< Return to Video

Легенда забаве о смисаоном животу

  • 0:01 - 0:04
    Ерик Хиршберг: Претпостављам да Норману
    није потребно опширно представљање,
  • 0:04 - 0:06
    али је TED-ова публика интернационална,
  • 0:06 - 0:07
    разнолика је,
  • 0:07 - 0:10
    те ми је дат задатак да започнем
    са његовом биографијом,
  • 0:10 - 0:12
    што би веома лако одузело свих 18 минута.
  • 0:12 - 0:17
    Тако ћемо, уместо тога, одрадити
    93 година у 93 секунди или мање.
  • 0:17 - 0:18
    (Смех)
  • 0:18 - 0:20
    Рођен си у Њу Хемпширу.
  • 0:20 - 0:21
    Норман Лир: Њу Хејвену, у Конектикату.
  • 0:21 - 0:23
    ЕХ: Њу Хејвен, у Конектикату.
  • 0:23 - 0:25
    (Смех)
  • 0:25 - 0:27
    НЛ: Оде још седам секунди.
  • 0:27 - 0:29
    ЕХ: Право у центар.
  • 0:29 - 0:31
    (Смех)
  • 0:31 - 0:33
    Рођен си у Њу Хејвену, у Конектикату.
  • 0:33 - 0:35
    Отац ти је био преварант; то сам погодио.
  • 0:35 - 0:38
    Одвели су га у затвор
    када си имао девет година.
  • 0:38 - 0:42
    Летео си на 52 мисије
    као ратни пилот у Другом светском рату.
  • 0:42 - 0:42
    Вратио си се -
  • 0:42 - 0:44
    НЛ: Радио оператер.
  • 0:45 - 0:47
    ЕХ: Вратио си се у Л.А.
    да би се пробио у Холивуду,
  • 0:47 - 0:49
    прво у јавности, затим на ТВ-у.
  • 0:49 - 0:51
    Ниси похађао школу за писца, званично,
  • 0:51 - 0:53
    али си прокрчио свој пут унутра.
  • 0:53 - 0:54
    Твој пробој, деби,
  • 0:54 - 0:56
    био је мали шоу
    под називом „Све у породици“.
  • 0:56 - 0:58
    То си пропратио низом хитова
  • 0:58 - 1:01
    који до данашњег дана
    немају премца у Холивуду:
  • 1:01 - 1:03
    „Сенфорд и син“, „Мод“, „Добра времена“,
  • 1:03 - 1:04
    „Џеферсонови“, „Дан по дан“,
  • 1:04 - 1:05
    „Мери Хартман, Мери Хартман“,
  • 1:05 - 1:07
    да наведемо тек делић.
  • 1:07 - 1:09
    Не само да су комерцијално -
  • 1:09 - 1:12
    (Аплауз)
  • 1:13 - 1:16
    Не само да су комерцијално успешни,
  • 1:16 - 1:18
    већ су многи од њих
    погурали културу напред
  • 1:18 - 1:21
    кроз давање недовољно заступљеним
    члановима друштва
  • 1:21 - 1:23
    њихов први глас у ударном термину.
  • 1:23 - 1:27
    Једном си имао седам емисија
    међу првих десет најгледанијих.
  • 1:27 - 1:28
    У једном тренутку,
  • 1:28 - 1:31
    окупио си публику
    од 120 милиона људи недељно
  • 1:31 - 1:33
    која је гледала твоје садржаје.
  • 1:33 - 1:35
    То је већа публика од оне за Супербоул 50,
  • 1:35 - 1:36
    који се дешава једном годишње.
  • 1:36 - 1:38
    НЛ: Човече.
  • 1:38 - 1:39
    (Смех)
  • 1:39 - 1:42
    (Аплауз)
  • 1:42 - 1:44
    ЕХ: А нисмо чак ни стигли
    до дела „човече“.
  • 1:44 - 1:45
    (Смех)
  • 1:45 - 1:48
    Нашао си се на листи непријатеља
    Ричарда Никсона;
  • 1:48 - 1:49
    имао је ту листу.
