Izvan dovitljivosti i istrajnosti - preosmišljavanje ključnih stvari za uspeh | Hauard Gardner | TEDxBeaconStreet

Šta je potrebno da bi neko zaista bio uspešan na duže staze? Ako mislite da je odgovor „biti pametan“ i „naporno raditi“, morate da čujete i vidite ovaj govor.

Ovaj govor održan je na lokalnom TEDx događaju, organizovanom nezavisno od TED konferencija.

Šta je potrebno da bi neko bio uspešan?

Da ste mi postavili to pitanje
pre nekoliko godina,

imao bih jednostavan odgovor.

Rekao bih:

„Morate biti pametni i naporno raditi.“

Konciznije rečeno,
morate imati dovitljivost,

što znači biti inteligentni.

Evo čoveka sa mnogo dovitljivosti,
Alberta Ajnštajna.

Treba i da imate istrajnost.

Morate da naporno radite
i da ne odustajete.

Poput sportiste,

kao ovaj skakač uvis.

Naravno, ovo staro gledište
verovanja u dovitljivost i istrajnost

je nešto o čemu sam dugo razmišljao,

a danas ću ići tragovima
razvoja svog razmišljanja.

Evo primera mladića za koga se nadamo
da poseduje dovitljivost i istrajnost;

inače neće dobro proći na testu.

Evo nešto starije grupe.

(Smeh)

Zaista se nadamo da imaju
dovitljivost i istrajnost,

jer je ovo Soba za situacije u Beloj kući

i moraju da donesu
neke prilično teške odluke.

Tako da se nadamo da će raspolagati
dovitljivošću, kao i istrajnošću.

Danas ću izneti pregled istraživanja
koje sam sproveo kao psiholog

tokom proteklih četrdesetak godina.

Zaista sam se predomislio

u vezi sa značajem
dovitljivosti i istrajnosti.

To je priča koju ću ispričati.

Ovako sam izgledao pre nekoliko godina

(Smeh)

kada sam započeo sa svojim radom.

U to vreme sam bio prototip
čoveka sa uverenjem

da je inteligencija jedna stvar,

sa jedinstvenim kompjuterom
u našem umu - mozgu.

Kada bi dobro funkcionisala,
bili bismo pametni za bilo šta.

Ako bi bila spora, šteta,

ne bismo mogli ništa da uradimo.

Naravno, u to vreme sam verovao
u testove inteligencije.

Verovatno je svako ovde
radio test inteligencije.

Test inteligencije vam navodno kaže
koliko ste pametni.

Nažalost, ako vam kaže da niste pametni,
u velikoj ste nevolji,

jer mislite da niste pametni,

a nije dobro ići sa tom idejom
kroz ostatak života.

U svom istraživanju sam radio sa decom

različitog uzrasta, sposobnosti i porekla.

Posmatrao sam ih kako rade
raznorazne stvari

i otkrio sam da,
ako detetu dobro ide jedna stvar,

to ne znači nužno
da će mu dobro ići druge stvari.

Još drastičnije, radio sam sa pacijentima
sa oštećenjima mozga,

pojedincima koji su imali
nesreću da dožive šlog

ili neku drugu ozledu mozga.

Najvažnija stvar kod oštećenja mozga
je mesto na kome se dogodi.

Da li je to leva ili desna strana mozga?

Da li je prednji ili zadnji deo?

Kao što možda znate,

položaj oštećenja vam govori
o tome koje sposobnosti su onesposobljene,

a koje su pošteđene.

Možete imati dva pacijenta
sa apsolutno suprotnim profilima,

tako da je jedan izrazito dobar upravo
u oblasti koja slabo ide onom drugom.

Ovo me je navelo, ranih '80-ih godina,

da istražujem ljudski razvoj
u različitim kulturama,

kao i da izučavam mozak
i njegove veoma specijalizovane oblasti.

To me je navelo da napišem knjigu
sa nazivom „Okviri uma“

i podnaslovom
„Teorija višestruke inteligencije“,

što je često skraćeno kao „teorija VI“.

