< Return to Video

Економска неправда пластике | Вен Џоунс (Van Jones) | TEDxGreatPacificGarbagePatch

  • 0:21 - 0:22
    Та-да!
  • 0:22 - 0:24
    (Смех)
  • 0:25 - 0:26
    Част ми је што сам овде
  • 0:26 - 0:28
    и почаствован сам
    што ћу говорити о овој теми,
  • 0:29 - 0:31
    која је, по мом мишљењу
    од велике важности.
  • 0:31 - 0:32
    Доста смо говорили
  • 0:32 - 0:35
    о грозним утицајима пластике
  • 0:35 - 0:37
    на планету и остале врсте,
  • 0:37 - 0:40
    али пластика погађа и људе,
  • 0:40 - 0:42
    нарочито оне сиромашне.
  • 0:43 - 0:45
    Када се ради о производњи пластике,
  • 0:45 - 0:48
    њеној употреби, као и одстрањивању,
  • 0:48 - 0:50
    сиромашни људи су ти
  • 0:50 - 0:53
    који имају мету на челима.
  • 0:54 - 0:57
    Људи су се веома узнемирили
  • 0:57 - 1:01
    када се догодило БП изливање нафте,
    и то из врло добрих разлога.
  • 1:01 - 1:03
    Људи су мислили, „О, боже.
  • 1:03 - 1:06
    Ово је грозно, ово је нафта.
    Она је у води.
  • 1:06 - 1:10
    Уништиће тамошње животне системе.
  • 1:10 - 1:11
    Повредиће људе.
  • 1:11 - 1:15
    Страшно је то што ће излив нафте
    повредити људе у заливу.“
  • 1:15 - 1:17
    Оно о чему људи не размишљају је,
  • 1:17 - 1:20
    шта ако је нафта успешно стигла до обале?
  • 1:20 - 1:23
    Шта ако је нафта стигла
    тамо где је покушавала?
  • 1:23 - 1:26
    Не само што би била спаљена у моторима
  • 1:26 - 1:27
    и додата у глобално загревање,
  • 1:27 - 1:31
    већ постоји и место
    које се зове „сокак рака“,
  • 1:31 - 1:33
    а разлог том имену је
  • 1:33 - 1:35
    зато што петрохемијска индустрија
  • 1:36 - 1:38
    узима ту нафту и претвара је у пластику
  • 1:38 - 1:40
    и током тог процеса убија људе.
  • 1:41 - 1:44
    Скраћује животе људи
    који живе тамо у заливу.
  • 1:44 - 1:47
    Дакле, нафта и петрохемикалије
    нису само проблем када имамо изливање,
  • 1:47 - 1:49
    већ су и проблем када га нема.
  • 1:50 - 1:51
    Оно што не схватамо тако често
  • 1:52 - 1:53
    је цена коју сиромашни људи плаћају
  • 1:53 - 1:56
    да бисмо ми имали
    неке краткотрајне производе.
  • 1:56 - 1:58
    Друга ствар коју не схватамо често је
  • 1:58 - 2:00
    да сиромашни људи
    не пате само у месту производње.
  • 2:00 - 2:02
    Они такође пате
  • 2:02 - 2:04
    на месту употребе.
  • 2:04 - 2:06
    Они од нас који зарађују одређена примања
  • 2:06 - 2:08
    имају нешто што се зове избор.
  • 2:08 - 2:11
    Разлог због кога желите
    много да радите и имате посао
  • 2:11 - 2:13
    уместо да будете сиромашни и шворц,
  • 2:13 - 2:15
    је да бисте имали изборе,
    економске изборе.
  • 2:15 - 2:17
    Ми заправо добијемо шансу да одаберемо
  • 2:17 - 2:19
    да не користимо производе
  • 2:19 - 2:22
    који имају опасну,
    отровну пластику у себи.
  • 2:22 - 2:25
    Остали људи који су сиромашни
    немају те изборе.