  • 1:49 - 1:51
    То је за аплауз, такође.
  • 1:52 - 1:53
    (Аплауз)
  • 1:53 - 1:57
    Примљен си у Телевизијску кућу славних
    од првог дана њеног постојања.
  • 1:57 - 1:58
    Затим су уследили филмови.
  • 1:58 - 2:00
    „Пржени зелени парадајз“,
  • 2:00 - 2:02
    „Принцеза млада“,„Буди поред мене“,
  • 2:02 - 2:03
    „Ово је 'Спајнал Теп'“.
  • 2:03 - 2:04
    (Аплауз)
  • 2:04 - 2:06
    Поново наводим само делић.
  • 2:06 - 2:07
    (Аплауз)
  • 2:07 - 2:08
    Затим си окренуо нови лист,
  • 2:08 - 2:12
    започео трећи чин као политички активиста,
    фокусирајући се на заштиту Првог амандмана
  • 2:12 - 2:14
    и одвајање цркве од државе.
  • 2:14 - 2:16
    Покрећеш „Народ за амерички начин“.
  • 2:16 - 2:18
    Купујеш Декларацију независности
  • 2:18 - 2:19
    и враћаш је људима.
  • 2:19 - 2:22
    Остајеш активан у свету забаве и политике
  • 2:22 - 2:23
    до зрелог доба 93. године,
  • 2:23 - 2:25
    када пишеш књигу
  • 2:25 - 2:27
    и ствараш документарац
    о својој животној причи.
  • 2:27 - 2:28
    Након свега тога,
  • 2:28 - 2:31
    коначно мисле
    да си спреман за TED говор.
  • 2:31 - 2:32
    (Смех)
  • 2:32 - 2:35
    (Аплауз)
  • 2:37 - 2:39
    НЛ: Волим што сам овде
  • 2:39 - 2:42
    и волим тебе
    јер си пристао да урадимо ово.
  • 2:42 - 2:44
    ЕХ: Хвала што си питао. Част ми је.
  • 2:44 - 2:45
    Па, ево мог првог питања.
  • 2:46 - 2:48
    Да ли је твоја мајка била поносна на тебе?
  • 2:48 - 2:50
    (Смех)
  • 2:50 - 2:51
    НЛ: Моја мајка...
  • 2:51 - 2:53
    какво место за почетак.
  • 2:55 - 2:57
    Да кажем то овако -
  • 2:57 - 2:59
    када сам се вратио из рата,
  • 2:59 - 3:04
    показала ми је писма
    која сам јој писао док сам био ван земље,
  • 3:04 - 3:07
    а то су у потпуности била љубавна писма.
  • 3:10 - 3:12
    (Смех)
  • 3:12 - 3:14
    Ово заиста описује моју мајку.
  • 3:14 - 3:15
    Била су то љубавна писма,
  • 3:15 - 3:17
    као да сам их писао...
  • 3:17 - 3:18
    била су љубавна писма.
  • 3:21 - 3:26
    Годину дана након тога
    сам питао мајку да ми их да,
  • 3:26 - 3:30
    јер сам желео да их сачувам
    током предстојећих година свог живота...
  • 3:30 - 3:32
    Бацила их је.
  • 3:32 - 3:34
    (Смех)
  • 3:37 - 3:38
    То је моја мајка.
  • 3:38 - 3:41
    (Смех)
  • 3:41 - 3:47
    Најбољи начин да сумирам скорије време,
  • 3:47 - 3:49
    а ово је такође скорије време,
  • 3:49 - 3:50
    пре доста година,
  • 3:50 - 3:55
    када су покренули Кућу славних
    коју си поменуо.
  • 3:55 - 3:56
    Била је недеља ујутро
  • 3:56 - 4:02
    када ме је позвао момак који је водио
    ТВ академију науке и уметности.
  • 4:02 - 4:05
    Звао ме је да ми каже
    да су цео дан пре тога имали састанке
  • 4:05 - 4:09
    и у поверењу ми је рекао
    да ће отворити Кућу славних,
  • 4:09 - 4:12
    a ово су биле славне личности.
