Brak gladan seksa | Mišel Vajner-Dejvis | TEDxCU

Ovaj govor je održan na lokalnom TEDx događaju, proizvedenom nezavisno od TED-ovih konferencija.

U ovom saosećajnom govoru, Mišel Vajner-Dejvis objašnjava kakav rizik za vezu predstavlja različit seksualni nagon partnera i šta se može uraditi u vezi sa time.

Pričaću vam o seksu.

Da budem preciznija,
o braku gladnom seksa.

Kad završim, znaćete
tri stvari koje možete uraditi

da sprečite to u svom životu.

Prvo želim da vam ispričam priču..

Poslednje tri decenije,

specijalizujem se za parove
koji su hitni slučajevi,

one koji se stvarno klackaju
na ivici razvoda.

Ja vraćam u život klinički mrtve veze.

Trudim se da naučim parove
onome što treba da znaju

da bi rešili svoje razlike
i ponovo se zaljubili,

i stavili svoju decu
zajedno uveče u krevet.

To nije lak posao,
ali ja nisam birala svoju karijeru,

ona je izabrala mene.

Vidite, odrasla sam u predivnoj porodici.

Dva divna roditelja
koji se nikad nisu svađali,

dva divna brata, velika šira familija
s kojom smo provodili svaki vikend

i sve naše praznike.

Sve do jednog sudbonosnog dana.

Imala sam 16 godina
i bila u višim razredima srednje škole

kad nas je moja mama pozvala
na porodični sastanak,

i počela da nam govori

da je bila nesrećna tokom 23 godine braka

i da se razvodi od mog oca.

Niko to nije predvideo.

Rekla sam vam, moji roditelji
se nikad nisu svađali.

Sećam se osećaja
kako krv napušta moje telo,

i mislila sam: „Kako se ovo moglo desiti?

Napuštam dom, a moje gnezdo se raspada.“

I tačno to se i desilo.

Razvod završava ne samo brak,
on rastura porodicu.

Tuga zbog raspada
moje porodice još uvek traje.

To je zato što je razvod zauvek.

Razvod mojih roditelja
je višestruko uticao na mene.

Prvo, stvorilo mi je neverovatnu strast

da naučim sve što je moguće

o tome kako da imam zdravu,
trajnu vezu punu ljubavi,

tako da to mogu da primenim
u sopstvenom životu na svoju porodicu,

i svoj brak.

Veoma sam ponosna da kažem
da je jedan od mojih najvećih uspeha

moj brak sa suprugom Džimom
od skoro 40 godina.

I kad biste ga znali, razumeli biste
koliko je to dostignuće.

(Smeh)

Druga stvar na koju me je naterao
razvod roditelja je da strastveno

učim svemu što znam
svakog ko mi se našao na putu.

Kad to kažem, to stvarno i mislim.

Ne govorim samo o parovima u mojoj praksi.

Najbolje radim u avionima,

ili u redu u prodavnici zdrave hrane,

ili, u stvari, zato sam sada ovde.

Želim da vas upozorim na neizbežne zamke

braka gladnog seksa.

Ali šta je to?

Brak gladan seksa je onaj brak
u kom jedan supružnik očajnički žudi

za više dodira, fizičke bliskosti,
seksa, više fizičke naklonosti,

a drugi supružnik misli: „U čemu je stvar?

Hoćeš li se sabrati, to je samo seks.“

Ali za supružnika željnog više seksa
i dodira, to je ogromna stvar

jer se to u stvari odnosi na osećanja
željenosti, voljenosti, povezanosti,

na osećanje muževnosti
ili ženstvenosti i privlačnosti.

Kada se taj veliki raskorak desi,

to povlači i nestanak intimnosti
na svim nivoima.

Oni prestaju da sede
jedno pored drugog na kauču.

Prestaju da se smeju šalama onog drugog.

Ne provode vreme zajedno.

Prestaju da budu prijatelji.

I to dovodi brak u rizik
od preljube i razvoda.

Neki od razloga
što ljudi imaju malo žudnje

ili nezajažljiv apetit za seks
su vrlo komplikovani i duboko ukorenjeni.

