Edit Vider (Edith Widder): Kako smo pronašli džinovsku lignju

Čovečanstvo traga za džinovskom lignjom (Architeuthis) otkada smo počeli da pravimo prve fotografije pod vodom. Ali ova neuhvatljiva grabljivica nikada nije snimljena. Okeanograf i pronalazač Edit Vider deli sa nama ključni uvid - i timski rad - koji je pomogao da se napravi video snimak ove lignje po prvi put.

Kraken,
zver tako zastrašujuća

govorilo se da proždire ljude,
brodove i kitove,

i tako velika da može da se
pobrka sa ostrvom.

U procenjivanju zasluga ovakvih priča,

verovatno je mudro imati na umu
izreku starog moreplovca

da je jedina razlika
između bajke i morske priče

ta što bajka počinje sa:
"Bilo jednom..."

a morska priča sa: "Nije zajebancija...".
(Smeh)

Svaka riba koja pobegne

raste sa svakim pričanjem priče.

Ipak, ima džinova u okeanu,

i sada imamo video dokaz,

čega su nesumnjivo svesni oni od vas koji su gledali dokumentarac Diskaveri kanala.

Ja sam bila jedan od tri naučnika
na ovoj ekspediciji

koja se desila prošlog leta
u vodama Japana.

Ja sam ova mala.

Ostalih dvoje su dr Cunemi Kubodera
i dr Stiv O'Šej.

Ja dugujem svoje učešće u ovom
sada istorijskom događaju,

TED-u.

2010. bio je TED događaj
zvani "Plava misija"

održan na Lindblad eksploreru
na Galapagosu

kao deo ispunjavanja TED želje Silvije Erl.

Ja sam govorila o novom načinu
istraživanja okeana,

onom koji se fokusira na privlačenje životinja
umesto na njihovo plašenje.

Majk De Gri je takođe bio pozvan,

i on je govorio sa velikom strašću o svojoj
ljubavi prema okeanu,

i takođe je govorio meni
o primeni mog pristupa

u nečemu u šta je on bio uključen
veoma dugo,

a to je lov na džinovsku lignju.

Majk je bio taj koji me je pozvao
na samit o lignjama,

skup stručnjaka za lignje na Diskaveri kanalu

tog leta tokom Nedelje ajkula.
(Smeh)

Ja sam govorila o neupadljivom posmatranju

i optičkom primamljivanju lignje iz dubina

u kome sam istakla važnost

korišćenja tihe, neupadljive
platforme za istraživanje.

Ovo je došlo od stotina urona
koje sam imala,

potucanja u mraku,

koristeći ove platforme,

i moj je utisak da sam videla više životinja

radeći sa podvodnog vozila

nego što sam videla sa oba
vozila na daljinsko upravljanje.

Ali to je možda samo zato što podvodno vozilo
ima šire vidno polje.

Ali takođe sam osećala kao da sam
videla više životinja

radeći sa Tiburonom nego sa Ventanom,

dva vozila sa istim vidnim poljem

ali različitim pogonom.

Tako da sam posumnjala da to može da ima veze
sa količinom buke koju prave.

Tako da sam postavila hidrofon na dno okeana,

i izvela sam da svaki prođe istom brzinom
i na istom odstojanju

i snimila zvuk koji proizvode.

Džonson Si-Link - (zujanje) -

što verovatno jedva da možete da čujete ovde,

koristi električne potiskivače - veoma tiho.

"Tiburon" takođe koristi potiskivače sa
električnim napajanjem.

To je takođe vrlo tiho, ali za nijansu bučnije.
(Glasnije zujanje)

Ali vozila na daljinsko upravljanje koja se
najčešće koriste danas, koriste hidrauliku

i zvuče kao "Ventana".
(Glasno pištanje)

Mislim da to mora da preplaši mnoge životinje.

Tako da za lov na lignje iz dubina,

predlažem korišćenje optičkog mamca

pričvršćenog za platformu kamere

bez potiskivača, bez motora,

samo kamera na baterije

i jedino osvetljenje dolazi od crvenog svetla

koje je nevidljivo za mnoge životinje iz dubina

koje su se adaptirale da vide
prvenstveno plavu boju.

To je vidljivo našem oku,

ali je ekvivalent infracrvenog za morske dubine.