  • 4:15 - 4:17
    Кренуо сам да кажем „Ричард Никсон“,
  • 4:17 - 4:19
    јер је Ричард Никсон -
  • 4:19 - 4:21
    ЕХ: Не верујем да им је он био на листи.
  • 4:21 - 4:23
    НЛ: Вилијем Палеј,
    који је покренуо Си-Би-Ес,
  • 4:23 - 4:27
    Дејвид Сарноф, који је покренуо Ен-Би-Си,
  • 4:27 - 4:28
    Едвард Р. Мароу,
  • 4:28 - 4:32
    најбољи страни кореспондент,
  • 4:32 - 4:33
    Педи Чајефски,
  • 4:33 - 4:36
    мислим да је он најбољи писац
    ког је икада изнедрила телевизија,
  • 4:36 - 4:38
    Милтон Берл, Лусил Бол
  • 4:38 - 4:39
    и ја.
  • 4:39 - 4:40
    ЕХ: Није лоше.
  • 4:40 - 4:43
    НЛ: Зовем мајку одмах,
    у Хардфорд у Конектикату.
  • 4:43 - 4:44
    „Мама, то и то се десило,
  • 4:44 - 4:45
    покрећу Кућу славних.“
  • 4:45 - 4:48
    Кажем јој имена са листе и моје име,
  • 4:48 - 4:49
    а она каже:
  • 4:49 - 4:52
    „Слушај, ако они то хоће да ураде,
    ко сам ја да приговарам?“
  • 4:52 - 4:54
    (Смех)
  • 4:54 - 4:57
    (Аплауз)
  • 4:58 - 4:59
    То је моја мама.
  • 4:59 - 5:01
    Мислим да је ово пожњело овакав смех
  • 5:01 - 5:03
    зато што свако има неки делић те мајке.
  • 5:03 - 5:05
    (Смех)
  • 5:05 - 5:08
    ЕХ: И рођена је јеврејска мајка
    из комедије, баш ту.
  • 5:08 - 5:13
    Па, твој отац је, такође,
    имао важну улогу у твом животу,
  • 5:13 - 5:15
    већим делом зато што није био ту.
  • 5:15 - 5:15
    НЛ: Да.
  • 5:15 - 5:19
    ЕХ: Испричај нам шта се десило
    када си имао девет година.
  • 5:19 - 5:23
    НЛ: Летео је за Оклахому
  • 5:23 - 5:26
    са тројицом мушкараца
    за које је моја мајка рекла:
  • 5:26 - 5:27
    „Не желим да ишта имаш са њима.
  • 5:27 - 5:29
    Не верујем тим људима.“
  • 5:30 - 5:31
    Тада сам чуо,
  • 5:31 - 5:33
    можда не први пут:
  • 5:33 - 5:37
    „Умукни, Џенет. Одох.“
  • 5:37 - 5:38
    И отишао је.
  • 5:38 - 5:43
    Испоставило се да је покупио
    неке лажне обвезнице
  • 5:43 - 5:47
    са којима је летео широм земље
    да би их продао.
  • 5:48 - 5:51
    Ипак, чињеница да је ишао
    у Оклахому авионом
  • 5:51 - 5:55
    и да ће ми донети каубојски шешир,
  • 5:55 - 6:01
    који је носио Кен Мајнард,
    мој омиљени каубој...
  • 6:02 - 6:04
    Знате, ово је било неколико година
  • 6:04 - 6:07
    након што је Линдберг
    прешао Атлантски океан.
  • 6:07 - 6:11
    Мислим, била је егзотична ствар
    што мој отац иде тамо.
  • 6:11 - 6:12
    Међутим, када се вратио,
  • 6:12 - 6:14
    ухапсили су га када је изашао из авиона.