To je delo po kome sam
i dalje najpoznatiji.

Bila je to velika knjiga
sa oko 400 strana,

ali je fina stvar
u vezi sa velikom knjigom

to što možete da iznesete
vrlo kratak rezime,

naročito ako je u pitanju TED govor,

a knjiga tvrdi da,
umesto jednog kompjutera,

svi mi imamo najmanje sedam ili osam
različitih kompjutera.

Jedan kompjuter može
dobro raditi kod jedne osobe,

a drugi kompjuter može
dobro raditi kod druge osobe.

Zato moramo razmišljati
o više inteligencija.

Dozvolite da vam predstavim kompjutere
pomoću nekih fotografija.

Lingvistička inteligencija
je inteligencija pesnika

kao što je Emili Dikinson
ili Edgar Alan Po,

ili novinar, novinar Si-En-Ena.

Druga inteligencija
je logičko-matematička,

inteligencija naučnika ili programera.

Ako vam dobro idu jezici i logika,
dobro ćete proći u školi.

Dok god budete u školi,
mislićete da ste pametni.

(Smeh)

Ako ikada prošetate po auto-putu,

da ne spominjem šumu ili džunglu,

otkrićete da su takođe značajne
i druge inteligencije.

(Smeh)

Muzička inteligencija je jedna od njih,

inteligencija dirigenta

ili sjajnog izvođača kao što je Jo Jo Ma.

Na levoj strani ga možete videti
kao čudo od deteta,

a na desnoj je današnji Jo Jo
koga svi poštujemo.

Četvrta vrsta inteligencije je prostorna -

sposobnost bavljenja
obližnjim prostorom, kao kod šahiste,

ili mnogo širim prostorom,
kao kod mornara ili navigatora.

Peta vrsta inteligencije
je telesno-kinestetička,

inteligencija kao kod sportiste
koji koristi celo svoje telo

ili zanatlije koji radi
sa drvetom, metalom,

ili nekom drugom vrstom materijala.

Šesta je interpersonalna inteligencija,
razumevanje drugih ljudi.

Martin Luter King mlađi se dosta razumeo
u to kako da motiviše druge.

Imao je interpersonalnu inteligenciju.

Donekle prizemni nivo
je prodavac koji pokušava da vas ubedi

da kupite auto koji ne želite
po ceni koju ne želite da platite,

ali to je, takođe,
interpersonalna inteligencija.

Sedma je intrapersonalna inteligencija,
razumevanje samog sebe.

Meditant može posedovati
intrapersonalnu inteligenciju.

Ako prođete kroz psihoanalizu,

cilj je da steknete više saznanja o sebi.

Nedavno sam dodao kao osmu
prirodnjačku inteligenciju.

To je inteligencija koja omogućava ljudima
da uoče razlike u prirodi

između jedne i druge biljke,
ili da komuniciraju sa životinjom.

Ovo je Džejn Gudal dok razgovara
sa jednom od njenih omiljenih šimpanzi.

Dakle, to su osam inteligencija

i opisao sam ih u knjizi pod naslovom
„Višestruke inteligencije“,

a ključni potez ovde

je da sam prešao sa dovitljivosti
u jednini na dovitljivosti u množini.

Evo šta treba izvući.

Jedna stvar je da svi imi imamo
ove inteligencije;

to je ono što nas zapravo čini ljudima
u kognitivnom smislu.

Međutim, ne postoji dvoje ljudi,
pa čak ni identični blizanci,

koji imaju baš istu inteligenciju
u istoj razmeri.

To je neverovatno.

Činjenica da posedujemo
različite inteligencije

trebalo bi da utiče
na ono što se dešava u školi i na poslu

i na to kako se odnosite prema drugima.

I što je važno, kako razmišljate o sebi,

jer svako ima neku intelektualnu snagu.

Niko nije skroz na nuli.

Ako hoćete da procenite inteligenciju,
šta biste mogli da uradite?

