< Return to Video

Pitanja na koje niko ne zna odgovor (puna verzija) - Kris Anderson (Chris Anderson)

  • 0:00 - 0:14
    (Muzika)
  • 0:14 - 0:17
    Uobičajenim danima u školi,
  • 0:17 - 0:21
    provode se beskonačni sati
    u učenju odgovora na pitanja,
  • 0:21 - 0:25
    ali sada ćemo uraditi suprotno.
  • 0:25 - 0:28
    Fokusiraćemo se na pitanja
    za koja ne možete da naučite odgovore,
  • 0:28 - 0:31
    jer oni ne postoje.
  • 0:31 - 0:34
    Kad sam bio dečak,
    zbunjivalo me je mnogo stvari.
  • 0:34 - 0:38
    Na primer: kako to izgleda biti pas?
  • 0:38 - 0:41
    Da li ribe osećaju bol?
  • 0:41 - 0:43
    A insekti?
  • 0:43 - 0:46
    Da li je Veliki prasak samo slučajnost?
  • 0:46 - 0:49
    Da li postoji Bog?
  • 0:49 - 0:52
    I ako postoji, kako smo sigurni
    da je "on", a ne "ona"?
  • 0:52 - 0:56
    Zašto toliko nevinih ljudi i životinja
    trpi užasne patnje?
  • 0:56 - 0:59
    Da li je moj život deo nekog plana?
  • 0:59 - 1:02
    Da li budućnost tek treba
    da bude napisana
  • 1:02 - 1:05
    ili je već napisana,
    samo je ne vidimo?
  • 1:05 - 1:08
    Ali onda, da li ja imam slobodnu volju?
    Ko sam, uopšte, ja?
  • 1:08 - 1:11
    Da li sam samo biološka mašina?
  • 1:11 - 1:14
    Zašto onda imam svest?
    Šta je svest?
  • 1:14 - 1:17
    Da li će roboti jednog dana
    postati svesni?
  • 1:17 - 1:20
    Pretpostavljao sam
    da će mi jednog dana
  • 1:20 - 1:24
    reći odgovore na sva ova pitanja.
  • 1:24 - 1:27
    Neko mora da ih zna, zar ne?
  • 1:27 - 1:30
    Znate šta? Ne zna ih niko.
  • 1:30 - 1:34
    Većina ovih stvari me sada zbunjuje
    više nego ikad.
  • 1:34 - 1:37
    Ali, uroniti u njih je uzbudljivo
  • 1:37 - 1:42
    jer vas vode na ivicu znanja
    i nikad ne znate šta ćete tamo naći.
  • 1:42 - 1:45
    Evo dva pitanja -
  • 1:45 - 1:48
    pitanja na koja niko na Zemlji
    ne zna odgovor.
  • 1:48 - 1:57
    (Muzika)
    Koliko svemira postoji?
  • 1:57 - 2:00
    Ponekad kad sam
    na dugom putu avionom,
  • 2:00 - 2:02
    gledam kroz prozor
    sve te planine i pustinje
  • 2:02 - 2:05
    i pokušavam da shvatim
    koliko je ogromna naša Zemlja.
  • 2:05 - 2:08
    I onda se setim da postoji objekat
    koji viđamo svakog dana,
  • 2:08 - 2:11
    unutar koga bi stalo milion Zemlji:
  • 2:11 - 2:15
    Sunce. Ono izgleda neverovatno veliko.
  • 2:15 - 2:18
    Ali u velikoj šemi stvari,
    ono je tačkica,
  • 2:18 - 2:21
    jedna od oko 400 milijardi zvezda
    u galaksiji Mlečni put
  • 2:21 - 2:24
    koju možete videti u vedroj noći
  • 2:24 - 2:27
    kao beličastu maglu
    koja se proteže nebom.
  • 2:27 - 2:30
    I postaje još gore. Postoji
    možda 100 milijardi galaksija
  • 2:30 - 2:33
    koje mogu da se otkriju
    našim teleskopima.
  • 2:33 - 2:37
    Tako da, ako bi svaka zvezda
    bila veličine zrna peska,
  • 2:37 - 2:40
    samo Mlečni put bi imao
    dovoljno zvezda da se ispuni
  • 2:40 - 2:42
    komad plaže veličine
    10x10 metara
  • 2:42 - 2:45
    peskom dubine od jednog metra.