  • 6:14 - 6:19
    Те ноћи су новинари били свуда око куће,
  • 6:19 - 6:22
    мој отац је држао свој шешир
    испред свог лица,
  • 6:22 - 6:23
    привезан лисицама за детектива,
  • 6:24 - 6:27
    а моја мајка је распродавала намештај
    јер смо одлазили;
  • 6:27 - 6:31
    није желела да остане у тој држави срама,
  • 6:31 - 6:34
    у Челзију у Масачусетсу.
  • 6:35 - 6:38
    Пошто смо продавали намештај,
  • 6:38 - 6:41
    кућа је била препуна људи.
  • 6:41 - 6:43
    У сред свега тога,
  • 6:43 - 6:49
    нека чудна будала ми је ставила
    руку на раме и рекла:
  • 6:49 - 6:51
    „Па, сада си ти глава породице.“
  • 6:53 - 6:59
    Плачем, а овај кретен каже:
    „Ти си сада глава породице.“
  • 6:59 - 7:02
    Мислим да је то тренутак
  • 7:02 - 7:06
    када сам почео да увиђам
    лудост људског стања.
  • 7:08 - 7:09
    Тако...
  • 7:10 - 7:12
    требало ми је пуно година
    да се вратим на то
  • 7:12 - 7:15
    и да доживим да је то било корисно.
  • 7:16 - 7:17
    Међутим -
  • 7:17 - 7:20
    ЕХ: Интересантно је
    да то називаш корисним.
  • 7:20 - 7:22
    НЛ: Корисно је јер ми је то била
    одскочна даска,
  • 7:22 - 7:26
    у смислу да сам могао да мислим
  • 7:26 - 7:29
    да је било будаласто рећи
    уплаканом деветогодишњем дечаку:
  • 7:29 - 7:31
    „Сад си ти глава куће.“
  • 7:31 - 7:35
    Затим, док сам плакао, рекао је:
  • 7:35 - 7:37
    „А глава куће не плаче.“
  • 7:38 - 7:39
    И ја...
  • 7:39 - 7:40
    (Смех)
  • 7:40 - 7:42
    Тако...
  • 7:44 - 7:46
    Осврнем се и помислим
  • 7:46 - 7:50
    да је то тренутак када сам спознао
    лудост људског стања.
  • 7:50 - 7:53
    и то је тај дар који сам користио.
  • 7:54 - 7:56
    ЕХ: Дакле, имаш оца који је одсутан,
  • 7:56 - 8:00
    имаш мајку за коју изгледа
    ништа није довољно добро.
  • 8:00 - 8:05
    Да ли мислиш да те је то што си кренуо
    као дете које нико никада није чуо
  • 8:05 - 8:06
    покренуло да кренеш путем
  • 8:06 - 8:08
    који се завршио са тобом
    као одраслом особом
  • 8:09 - 8:11
    која има недељну публику
    од 120 милиона људи?
  • 8:12 - 8:15
    НЛ: Свиђа ми се како си формулисао питање,
  • 8:15 - 8:19
    јер претпостављам
    да сам провео живот желећи,
  • 8:19 - 8:21
    ако ништа друго, желећи да ме чују.
  • 8:25 - 8:26
    Мислим -
  • 8:29 - 8:30
    то је једноставан одговор, да,
  • 8:30 - 8:32
    то је оно што је покренуло -
  • 8:34 - 8:35
    па, било је и других ствари.
  • 8:35 - 8:38
    Док ми је отац био одсутан,
  • 8:38 - 8:42
    зезао сам се са кристалним
    радио-пријемником
  • 8:42 - 8:44
    који смо заједно направили
  • 8:44 - 8:49
    и ухватио сигнал за који се испоставило
    да је отац Коглин.
  • 8:50 - 8:51
    (Смех)
  • 8:53 - 8:54
    Да, некоме је смешно.
  • 8:54 - 8:56
    (Смех)
  • 8:56 - 8:57
    Није смешно;
  • 8:57 - 8:59
    ово је био кретен,
  • 8:59 - 9:00
    још један кретен,
  • 9:00 - 9:03
    који је био врло гласан
    у мржњи према „Новом договору“,
  • 9:03 - 9:05
    Рузвелту и Јеврејима.