Mnogi me to pitaju.

Ono što ne možete da uradite
je da koristite pismeni test.

Zašto? Zato što je to samo mašina
za jezičku logiku.

Ako vam dobro ide jezička logika,
dobro ćete uraditi test.

Morate da stvorite okruženja
gde možete posmatrati pojedince

kako koriste ili ne koriste
svoje inteligencije.

Dozvolite da vam pokažem
šta smo uradili sa decom niskog uzrasta.

Dali smo im priliku da rastave
i sklope poznate predmete -

prostorna i telesna inteligencija.

Posmatrali smo muzičku sposobnost
da bismo videli da li mogu da kreiraju

ili da imitiraju melodije koje su čuli.

Lingvistička inteligencija -
naučiti nove fraze, nove jezike,

imati pravi ton glasa i prozodiju.

Posmatrali smo fine motorne veštine.

Ako ovo ne držite pažljivo,
proizvedete užasan zvuk zujanja.

To je fina motorna veština, ali ovde,
ako ne hodate kroz teren

i ako zakačite žicu, opet,
proizvodite vrlo grozan zvuk.

Prirodnjačka inteligencija -

kakve razlike dete može da uoči

pomoću sredstva za uveličavanje
ili golim okom?

Zatim je tu zanimljiva igra.

To je društvena igra, a one su usmerene
na vašu numeričku inteligenciju.

Međutim, takođe idu
i na vašu interpersonalnu inteligenciju

jer ako ste mladi i razumete
da drugi ne znaju šta vi znate,

možete da varate.

(Smeh)

Tako do četvrte godine

varanje predstavlja znak
interpersonalne inteligencije.

Nakon toga, nastojimo da ga sprečimo.

(Smeh)

Napravili smo veb-sajt pod nazivom
„Oaza višestrukih inteligencija“.

To je namerno figurativno rečeno,

jer je u pitanju izvor hranljivosti
usred nečeg što može biti pustinja,

jer u toj pustinji

postoje pogrešna shvatanja
o višestrukim inteligencijama.

Na primer, nešto što se zove
dermatoglifika -

grozna reč -

tvrdi da možete da pogledate
otiske prstiju osobe

i da zaključite koliko je pametna.

Potpuna besmislica.

Tako da govorimo
o dermatoglifici na veb-sajtu.

Međutim, desila se mnogo ozbiljnija stvar.

Pre više od 20 godina,

bila je jedna država u Australiji

gde su napravili čitav nastavni program
prema višestrukim inteligencijama,

a meni je to veoma laskalo
i siguran sam da su imali dobre motive.

Međutim, zatim sam otkrio da su,
kao deo tog programa,

naveli sve rasne
i etničke grupe u Australiji

i koje su inteligencije posedovale,
a koje su im nedostajale.

To me je zaista užasnulo,
jer je to bila zloupotreba mojih ideja.

Nisu postojali dokazi za to,

tako da sam otišao
na televiziju u Australiji i rekao:

„Izvinite, molim vas,
nemojte ovo koristiti“,

i srećom, prestali su da koriste.

No, ovo me je navelo da postavim pitanje
koje mnogi naučnici treba da postave.

Radi se o tome da mi razvijamo ideje

i sjajno je ako ljudi
pričaju o njima i koriste ih,

ali recimo da ih zloupotrebe.

Koja je naša odgovornost?

Počeo sam da shvatam da,
ako ne progovorim na nečemu poput Oaze,

zaista ne mogu da očekujem
da bilo ko drugi to uradi.

Do sada smo govorili o kogniciji,
mišljenju i inteligenciji.

U međuvremenu je,
u mnogim obrazovnim sredinama,

došlo do prelaska na razmišljanje

više o društvenim, emocionalnim
i ličnim osobinama.

Verovatno nova zvezda,
koju sam predstavio na početku,

je istrajnost.