  • 2:25 - 2:27
    Људи са ниским примањима су често они
  • 2:27 - 2:29
    који купују производе
  • 2:29 - 2:32
    који у себи имају опасне хемикалије
    и које онда користе њихова деца.
  • 2:32 - 2:34
    То су људи који на крају
  • 2:34 - 2:36
    уносе несразмерне количине
  • 2:36 - 2:39
    ове отровне пластике.
  • 2:39 - 2:42
    А људи кажу: “Па, нека само купе
    другачији производ.“
  • 2:42 - 2:45
    Па, проблем када сте сиромашни
    је што немате те изборе.
  • 2:45 - 2:47
    Обично морате да купите
    најјефтиније производе.
  • 2:47 - 2:50
    А они су често и најопаснији.
  • 2:50 - 2:52
    И као да то није довољно лоше,
  • 2:52 - 2:54
    да није само производња
    пластике та која изазива
  • 2:54 - 2:57
    рак код људи на местима
    као што су „сокак рака“, скраћује им живот
  • 2:57 - 3:00
    и наноси штету сиромашној деци
    при крајњој употреби,
  • 3:00 - 3:02
    када се баци,
  • 3:02 - 3:05
    још једном, сиромашни људи су ти
  • 3:05 - 3:06
    који сносе терет.
  • 3:06 - 3:08
    Често мислимо да радимо добру ствар.
  • 3:08 - 3:09
    Седите у својој канцеларији
  • 3:10 - 3:12
    и пијете вашу флаширану воду, или шта већ,
  • 3:12 - 3:15
    и у себи мислите: „Еј, ово ћу да бацим.
  • 3:15 - 3:17
    Не, бићу пажљив.
  • 3:17 - 3:19
    Ставићу је у плаву канту.“
  • 3:19 - 3:21
    Мислите: „Ја ћу своју
    да ставим у плаву канту.“
  • 3:21 - 3:24
    А онда погледате у колегу и кажете:
  • 3:24 - 3:26
    „Па, кретену.
  • 3:26 - 3:28
    Ти си своју ставио у белу канту.“
  • 3:28 - 3:30
    То користимо као морални изговор.
  • 3:30 - 3:32
    Осећамо се добро.
  • 3:34 - 3:36
    Па, можда сам само ја у питању.
  • 3:36 - 3:37
    Ти се не осећаш тако, већ ја.
  • 3:39 - 3:42
    И тако имамо ту врсту моралног момента
    када се добро осећамо.
  • 3:42 - 3:45
    Али када бисмо могли
    да пратимо ту флашицу
  • 3:45 - 3:47
    на свом путовању,
  • 3:47 - 3:49
    били бисмо шокирани
    да откријемо да ће, пречесто,
  • 3:50 - 3:52
    та флашица бити стављена на брод.
  • 3:53 - 3:55
    Отићи ће преко океана
  • 3:55 - 3:57
    о нечијем трошку.
  • 3:57 - 4:00
    И завршиће у некој земљи
    у развоју - често у Кини.
  • 4:00 - 4:04
    Мислим да у нашим мислима замишљамо
    да ће неко да узме ту флашицу
  • 4:04 - 4:06
    и да каже: „О, флашице.
  • 4:07 - 4:09
    Толико смо срећни што те видимо, флашице.“
  • 4:09 - 4:11
    (Смех)
  • 4:11 - 4:13
    „Толико си добро служила.“
  • 4:14 - 4:15
    Онда флашицу измасирају,
  • 4:15 - 4:17
    и дају јој медаљу.
  • 4:17 - 4:20
    И питају је: „Шта би сада
    волела да радиш?“
  • 4:20 - 4:21
    А флашица каже, „Е па, не знам баш.“
  • 4:23 - 4:25
    Али то није оно што се стварно дешава.
  • 4:28 - 4:32
    Та флаша заврши спаљена.
