Daniel Tamet: Različiti načini spoznaje

Daniel Tamet ima jezičku, brojčanu i vizuelnu sinesteziju -- što znači da njegova percepcija reči, brojeva i boja predstavlja novi način gledanja i razumevanja sveta. Autor knjige 'Rođen plavog dana', Tament deli sa nama svoju umetnost i strast prema jezicima u ovom pogledu u njegov lepi um.

Ja imam detaljno znanje o nesvakidašnjim stvarima,

ili tačnije

ja sam visoko-funkcionišući

autistični poznavalac neobičnih stvari.

To je retko stanje.

A još je ređi kada je,

kao u mom slučaju,

propraćen samosvešću

i izvanrednim vladanjem jezikom.

Često kada upoznam nekog

i oni saznaju o mom stanju

dolazi do određene nelagodnosti.

Ja to vidim u njihovim očima.

Oni bi hteli da me pitaju nešto.

I na kraju, vrlo često,

nagon bude jači od njih

i oni počnu da brbljaju:

'Ako vam kažem datum mog rođenja,

da li možete da mi kažete kog dana u nedelji sam rođen?'

(Smeh)

Ili pomenu kubne korene

ili traže da im izrecitujem neki veliki broj ili dugačak tekst.

Nadam se da ćete mi oprostiti

ako ne budem danas izvodio za vas

neku vrstu sveznalačke solo predstave.

Umesto toga,

ja ću govoriti o nečemu

daleko interesantnijem

od datuma i kubnih korena --

o nečem malo dubljem

i mnogo bližem mojoj svesti i mom poslu.

Hteo bih da vam ukratko govorim

o percepciji.

Kada je pisao svoje drame i kratke priče

koje su ga učinile slavnim,

Anton Čehov je imao notes

u kome je beležio

svoja opažanja

sveta oko sebe --

male detalje

koje ostali ljudi, čini se, ne primećuju.

Svaki put kad čitam Čehova

i njegovu jedinstvenu viziju ljudskog života,

ja se prisetim razloga zbog kog sam ja takođe

postao pisac.

U mojim knjigama,

ja istražujem prirodu percepcije

i na koji način različite vrste percepcije

stvaraju različite vrste znanja

i razumevanja.

Evo tri pitanja

koja su proizašla iz mog rada.

Umesto da vam tražim da nađete tačan odgovor,

tražiću od vas da se na trenutak

prepustite svojim intuicijama,

instinktivnim reakcijama

koje vam prolaze kroz mozak i srce

dok ih gledate.

Na primer, ova računica.

Da li imate osećaj gde će na brojnom kontinuumu

najverovatnije biti rešenje?

Ili pogledajte ovu stranu reč i kako zvuči.

Da li imate osećaj za raspon značenja

na koje vam ona ukazuje?

I kad govorimo o stihu u poeziji,

zašto pesnik koristi reč 'hare' (zec)

umesto reči 'rabbit' (zec)?

Tražim od vas da to uradite

zato što verujem da su naše lične percepcije, vidite,

u suštini toga

kako mi dolazimo do saznanja.

Estetski sudovi,

a ne apstraktno rezonovanje,

vode i oblikuju proces

kojim mi saznajemo

sve što znamo.

Ja sam jedan ekstremni primer toga.

Moji svetovi reči i brojeva se

prelivaju jedan u drugi bojom, osećanjem

i karakterom.

Kao što je Huan rekao,

to stanje svesti koje naučnici nazivaju sinestezija,

je jedan neobičan dijalog

među čulima.

Ovo su brojevi od 1 do 12

kako ih ja vidim --

svaki broj sa svojim posebnim oblikom i karakterom.

Broj jedan je eksplozija bele svetlosti.

Šest je mala i veoma tužna crna rupa.

Ovi crteži su ovde crno-beli,

ali u mojoj glavi oni imaju boju.

Tri je zeleno.

Četiri je plavo.

Pet je žuto.

Ja takođe slikam.

I ovo je jedna od mojih slika.

Ovo su pomnožena dva prosta broja.

Trodimenzionalni oblici

i prostor koji oni stvaraju u sredini

stvara novi oblik,

koji je rezultat njihovog zbira.

A šta je sa dužim brojevima?

Nema dužeg broja od Pi,

matematičke konstante.

To je beskrajan broj --

bukvalno se nastavlja zauvek.