Drago mi je reći

da primarni razlog za brak gladan seksa

je i najlakši za rešavanje.

I pre nego što objasnim rešenje,
želim zvanično da kažem

da, ako sedite ovde misleći da je
mala seksualna želja ženski problem,

hoću da razmislite ponovo.

Žene nemaju monopol na nizak libido.

Uverena sam da je mala želja kod muškarca
jedna od naših najčuvanijih tajni.

Pošto sam to rekla, hoću da vam govorim
i o malo poznatoj činjenici

da u braku gladnom seksa,

osoba sa nižim seksualnim nagonom
kontroliše seksualni deo veze.

Kad to kažem, ne mislim da je ta osoba

namerno zlobna,
neljubazna ili manipulativna.

Samo mislim, ako ta osoba
nije zainteresovana za seks,

partner može da ide pod hladan tuš,

zato što se to neće desiti.

Smatram da je to zanimljivo u par tačaka,

jer kad razmislimo o tome

kako se odluke donose u braku,

mi uopšteno mislimo o uzajamnosti:

dvoje ljudi odluče kad da se venčaju,

da li da imaju decu,
kako da podižu tu decu,

šta da rade sa finansijama, sa rodbinom,
ko će da šta radi u kući,

ali iz te kombinacije upadljivo nedostaje
sve što se tiče seksa.

Kakav je, njegova priroda,
kvalitet, kvantitet.

Mislim da je to neverovatno.

Znam parove koji su bili u braku
20 do 30 godina,

a koji nikad nisu pričali o seksu.

Druga stvar koja mi je neverovatna
u vezi sa ovim jednostranim odlučivanjem

je što jedna osoba odluči da nema seksa
i očekuje da partner prihvati to,

da se ne žali na to, i da,
mora da bude monogaman.

To je neizvodljiva pogodba.

Da vam ispričam
o jednom paru iz moje prakse.

Upoznajte Džona i Meri.
U braku su 15 godina.

Džon je vrlo opušten tip,
ne voli da se mnogo žali,

osim u poslednjih 15 minuta
seanse sa njim,

kada je konačno skupio hrabrost
da mi ispriča o nečemu

što ga muči dugo, dugo vremena:

da stvarno postoji
samo dva sata mogućnosti

petkom uveče između 10 i 12, kad bi Meri
mogla biti zainteresovana za seks,

i on zna da je ne uznemirava
u neko drugo vreme.

Kao i vi, smejući se, bacila sam pogled
na Meri, koja se cerekala,

jer se prepoznala u tome opisu.

Džon se nije smejao. Nije se ni smešio.

Stoga sam ga upitala:
„Džone, kako si se ti osećao?“

A on mi je rekao:
„Hoću da pričam sa Meri.“

Okrenuo se ka njoj, duboko udahnuo.

Rekao je: „Kad posegnem za tobom
u krevetu, a ti nisi tu za mene,

jedina stvar o kojoj ikad mislim je:

'Jesam li ti još privlačan?
Voliš li me kao ja tebe?

Hoćeš li da budeš sa mnom?'

I kada zaspiš,

a ja ležim pored tebe i zurim u plafon,

jedino o čemu mogu da mislim
je da je najsamotnije osećanje na svetu

ležati pored tebe u krevetu.“

U Merinu odbranu,
njene oči se napuniše suzama,

i ona je posegnula za Džonovim rukama.

Ona reče: „Džone, moram ti reći,
za sve ove godine braka,

niti jednom nisam pomislila
kako je to biti ti.

Ja sam samo mislila
o tome jesam li ili nisam raspoložena.

Tako mi je žao. Popraviću se.“

Džon je zaplakao.

Ja sam zaplakala.

Za mene, to je bio magičan trenutak.

Jer to je bilo prvi put
u istoriji njihovog braka

da se Meri posegla
izvan svoje zone komfora

i probala da razume Džonov bol,
njegovu usamljenost, otuđenost,

njegovu potrebu za povezanošću sa njom.