  • 4:33 - 4:36
    Рециклирање пластике
    у многим земљама у развоју
  • 4:36 - 4:38
    значи њено паљење,
  • 4:38 - 4:39
    сагоревање пластике,
  • 4:40 - 4:42
    које испушта невероватне
    токсичне хемикалије
  • 4:42 - 4:44
    и, опет, убија људе.
  • 4:44 - 4:46
    И тако је сиромашним људима
  • 4:46 - 4:48
    који праве ове производе
  • 4:48 - 4:50
    у петрохемијским центрима
    као што је „сокак рака“;
  • 4:50 - 4:54
    сиромашним људима који користе
    ове производе у несразмерним количинама;
  • 4:54 - 4:57
    чак и људима на самом крају
    линије рециклирања
  • 4:57 - 4:59
    живот скраћен,
  • 4:59 - 5:03
    и сви су увелико оштећени
  • 5:03 - 5:07
    овом зависношћу коју имамо
    од једнократних производа.
  • 5:07 - 5:10
    Сада мислите - знам како се осећате -
  • 5:10 - 5:12
    себи кажете: „То је стварно грозно
  • 5:12 - 5:14
    за те сиромашне људе.
  • 5:15 - 5:18
    То је грозно, јадни ти људи.
  • 5:18 - 5:21
    Надам се да ће неко урадити
    нешто да им помогне.“
  • 5:21 - 5:24
    Али оно што не разумемо је -
  • 5:24 - 5:26
    ево нас овде у Лос Анђелесу.
  • 5:26 - 5:29
    Много смо напорно радили
    да бисмо смањили количину смога
  • 5:29 - 5:30
    који је овде постојао.
  • 5:30 - 5:31
    Али чик погодите?
  • 5:31 - 5:34
    Пошто у Азији сада имају
    толико прљаве производње,
  • 5:34 - 5:36
    зато што закони за заштиту животне средине
  • 5:36 - 5:38
    тренутно не штите људе Азије,
  • 5:38 - 5:41
    скоро сав чист ваздух који смо добили
  • 5:41 - 5:43
    и смањење токсичности у ваздуху
  • 5:43 - 5:45
    које смо постигли овде у Калифорнији
  • 5:45 - 5:47
    су избрисани прљавим ваздухом
    који долази из Азије.
  • 5:48 - 5:51
    Дакле, сви смо погођени. Сви трпимо.
  • 5:51 - 5:54
    Само су сиромашни људи
    погођени први и у највећој мери.
  • 5:54 - 5:56
    Али прљава производња, сагоревање токсина,
  • 5:56 - 5:59
    недостатак стандарда
    за животну средину у Азији
  • 5:59 - 6:02
    заправо стварају толико прљавог загађења,
  • 6:02 - 6:05
    да оно долази преко океана и брише
    наше добитке, овде у Калифорнији.
  • 6:05 - 6:07
    Вратили смо се тамо
    где смо били седамдесетих.
  • 6:07 - 6:09
    Налазимо се на једној планети
  • 6:09 - 6:12
    и морамо да будемо у могућности
    да допремо до сржи ових проблема.
  • 6:12 - 6:15
    Корен овог проблема је, по мом мишљењу,
  • 6:15 - 6:18
    сама идеја о томе да се нешто може бацити.
  • 6:18 - 6:21
    Видите, ако разумете везу
  • 6:21 - 6:23
    између онога што радимо
  • 6:23 - 6:25
    да бисмо затровали и загадили планету
  • 6:25 - 6:27
    и онога што радимо сиромашним људима,
  • 6:27 - 6:30
    стижете на једну веома забрињавајућу,
  • 6:30 - 6:33
    али исто тако и веома корисну мисао:
  • 6:33 - 6:35
    да бисмо загадили планету,
  • 6:35 - 6:36
    морамо да загадимо људе.
  • 6:37 - 6:40
    Али ако створимо свет
    у коме не загађујемо људе,
  • 6:40 - 6:42
    нећемо моћи да загадимо ни планету.
