Naša kampanja da zabranimo plastične kese na Baliju

Plastične kese su prvenstveno neuništive, ali ipak su korišćene i ostavljene nesmotrenim bacanjem. Većina završi u okeanu, gde zagađuje vodu i šteti morskim bićima; ostatak je spaljen na gomili smeća, gde ispuštaju štetne dioksine u atmosferu. Melati i Isabel Vidžsen imaju misiju da spreče da plastične kese uguše njihovo divno rodno ostrvo, Bali. Njihovi pokušaji, uključujući peticije, čišćenje plaža, čak i štrajk glađu su se isplatili kad su nagovorile guvernera da se obaveže da će Bali biti bez plastičnih kesa do 2018. "Nemojte nikad dozvoliti da vam neko govori da ste premladi ili da ne shvatate", govori Isabel drugim inspirisanim aktivistima. "Ne govorimo vam da će biti lako, govorimo vam da će se isplatiti."

Melati Vidžsen: Bali, ostrvo bogova.

Isabel Vidžsen: Zeleno carstvo.

MV: Ili...

Izgubljeni raj.

Bali -

ostrvo smeća.

IV: Na Baliju,

stvaramo 680 kubnih metara
plastike dnevno.

To je kao četrnaestospratna zgrada.

I kada se radi o plastičnim kesama,

manje od 5% se reciklira.

MV: Znamo da to menja vašu predstavu
o našem ostrvu.

I našu je promenilo kada smo saznali to,

i to da skoro sve završe u našim odvodima

i onda u našim rekama,

i u našem okeanu.

One koje ne stignu do okeana,

one su ili spaljene ili razbacane.

IV: Odlučile smo da uradimo nešto.

Radimo sada već skoro tri godine

na tome da kažemo ne plastičnim kesama
na našem ostrvu.

Imali smo neke značajne uspehe.

MV: Mi smo sestre,

i idemo u najbolju školu na svetu,

Zelenu školi na Baliju.

Želena škola nije posebna
samo po tome što je od bambusa,

već i po načinu na koji nas uči.

Naučene smo da postanemo
lideri današnjice,

nešto što ne može da se meri
sa običnim udžbenikom.

IV: Jednog dana smo imali lekciju na času

gde smo učili o značajnim ljudima,

kao što je Nelson Mandela,

Princeza Dajana

i Mahatma Gandi.

Vraćajući se kući,

složile smo se oko toga
da takođe želimo da postanemo značajne.

Žašto bismo čekale da odrastemo

kako bismo postale značajne?

Želele smo da učinimo nešto sad.

MV: Dok smo sedele na sofi to veče,

razmišljale smo o svim problemima
sa kojim se Bali suočava.

Jedna stvar koja se najviše isticala

bilo je plastično đubre.

Ali to je ogroman problem.

Zato smo gledale realnu
stvar za nas kao decu -

plastične kese.

I tako je ideja rođena.

IV: Počele smo da istražujemo,

i recimo, što smo više učile,

ne postoji ništa dobro
u vezi sa plastičnim kesama.

I znate šta?

Nisu nam čak ni potrebne.

MV: Bile smo veoma inspirisane naporima
da se plastične kese zabrane

na mnogim drugim mestima,

od Havaja do Ruande

kao i drugim gradovima
poput Ouklanda i Dablina.

IV: I tako je ideja postala pokret
"Zbogom plastičnim kesama."

MV: U godinama u kojim vodimo kampanju,

dosta smo naučile.

Lekcija broj jedan:

ne možete sve sami da uradite.

Treba vam tim dece sa istim razmišljanjem,

i tako smo formirale ekipu
"Zbogom plastičnim kesama".

Volonterski tim ukjučuje decu
sa čitavog ostrva,

iz međunarodnih i lokalnih škola.

