо неповјерљиви према себи.

једини начин да успоставите повјерење

у себе је да научите

да се вратите у то

како се осјећате и да поштујете то
како се заиста осјећате.

Задржавајући лажног себе

порицањем тога ко смо заправо,

порицањем тога шта заправо желимо,

порицањем тога

како се заиста осјећамо,

је препрека ка интимности,

не можемо да имамо добру везу

са другим људима јер "Лажно ја" постаје као маска.

Маска коју не желимо

да ико скине.

Више од тога, то је маска коју ни сами себи не дозвољавамо да скинемо.

Постајемо убјеђени да је та маска "ја". Она преузима нашу особеност,

она преузима наш идентитет,

она преузима наш осјећај себе

до те мјере да ми

више немамо појма ко смо

или шта желимо, збуњени смо, ми правимо животне грешке.

Имати интимност, имати

дубоку везу са неким значи

дозволити истини,тоталној,

сировој, неограниченој истини о

томе ко сте, срести неког сасвим другог

у центру срца...

то не можете то учинити ако постоји маска унутар вас.

Ми, у нашим животима, очајнички

желимо некога да

разумије наша осјећања, али

ми заправо ни сами не разумијемо
како се осјећамо.

Ми завршавамо у везама

у које смо се сами убједили,

ми нашу личну истину слушамо

само када нам не изазива проблеме или потешкоће.

Ми не разумијемо да

ми заправо узрокујемо сваку

потешкоћу коју покушавамо да избјегнемо

не слушајучи наша осјећања

и личне истине, стално,

без обзира да и нам узрокују
потешкоће или не.

На крају крајева

немогуће је знати

ко си, шта

ти се допада, и у шта вјерујеш

и шта желиш све док

тачно не спознаш

како се осјећаш

Људи морају да имају здраве границе

како би имали здраве односе, то је

једини начин на који

ћете ступити у везу а да се потпуно не изгубите.

Дакле, како се ова идеја о границама

уклапа у идеју

да живимо у Универзуму,

који произилази из Универзума у којем је све једно.

Дјелује као супротност, али не журите.

Ако прихватим то што

сам заиста ја, шта заиста хоћу,

шта ми заиста треба, шта

заиста осјећам, ја прихватам

јединствени израз изворне енергије који је заправо тај "истински ја".

Ја сам заправо више у поравнању

са универзумом који је један

јер ако изгубим своје границе

ја негирам истински

изражај себе као нечега што
исходи из Извора.

Другим рјечима, ја прије прихватам

јединствени израз извора

који сам "ја сам" него да посматрам себе

одвојено од других и од извора

тако да

личне границе нису у супротности
са духовношћу.

Ми једноставно користимо ријеч "границе"

коју иначе повезујемо са "отпором".

У једном смислу, како бисте имали границе

ви морате себе да одвојите од других

и од осталог свијета.

Али заправо не морамо да се бринемо да
ово урадимо

зар не

јер наши физички мозгови то раде за нас.

Моменат када ступите у физичко искусто

као физички дефинисано

људско биће, ваше

искуство ће вам рећи

да сте ви одвојени

од остатка универзума.
Тако да не морате много да размишљате

како бисте видјели себе као Себе.

Увјек је био план да

доживите искуство одвојеног себе,

зато што таква перспектива служи

сврси процеса ширења

свијести самог Универзума.

Тако да смо ми већ искусили себе и друге.

Ова перспектива служи стварању

великог дијела среће све док

дозвољавамо себи да идемо

сами у правцу личне среће, што

нас на крају доводи до поновног открића

да смо једно и ко год од нас

служи личној срећи

служи свему у том духу.

Али ево нечега што је јако битно.

Границе не постоје да би се одупирали нечему
што не желите.

Због овога већина људи сматра

да границе нису здраве, јер

их повезујемо са отпором

и могу вам рећи

ако према нечему имате отпор

што је непожељно, то онда

значи да нисте усклађени

и то онда није здрава граница, то је нез драва граница.

Тако да људи који пролазе кроз

овај свијет који имају отпор према људима

који их их нападају на било који начин, нису мјерило здравља.

Они су мјерило одсуства здравља.

Ти људи су концентрисани на
оно што је непожељно

упрежу се против тога што је непожељно,

њихове границе су подигнуте да задрже упад тога што је непожељно.

Њихове границе не постоје да би

их учиниле срећнима, они само мисле да им је то сврха.

Колико год је нездраво

имати отпор према насињу

које би се могло на вама спровести

од стране околине, толико је опасно

и немати границе и допуштати

да свијет константно пролази

кроз вашу реалност.

Људи који граде зидове против интимности, не испољавају здраве границе.

Они се одупиру свијету.

Нездраве границе нас гурају против

правила, и говоре другима

како могу или не могу да се понашају

али ми не можемо да контролишемо

како се они понашају у односу

на то шта раде или не раде,

једино ми имамо контролу над тиме шта радимо или не радимо.

Тако да здраве границе, супротно

границама на које смо навикли, као што су

ограде и правила су неотпорне на

природу и самим тим усклађене са "јединством".

Здраве границе се не огледају у

контролисању шта други људи могу

ил не могу да раде, оне се

у потпуности односе на то шта ви лично дефинишете

и затим пратите у сврху свога личног

доживљаја среће, тежњи и личне истине.