Obećala je da će se popraviti.

To je bio početak promene za njih.

Na nesreću, za toliko mnogo parova,
to ne funkcioniše tako.

Zapravo, veoma često, ono što parovi rade

u brakovima gladnim seksa
zapravo pogoršava stvari.

Daću vam primer.

On kaže: „Draga, hoćeš li
da stavimo decu na spavanje ranije,

popijemo čašu vina i zezamo se?“

A ona kaže: „Imam toliko toga na umu,
nisam opuštena, i imam glavobolju.“

„Ti si bila ta koja mi je prošle nedelje
rekla da su žene odlični multitaskeri.

Zar ne možeš da imaš glavobolju
i seks u isto vreme?“

(Smeh)

„Nisi smešan. Osim toga,
koji deo od 'ne' nisi razumeo?“

„Nisam hteo da budem smešan. Besan sam.
Nismo imali seks šest nedelja.

Mrzim ovu vezu.
Ovo zaista ne funkcioniše."

„Podigneš ton i pričaš sa mnom tako,

i još očekuješ da te dodirnem?

Osim toga, da li si svestan
da zadnje dve ili tri nedelje

uopšte nisi kod kuće?

A kad si kod kuće, ne pričaš sa mnom,

ne radimo stvari zajedno,
ljut si i povučen.

Neću tako imati seks sa tobom.“

„Neću više da pričam
sa tobom. Idem odavde.“

Šta se ovde događa? Reći ću vam šta.

U ranim fazama borbe
sa brakom gladnim seksa,

osoba sa jačom željom

obično prilazi supružniku
otvorenog srca i sa ranjivošću,

govoreći stvari kao što su:
„Nedostaješ mi. Želim seks sa tobom“,

ali kada molbe za povezanošću naiđu
na neuzvraćenost, kao što se često desi,

ta ranjivost brzo prelazi u bes i prezir.

Bes nije afrodizijak.

Bes vodi seksualnom povlačenju.

Seksualno povlačenje vodi povišenom besu.

Povišeni bes vodi seksualnoj anoreksiji.

I tako dalje.

I onda oboje čekaju
da se onaj drugi promeni.

Tako brakovi propadaju.

Pa, šta je trebalo da urade?
Evo šta je trebalo da urade.

On treba da obuzda svoj bes,

bez obzira na to da li se oseća
zakinuto ili ne.

Treba da provodi vreme sa njom,

da razgovara sa njom
i bude prisutan u njenom životu.

On mora da prepozna
da će je te stvari napaliti.

A šta ona treba da radi?

Pa, uprkos svojim osećanjima,

ona treba da usvoji
filozofiju Najki i uradi to.

(Smeh)

Zašto? Iz dva razloga.

Prvi je očigledan, usrećiće ga.

On će biti prijatniji i prisutniji.

Ponajviše, biće zahvalniji.

Ali tu je i drugi razlog.

Nije u vezi sa njim, nego samo sa njom.

Volela bih da sam dobila dolar svaki put
kad mi je neko u mojoj praksi rekao:

„Mišel, nisam bila raspoložena za seks
kad mi je partner prišao,

ali kad smo počeli,
baš smo se dobro zabavili.

Imala sam divan orgazam.

Uživali smo jedno u drugom.

I posle toga, razgovarali smo
kako mesecima nismo.“

Kada sam opisala taj scenario
paru u mojoj praksi,

muž je rekao: „Jao, to je moja žena,

voleo bih da napiše na ruci
'Ja volim seks',

da bi zapamtila za sledeći put.

(Smeh)

U stvari, postoji nešto nauke u tome.

Toliko često sam videla to u mojoj praksi
da sam počela da prekopavam istraživanja,

i naletela sam na rad dr Rouzmeri Bason.

Ona je uklonila misteriju
iz mojih zapažanja.

Smatra se da ciklus seksualne reakcije
kod ljudi ima četiri faze.

Prva faza je želja.

To znači da biste mogli raditi bilo šta,

šetati, učiti za test, spremati obrok,
razgovarati sa prijateljem,

i iznenada vam se javi ta pohotljiva misao

i počnete da maštate o seksu.

