Pričaću vam o seksu. Da budem preciznija, o braku gladnom seksa. Kad završim, znaćete tri stvari koje možete uraditi da sprečite to u svom životu. Prvo želim da vam ispričam priču.. Poslednje tri decenije, specijalizujem se za parove koji su hitni slučajevi, one koji se stvarno klackaju na ivici razvoda. Ja vraćam u život klinički mrtve veze. Trudim se da naučim parove onome što treba da znaju da bi rešili svoje razlike i ponovo se zaljubili, i stavili svoju decu zajedno uveče u krevet. To nije lak posao, ali ja nisam birala svoju karijeru, ona je izabrala mene. Vidite, odrasla sam u predivnoj porodici. Dva divna roditelja koji se nikad nisu svađali, dva divna brata, velika šira familija s kojom smo provodili svaki vikend i sve naše praznike. Sve do jednog sudbonosnog dana. Imala sam 16 godina i bila u višim razredima srednje škole kad nas je moja mama pozvala na porodični sastanak, i počela da nam govori da je bila nesrećna tokom 23 godine braka i da se razvodi od mog oca. Niko to nije predvideo. Rekla sam vam, moji roditelji se nikad nisu svađali. Sećam se osećaja kako krv napušta moje telo, i mislila sam: „Kako se ovo moglo desiti? Napuštam dom, a moje gnezdo se raspada.“ I tačno to se i desilo. Razvod završava ne samo brak, on rastura porodicu. Tuga zbog raspada moje porodice još uvek traje. To je zato što je razvod zauvek. Razvod mojih roditelja je višestruko uticao na mene. Prvo, stvorilo mi je neverovatnu strast da naučim sve što je moguće o tome kako da imam zdravu, trajnu vezu punu ljubavi, tako da to mogu da primenim u sopstvenom životu na svoju porodicu, i svoj brak. Veoma sam ponosna da kažem da je jedan od mojih najvećih uspeha moj brak sa suprugom Džimom od skoro 40 godina. I kad biste ga znali, razumeli biste koliko je to dostignuće. (Smeh) Druga stvar na koju me je naterao razvod roditelja je da strastveno učim svemu što znam svakog ko mi se našao na putu. Kad to kažem, to stvarno i mislim. Ne govorim samo o parovima u mojoj praksi. Najbolje radim u avionima, ili u redu u prodavnici zdrave hrane, ili, u stvari, zato sam sada ovde. Želim da vas upozorim na neizbežne zamke braka gladnog seksa. Ali šta je to? Brak gladan seksa je onaj brak u kom jedan supružnik očajnički žudi za više dodira, fizičke bliskosti, seksa, više fizičke naklonosti, a drugi supružnik misli: „U čemu je stvar? Hoćeš li se sabrati, to je samo seks.“ Ali za supružnika željnog više seksa i dodira, to je ogromna stvar jer se to u stvari odnosi na osećanja željenosti, voljenosti, povezanosti, na osećanje muževnosti ili ženstvenosti i privlačnosti. Kada se taj veliki raskorak desi, to povlači i nestanak intimnosti na svim nivoima. Oni prestaju da sede jedno pored drugog na kauču. Prestaju da se smeju šalama onog drugog. Ne provode vreme zajedno. Prestaju da budu prijatelji. I to dovodi brak u rizik od preljube i razvoda. Neki od razloga što ljudi imaju malo žudnje ili nezajažljiv apetit za seks su vrlo komplikovani i duboko ukorenjeni. Drago mi je reći da primarni razlog za brak gladan seksa je i najlakši za rešavanje. I pre nego što objasnim rešenje, želim zvanično da kažem da, ako sedite ovde misleći da je mala seksualna želja ženski problem, hoću da razmislite ponovo. Žene nemaju monopol na nizak libido. Uverena sam da je mala želja kod muškarca jedna od naših najčuvanijih tajni. Pošto sam to rekla, hoću da vam govorim i o malo poznatoj činjenici da u braku gladnom seksa, osoba sa nižim seksualnim nagonom kontroliše seksualni deo veze. Kad to kažem, ne mislim da je ta osoba namerno zlobna, neljubazna ili manipulativna. Samo mislim, ako ta osoba nije zainteresovana za seks, partner može da ide pod hladan tuš, zato što se to neće desiti. Smatram da je to zanimljivo u par tačaka, jer kad razmislimo o tome kako se odluke donose u braku, mi uopšteno mislimo o uzajamnosti: dvoje ljudi odluče kad da se venčaju, da li da imaju decu, kako da podižu tu decu, šta da rade sa finansijama, sa rodbinom, ko će da šta radi u kući, ali iz te kombinacije upadljivo nedostaje sve što se tiče seksa. Kakav je, njegova