То је стање самосвијести, интегритета и љубави према себи.

Ништа од тога не можете имати

ако се упињете против свијета

и не можете их имати

ако допуштате свијету

да дефинише ко сте ви,

шта желите и как осе осјећате.

Здрав осјећај себе,

не служи само вама

него и читавом универзуму, и у

крајњем случају ваша срећа је и

срећа свих осталих јер смо сви једно.

Желим да се укључите

у једну активност.

Узмите комад папира и оловку

и запишите десет ствари

које вас највише чине несрећним
у вашој

тренутној реалности.

Можда су то ствари које су

људи урадили а које вам се не допадају,

можда је то само нека ситуација

у којој не ужвате.
Затим, на основу

ове листе, желим

да се запитате: Да ли

постоје неке границе које прелазим

у овом искуству

које узрокује

ову моју негативну емоцију?

Како се заиста осјећам

везано за ова искуства или ове ствари,

које сам навео у овом списку.

На примјер,

мој супруг гледа

телевизију послије доласка са посла

и игнорише ме, што ме

наводи да се осјећам одбачено
и невољено

као да празнина усамљености
кључа

у мени. Чинећи ово

он нарушава емоционалне границе

јер мени нису ОК људи

који ме овако третирају,

тако да ћу да му напишем писмо

у којем ћу да изразим

како се осјећам.

Овај последњи дио је најважнији јер то је, конкретни корак.

Овдје ви одлучујете шта

треба да урадите како бисте себе

вратили у поравнање са својом

личном истином да

испоштујете то како се осјећате сада.

Од кључне је важности да направите промјене

на основу тога како се заиста осјећате

да одлучите о посебним активностима које можете подузети.

Лично испољавање је главно

у овим околностима,

у овом случају можете одлучити,
да кажете "не"

следећи пут када вам неко нешто
каже да урадите

Можете позвати телефоном и повући
обећање које сте дали.

Можда ћете поставити границу

тако што ћете, следећи пут

када вас неко увриједи нешто и рећи,

као што је "Молим те немој да гушиш

мој напор да престанем са пушењем

или да ме подсјећаш колико
пута нисам успио"

Или, можете поставити границе

истицањем позитивног

захтјева као што је

"Заиста би ми значила твоја помоћ да овај пут успијем".

Желим да

запамтите да, како вријем пролази ваше границе ће бити стално мијењане.

Границе нису постављене да би биле статичне

него да се стално

усавршавају, можда са

стварима које се мјењају у твом животу, можда

у вези, или доласком нове бебе у кућу.

Морате да прихватите промјену граница

јер ће се ваша осјећања, у односу на то што

желите или не желите

да радите, промјенити.

Дозволите да се ово догоди

ваше границе ће се мјењати током

вашег живота, али је

јако важно да, како

се ваше границе мијењају, да се мјењају

у односу на ваше осјећаје

а не у складу са тим како други људи мисле
да треба да се осјећате или промјените.

Можемо да опоравимо једни друге

такођер и у односу на границе

и врло је лако. Само запамтите

ово, када год сте

у разговору са неким, зауставите се

и реците му

да желите да вам каже тачно

како се осјећа, без бојазни како ћете ви
реаговати.

Увјерите га да је

оно што ви истински желите

је да он остане у складу

са тим како се истински осјећа
и шта заиста жели.

Ово му даје дозволу

да буде оно што јесте и да заправо

дефинише своје границе
када је у вашем присуству.

Замислите какав би свијет био

када бисмо сви једни другима давали

овакве врсте дозвола

умјесто да лутамо около
и покушавамо да кажемо људима

како њихове границе
треба или не треба да изгледају.

На крају крајева, ако желимо

да живимо срећан живот и

одаберемо исправне одлуке за себе

лично, морамо знати

како се осјећамо и да признамо

како се осјећамо и да испољимо своја осјећања.

Развијање граница је главни дио
проналажења истинског "ја".

Према томе, то је и кључни дио

духовне праксе и животног успјеха.

Не морамо да се одупиремо другима

да бисмо то постигли, умјесто тога
треба да дозволимо себи

да у потпуности изразимо

истину о себи у сваком моменту.

Као што сам претходно рекла,

одређивање границаможе да буде комликовано

док то не поједноставите

и схватите да су ваше границе

заправо увијек одраз

онога што осјећате, ваше границе

се не рзликују од тога како се осјећате.

Ако имате осјећај да треба нешто
да урадите

онда то урадите

и ви тиме не повређујете границе,

ако имате осјећај да нешто не треба да радите

а то радите, ви нарушавате границе.

То је врло једноставно.

Као духовном просвјетитељу, мој позив је

да вам понудим неке савјете

како да живите живот

у којем уживате.

Сугестија број један је да

слиједите срећу, што је исто као и
то да слиједите свој осјећај.

Ви не можете да порекнете

ко сте заиста, не можете да порекнете

кога истински желите, не можете

да порекнете своја осјећања,

без, уједно осјећаја опадања

у нивоу личне среће, тако

да све што сте више у складу

са својом личном истином

и све што више поштујете своја осјећања,

бићете срећнији,

то је моје коначно обећање.

Желим вам пријатну седмицу...