  • 6:42 - 6:44
    Тренутно се налазимо на месту
  • 6:44 - 6:47
    где постоји обједињавање
    социјалне правде као идеје
  • 6:47 - 6:49
    и екологије као идеје;
  • 6:49 - 6:51
    сада коначно можемо да видимо
  • 6:51 - 6:53
    да су они заиста, напослетку, једна идеја.
  • 6:53 - 6:57
    А то је идеја да ништа не можемо бацити.
  • 6:57 - 7:00
    Немамо ресурсе кратког употребног рока.
  • 7:00 - 7:02
    Немамо природне врсте кратког рока.
  • 7:02 - 7:05
    А, немамо ни људе кратког рока.
  • 7:05 - 7:07
    Немамо планету за бацање
  • 7:07 - 7:09
    и немамо децу за бацање -
    све је драгоцено.
  • 7:09 - 7:13
    И како се сви полако враћамо
    том основном појму,
  • 7:13 - 7:15
    почињу да се јављају нове могућности.
  • 7:16 - 7:18
    Биомимикрија
  • 7:18 - 7:20
    је нова,
  • 7:20 - 7:22
    наука у настајању,
  • 7:22 - 7:25
    која је постала веома важна
    идеја социјалне правде.
  • 7:25 - 7:27
    Ви, који тек сада учите о овим стварима,
  • 7:27 - 7:29
    биомимикрија значи
  • 7:29 - 7:31
    поштовање мудрости свих врста.
  • 7:32 - 7:33
    Демократија,
  • 7:33 - 7:35
    значи поштовање мудрости
    свих људи - и доћи ћемо до тога.
  • 7:35 - 7:38
    Али биомимкрија значи
    поштовати мудрост свих врста.
  • 7:38 - 7:41
    Испоставља се да смо ми
    веома паметна врста.
  • 7:41 - 7:44
    Због овог великог кортекса
    или чега већ, веома смо поносни.
  • 7:44 - 7:46
    Али ако желимо да направимо нешто чврсто,
  • 7:46 - 7:49
    онда се сетимо: „Знам да ћу
    направити нешто чврсто.
  • 7:50 - 7:52
    Узећу усисиваче и пећнице
  • 7:52 - 7:54
    и извући ћу ствари из земље
  • 7:54 - 7:57
    и загрејати их и отровати и загађивати,
  • 7:57 - 7:59
    али направио сам ову чврсту ствар.
  • 8:01 - 8:03
    Баш сам паметан.“
  • 8:03 - 8:06
    А када погледате око себе,
    све што видите је разарање.
  • 8:06 - 8:07
    Али, знате шта?
  • 8:07 - 8:09
    Ви сте паметни,
    али не толико колико и шкољка.
  • 8:10 - 8:12
    Њен оклоп је тврд.
  • 8:12 - 8:15
    Нема вакума, нема пећница,
  • 8:15 - 8:16
    нема отрова, нема загађења.
  • 8:16 - 8:20
    Испоставља се да су остале врсте
  • 8:20 - 8:24
    одавно откриле како да створе
    много ствари које су нама потребне
  • 8:24 - 8:27
    користећи биолошке процесе
    које природа зна добро да користи.
  • 8:27 - 8:29
    Са том идејом биомимикрије,
  • 8:29 - 8:31
    научници су коначно схватили
  • 8:31 - 8:33
    да имамо толико тога
    да научимо од осталих врста -
  • 8:34 - 8:35
    не мислим да узмемо миша
  • 8:35 - 8:37
    па да га напунимо стварима.
  • 8:37 - 8:40
    Не мислим на тај начин -
    да малтретирамо мале врсте -
  • 8:40 - 8:43
    већ мислим да их поштујемо,
    да поштујемо оно што су постигли.