Druga faza je uzbuđenje.

Budete sa partnerom, fizički se uzbudite,

i osećate taj unutrašnji osećaj.

Treća faza: orgazam.

Treba li vam objašnjenje?

(Smeh)

Četvrta faza: rasplet, vaše telo
se vraća u normalno stanje opuštenosti.

Pa, prema istraživanju dr Bason,

kod miliona ljudi,

faze jedan, želja, i dva,
uzbuđenje, su u stvari obrnute.

Njihova tela moraju biti
fizički stimulisana i uzbuđena

da bi njihovi mozgovi registrovali želju.

Želja je tu, ali nije uticajna sila
da bi inicirala seks.

Ako ovo zvuči kao vi,
ili kao prijatelj prijatelja,

to vam nalaže da budete prijemčivi
za partnerove nasrtaje,

čak i iz neutralne početne pozicije,
jer jednom kad počnete,

sigurno ćete se setiti: „Ja volim seks.“

Dakle, u ovome je stvar.

Kao ljudska bića,
predodređeni smo za povezivanje.

Revolucionarna istraživanja
iz društvenih neuronauka nas uče

da je naša potreba za povezivanjem
sa ljudima koje volimo

fundamentalnija nego potreba
za hranom i skloništem.

Takođe važi i obrnuto: isključivanje boli.

Mislim, shvatite ovo.

Kad naučnici pogledaju snimke
sa funkcionalne magnetne rezonance

mozgova ljudi
koji su nedavno iskusili razvod

ili su slomljenog srca zbog raskida,

potpuno iste zone mozga se osvetle

kao i kod ljudi koji iskuse fizički bol.

Isto ne važi za ostale negativne emocije,

kao što su tuga, anksioznost ili strah.

Važi samo za odbijanje,
odbijanje je jedinstveno.

Odbijanje boli.

I tako, kada vam partner priđe i kaže:

„Gledam u zadivljujuć zalazak sunca
i želim da ga podelim sa tobom“,

ili „Baš sad sam pročitao
neverovatan članak, pročitaj ga“,

ili „Možemo li da u petak veče
isključimo telefone

da bismo proveli neko vreme
bez prekidanja?“

ili „Nismo skoro vodili ljubav,

voleo bih da se ušuškam u krevet
i vodim ljubav sa tobom.“

Ako niste zainteresovani,
ako niste raspoloženi,

odbijanje boli.

I šta treba da uradimo?

Evo one tri lekcije koje sam obećala
na početku govora.

Broj jedan.

Svi mi na različite načine
osećamo povezanost jedni sa drugima.

Treba da znamo svoj način,

ali moramo postati eksperti
za partnerov način povezivanja sa nama.

Broj dva.

Ako ste sa nekim ko žudi za više dodira,
više fizičke bliskosti i više seksa,

ne obmanjujte se misleći:

„To je samo seks,
kao kad počešeš gde svrbi.“

Seks je moćan način povezivanja
sa nekim koga voliš.

I pod tri, kad razumete partnerov način
povezivanja sa vama,

ne morate ga potpuno razumeti
niti se potpuno složiti sa njim,

samo morate to uraditi.

I znate li zašto?

Dva razloga.

Iz svega što sam naučila o vezama,

zdrave veze su zasnovane
na uzajamnoj brizi.

Plus, to je čin ljubavi.

Znam da je ono što tražim
od vas vrlo zahtevno

jer tražim da stavite
tuđe potrebe ispred svojih.

Ja iskreno verujem da, ako više nas
primi k srcu ovu ključnu ideju

da moramo da se bolje brinemo
jedni o drugima,

i da ne moramo da budemo
robovi svojih emocija,

tada možemo učiniti ovaj svet
mestom sa više ljubavi,

jedan po jedan brak,
jednu po jednu vezu.

Ljudi mi kažu da sam psihotični optimista.

Ali ja im kažem: „To je u redu.
To je prenosiva bolest.“

Hvala vam.

(Aplauz)