priroda, kvalitet, kvantitet. Mislim da je to neverovatno. Znam parove koji su bili u braku 20 do 30 godina, a koji nikad nisu pričali o seksu. Druga stvar koja mi je neverovatna u vezi sa ovim jednostranim odlučivanjem je što jedna osoba odluči da nema seksa i očekuje da partner prihvati to, da se ne žali na to, i da, mora da bude monogaman. To je neizvodljiva pogodba. Da vam ispričam o jednom paru iz moje prakse. Upoznajte Džona i Meri. U braku su 15 godina. Džon je vrlo opušten tip, ne voli da se mnogo žali, osim u poslednjih 15 minuta seanse sa njim, kada je konačno skupio hrabrost da mi ispriča o nečemu što ga muči dugo, dugo vremena: da stvarno postoji samo dva sata mogućnosti petkom uveče između 10 i 12, kad bi Meri mogla biti zainteresovana za seks, i on zna da je ne uznemirava u neko drugo vreme. Kao i vi, smejući se, bacila sam pogled na Meri, koja se cerekala, jer se prepoznala u tome opisu. Džon se nije smejao. Nije se ni smešio. Stoga sam ga upitala: „Džone, kako si se ti osećao?“ A on mi je rekao: „Hoću da pričam sa Meri.“ Okrenuo se ka njoj, duboko udahnuo. Rekao je: „Kad posegnem za tobom u krevetu, a ti nisi tu za mene, jedina stvar o kojoj ikad mislim je: 'Jesam li ti još privlačan? Voliš li me kao ja tebe? Hoćeš li da budeš sa mnom?' I kada zaspiš, a ja ležim pored tebe i zurim u plafon, jedino o čemu mogu da mislim je da je najsamotnije osećanje na svetu ležati pored tebe u krevetu.“ U Merinu odbranu, njene oči se napuniše suzama, i ona je posegnula za Džonovim rukama. Ona reče: „Džone, moram ti reći, za sve ove godine braka, niti jednom nisam pomislila kako je to biti ti. Ja sam samo mislila o tome jesam li ili nisam raspoložena. Tako mi je žao. Popraviću se.“ Džon je zaplakao. Ja sam zaplakala. Za mene, to je bio magičan trenutak. Jer to je bilo prvi put u istoriji njihovog braka da se Meri posegla izvan svoje zone komfora i probala da razume Džonov bol, njegovu usamljenost, otuđenost, njegovu potrebu za povezanošću sa njom. Obećala je da će se popraviti. To je bio početak promene za njih. Na nesreću, za toliko mnogo parova, to ne funkcioniše tako. Zapravo, veoma često, ono što parovi rade u brakovima gladnim seksa zapravo pogoršava stvari. Daću vam primer. On kaže: „Draga, hoćeš li da stavimo decu na spavanje ranije, popijemo čašu vina i zezamo se?“ A ona kaže: „Imam toliko toga na umu, nisam opuštena, i imam glavobolju.“ „Ti si bila ta koja mi je prošle nedelje rekla da su žene odlični multitaskeri. Zar ne možeš da imaš glavobolju i seks u isto vreme?“ (Smeh) „Nisi smešan. Osim toga, koji deo od 'ne' nisi razumeo?“ „Nisam hteo da budem smešan. Besan sam. Nismo imali seks šest nedelja. Mrzim ovu vezu. Ovo zaista ne funkcioniše." „Podigneš ton i pričaš sa mnom tako, i još očekuješ da te dodirnem? Osim toga, da li si svestan da zadnje dve ili tri nedelje uopšte nisi kod kuće? A kad si kod kuće, ne pričaš sa mnom, ne radimo stvari zajedno, ljut si i povučen. Neću tako imati seks sa tobom.“ „Neću više da pričam sa tobom. Idem odavde.“ Šta se ovde događa? Reći ću vam šta. U ranim fazama borbe sa brakom gladnim seksa, osoba sa jačom željom obično prilazi supružniku otvorenog srca i sa ranjivošću, govoreći stvari kao što su: „Nedostaješ mi. Želim seks sa tobom“, ali kada molbe za povezanošću naiđu na neuzvraćenost, kao što se često desi, ta ranjivost brzo prelazi u bes i prezir. Bes nije afrodizijak. Bes vodi seksualnom povlačenju. Seksualno povlačenje vodi povišenom besu. Povišeni bes vodi seksualnoj anoreksiji. I tako dalje. I onda oboje čekaju da se onaj drugi promeni. Tako brakovi propadaju. Pa, šta je trebalo da urade? Evo šta je trebalo da urade. On treba da obuzda svoj bes, bez obzira na to da li se oseća zakinuto ili ne. Treba da provodi vreme sa njom, da razgovara sa njom i bude prisutan u njenom životu. On mora da prepozna da će je te stvari napaliti. A šta ona treba da radi? Pa, uprkos svojim osećanjima, ona treba da usvoji filozofiju Najki i uradi to. (Smeh) Zašto? Iz dva razloga. Prvi je očigledan, usrećiće ga. On će biti prijatniji i prisutniji. Ponajviše, biće zahvalniji. Ali tu je i drugi razlog. Nije u vezi sa njim, nego samo sa njom. Volela bih da sam dobila dolar svaki put kad mi je neko u mojoj praksi rekao: „Mišel, nisam bila raspoložena za seks kad mi je partner prišao, ali kad smo počeli, baš smo se dobro zabavili. Imala sam divan orgazam. Uživali smo jedno u drugom. I posle toga, razgovarali smo kako mesecima nismo.