Na ovoj slici na kojoj sam naslikao

prvih dvadeset decimala broja Pi,

uzeo sam boje

i osećanja i teksturu

i pomešao sam ih

u neku vrstu odmotavajućeg numeričkog pejzaža.

Međutim, brojevi nisu jedina stvar koju vidim u boji.

Za mene reči takođe

imaju i boju i emociju

i teksturu.

Ovo je prva rečenica

romana 'Lolita'.

Nabokov je takođe imao sinesteziju.

I možete da vidite ovde

kako moja percepcija zvuka 'L'

pomaže da aliteracija

bude očigledna.

Još jedan primer:

malo više matematički.

I pitam se da li će neki od vas primetiti

konstrukciju rečenice

iz 'Velikog Getsbija'.

Postoji čitava parada slogova --

pšenica, jedan;

prerije, dva;

izgubljeni gradovi Šveda, tri --

jedan, dva, tri.

I ovaj efekat je jako prijatan za um,

i pomaže da rečenica

stvara dobar osećaj.

Hajde da se vratimo na pitanja

koja sam vam postavio pre neki momenat.

64 pomnoženo sa 75.

Ako neko od vas igra šah

taj će znati da je 64

kvadratni broj

i zato šahovske table,

osam puta osam,

imaju 64 kvadrata.

I to nam daje formu koju

možemo da zamislimo, možemo da je percipiramo.

A 75?

Dobro, ako 100,

ako mislimo o broju 100 da je kao kvadrat,

75 bi izgledalo ovako.

Dakle ono što mi treba da uradimo sada

je da spojimo ove dve slike

zajedno u našoj glavi --

ovako nekako.

64 postane 6.400.

I u desnom uglu,

ne treba ništa da računate.

Četiri vodoravno, četiri gore i dole --

to je 16.

Tako da sve što je potrebno da uradite za zbir

je 16,

16, 16.

To je mnogo lakše nego

kako su vas učili u školi da radite matematiku, siguran sam.

To je 16, 16, 16, 48,

4.800 --

4.800,

toliki je zbir.

Lako je kad znaš kako.

(Smeh)

Drugo pitanje je bila reč na Islandskom.

Pretpostavljam da nema mnogo ljudi ovde

koji govore Islandski.

Dozvolite mi da suzim vaš izbor na dve mogućnosti.

Hungginn:

da li je to srećna reč,

ili tužna reč?

Šta kažete?

Dobro.

Neki ljudi kažu da je srećna.

Više ljudi, većina ljudi

kaže da je tužna.

I ona zapravo znači 'tužan'.

(Smeh)

Zašto, statistički,

većina ljudi

kaže da je reč tužna u ovom slučaju,

teška u drugim slučajevima?

Prema mojoj teoriji, jezik evolvira na taj način

da se zvuci podudaraju,

slažu se sa subjektivnim,

sa ličnim

intuitivnim iskustvom

slušaoca.

Hajde da pogledamo treće pitanje.

Ovo je stih iz pesme Džona Kitsa.

Reči, kao i brojevi,

izražavaju bazične odnose

među objektima

događajima i silama

koje sačinjavaju naš svet.

Racionalno je očekivati da ćemo mi, živeći u ovom svetu,

u toku svojih života

intuitivno shvatiti te odnose.

I pesnici se, kao i ostali umetnici

igraju sa tim intuitivnim razumevanjem.

U slučaju 'hare',

to je jedan dvosmislen zvuk na engleskom jeziku.

Može da znači 'zec' ali takodje i vlati koje izrastaju iz glave.

Ako malo razmislimo o tome --

dozvolite da stavim sliku --

vlakna predstavljaju ranjivost.

Ona reaguju na najmanji pokret

ili emociju.

I tako na kraju dobijete atmosferu

ranjivosti i tenzije.

Sam zec, životinja --

ne mačka, ne pas, već zec --

zašto zec?

Ako zamislite sliku,

ne reč, već sliku.

Preduge uši,

prevelika stopala,

pomaže nam da zamislimo, da intuitivno osetimo,

šta je to hramati

i drhtati.

Nadam se da sam u ovih nekoliko minuta

uspeo da vam predočim

mali deo načina na koji ja vidim stvari,

i da vam pokažem

da reči mogu da imaju boju i osećanja,

a brojevi oblike i ličnost.

Svet je bogatiji,

veći

nego što to često deluje da jeste.

Nadam se da sam izazvao želju u vama

da naučite da vidite svet novim očima.

Hvala.

(Aplauz)