Ova platforma za kameru,
koju smo nazvali Meduza,

mogla je samo da bude bačena
sa zadnjeg dela broda,

pričvršćena za plovak na površini
sa preko 600 metara strune,

samo bi plutala okolo pasivno nošena strujama,

i jedino svetlo vidljivo životinjama u dubini

bilo bi plavo svetlo optičkog mamca,

koga smo nazvali elektronska meduza
ili e-duza,

jer je dizajnirana da oponaša

bioluminescentno prikazivanje

uobičajene dubinske meduze Atole.

Ova vetrenjača svetla koje Atola proizvodi

je poznata kao bioluminescentni alarmni uređaj

i oblik je odbrane.

Razlog zbog koga je elektronska meduza
funkcionisala kao mamac

nije zbog toga što džinovska lignja
jede meduze,

nego zato što ova meduza jedino pribegava
proizvodnji ovog svetla

kada je žvaće grabljivica

i njena jedina nada za spas je

da možda privuče pažnju veće grabljivice

koja će napasti njenog napadača

i time joj omogućiti šansu za bekstvo.

To je poziv u pomoć,
poslednji pokušaj za bekstvo

i uobičajen oblik odbrane u dubinama.

Pristup je uspeo.

Dok sve prethodne ekspedicije
nisu uspele da sakupe

nijedan jedini snimak ovog džina,

mi smo uspeli šest i prvi je izazvao
fantastično uzbuđenje.

Edit Vider (na snimku): O bože, O bože! Zezaš me!
Ostali naučnici: O ho ho! Upravo stoji tamo.

Edit Vider: Izgledalo je kao da nas zadirkuje,
da izvodi ples sa lepezama -

sad me vidiš, sad me ne vidiš -

i bilo je četiri takva izazivajuća pojavljivanja,

i onda u petom, pojavila se
i totalno nas zabezeknula.

(Muzika) Pripovedač: (Govori na Japanskom)

Naučnici: Ooh! O bože! Uuu!

(Aplauz)

E.V.: Potpuno prikazivanje.

Ono što me je stvarno zabezeknulo

je to kako je došla iznad e-duze

i onda napala ogromnu stvar pored nje,

koju je, ja mislim, pobrkala
sa grabljivicom e-duze.

Ali još neverovatniji je bio materijal snimljen

sa podvodnog vozila Triton.

U dokumentarcu Diskaverija nije pomenuto

da je lignja-mamac
koju je koristio doktor Kubodera,

lignja dijamantskih leđa
dugačka jedan metar,

imala pričvršćeno svetlo za sebe,
mamac za lignje

poput onog koji koriste komercijalni ribolovci,

i mislim da je to svetlo bilo ono

što je primamilo ovog džina.

Ono što sada vidite

je pojačan pogled kamere pod crvenim svetlom,

i to je sve što je dr Kubodera mogao da vidi
kad je džin došao.

I onda se toliko uzbudio,

da je uključio svoju baterijsku lampu
zato što je hteo da vidi bolje

i džin nije pobegao,

tako da je rizikovao uključivši
bela svetla na podmornici,

i preneo biće iz legende

iz maglovite istorije na video snimak
visoke rezolucije.

Bilo je apsolutno zadivljujuće,

i da su pipci za ishranu
ove životinje bili netaknuti

i potpuno izduženi,

bila bi visoka kao dvospratna kuća.

Kako je nešto te veličine moglo

do sada da živi u našem okeanu
i da ga niko ne snimi?

Mi smo samo istražili
oko pet procenata našeg okeana.

Ima još velikih otkrića
koja treba da se dese tamo dole,

fantastičnih stvorenja koja predstavljaju
milione godina evolucije

i možda bioaktivnih jedinjenja

koja bi mogla da nam koriste na načine
koje ne možemo ni da zamislimo.

Ipak trošimo samo mali deo

para na istraživanje okeana

od onog što trošimo za istraživanje svemira.

Treba nam organizacija po ugledu na NASA
za istraživanje okeana,

zato što treba da istražujemo i čuvamo

naše životne sisteme ovde na Zemlji.

Moramo - hvala vam.
(Aplauz)

Istraživanje je mašina koja vuče inovaciju.

Inovacija vuče ekonomski rast.

Zato hajde svi da istražujemo,

ali činimo to na način
koji ne plaši životinje,

ili kako je Majk De Gri jednom rekao,

"Ako hoćete da uradite nesto nesvakidašnje

i vidite nešto što nikada niste videli,

ili imate odličnu priliku da vidite
nešto što niko drugi nije video,

uđite u podmornicu."

On je trebalo da bude sa nama na ovoj avanturi.

Nedostaje nam.

(Aplauz)