Ko je Aleksandar fon Humbolt? - Džordž Meler (George Mehler)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/who-is-alexander-von-humboldt-george-mehler

Jeste li čuli za Aleksandra fon Humbolta? Verovatno niste. Geolog, koji je postao istraživač Južne Amerike, bio je nešto kao super-naučnik osamnaestog veka i prešao preko 38.000 kilometara da bi shvatio vezu između prirode i staništa. Džordž Meler govori o Humboltovim najvećim dostignućima i o tome zašto bi trebalo da znamo za njega danas.

Autor lekcije: Džordž Meler, animacija: Flaming Medusa Studios Inc.

Želeo bih da vas upoznam

sa jednim od
najneverovatnijih naučnika

koji su ikada živeli.

Toliko poznatim,
da je više mesta na Zemlji

nazvano po njemu nego
po bilo kom drugom čoveku.

Toliko poznatim, da je predsednik
Tomas Džeferson

rekao da je on najvažniji naučnik
kog je upoznao.

A Simon Bolivar ga je nazvao
istinskim otkrivačem Južne Amerike.

Na stotu godišnjicu njegovog rođenja,

svaka priča na naslovnoj strani
Njujork Tajmsa

je bila o njemu.

Ko je ovaj naučnik

i šta je to uradio
što je bilo tako izuzetno?

Njegovo ime je Aleksandar fon Humbolt.

Nikad niste čuli za njega?

Mnogi ljudi nisu.

Njegovo ime je izgubljeno u istoriji,

ali evo šta je uradio.

Aleksandar fon Humbolt
je počeo kao profesionalni geolog,

ali kada mu je nasledstvo omogućilo
slobodu da putuje,

počeo je neverovatno petogodišnje
naučno putovanje

po Južnoj Americi,

Meksiku

i Kubi.

Od 1799. do 1804.

fon Humbolt i njegov partner,
botaničar Eme Bonplan,

putovali su kroz džungle Venecuele,

napravili detaljne crteže ruševina Inka

dok su istraživali planine Perua

i prelazili prostranstva Meksika i Kube.

Istražio je celu dužinu
reke Orinoko u Venecueli.

Ova, 2700km dugačka deonica puta

je bila puna opasnosti, bolesti
i fantastičnih novih otkrića.

Na primer, fon Humbolt
je bio prvi istraživač

koji je bio svedok pripreme
biljke kurare za otrovne strele.

Prepoznao je važnost drveta kininovca,

čija kora sadrži kinin

koji je lek za malariju

i otkrio je okeansku struju

koja ograničava kišne padavine
na obali Perua,

kasnije nazvanu Humboltova struja.

Otkrio je i opisao mnoge
nove vrste biljaka i životinja,

uključujući i električnu jegulju.

U Ekvadoru se popeo na jedan od
najviših vulkana, Čimboraso,

da bi mogao da izmeri vazdušni pritisak,

nešto što niko nije uradio
na ovoj visini.

Tokom celog putovanja je
prevalio preko 38.000km,

isto koliko iznosi obim Zemlje.

Tokom putovanja, merio je

oblik terena,

njegovu temperaturu,

vazdušni pritisak

i jačinu magnetnih polja.

Povezivanjem mesta
sa jednakim temperaturama,

napravio je konturne mape
sa linijama sličnih temperatura

koje je nazvao "izoterme".

Pošto je Humbolt izmislio ove mape,

naučnici su počeli da uočavaju šablone

u životu

i u vrstama života

prisutnim na određenim mestima

i postao je pionir

u vizuelnom prikazivanju naučnih podataka.

Ova otkrića i merenja su bila ključna

u njegovom uzdizanju do
statusa značajnog naučnika.

Do Humbolta, naučnici koji su
opisivali nove biljke i životinje

nisu jasno videli ključnu povezanost

između živih stvari

i mesta na kojima žive,

zvanim staništa.

Nisu vrednovali uticaj okruženja

na raznovrsnost života.

Humbolt je otkrio i shvatio važnost

ovih veza.

Zbog ovoga,

se smatra osnivačem biogeografije.

Takođe je razvio teoriju zvanu
"Jedinstvo prirode",

koja pokazuje međusobnu
povezanost cele prirode.

Ovo saznanje igra suštinsku ulogu

u očuvanju i zaštiti
našeg životnog okruženja.

Njegova knjiga "Kosmos"
opisuje ovu teoriju

i danas se još uvek štampa.

Osim što je bio proslavljeni naučnik,

fon Humbolt je takođe bio velikodušan,

i tako odigrao još jednu ulogu u svetu.

Bio je mentor i učitelj mlađim naučnicima.

U stvari, tek skoro je otkrivena

ključna uloga koju je Humbolt
odigrao u radu

svog poznatog prijatelja
sa kojim se dopisivao,

Čarlsa Darvina.

Mladi Darvin je mnogo čitao Humbolta

i dok je bio na "Biglu",
napisao je u svom dnevniku:

"Trenutno bih mogao samo
da čitam Humbolta.

On, kao drugo Sunce,
obasjava sve što tražim."

Danas, iako je Humbolt poznat i cenjen

u maloj zajednici naučnika,

skoro potpuno su ga zaboravili
mnogi od nas.

Uticaj Aleksandra fon Humbolta
je očigledan

svugde i u svakoj naučnoj disciplini.

On je možda najznačajnija
zaboravljena osoba u nauci.

Ali ne mora da bude tako,

jer ako ga se setite,

njegov uticaj će možda
početi da se ceni.