  • 8:43 - 8:45
    То је биомимикрија
  • 8:45 - 8:46
    која отвара врата
  • 8:46 - 8:49
    ка производњи без имало отпада,
  • 8:49 - 8:51
    производњи са нула загађења;
  • 8:51 - 8:53
    са њом бисмо заправо имали
  • 8:53 - 8:55
    висок квалитет живота,
    високи животни стандард
  • 8:55 - 8:57
    без загађивања планете.
  • 8:57 - 9:00
    Та идеја биомимикрије -
  • 9:00 - 9:03
    поштовање мудрости свих врста
  • 9:03 - 9:05
    у комбинацији са идејом
  • 9:05 - 9:07
    демократије и социјалне правде,
  • 9:07 - 9:10
    поштовањем мудрости и вредности свих људи,
  • 9:10 - 9:11
    би нам обезбедила другачије друштво.
  • 9:11 - 9:13
    Имали бисмо другачију економију.
  • 9:13 - 9:16
    Имали бисмо еколошко друштво
  • 9:16 - 9:18
    на које би доктор Кинг био поносан.
  • 9:18 - 9:20
    То би требало да буде наш циљ.
  • 9:20 - 9:23
    Начин да тамо стигнемо је да први признамо
  • 9:23 - 9:26
    да идеја једнократне употребе
  • 9:26 - 9:28
    не само да штети
  • 9:28 - 9:30
    врстама о којима смо говорили,
  • 9:30 - 9:32
    већ и корумпира наше само друштво.
  • 9:32 - 9:35
    Толико смо поносни
    што живимо овде у Калифорнији.
  • 9:35 - 9:37
    Управо смо гласали и сви су рекли:
  • 9:38 - 9:39
    „Е па, не у нашој држави.
  • 9:41 - 9:43
    Не знам шта оне остале државе раде.“
  • 9:43 - 9:45
    (Смех)
  • 9:45 - 9:47
    Толико смо поносни.
  • 9:48 - 9:50
    И ја сам поносан.
  • 9:50 - 9:54
    Али у Калифорнији,
  • 9:54 - 9:57
    иако смо светски лидери
    у неким еколошким стварима,
  • 9:57 - 9:59
    такође смо, нажалост, светски лидери
  • 9:59 - 10:01
    у неким криминалним стварима.
  • 10:01 - 10:05
    Калифорнија има једну од највиших стопа
    у слању људи у затвор
  • 10:05 - 10:07
    од свих 50 држава.
  • 10:07 - 10:09
    Тренутно имамо морални изазов.
  • 10:10 - 10:13
    Стало нам је да спасимо
  • 10:13 - 10:15
    неке мртве материјале са отпада,
  • 10:15 - 10:17
    али некада нам није толико стало
  • 10:17 - 10:19
    да спасимо жива бића, људе.
  • 10:19 - 10:23
    Рекао бих да живимо у држави
  • 10:23 - 10:24
    са 5% светске популације,
  • 10:25 - 10:27
    и 25% производње гасова
    са ефектом стаклене баште,
  • 10:27 - 10:29
    али исто тако и са 25%
    светских затвореника.
  • 10:30 - 10:33
    Сваки четврти затвореник у свету
  • 10:33 - 10:35
    је затворен управо овде, у САД-у.
  • 10:35 - 10:38
    То се поклапа са идејом
  • 10:38 - 10:41
    да је бацање нешто у шта верујемо.
  • 10:41 - 10:42
    Ипак,
  • 10:43 - 10:46
    тај покрет још увек
  • 10:46 - 10:48
    мора да шири своје присталице,
  • 10:48 - 10:49
    мора да расте,
  • 10:49 - 10:52
    да би стигао изван нашег
    природног прага удобности;
  • 10:52 - 10:55
    један од изазова за успех овог покрета,
  • 10:55 - 10:58
    за циљ да се отарасимо пластике
    и помогнемо преокрету економије
  • 10:58 - 11:01
    је да људи на њега гледају са сумњом.