  • 9:06 - 9:10
    Први пут сам налетео на помисао
  • 9:10 - 9:12
    да постоје људи на овом свету који ме мрзе
  • 9:12 - 9:14
    јер сам имао родитеље Јевреје.
  • 9:15 - 9:19
    То је имало огроман утицај на мој живот.
  • 9:20 - 9:22
    ЕХ: Значи, имао си детињство
  • 9:22 - 9:25
    у ком није било пуно мушких узора,
  • 9:25 - 9:27
    осим твог деде.
  • 9:27 - 9:29
    Причај нам о њему.
  • 9:29 - 9:30
    НЛ: О, мој деда.
  • 9:31 - 9:36
    Па, ево како сам увек причао о том деди.
  • 9:37 - 9:39
    Постојале су параде,
  • 9:39 - 9:41
    мноштво парада док сам био дете.
  • 9:41 - 9:43
    Постојале су параде Дана ветерана,
  • 9:43 - 9:44
    а није постојао Дан председника.
  • 9:44 - 9:46
    Постојао је рођендан Абрахама Линколна,
  • 9:46 - 9:48
    рођендан Џорџа Вашингтона,
  • 9:48 - 9:51
    Дан заставе
  • 9:52 - 9:53
    и пуно других малих парада.
  • 9:53 - 9:55
    Мој деда ме је водио
  • 9:55 - 9:56
    и стајали бисмо на углу улице,
  • 9:57 - 9:58
    држао би ме за руку,
  • 9:58 - 10:01
    а ја бих погледао навише и видео
    како му се суза слива низ лице.
  • 10:04 - 10:06
    Пуно ми је значио.
  • 10:06 - 10:12
    Имао је обичај да пише
    америчким председницима.
  • 10:12 - 10:13
    Свако писмо је кретало са:
  • 10:13 - 10:16
    „Мој најдражи, мили г. Председниче“,
  • 10:16 - 10:21
    а онда би му рекао нешто сјајно
    о нечему што је урадио.
  • 10:21 - 10:24
    Међутим, када се није слагао
    са председником, такође је писао:
  • 10:24 - 10:25
    „Мој најдражи, мили г. Председниче,
  • 10:25 - 10:28
    зар ти нисам рекао прошле недеље...?“
  • 10:28 - 10:30
    (Смех)
  • 10:30 - 10:35
    С времена на време,
    сјурио бих се низ степенице
  • 10:35 - 10:36
    и покупио пошту.
  • 10:36 - 10:37
    Живели смо на трећем спрату,
  • 10:37 - 10:39
    Улица Јорк, број 74,
    у Њу Хејвену, у Конектикату.
  • 10:41 - 10:44
    Покупио бих малу белу коверту
  • 10:44 - 10:48
    на којој је писало:
    „Шаја Ц. се позива на ову адресу.“
  • 10:51 - 10:55
    То је прича коју сам причао о свом деди -
  • 10:55 - 10:57
    ЕХ: Одговарали су му у ковертама -
  • 10:57 - 10:59
    НЛ: Одговарали су му.
  • 11:01 - 11:05
    НЛ: Лично сам их показивао
  • 11:05 - 11:10
    када сам гостовао код Фила Донахјуа
    и других пре њега;
  • 11:10 - 11:15
    буквално је неколико десетина интервјуа
    у којима сам причао ту причу.
  • 11:16 - 11:21
    Ово ће бити по други пут да сам рекао
    да је цела та прича била измишљена.
  • 11:24 - 11:28
    Истина је да ме је деда водио на параде,
  • 11:28 - 11:30
    на пуно парада.
  • 11:30 - 11:32
    Истина је да му се суза сливала низ лице.
  • 11:33 - 11:37
    Истина је да је писао понеко писмо
  • 11:37 - 11:40
    и да сам ја заиста ишао по те ковертице.