O istrajnosti je pisala psihološkinja

sa Univerziteta u Pensilvaniji
po imenu Anđela Dakvort,

a to je postalo vrlo popularno
kada je novinar Pol Taf rekao:

„Ako želite da deca uspeju,
morate im usaditi istrajnost.“

To zvuči sjajno.
Mislim, ko bi bio protiv istrajnosti?

Ja želim istrajnost, želim da moja deca
i unučad imaju istrajnost,

hteo bih da svi imaju istrajnost.

Međutim, ako neko vreme
razmišljate o tome,

uviđate da su ljudi poput Hitlera
i njegovi vojnici jurišnih trupa

imali mnogo istrajnosti.

To nije bio njihov poblem,
ali koristili su je u zle svrhe.

Zatim, malo savremeniji
i manje gnusan primer

je ono što nazivamo
„najpametniji tip u prostoriji“.

Ljudi koji su razvili
kompaniju po imenu Enron,

a to je postala vrlo cenjena kompanija
i naporno su radili,

ali su lagali i varali
u pogledu toga koliko su novca imali

i u vezi sa tim koja je bila
cena energije širom zemlje,

a kada je Enron propao,
mnogo ljudi je izgubilo posao,

mnogi su izgubili penziju.

Još jednom, problem nije bio
u dovitljivosti ili istrajnosti,

već u primeni istrajnosti.

Dakle, sjajno je posedovati istrajnost,

ali ono što mene zanima
i na čemu sam radio proteklih 20 godina

nakon „Višestrukih inteligencija“

je šta to znači biti dobra osoba,
dobar radnik i dobar građanin.

Dobro je imati neke ikone.

Nelson Mandela, nadaleko cenjen,
udružio je zaraćene južnoafričke grupe

na miran način.

Elenor Ruzvelt, kada je odrastala,
nije mogla ni da glasa.

Međutim, postala je lider
načina razmišljanja u Americi

i imala je znatan pozitivan uticaj
na svog muža, predsednika Ruzvelta.

I moj lični heroj, Mahatma Gandi,

koji je bolje od bilo koga drugog razumeo
da ljudi mogu imati različito mišljenje,

ali ako to izražavamo nasilno,
čitav naš svet će se srušiti.

Nenasilne Gandijeve ideje
su jako važne za naše vreme

i vreme ispred nas.

Tako smo pokrenuli nešto po imenu
„Projekat dobrog rada“ -

kao istraživači, imamo projekte -

a na kraju smo promenili ime
u „Dobar projekat“

i radio sam sa mnogim divnim ljudima
čija su imena na ovom slajdu.

Naravno, razmišljate: „Šta je dobar rad?“

Dvadeset godina, 1 200 ljudi,
devet različitih profesija,

ali kao kod višestrukih inteligencija,
mogu vam izložiti sažeto.

Dobar rad je ono što nalazite
kod nekih advokata i sudija,

kod nekih naučnika i doktora,

kod nekih hemičara i nastavnika.

Dobar rad ima tri sastavna dela.

Izvrstan je, angažovan i etičan.

Hajde da govorimo o podučavanju.

Nastavnik koji dobro radi
poznaje svoju materiju,

odlično je informisan,
angažovan je, stalo mu je,

raduje se dolasku u školu, voli decu,

želi da radi sa njima.

I, ono na šta ću se usredsrediti
u ostatku govora,

dobri radnici su etični.

Oni razumeju kada treba
da donesu teške odluke

i naporno rade da bi doneli prave odluke,

a ako ne dođu do pravih odluka,

onda se više potrude sledeći put.

Ovu trostruku spiralu nazivamo ENA,
na neki način se poigravajući sa DNK -

svi znate za dvostruku spiralu DNK -

ali osoba ne dobija
zvaničnu potvrdu o dobrom radu

ako nije izvrsna, angažovana i etična.

A danas, nakon dve decenije rada,

ponovo, imamo veb-sajt
i izvor informacija, Dobar projekat,

gde govorimo o dobrom radu, dobroj igri,
dobrom građanstvu, dobroj saradnji,

i dajemo ljudima igre, naprave i alatke

da i sami pokušaju da postanu dobri
i pomognu drugima da dostignu dobro.