  • 11:02 - 11:04
    Питају следеће питање:
  • 11:04 - 11:07
    „Како то да су ови људи
    толико страствени?“
  • 11:07 - 11:11
    Сиромашна особа, особа са ниским
    примањима, неко из „сокака рака“,
  • 11:11 - 11:13
    неко у Ватсу,
  • 11:13 - 11:16
    неко у Харлему,
    неко у индијанском резервату
  • 11:16 - 11:18
    може себи рећи, и то са пуним правом:
  • 11:18 - 11:21
    „Како то да су ови људи толико страствени
  • 11:21 - 11:23
    у своме циљу
  • 11:23 - 11:25
    да пластична флаша
  • 11:25 - 11:27
    добије другу животну шансу,
  • 11:27 - 11:30
    или да алуминијумска лименка
    добије другу шансу,
  • 11:30 - 11:32
    а ипак, када је моје дете у невољи
  • 11:32 - 11:33
    и оде у затвор,
  • 11:33 - 11:35
    оно не добије другу шансу?“
  • 11:35 - 11:38
    Како овај покрет
    може бити толико страствен
  • 11:38 - 11:41
    када говори да не морамо да бацамо ствари,
    да не бацамо мртве материјале,
  • 11:41 - 11:42
    а да ипак прихватају
  • 11:42 - 11:46
    одбачене животе и одбачене заједнице
    као што је „сокак рака“?
  • 11:46 - 11:48
    Тако сада имамо шансу
  • 11:48 - 11:51
    да будемо искрено поносни на овај покрет.
  • 11:52 - 11:53
    Третирање оваквих тема
  • 11:53 - 11:56
    нам даје додатну снагу
  • 11:56 - 11:58
    да допремо до осталих покрета
  • 11:58 - 12:00
    и постанемо отворенији и да растемо.
  • 12:00 - 12:03
    И коначно можемо да се ослободимо
    те луде дилеме у којој смо били.
  • 12:04 - 12:06
    Ви сте већином добри људи меког срца.
  • 12:07 - 12:10
    Када сте били млађи,
    било вам је стало до целог света,
  • 12:10 - 12:14
    и у једном тренутку неко је рекао
    да морате да одаберете неку ствар,
  • 12:14 - 12:16
    морали сте да усмерите
    љубав само на једну ствар.
  • 12:16 - 12:18
    Не можете волети цео свет -
  • 12:18 - 12:20
    морате да радите на дрвећу,
  • 12:20 - 12:22
    или морате да радите на имиграцији.
  • 12:22 - 12:25
    Морате да га сузите
    да би било само о једној ствари.
  • 12:25 - 12:27
    И заиста, рекли су вам:
  • 12:27 - 12:29
    „Да ли ћеш да грлиш дрво,
  • 12:29 - 12:32
    или ћеш да грлиш дете? Бирај.
  • 12:32 - 12:33
    Да ли ћеш да грлиш дрво
  • 12:33 - 12:35
    или ћеш да грлиш дете. Бирај.“
  • 12:35 - 12:38
    Па, када почнете да радите
    на стварима као што је пластика,
  • 12:38 - 12:40
    схватате да је читава ствар повезана
  • 12:40 - 12:43
    и на срећу, већина нас
    је благословена што има две руке.
  • 12:43 - 12:44
    Можемо грлити оба.
  • 12:44 - 12:46
    Хвала вам пуно.
  • 12:46 - 12:49
    (Аплауз)
Title:
Економска неправда пластике | Вен Џоунс (Van Jones) | TEDxGreatPacificGarbagePatch
Description:

Вен Џоунс излаже случај против загађења пластиком из перспективе социјалне правде. Јер, како он показује, пластично ђубре „прво и најјаче“ погађа сиромашне људе и сиромашне земље, са последицама које сви делимо без обзира на то где живимо и колико зарађујемо. Он нуди неколико моћних идеја које нам могу помоћи да повратимо нашу планету коју смо употребили и бацили.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
12:59

Serbian subtitles

Revisions