  • 11:40 - 11:44
    Међутим, „мој најдражи,
    мили г. Председниче“
  • 11:44 - 11:46
    и остатак тога
  • 11:46 - 11:51
    је прича коју сам позајмио
    од доброг пријатеља
  • 11:51 - 11:57
    чији је деда био онај
    који је писао та писма.
  • 11:59 - 12:05
    Мислим, крао сам деду Артура Маршала
  • 12:05 - 12:07
    и присвојио га.
  • 12:09 - 12:10
    Увек.
  • 12:10 - 12:12
    Када сам почео да пишем своје мемоаре -
  • 12:12 - 12:14
    „Чак сам и ово...“
  • 12:14 - 12:15
    Шта кажете на то?
  • 12:15 - 12:17
    „Чак сам и ово доживео.“
  • 12:19 - 12:20
    Када сам почео да пишем мемоаре
  • 12:20 - 12:22
    и почео да размишљам о томе,
  • 12:22 - 12:23
    онда сам -
  • 12:24 - 12:25
    ја сам -
  • 12:27 - 12:30
    лепо сам се исплакао
  • 12:30 - 12:34
    и схватио колико ми је био потребан отац.
  • 12:35 - 12:38
    Толико много да сам присвојио
    деду Артура Маршала.
  • 12:40 - 12:42
    Толико пуно, да је реч „отац“ -
  • 12:43 - 12:45
    иначе, имам шесторо деце.
  • 12:45 - 12:47
    Моја омиљена улога у животу.
  • 12:49 - 12:52
    То и да будем супруг моје жене Лин.
  • 12:56 - 13:00
    Међутим, украо сам идентитет тог човека
    јер ми је био потребан отац.
  • 13:01 - 13:05
    Сада када сам прошао кроз гомилу глупости,
  • 13:05 - 13:07
    изашао из тога
  • 13:07 - 13:09
    и опростио свом оцу -
  • 13:09 - 13:10
    најбоља ствар коју -
  • 13:10 - 13:11
    најгора ствар коју -
  • 13:12 - 13:15
    реч коју желим да искористим
    и на коју помислим везану за њега
  • 13:15 - 13:16
    је да је био битанга.
  • 13:17 - 13:22
    Чињеница да је лагао, крао, варао
  • 13:22 - 13:23
    и ишао у затвор...
  • 13:25 - 13:29
    Све то стапам у реч „битанга“.
  • 13:30 - 13:36
    ЕХ: Постоји изрека да аматери позајмљују,
    а професионалци краду.
  • 13:36 - 13:37
    НЛ: Ја сам професионалац.
  • 13:37 - 13:39
    ЕХ: Ти си професионалац.
  • 13:39 - 13:40
    (Смех)
  • 13:40 - 13:43
    Тај цитат се широко приписује Џону Ленону,
  • 13:43 - 13:45
    али се испоставило
    да га је украо од Т. С. Елиота.
  • 13:45 - 13:47
    Значи, у добром си друштву.
  • 13:47 - 13:48
    (Смех)
  • 13:51 - 13:53
    ЕХ: Желео бих да причам о твом послу.
  • 13:53 - 13:56
    Очигледно, о утицају твог рада се писало
  • 13:56 - 13:58
    и сигуран сам да си о томе
    слушао читавог живота -
  • 13:58 - 14:00
    од каквог је значаја за људе,
    за нашу културу,
  • 14:00 - 14:03
    чуо си аплауз када сам само навео
    имена твојих емисија,
  • 14:03 - 14:07
    уз твој рад је одрасла
    половина људи у овој просторији.
  • 14:07 - 14:11
    Ипак, да ли су се икада појавиле
    приче о утицају твог рада
  • 14:11 - 14:12
    које су те изненадиле?
  • 14:13 - 14:14
    НЛ: О, боже -
  • 14:14 - 14:19
    изненадиле и одушевиле од главе до пете.
  • 14:21 - 14:27
    Постојало је „Вече са Норманом Лиром“
    током прошле године
  • 14:27 - 14:30
    које су група импресарија хип-хопа,
  • 14:30 - 14:34
    извођача и Академија саставили.
