Novi pogledi na siromaštvo

Istraživač Hans Rosling koristi svoje kul alate za podatke da pokaže kako se zemlje izvlače iz siromaštva. Demonstrira "Dolar ulicu", upoređujući domaćinstva s različitim prihodima širom sveta. A onda radi nešto stvarno neverovatno.

Prošle godine sam vam rekao tri stvari.

Rekao sam vam da statistički
podaci o svetu

nisu na raspolaganju na pravi način.

Zbog toga i dalje imamo
zastarelo mišljenje

o visoko razvijenim zemljama
i zemljama u razvoju,

koje je pogrešno.

I da animirani grafički prikazi
mogu uticati na promenu.

Stvari se menjaju.

Danas, na web stranici Odeljenja
za Statistiku Ujedinjenih Nacija,

piše, od prvog maja,
moguć puni pristup bazama podataka.

(Aplauz)

I, ako mogu da vam pokažem
sliku na ekranu.

Dakle, tri stvari su se dogodile.

UN su otvorile pristup svojim podacima,

a mi imamo novu verziju softvera

koja radi na mreži,

pa ne morate više da je skidate.

I da ponovim šta ste videli prošle godine.

Mehurići su zemlje.

Ovo ovde je plodnost -
broj dece po svakoj ženi -

a ovde je dužina života u godinama.

Ovde je 1950, ovo su
visoko razvijene zemlje,

a ovde su zemlje u razvoju.

Nekad smo se delili na "mi" i "oni".

Velike razlike su vladale u svetu.

Ali onda se to promenilo.

I prilično dobro je teklo
i evo što se događa.

Veliki crveni mehur je Kina,

a plavi ovde je Indija.

Idu preko svega ovoga.

Ove godine ću da pokušam
da budem malo ozbiljniji

i pokazaću vam kako su se stvari
zaista promenile.

Afrika se ističe kao problem
ovde dole, zar ne?

Porodice su još velike,

a HIV epidemija je unazadila zemlje.

To je manje-više ono
što smo videli prošle godine,

a evo kako će se to razvijati ubuduće.

I ja ću dalje govoriti, je li to moguće?

Jer, vidite, prikazujem vam
statistike koje još ne postoje.

Jer danas smo ovde.

Je li moguće da se ovo dogodi?

Ovde prikazujem ceo
svoj životni vek, znate?

Očekujem da ću da živim 100 godina.

A ovde smo danas.

Možemo li ovde da pogledamo

ekonomsku situaciju u svetu?

I hteo bih da je uporedim
s preživljavanjem dece.

Zamenićemo ose:

ovde je smrtnost dece,
to jest, preživljavanje.

četvoro dece umire ovde, 200 onde.

A ovo je BDP po stanovniku, na ovoj osi.

A ovo je 2007.

Ako vratim vreme, dodao sam
malo istorijskih statistika -

idemo, idemo, idemo -

nije bilo puno statističkih
podataka pre 100 godina.

Neke zemlje su još
i tada imale statistike.

Idemo do početka arhive
i dođemo do 1820. godine.

Evo, jedino Austrija i Švedska
imaju tako stare statistike.

(Smeh)

Ali one su bile ovde dole.

Imale su 1000 dolara po osobi godišnje

A umirala je petina njihove dece
pre svog prvog rođendana.

Evo što se dešava u svetu,
ako pustimo ceo svet,

kako su polagano postajali bogatiji,

dodavali su i statističke podatke.

Nije li prelepo kad imamo podatke?

Vidite li koliko je to važno?

A ovde, deca ne žive duže.

Prošli vek, 1870,
bilo je loše za decu u Evropi,

jer većina ovih podataka je za Evropu.

Tek na kraju veka

je više od 90% dece
doživelo prvi rođendan.

Evo Indije, s prvim njihovim podacima.

A ovde je SAD kako se pomera ovde,
zarađuje sve više novca.

Uskoro ćemo da vidimo Kinu
kako se pojavljuje na samoj ivici.

Kreće se prema gore
jer joj Mao Tse Tung daje zdravlje,

ne previše bogatstva.

Ovde je umro, a Deng
Sjaoping donosi novac,

pa se Kina kreće ovamo.

A mehurići se i dalje penju,

i ovako svet izgleda danas.

(Aplauz)

Pogledajmo sad SAD.

Imam funkciju ovde, kojom mogu
reći svetu da ostane kakav je.

Onda uzmem SAD -
jer želimo da vidimo pozadinu -

stavim ih ovako, i idemo unazad.

I vidimo da se SAD pomeraju
prema desno od većine.

Sve vreme imaju više novca od ostalih.

Godine 1915. SAD
su imale novca kao Indija.

Indija danas.

A to znači da su SAD bile bogatije,

ali im je umiralo više dece
nego Indiji danas, proporcionalno.