Ovo je skup alata dobrog rada

i daću vam jedan primer
iz alatki dobrog rada.

To je primer koji je istinit,

ali na fotografiji nije prava osoba
i ime je izmenjeno.

To je priča o Debi.

Ako ste učenik ili nastavnik,

čujete za Debi i treba da odlučite
šta bi Debi trebalo da uradi.

Ona je novinarka, sjajan novinarka,

urednica novina u svojoj srednjoj školi,

a njen deda je poznati novinar
Njujork Tajmsa.

Dogodilo se silovanje u studenjaku.

Debin posao kao novinara
je da piše o silovanju

i ona kreće da to uradi,

ali direktor je pozove i kaže:

„Debi, ne možeš da pišeš
o silovanju u novinama

jer sledeće nedelje
organizujemo upis u školi,

a ako govoriš o silovatelju,
niko neće hteti da ide u školu,

tako da ti zabranjujem da pišeš o tome.“

Debi ima etičku dilemu.

Odlazi kući, vidi svoju majku,
majka je jako zagrli i kaže:

„Debi, ti si divna,
tvoj deda bi bio ponosan na tebe.

Ti si izvanredna novinarka,

ali znaš da tvoj brat Tedi
želi da ide u školu sledeće godine.

Ako objaviš priču,
možda neće upasti u školu,

tako da moraš dobro da razmisliš
o tome šta treba da uradiš.“

Ovo je etička dilema

jer Debi želi da bude dobra novinarka

i to je poziva da uradi jedno.

Želi da bude dobar član
svoje školske zajednice,

ali šta to znači?

Želi i da bude dobra osoba kod kuće.

Želi da učini ono što žele njeni roditelji
i ono što je dobro za njenog brata.

Takvim etičkim dilemama se bavimo

kada pokušavamo da razumemo
šta znači biti dobra osoba,

dobar radnik ili dobar građanin.

Verovatno razmišljate,
naročito ako ste filozof,

„Pa, ko odlučuje šta je dobro?“

Evo jednog odgovora - Vrhovni sud.

(Smeh)

Oni imaju izvesnu moć,

ali ako ste kao ja, ne dopada vam se uvek
ono što kaže Vrhovni sud.

Imam bolji odgovor, a imamo
mnogo istraživanja koja ga podržavaju.

Bolji odgovor je razgovarati,
komunicirati sa ljudima u vašem svetu.

Ovo je grupa nastavnika
sa kojom sam radio mnogo godina.

Kada iskrsne problem,
pričamo o tome licem u lice, uživo,

pokušavamo da odlučimo šta da radimo.

Donesemo odluku, sprovedemo je,

a ako ne funkcioniše,
više se potrudimo sledeći put.

To nazivamo „stvaranje
zajedničkog prostora“

i mnogo je bolje
ako se dešava uživo nego onlajn,

ali je bolje onlajn nego nikako.

Ako želite da se napregnete
ka tome da budete dobri,

ne možete to sami.

Potrebni su vam ljudi
koje poznajete i kojima verujete,

sa kojima možete da razmotrite
ove uznemirujuće probleme.

Nakon 40 godina, dve ključne stvari.

Broj jedan - ljudi mogu biti pametni
na različite načine

i to treba da utiče na naš način
razmišljanja o sebi i drugima.

Kao drugo, sama istrajnost nije dovoljna.

Moramo odlučiti
kako da primenimo istrajnost

i neprestano radimo na tome
da stavimo istrajnost u službu dobra.

Neću vam dati rezime.

Umesto toga, pitanje je
da li možemo ovo da tvitujemo.

Šta mislite? Hajde da pokušamo.

Možemo da stavimo „dovitljivost“ u množinu

i možemo da smestimo „dobre“
ispred „istrajnosti“.

Višestruke dovitljivosti,
dobre istrajnosti.

Hvala.

(Aplauz)