  • 2:45 - 2:48
    A cela Zemlja nema dovoljno plaža
  • 2:48 - 2:50
    da se predstave zvezde iz celog svemira.
  • 2:50 - 2:54
    Takva plaža bi se protezala bukvalno
    stotinama miliona kilometara.
  • 2:54 - 2:59
    Stivena mu Hokinga,
    to je mnogo zvezda.
  • 2:59 - 3:02
    Ali, on i drugi fizičari danas veruju
  • 3:02 - 3:05
    u stvarnost nezamislivo veću od toga.
  • 3:05 - 3:09
    Kao prvo, 100 milijardi galaksija
    u dometu naših teleskopa
  • 3:09 - 3:12
    su verovatno majušni deo
    od ukupnog broja.
  • 3:12 - 3:15
    Sam svemir se širi ubrzanim tempom.
  • 3:15 - 3:18
    Ogromna većina galaksija
    udaljava se od nas tako brzo
  • 3:18 - 3:22
    da svetlost sa nijh
    možda nikad neće stići do nas.
  • 3:22 - 3:25
    Pa ipak, naša fizička realnost
    ovde na Zemlji
  • 3:25 - 3:29
    je u bliskoj vezi sa tim udaljenim,
    nevidljivim galaksijama.
  • 3:29 - 3:32
    Možemo misliti o njima
    kao o delu našeg svemira.
  • 3:32 - 3:35
    One čine jednu ogromnu građevinu,
    pokoravaju se istim
  • 3:35 - 3:38
    fizičkim zakonima i napravljene su
    od istih atoma - elektrona, protona,
  • 3:38 - 3:41
    kvarkova, neutrina -
    od kojih smo sačinjeni i vi i ja.
  • 3:41 - 3:46
    Ali, nedavne teorije u fizici,
    uključujući i teoriju struna,
  • 3:46 - 3:50
    govore nam da bi moglo postojati
    bezbroj drugih svemira
  • 3:50 - 3:52
    sačinjenih od drugih vrsta čestica
  • 3:52 - 3:54
    sa drugačijim osobinama
    i koje se podvrgavaju drugim zakonima.
  • 3:54 - 3:57
    Većina ovih svemira ne bi nikada
    mogli da podrže život
  • 3:57 - 4:00
    i mogli bi da se pojave i nestanu
    u jednoj nanosekundi.
  • 4:00 - 4:03
    Ali bez obzira na to, u kombinaciji čine
    ogroman multiverzum
  • 4:03 - 4:07
    mogućih svemira do u 11 dimenzija
  • 4:07 - 4:11
    i sadrže čuda koja nadmašuju
    našu najluđu maštu.
  • 4:11 - 4:14
    Vodeća verzija teorije struna
    predviđa multiverzum
  • 4:14 - 4:17
    sačinjen od 10 na 500-ti svemira.
  • 4:17 - 4:20
    To je jedinica sa 500 nula,
  • 4:20 - 4:23
    broj tako ogroman da
    ako bi svaki atom
  • 4:23 - 4:26
    u našem vidljivom svemiru,
    imao svoj sopstveni svemir
  • 4:26 - 4:29
    i svi ostali atomi u svim tim svemirima,
  • 4:29 - 4:32
    imali svoj svemir i kad biste to ponovili
  • 4:32 - 4:35
    još dva kruga, još uvek biste imali
  • 4:35 - 4:37
    mali deo od ukupnog broja,
  • 4:37 - 4:46
    odnosno milijardu milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi triliona.
  • 4:46 - 4:49
    Ali čak i taj broj
  • 4:49 - 4:52
    je majušan u poređenju sa drugim brojem:
  • 4:52 - 4:54
    večnošću.
  • 4:54 - 4:57
    Neki fizičari misle da je prostor-vreme
    kontinuum bukvalno beskonačan
  • 4:57 - 5:00
    i da sadrži beskonačan broj
    takozvanih džepnih univerzuma
  • 5:00 - 5:02
    sa osobinama koje variraju.
  • 5:02 - 5:04
    Kako vam je mozak?
  • 5:04 - 5:07
    Kvantna teorija dodaje novu začkoljicu.