A pogledajte ovde,
uporedite ih s Filipinima danas.

Filipini danas imaju
skoro istu ekonomsku snagu

kao SAD za vreme Prvog svetskog rata.

Ali SAD moramo pomeriti
prilično u budućnost

da postignu isti nivo kvaliteta
zdravstvenog sistema

kao što ga imaju Filipini danas.

Tek oko 1957. je zdravstvo u SAD-u

na istom nivou kao na Filipinima danas.

I to je ona drama sveta
koju mnogi zovu globalizacija:

Azija, arapske zemlje, Latinska Amerika

su daleko naprednije
u zdravstvenom sistemu, obrazovanju

i ljudskim resursima
nego što su ekonomski.

Postoji raskorak u onome što se
danas dešava u novim ekonomijama.

U njima društvene beneficije,
društveni napredak

su ispred ekonomskog napretka.

A 1957. SAD su imale istu
ekonomsku moć kao Čile danas.

I koliko daleko moramo da pomerimo SAD

da bismo imali isti nivo
zdravlja kao Čile danas?

Mislim da moramo ići do...
evo 2001. ili 2002.

SAD su zdrave kao Čile danas.

Čile brzo hvata korak.

Za nekoliko godina možda će Čile

imati manju smrtnost
novorođenčadi nego SAD.

To je stvarno promena,

da postoji 30 do 40 godina
razlike u zdravlju.

A nakon zdravlja dolazi
nivo obrazovanosti.

A ima i puno infrastrukturnih
stvari i ljudskih resursa.

Sad, to možemo pomeriti.

Hteo bih da vam pokažem brzinu promene,

kako se brzo sve događa.

Idemo nazad u 1920.
i želim da pogledam Japan.

I Švedsku i SAD.

Organizovaću trku između žućkastog Forda

i crvene Tojote

i smeđkastog Volva.

(Smeh)

I evo idemo, krećemo.

Tojota ima loš start ovde dole, vidite

a Ford SAD-a ide ovde po terenu van puta.

A Volvu ide sasvim fino.

Ovde je rat, Tojota
je malo sletela s puta,

ali se sad vraća i postaje
zdravija od Švedske -

vidite li to?

Pretiču Švedsku

i sad su zdraviji od Švedske.

To je trenutak u kome sam prodao
svoj Volvo i kupio Tojotu.

(Smeh)

Sad jasno vidimo da je brzina
promene u Japanu bila enormna.

Stvarno su nas dostigli.

To se menja postupno.

Moramo gledati kroz generacije
da bismo to shvatili.

Dozvolite da vam pokažem
istoriju moje porodice –

napravili smo grafik.

To je ista stvar, novac dole,
a ovde zdravlje.

To je moja porodica.

Ovo je Švedska, 1830,
kad je moja pra-pra-baka rođena.

Švedska je bila kao Sijera Leone danas.

Ovde je pra-baka rođena, 1863.

A Švedska je bila kao Mozambik.

A ovde je rođena moja baka, 1891.

Brinula se za mene kad sam bio mali,

dakle više ne govorim o statistici

već o istoriji u mojoj porodici.

Tada verujem statistici,

kad je potvrdi moja baka.

(Smeh)

Mislim da je to najbolji način
provere istorijske statistike.

Švedska je bila poput Gane.

Zanimljivo je gledati ogromnu raznolikost

u podsaharskoj Africi.

Prošle godine sam vam rekao,
i reći ću vam opet,

moja je majka rođena
u Egiptu, a… ko sam ja?

Ja sam Meksikanac u našoj porodici.

A moja ćerka je rođena u Čileu,

a unuka u Singapuru,

danas najzdravijoj zemlji na svetu.

Pretekla je Švedsku pre dve-tri godine,

s manjom stopom smrtnosti dece.

Ali oni su jako maleni, znate.

Svi su tako blizu bolnici da ih nikad
u tome ne možemo preteći.

(Smeh)

Ali svaka čast Singapuru.

Singapur je danas najbolji.

Ovo izgleda kao dobra priča.

Ali u stvarnosti nije to tako lako,
da sve bude dobra priča.

Moram da vam pokažem
još jednu mogućnost alata.

Možemo takođe da napravimo
da boja predstavlja varijablu.

Šta ću odabrati ovde?

Emisiju ugljen-dioksida,
metričke tone po stanovniku.

Ovo je 1962. kad su SAD
emitovale 16 tona po osobi.

Kina je emitovala 0.6,

a Indija 0.32 tone po stanovniku.

A šta se dešava kad krenemo napred?

Evo, vidite lepu priču
kako se postaje bogatiji i zdraviji.

Svi su to postigli na račun
emisije ugljen-dioksida.

Niko to još nije uspeo
da postigne drugačije.

Nemamo sveže podatke

jer su to danas "vrući" podaci.

Evo nas u 2001.

