Umetnost pravljenja luka

Dong Vu Džang se posle škole bavi jednim neobičnim hobijem. Džang, koji je imao 15 godina kada je govor snimljen, priča o tome kako ga je život u betonskoj džungli Seula inspirisao da napravi savršen luk. Možemo ga videti i kako demonstrira svoj divan ručno rađeni luk.

Kažu da je trava
uvek zelenija

s druge strane ograde

i ja mislim da
je to istina,

pogotovo kada čujem
predsednika Obamu

kako često priča kako je
južnokorejski obrazovni sistem

čist primer uspeha.

Mogu vam reći da,

u krutoj strukturi i
visoko konkurentnoj prirodi

južnokorejskog obrazovnog sistema,

poznatijoj pod nazivom
„ekspres lonac",

ne mogu svi uspeti
u tom okruženju.

Dok su mnogi ljudi
na različite načine reagovali

na naš obrazovni sistem,

moj odgovor na to okruženje
velikog pritiska

bio je u pravljenju
lukova od grana

nađenih u blizini
moje zgrade.

Zašto lukovi?

Nisam sasvim siguran.

Možda se, kada sam se suočio sa
stalnim pritiskom,

moj pećinski instinkt
za preživljavanjem

povezao sa lukovima.

Ako razmislite,

luk je zaista potpomogao
ljudskom opstanku

još od praistorije.

U krugu od 3 kilometra
od moje zgrade

postojala je šuma duda

tokom vladavine
dinastije Čoson

i u njoj su se svilene bube
hranile dudovim lišćem.

U cilju podizanja svesti
o toj istorijskoj činjenici,

naša vlada je zasadila
dudovo drveće.

Seme tog drveća

ptice su raznosile
u svim pravcima

u blizini zidova za zvučnu izolaciju
od gradskog auto-puta

koji je izgrađen za letnje
Olimpijske igre 1988. u Seulu.

Oblast blizu tih zidova,

na koju niko ne obraća pažnju,

ostala je skoro netaknuta

i tu sam prvi put našao
moje blago.

Što sam se više bavio
pravljenjem lukova

to sam počeo da više istražujem
izvan mog susedstva.

Kada sam išao na
školske izlete,

porodične odmore ili
jednostavno pri povratku kući

sa vannastavnih aktivnosti,

lutao sam šumama

i sakupljao grane sa drveća

pomoću alata koji sam
prokrijumčario u školskom rancu.

To je alat poput testera, noževa,

srpova i sekira

koje sam umotao u peškir.

Grane sam donosio kući,

vozeći se po autobusima
i u podzemnoj železnici,

jedva ih držeći u rukama.

Alat nisam doneo ovde
u Long Bič.

Aerodromsko obezbeđenje.

(Smeh)

U osami moje sobe,
prekriven piljevinom,

testerisao sam, potkresivao
i glancao drvo po celu noć

dok luk nije dobio oblik.

Jednog dana sam deljao
bambusovu granu

i završilo se s požarom.

Gde? Na krovu moje zgrade,

u kojoj živi 96 porodica.

Mušterija robne kuće
od preko puta moje zgrade

je zvala vatrogasce

a ja sam otrčao dole
da kažem mami,

s polu-spaljenom kosom.

Hteo bih da iskoristim
ovu priliku

da kažem mami, koja
je sad u publici:

mama, stvarno mi je žao

i od sada ću biti pažljiviji
u rukovanju otvorenom vatrom.

Moja majka je morala da
objašnjava ljudima

da njen sin nije podmetnuo

požar s predumišljajem.

Takođe sam puno istraživao
o lukovima širom sveta.

Tokom istraživanja sam se
trudio da kombinujem

različite lukove iz različitih
vremena i mesta,

kako bih napravio
najdelotvorniji luk.

Takođe sam i radio sa
više različitih vrsta drveta,

poput javora, tisovine i duda,

i sprovodio sam dosta
vežbi gađanja

u pošumljenoj oblasti u blizini
gradskog autoputa

koji sam maločas spomenuo.

Meni je najdelotvorniji luk

neki ovakav.

Prvo: zakrivljeni vrhovi
povećavaju elastičnost

kada odapnete strelu i gađate.

Drugo: trbuh luka je uvučen ka sredini
zarad veće težine povlačenja,

što podrazumeva veću snagu.

Treće: tetiva koja se koristi na
spoljašnjoj strani kraka

za skladištenje maksimalne tenzije.

I četvrto: rog koji se koristi za
skladištenje energije u kompresiji.

Nakon popravljanja, lomljenja,
redizajniranja,

zakrpljivanja, savijanja i menjanja,

moj savršeni luk
počeo je da dobija oblik

i kada je konačno bio gotov

Izgledao je ovako.

Toliko sam bio ponosan na sebe

jer sam sam napravio
savršeni luk.

Ovo je slika tradicionalnih
južnokorejskih lukova,

fotografisana u muzeju,

i pogledajte kako moj
luk liči na njih.

Hvala precima

što su mi ukrali izum.
(Smeh)

Preko pravljenja lukova

došao sam u dodir s
delom mog nasleđa.

Učenje podataka koji su se
tokom vremena gomilali

i čitanje poruka koje su
moji preci ostavili

bilo je bolje nego bilo kakva
utešna terapija

ili savet koji bi mi neki
odrasli mogli dati.

Vidite, tražio sam
nadaleko i naširoko

a nisam se ni potrudio da
tražim u svojoj blizini.

Shvativši to,

počeo sam da se interesujem
za južnokorejsku istoriju,

koja me do tada
nije inspirisala.

Na kraju, trava je
često zelenija

s moje strane ograde,

iako to ne shvatamo.

Sada ću vam pokazati
kako moj luk funkcioniše.

Pogledajmo kako ovaj
funkcioniše.

Ovo je bambusov luk

sa snagom natezanja od 45 funti.

(Zvuk gađanja iz luka)

(Aplauz)

Luk funkcioniše po
prostom mehanizmu,

ali da bismo napravili
dobar luk

potrebna je velika količina
osećajnosti.

Potrebno je da se
srodite i komunicirate

s drvetom.

Svako vlakno u drvetu

ima svoju svrhu i
funkciju postojanja

i samo kroz njihovu
saradnju i harmoniju

nastaje odličan luk.

Ja sam možda [drugačiji] učenik

nekonvencionalnih interesovanja,

ali se nadam da nešto doprinosim

time što svoju priču
delim sa svima vama.

Moj savršeni svet
podrazumeva mesto

na kome niko ne zaostaje,

na kome su svi potrebni
tačno tu gde su,

kao vlakna i tetive
na luku;

to je mesto gde su
jaki fleksibilni

a ranjivi otporni.

Luk oslikava mene,

i ja oslikavam luk.

Upravo vas gađam
jednim svojim delom.

Ne, još bolje - deo mog uma

je upravo gađao vaš.

Da li vas je pogodio?

Hvala.

(Aplauz)