  • 5:07 - 5:09
    Mislim, teorija je potvrđena bez sumnje,
  • 5:09 - 5:11
    ali njena interpretacija je zbunjujuća
  • 5:11 - 5:14
    i neki fizičari misle da možete
    da je odgonetnete
  • 5:14 - 5:17
    jedino ako zamislite taj ogromni broj
    paralelnih univerzuma
  • 5:17 - 5:19
    kako se množe u svakom trenutku
  • 5:19 - 5:23
    i svaki od njih bi bio
    kao svet u kome se nalazimo
  • 5:23 - 5:25
    sa višestrukim kopijama vas.
  • 5:25 - 5:28
    U jednom od tih univerzuma
    biste diplomirali
  • 5:28 - 5:30
    i oženili se osobom svojih snova,
  • 5:30 - 5:33
    a u drugom ne bi bilo tako.
  • 5:33 - 5:36
    A ima i drugih naučnika
    koji bi rekli: besmislica.
  • 5:36 - 5:39
    Jedini smislen odgovor na pitanje
    koliko ima univerzuma je jedan.
  • 5:39 - 5:42
    Samo jedan univerzum.
  • 5:42 - 5:45
    A nekoliko filozofa i mistika
  • 5:45 - 5:48
    bi reklo da je
    čak i naš univerzum iluzija.
  • 5:48 - 5:51
    Tako da, kao što vidite,
  • 5:51 - 5:54
    ne postoji slaganje
    kod ovog pitanja, čak ni blizu.
  • 5:54 - 5:58
    Sve što znamo je da je odgovor
    negde između nule i beskonačnosti.
  • 5:58 - 6:01
    Pa, pretpostavljam da znamo
    još jednu stvar.
  • 6:01 - 6:05
    Da je ovo super vreme
    da se studira fizika.
  • 6:05 - 6:08
    Možda upravo prolazimo kroz najveću
    promenu paradigme u znanju
  • 6:08 - 6:11
    koju je čovečanstvo ikada videlo.
  • 6:11 - 6:17
    (Muzika)
  • 6:17 - 6:20
    Negde u tom ogromnom svemiru
  • 6:20 - 6:23
    mora da postoje bezbrojne druge planete
    koje bujaju životom.
  • 6:23 - 6:26
    Ali zašto mi ne vidimo dokaze za to?
  • 6:26 - 6:29
    Ovo je čuveno pitanje
    Enrikea Fermija iz 1950:
  • 6:29 - 6:32
    Gde su svi?
  • 6:32 - 6:36
    Teoretičari zavere tvrde
    da nas vanzemaljci stalno posećuju
  • 6:36 - 6:41
    i da se izveštaji samo zataškavaju,
    ali iskreno, ovo nije veoma uverljivo.
  • 6:41 - 6:43
    Ali to ostavlja pravu zagonetku.
  • 6:43 - 6:46
    U toku prošle godine,
    u svemirskoj opservatoriji Kepler
  • 6:46 - 6:49
    pronašli su stotine planeta,
    samo oko okolnih zvezda.
  • 6:49 - 6:52
    Ako izvedemo vrednosti za te podatke,
  • 6:52 - 6:55
    čini se kao da može da postoji
    pola triliona planeta
  • 6:55 - 6:57
    samo u našoj galaksiji.
  • 6:57 - 7:00
    Ako bilo koja u 10 000 ima uslove
  • 7:00 - 7:03
    koji mogu da podrže neki oblik života,
  • 7:03 - 7:06
    to je još uvek mogućih
    50 miliona planeta koje imaju živi svet
  • 7:06 - 7:08
    blizu nas na Mlečnom putu.
  • 7:08 - 7:11
    Evo zagonetke:
    naša Zemlja se nije stvorila
  • 7:11 - 7:14
    sve do oko 9 milijardi godina
    nakon Velikog praska.
  • 7:14 - 7:18
    Nebrojene druge planete u našoj galaksiji
    bi trebalo da su se formirale ranije
  • 7:18 - 7:21
    i dale priliku da se razvije život
  • 7:21 - 7:24
    milijardama, ili svakako
    brojnim milionima godina
  • 7:24 - 7:27
    pre nego što se to desilo na Zemlji.