I zajedno sa njima smo

započele višeslojni pristup,

baziran na peticiji
koja je onlajn i oflajn,

obrazovnim i inspiracionim
prezentacijama u školama

podigle smo svest na pijacama,
festivalima, čišćenjima plaža.

I na kraju,

raspodelile smo alternativne kese,

kao što su mrežaste kese,

od recikliranih novina,

ili kese koje su 100%
od organskog materijala,

koje sve prave
lokalne inicijative na ostrvu.

IV: Imamo pilot selo,

dom 800 porodica.

Gradonačelnik je naš prvi prijatelj

i voleo je naše majice,
to je dosta pomoglo.

Fokusirali smo se na to
da mušterije budu svesne,

zato što tu treba da se desi promena.

Selo je već 2/3 na putu

da postane bez plastičnih kesa.

Naš prvi pokušaj da uvedemo
vladu Balija u to je bio neuspešan.

Zato smo pomislile,

"Hm, peticija sa milion potpisa.

Ne mogu nas ignorisati?"

MV: Tako je!

IV: Ali ko bi pomislio

da je milion potpisa
kao hiljadu puta hiljadu?

(Smeh)

Zapele smo,

dok nismo naučile lekciju broj dva:

misli široko.

Neko je pomenuo

da aerodrom Balija ima 16 miliona
dolazaka i odlazaka godišnje.

MV: Ali kako da uđemo u aerodrom?

I evo je lekcija broj tri:

upornost.

Otišli smo na aerodrom.

Prošli smo domara,

onda je došao šef njegovog šefa,

onda pomoćnik menadžera kancelarije,

i onda menadžer kancelarije,

i onda...

Spustili su nas dva nivoa ispod,
i pomislile smo,

evo ga domar opet.

I posle nekoliko dana kucanja na vrata

i toga što smo deca na misiji,

napokon smo došle do komercijalnog
menadžera Bali aerodroma.

Održali smo mu govor
"Bali plastičnih kesa"

i pošto je veoma dobar čovek,

rekao je [imitira glas muškarca]
"Ne mogu da verujem da ću ovo reći,

ali ću vam dati dozvolu

da uzimate potpise
iza carine i imigracionog."

(Smeh)

(Aplauz)

IV: Naših prvih sat i po vremena tamo,

dobili smo skoro 1000 potpisa.

Koliko je to strava?

Lekcija broj četiri:

potrebi su vam šampioni
na svim nivoima društva,

od studenata do komercijalnih
menadžera do poznatih ličnosti.

I zahvaljujući privlačnosti Zelene škole,

imali smo pristup nizu poznatih ličnosti.

Ban Ki Mun nas je naučio

da Generalni sekretari Ujedinjenih nacija

ne potpisuju peticije -

(Smeh)

čak ako ih klinci lepo zamole.

Ali je obećao da će raširiti priču,

i sada radimo blisko
sa Ujedinjenim nacijama.

MV: Džejn Gudal nas je naučila
o moći mreže ljudi.

Počela je sa samo jednom grupom
"Korenje i izdanci"

i sada ima 4000 grupa svuda po svetu.

Mi smo jedna od njih.

Ona nam je velika inspiracija.

Ako ste i vi Rotarijanac,

drago nam je,

Mi smo Interaktori,

najmlađi odsek međunarodnog Rotarija.

IV: Isto smo mnogo naučili o strpljenju,

MV: kako da se nosimo sa frustracijama,

IV: vođstvu,

MV: timskom radu,

IV: prijateljstvu,

MV: naučili smo više
o stanovnicima Balija i kulturi

IV: i naučili smo o važnosti privrženosti.

MV: Nije uvek lako.

Nekad je teže da radite ono što govorite.

IV: Ali smo prošle godine
uradili upravo to.

U Indiji smo održale govor,

i roditelji su nam pokazali

nekadašnju kuću Mahatme Gandija.

Naučili smo o moći štrajkovanja glađu

kojim je postigao ciljeve.