  • 14:36 - 14:38
    Поднаслов „Вечери са...“
  • 14:38 - 14:42
    био је „Шта 92-годишњи Јеврејин...“ -
  • 14:42 - 14:43
    у то време 92-годишњи -
  • 14:43 - 14:45
    „и свет хип-хопа имају заједничко?“
  • 14:45 - 14:48
    Расел Симонс је био
    међу седам људи на тој сцени.
  • 14:49 - 14:53
    Када је причао о тим емисијама,
  • 14:53 - 14:58
    није причао о Холивуду,
  • 14:58 - 15:01
    Џорџу Џеферсону у „Џеферсоновима“
  • 15:01 - 15:04
    или емисији која је била пета
    на листи емисија.
  • 15:05 - 15:10
    Причао је о једноставној ствари
    која је имала дубок -
  • 15:13 - 15:15
    ЕХ: Утицај на њега?
  • 15:15 - 15:16
    НЛ: Утицај на њега.
  • 15:17 - 15:19
    Оклевао сам због употребе речи „промена“.
  • 15:19 - 15:22
    Тешко ми је да замислим,
  • 15:22 - 15:23
    знате, да мењам нечији живот,
  • 15:23 - 15:26
    али је он то тако формулисао.
  • 15:26 - 15:32
    Видео је да Џорџ Џеферсон
    исписује чек у „Џеферсоновима“
  • 15:32 - 15:35
    и није до тада знао
    да црнац може да испише чек.
  • 15:37 - 15:42
    Каже да му је то толико утицало на живот,
  • 15:42 - 15:43
    да му је променило живот.
  • 15:43 - 15:47
    Када чујем такве ствари,
  • 15:47 - 15:49
    мале ствари,
  • 15:49 - 15:51
    јер знам да у овој публици не постоји нико
  • 15:51 - 15:58
    ко вероватно није одговоран данас
    за неку стварчицу коју је урадио за неког,
  • 15:58 - 16:04
    без обзира да ли је то мало
    као осмех или неочекивано „здраво“,
  • 16:04 - 16:06
    толико је мала ствар то било.
  • 16:07 - 16:11
    Може бити да је кореограф на сету
  • 16:11 - 16:13
    ставио чековну књижицу тамо,
  • 16:13 - 16:17
    а Џорџ није имао шта да ради
    док је причао, па га је исписао;
  • 16:17 - 16:18
    не знам.
  • 16:18 - 16:19
    Ипак -
  • 16:19 - 16:23
    ЕХ: Значи, као додатак дугачкој листи
    коју сам поделио на почетку,
  • 16:23 - 16:25
    требало је да поменем
    да си измислио хип-хоп.
  • 16:25 - 16:26
    (Смех)
  • 16:26 - 16:27
    НЛ: Па...
  • 16:29 - 16:30
    ЕХ: Желим да причам о -
  • 16:30 - 16:32
    НЛ: Па онда то и учини.
  • 16:32 - 16:34
    (Смех)
  • 16:38 - 16:40
    ЕХ: Имао си живот пун остварења,
  • 16:40 - 16:42
    али си изградио и смисаони живот.
  • 16:43 - 16:45
    Сви тежимо ка томе да урадимо
    обе ове ствари;
  • 16:45 - 16:47
    не успемо сви у томе.
  • 16:48 - 16:52
    Ипак, чак и они међу нама који успеју
    да постигну обе ове ствари
  • 16:52 - 16:54
    веома ретко заиста и схвате
    како да их споје.
  • 16:55 - 17:00
    Успео си да погураш напред културу
    кроз своју уметност
  • 17:00 - 17:04
    док си успевао да постигнеш
    комерцијални успех на светском нивоу.
  • 17:04 - 17:06
    Како си остварио обе ствари?
  • 17:11 - 17:17
    НЛ: Ево где ми мисли одлутају када чујем
    рецитацију о свему што сам постигао.