  • 7:27 - 7:30
    Ako je samo nekoliko od njih
    stvorilo inteligentne oblike života
  • 7:30 - 7:32
    i počelo da stvara tehnologije,
  • 7:32 - 7:35
    te tehnologije bi imale milione godina
  • 7:35 - 7:37
    da postanu kompleksne i moćne.
  • 7:37 - 7:40
    Na Zemlji,
  • 7:40 - 7:43
    videli smo koliko dramatično
    tehnologija može da se ubrza
  • 7:43 - 7:46
    za samo 100 godina.
  • 7:46 - 7:49
    Tokom miliona godina,
    inteligentna vanzemaljska civilizacija
  • 7:49 - 7:52
    je veoma lako mogla
    da se raširi galaksijom,
  • 7:52 - 7:55
    stvarajući možda ogromne artefakte
    za stvaranje energije
  • 7:55 - 7:58
    ili flote svemirskih brodova
    za kolonizaciju
  • 7:58 - 8:01
    ili veličanstvena umetnička dela
    koja ispunjavaju noćno nebo.
  • 8:01 - 8:04
    U najmanju ruku pomislili biste da bi oni
  • 8:04 - 8:07
    otkrili svoje prisustvo, namerno ili ne,
  • 8:07 - 8:10
    kroz elektromagnetne signale
    ili nešto slično.
  • 8:10 - 8:13
    Ipak, ne vidimo nikakve
    ubedljive dokaze za ovo.
  • 8:13 - 8:16
    Zašto?
  • 8:16 - 8:19
    Pa, postoje brojni mogući odgovori,
  • 8:19 - 8:21
    a neki od njih su prilično zloslutni.
  • 8:21 - 8:24
    Možda je jedna
    ultrainteligentna civilizacija
  • 8:24 - 8:29
    zaista osvojila galaksiju i naredila
    strogu radijsku tišinu
  • 8:29 - 8:32
    zato što se boji potencijalnih suparnika.
  • 8:32 - 8:35
    Samo sedi tamo, sprema da uništi
  • 8:35 - 8:38
    bilo šta što joj postane pretnja.
  • 8:38 - 8:41
    Ili možda nisu toliko inteligentni,
  • 8:41 - 8:44
    ili je možda razvitak inteligentnih bića
  • 8:44 - 8:47
    sposobnih da stvore
    sofisticiranu tehnologiju
  • 8:47 - 8:50
    dosta ređi nego što smo pretpostavljali.
  • 8:50 - 8:54
    Uostalom, to se desilo samo jednom
    na Zemlji za četiri milijarde godina.
  • 8:54 - 8:56
    Možda je i to bila puka slučajnost.
  • 8:56 - 8:59
    Možda smo mi prva takva civilizacija
    u našoj galaksiji.
  • 8:59 - 9:02
    Ili civilizacija možda
  • 9:02 - 9:05
    sa sobom nosi seme sopstvenog uništenja
  • 9:05 - 9:09
    kroz nesposobnost da kontroliše
    tehnologije koje stvara.
  • 9:09 - 9:13
    Ali postoje drugi brojni odgovori
    koji nose nadu.
  • 9:13 - 9:17
    Za početak, ne tražimo baš detaljno,
    i trošimo mizerne sume novca na to.
  • 9:17 - 9:21
    Samo delić zvezda u našoj galaksiji
  • 9:21 - 9:25
    je detaljno proučeno i pretraženo
    za znakove ili zanimljive signale.
  • 9:25 - 9:28
    Možda ne gledamo na pravi način.
  • 9:28 - 9:31
    Kako se civilizacije razvijaju,
  • 9:31 - 9:33
    možda brzo otkrivaju
    tehnologije komunikacije
  • 9:33 - 9:37
    daleko sofisticiranije i korisnije
    od elektromagnetnih talasa.
  • 9:37 - 9:41
    Možda se sva radnja dešava
    u misterioznoj tamnoj materiji
  • 9:41 - 9:43
    koja je nedavno otkrivena,
  • 9:43 - 9:46
    ili tamnoj energiji, koje, čine se
    zauzimaju većinu mase univerzuma.
  • 9:46 - 9:49
    Ili možda gledamo
  • 9:49 - 9:52
    na pogrešnoj skali.