Da, kad se završila poseta,

sreli smo naše roditelje opet,

obe smo donele odluku i rekle,

"Počinjemo sa štrajkom glađu!"

(Smeh)

MV: Verovatno možete da zamislite
njihove izraze lica.

Bilo je potrebno dosta ubeđivanja

ne samo naših roditelja

nego i naših prijateljia i nastavnika.

Isabel smo bile ozbiljne o ovome.

Našle smo se sa nutricionistom,

i smislile smo kompromis

da ne jedemo od svitanja do sumraka
svaki dan

dok se guverner Balija ne složi
da se nađe sa nama

da priča o tome kako da se zaustave
plastične kese na Baliju.

IV: Naš "mogak makan," kako se
naziva na indonežanskom jeziku,

je počeo.

Društvenim mrežama smo podržale naš cilj

i već drugog dana,

policija je dolazila u našu kuću i školu.

Šta su radile ove dve devojčice?

Znali smo da guverner ne izgleda
najbolje zbog toga

što štrajkujemo glađu -

mogle smo da odemo u zatvor.

Ali eto, upalilo je.

24 časa posle,

pokupili su nas u školi,

i ispratili u kancelariju guvernera.

MV: I tamo je on bio,

(Aplauz)

čekao nas da se nađemo i razgovaramo,

bio je pun podrške i zahvalan
na našoj želji

da očuvamo lepotu i okruženje Balija.

Potpisao je obećanje

da će pomoći ljudima
da kažu ne kesama.

I sada smo prijatelji,

i redovno

podsećamo njega i njegov tim
na obećanja koja je dao.

I zaista,

nedavno je izjavio i obećao

da će Bali biti bez plastičnih
kesa do 2018.

(Aplauz)

IV: Takođe, na međunarodnom aerodromu
na Baliju, jedan od naših pristalica

planira da započne politiku
bez plastičnih kesa do 2016.

MV: Prestanite da nudite plastične kese

i donesite vašu višekratnu

je naša sledeća poruka kako bismo
promenili razmišljanje javnosti.

IV: Naša kratkotrajna kampanja,

"Jedno ostrvo / Jedan glas",

je o ovome.

Mi proveravamo i prepoznajemo
prodavnice i restorane

koje su se deklarisale
kao one bez plastičnih kesa

i stavljamo ovu nalepnicu na njihov ulaz

i objavljujemo njihovo ime
na društvenim mrežama

i nekim bitnim časopisima na Baliju.

I suprotno,

to ističe one koje nemaju tu nalepnicu.

(Smeh)

I, zašto mi zapravo govorimo vama sve ovo?

Delom zato što smo ponosne

na rezultate
koje smo zajedno sa našim timom

uspele da dostignemo.

Ali i zato što smo usput

naučile da klinci
mogu da učine neke stvari.

Možemo da uradimo stvari.

Isabel i ja smo imale samo 10 i 12 godina

kad smo počele sa ovim.

Nikad nismo imale poslovni plan,

niti fiksnu strategiju,

niti bilo kakve skrivene planove

samo ideju pred nama

i grupu prijatelja koji su radili sa nama.

Htele smo da sprečimo da te kese

obmotaju i uguše naš predivan dom.

Deca imaju neograničenu energiju

i motivaciju da budu promena
koja je svetu potrebna.

IV: Zato, svim klincima ovog
prelepog ali izazovnog sveta:

probajte!

Napravite tu promenu.

Ne govorimo vam da će biti lako.

Govorimo vam da će se isplatiti.

Mi klinci smo samo 25% svetske populacije,

ali smo 100% budućnosti.

MV: I dalje imamo puno posla,

ali znajte da nećemo stati

dok prvo pitanje pri dolasku
na aerodrome Balija ne bude

"Dobrodošli na Bali,

da li imate da prijavite plastične kese?"

(Smeh)

Mir za sve.

Hvala vam.

(Aplauz)