  • 17:19 - 17:23
    Ова планета је једна у милијарду,
  • 17:23 - 17:25
    тако нам кажу,
  • 17:25 - 17:31
    у универзуму којих има милијарду -
  • 17:31 - 17:32
    милијарде универзума,
  • 17:32 - 17:36
    милијарде планета...
  • 17:36 - 17:38
    коју покушавамо да спасимо
  • 17:38 - 17:40
    и која треба да се спаси.
  • 17:42 - 17:43
    Међутим,
  • 17:44 - 17:47
    шта год да сам можда постигао је -
  • 17:48 - 17:52
    моја сестра ме је једном питала
    шта да ради везано за нешто
  • 17:52 - 17:54
    што се дешавало
    у Њувигтону, у Конектикату.
  • 17:54 - 17:57
    Рекао сам јој: „Пиши свом одборнику,
    градоначелнику, неком.“
  • 17:57 - 18:01
    Рекла ми је: „Па, ја нисам Норман Лир,
    ја сам Клер Лир.“
  • 18:02 - 18:06
    Тада сам први пут рекао
    оно што ћу сада рећи.
  • 18:06 - 18:10
    Рекао сам: „Клер, уз све оно што мислиш
    да сам можда учинио
  • 18:10 - 18:12
    и све што си ти урадила“,
  • 18:12 - 18:14
    а никада није отишла из Њувингтона,
  • 18:14 - 18:16
    „да ли можеш да се приближиш довољно
  • 18:16 - 18:20
    када узмеш у обзир
    величину планете и тако даље,
  • 18:20 - 18:24
    да би измерила било шта што сам учинио
    у односу на било шта што си ти учинила?“
  • 18:24 - 18:25
    Дакле...
  • 18:26 - 18:30
    Убеђен сам да смо сви одговорни
  • 18:30 - 18:33
    да учинимо онолико
    колико сам ја можда постигао.
  • 18:35 - 18:37
    Разумем шта говорите -
  • 18:37 - 18:39
    ЕХ: То је артикулисано скретање -
  • 18:39 - 18:42
    НЛ: Морате да сте спремни
    да прихватите величину и обим
  • 18:42 - 18:44
    створитељевог предузећа овде.
  • 18:44 - 18:47
    ЕХ: Овде, на овој планети
    ти си заиста био важан.
  • 18:47 - 18:49
    НЛ: Ја сам кучкин син.
  • 18:49 - 18:51
    (Смех)
  • 18:51 - 18:54
    ЕХ: Имам само још једно питање за тебе.
  • 18:54 - 18:56
    Колико се старо осећаш?
  • 18:57 - 19:02
    НЛ: Вршњак сам сваког са којим причам.
  • 19:03 - 19:05
    ЕХ: Осећам се као да имам 93. године.
  • 19:05 - 19:07
    (Аплауз)
  • 19:10 - 19:12
    НЛ: Идемо одавде?
  • 19:12 - 19:14
    ЕХ: Па, осећам се као да ми је 93,
  • 19:14 - 19:18
    али се надам да ћу се једног дана осећати
    младо као особа која седи преко пута мене.
  • 19:18 - 19:19
    Даме и господо,
  • 19:19 - 19:20
    неупоредиви Норман Лир.
  • 19:20 - 19:23
    (Аплауз)
  • 19:26 - 19:27
    НЛ: Хвала.
  • 19:27 - 19:29
    (Аплауз)
Title:
Легенда забаве о смисаоном животу
Speaker:
Норман Лир (Norman Lear)
Description:

Током 1970-их (и деценија које су уследиле), телевизијски продуцент Норман Лир дотакао је животе милиона људи помоћу комедија које мењају културу, као што су „Све у породици“,„Џеферсонови“ и „Добра времена“, померајући границе ере и дајући глас у току ударног термина Американцима који нису довољно заступљени. У интимном, паметном разговору са Ериком Хиршбергом, скромно и хумористички прича о томе како су његови рани односи са „лудошћу људског стања“ обликовали његов живот и креативну визију.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
19:46

Serbian subtitles

Revisions