  • 9:52 - 9:55
    Možda inteligentne civilizacije shvate
    da život na kraju čine
  • 9:55 - 9:57
    samo kompleksni šabloni informacija
  • 9:57 - 10:00
    koji međusobno deluju na predivan način,
  • 10:00 - 10:03
    a to može biti efikasnije
    na manjem obimu.
  • 10:03 - 10:06
    Isto kao što su se na Zemlji kabasti
    ogromni radio uređaji smanjili
  • 10:06 - 10:09
    do predivnih, malih ajpoda,
    možda je i sam inteligentni život
  • 10:09 - 10:13
    postao mikroskopski, kako bi smanjio
    svoj uticaj na okolinu.
  • 10:13 - 10:17
    Sunčev sistem možda vrvi od vanzemaljaca,
    ali ih mi prosto ne primećujemo.
  • 10:17 - 10:20
    Možda su same ideje u našim glavama
    oblik vanzemaljskog života.
  • 10:20 - 10:23
    U redu, to je luda zamisao.
  • 10:23 - 10:26
    Vanzemaljci su me naterali da kažem to.
  • 10:26 - 10:29
    Ali super je to što ideje
    kao da imaju svoj život
  • 10:29 - 10:32
    i nadživljavaju svoje tvorce.
  • 10:32 - 10:36
    Možda je biološki život
    samo prolazna faza.
  • 10:36 - 10:41
    Pa, u sledećih 15 godina bismo mogli
  • 10:41 - 10:44
    da počnemo da viđamo
    prave spektroskopske informacije
  • 10:44 - 10:47
    od obećavajućih planeta u blizini,
    koje će otkriti koliko su naklone životu.
  • 10:47 - 10:52
    U međuvremenu, SETI,
    Potraga za vanzemaljskom inteligencijom,
  • 10:52 - 10:54
    sada javno objavljuje podatke
  • 10:54 - 10:57
    tako da milioni građana-naučnika,
    uključujući možda i vas,
  • 10:57 - 10:59
    mogu da doprinesu moći masa
    i pridruže se potrazi.
  • 10:59 - 11:02
    A ovde na Zemlji se vrše
    neverovatni eksperimenti
  • 11:02 - 11:05
    u pokušaju da se stvori život ni iz čega,
  • 11:05 - 11:08
    život koji bi mogao da bude
    veoma drugačiji od DNK koju poznajemo.
  • 11:08 - 11:11
    Sve ovo će nam pomoći da razumemo
  • 11:11 - 11:14
    da li univerzum buja od života
  • 11:14 - 11:17
    ili smo tu zaista samo mi.
  • 11:17 - 11:21
    Oba odgovora ulivaju strahopoštovanje
  • 11:21 - 11:24
    na svoj način,
  • 11:24 - 11:27
    jer čak i ako smo sami,
  • 11:27 - 11:30
    činjenica da mislimo i sanjamo
    i postavljamo ova pitanja
  • 11:30 - 11:35
    se može ispostaviti kao jedna
    od najbitnijih činjenica o univerzumu.
  • 11:35 - 11:38
    Imam još jednu dobru vest za vas.
  • 11:38 - 11:41
    Potraga za znanjem i razumevanjem
    nikada ne posustaje.
  • 11:41 - 11:44
    Nikada. Zapravo je suprotno.
  • 11:44 - 11:47
    Što više znate,
    svet se čini neverovatnijim.
  • 11:47 - 11:50
    Te lude mogućnosti
    i pitanja bez odgovora su ono
  • 11:50 - 11:52
    što nas gura napred.
  • 11:52 - 12:01
    Stoga ostanite radoznali.
Title:
Pitanja na koje niko ne zna odgovor (puna verzija) - Kris Anderson (Chris Anderson)
Speaker:
Chris Anderson (TED)
Description:

U prvoj epizodi u nizu novih TED-Ed serija koje su smišljene da podstaknu radoznalost, TED-ov kustos Kris Anderson priča o svojoj dečačkoj opsesiji neobičnim pitanjima na koja kao da ne postoji odgovor. (Uvod u seriju "Pitanja na koja niko ne zna odgovor")

"Pitanja na koja niko ne zna odgovor" animirao je Endru Park (http://www.cognitivemedia.co.uk)
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
12:08

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.