“ Kada sam opisala taj scenario paru u mojoj praksi, muž je rekao: „Jao, to je moja žena, voleo bih da napiše na ruci 'Ja volim seks', da bi zapamtila za sledeći put. (Smeh) U stvari, postoji nešto nauke u tome. Toliko često sam videla to u mojoj praksi da sam počela da prekopavam istraživanja, i naletela sam na rad dr Rouzmeri Bason. Ona je uklonila misteriju iz mojih zapažanja. Smatra se da ciklus seksualne reakcije kod ljudi ima četiri faze. Prva faza je želja. To znači da biste mogli raditi bilo šta, šetati, učiti za test, spremati obrok, razgovarati sa prijateljem, i iznenada vam se javi ta pohotljiva misao i počnete da maštate o seksu. Druga faza je uzbuđenje. Budete sa partnerom, fizički se uzbudite, i osećate taj unutrašnji osećaj. Treća faza: orgazam. Treba li vam objašnjenje? (Smeh) Četvrta faza: rasplet, vaše telo se vraća u normalno stanje opuštenosti. Pa, prema istraživanju dr Bason, kod miliona ljudi, faze jedan, želja, i dva, uzbuđenje, su u stvari obrnute. Njihova tela moraju biti fizički stimulisana i uzbuđena da bi njihovi mozgovi registrovali želju. Želja je tu, ali nije uticajna sila da bi inicirala seks. Ako ovo zvuči kao vi, ili kao prijatelj prijatelja, to vam nalaže da budete prijemčivi za partnerove nasrtaje, čak i iz neutralne početne pozicije, jer jednom kad počnete, sigurno ćete se setiti: „Ja volim seks.“ Dakle, u ovome je stvar. Kao ljudska bića, predodređeni smo za povezivanje. Revolucionarna istraživanja iz društvenih neuronauka nas uče da je naša potreba za povezivanjem sa ljudima koje volimo fundamentalnija nego potreba za hranom i skloništem. Takođe važi i obrnuto: isključivanje boli. Mislim, shvatite ovo. Kad naučnici pogledaju snimke sa funkcionalne magnetne rezonance mozgova ljudi koji su nedavno iskusili razvod ili su slomljenog srca zbog raskida, potpuno iste zone mozga se osvetle kao i kod ljudi koji iskuse fizički bol. Isto ne važi za ostale negativne emocije, kao što su tuga, anksioznost ili strah. Važi samo za odbijanje, odbijanje je jedinstveno. Odbijanje boli. I tako, kada vam partner priđe i kaže: „Gledam u zadivljujuć zalazak sunca i želim da ga podelim sa tobom“, ili „Baš sad sam pročitao neverovatan članak, pročitaj ga“, ili „Možemo li da u petak veče isključimo telefone da bismo proveli neko vreme bez prekidanja?“ ili „Nismo skoro vodili ljubav, voleo bih da se ušuškam u krevet i vodim ljubav sa tobom.“ Ako niste zainteresovani, ako niste raspoloženi, odbijanje boli. I šta treba da uradimo? Evo one tri lekcije koje sam obećala na početku govora. Broj jedan. Svi mi na različite načine osećamo povezanost jedni sa drugima. Treba da znamo svoj način, ali moramo postati eksperti za partnerov način povezivanja sa nama. Broj dva. Ako ste sa nekim ko žudi za više dodira, više fizičke bliskosti i više seksa, ne obmanjujte se misleći: „To je samo seks, kao kad počešeš gde svrbi.“ Seks je moćan način povezivanja sa nekim koga voliš. I pod tri, kad razumete partnerov način povezivanja sa vama, ne morate ga potpuno razumeti niti se potpuno složiti sa njim, samo morate to uraditi. I znate li zašto? Dva razloga. Iz svega što sam naučila o vezama, zdrave veze su zasnovane na uzajamnoj brizi. Plus, to je čin ljubavi. Znam da je ono što tražim od vas vrlo zahtevno jer tražim da stavite tuđe potrebe ispred svojih. Ja iskreno verujem da, ako više nas primi k srcu ovu ključnu ideju da moramo da se bolje brinemo jedni o drugima, i da ne moramo da budemo robovi svojih emocija, tada možemo učiniti ovaj svet mestom sa više ljubavi, jedan po jedan brak, jednu po jednu vezu. Ljudi mi kažu da sam psihotični optimista. Ali ja im kažem: „To je u redu. To je prenosiva bolest.“ Hvala vam. (Aplauz)