U razgovorima sa svetskim vođama, znate,

mnogi kažu da je problem
u novim ekonomijama

koje emituju previše ugljen-dioksida.

Ministar Okoline Indije je rekao

"Vi ste ti koji su prouzrokovali problem."

Zemlje OECD-a, bogate zemlje,

one su izazvale klimatske promene.

"Ali, mi vam to opraštamo,
jer niste znali.

Ali od sada, računamo po stanovniku.

Od sada, računamo po stanovniku.

I svako je odgovoran
za emisiju po stanovniku."

Ovo vam stvarno pokazuje
da nismo nigde videli ekonomski

i zdravstveni napredak bilo gde u svetu

bez uništavanja klime.

A to zaista mora da se promeni.

Kritikovali su me da pokazujem
previše pozitivnu sliku sveta,

ali ja ne mislim da je to tako.

Svet je prilično neuredno mesto.

Ovo možemo zvati Dolarskom ulicom.

Svi žive u ovoj ulici ovde.

Kućni broj na kojem žive odgovara

iznosu dolara koji zarade na dan.

Ova porodica zarađuje
oko jednog dolara na dan.

Vozimo se ulicom i dođemo do porodice

koja zarađuje dva do tri dolara na dan.

Vozimo se dalje i pojavljuje se
prva bašta u ulici.

Oni zarađuju 10 do 50 dolara na dan.

A kako oni žive?

Ako pogledamo krevet,

vidimo da spavaju na prostirci na podu.

Evo šta je granica siromaštva -

80% porodičnih prihoda služi
za pokrivanje energetskih potreba,

hrane za taj dan.

Ovde je dva do pet dolara, imate krevet.

A ovde je puno lepša spavaća soba.

Držao sam ovo predavanje za Ikeu

i oni su odmah hteli da vide ovde sofu.

(Smeh)

A evo ovde sofe, kako se pojavi odavde.

A zanimljivo je, kad pogledate
okolo u panoramskoj slici,

vidite da porodica i dalje sedi na podu,

iako je ovde sofa.

Ako pogledate u kuhinju,

videćete da nema velike razlike
za žene između jednog i deset dolara.

To se dešava tek ovde,

kad postoje dobri radni uslovi u porodici.

A ako zaista želite da vidite razliku,

pogledajte toalet.

Ovo se može poboljšati, i ovo.

Ovo sve fotografije iz Afrike

i sve se to može puno poboljšati.

Možemo se rešiti siromaštva.

Moje istraživanje nije bilo
u informacionoj tehnologiji ili slično.

Proveo sam 20 godina
razgovarajući s afričkim seljacima

koji su bili na ivici izgladnelosti.

A ovo su rezultati istraživanja
o potrebama seljaka.

Dobro je što ne možete da vidite
ko su istraživači na ovoj slici.

Istraživanje u siromašnom društvu
daje prave rezultate

samo ako stvarno živite s ljudima.

Ako živite u siromaštvu,
jedino je bitno preživeti.

Važno je imati dovoljno hrane.

A ovi mladi farmeri, to su devojke -

jer su njihovi roditelji umrli
od HIVa i SIDE -

one razgovaraju s obrazovanim
poljoprivrednikom.

Ovo je jedan od najboljih poljoprovrednika
u Malaviju, Junatambe Kumbira.

I on razgovara koju vrstu kasave
bi one trebalo da uzgajaju -

to je najbolji pretvarač sunčeve
energije u hranu koji je čovek otkrio.

A one su vrlo, vrlo željne saveta

kako bi preživele u siromaštvu.

To je jedan kontekst.

Izaći iz siromaštva.

Te žene su nam rekle:
"Dajte nam tehnologiju.

Mrzimo ove motike, kopanje satima.

Dajte nam mlin, da možemo
same obrađujemo naše žito,

onda ćemo moći da same platitimo ostalo."

Tehnologija vas može izvući iz siromaštva,

ali potrebno je i tržište
kako bi se izašlo iz siromaštva.

Ova je žena presrećna
dok vozi svoje proizvode na pijacu.

I ona je vrlo zahvalna
za javna ulaganja u obrazovanje,

jer zna da računa
i neće je prevariti na pijaci.

Želi da njeno dete bude zdravo
kako bi mogla da ide na pijacu,

a ne da mora da ostane kod kuće.

A treba joj i infrastruktura –
puno je lakše sa asfaltiranim putem.

I krediti pomažu.

Mikro krediti su joj
omogućili bicikl, znate.

A pristup informacijama će joj pomoći

da zna kad i s kojom robom
da ide na pijacu.

To se može postići.

Moje dvadesetogodišnje
iskustvo u Africi govori

da su naizgled nemoguće
stvari ipak moguće.

Africi ne ide loše.

U 50 godina oni su s nivoa
pre-srednjovekovne Evrope

došli na nivo Evrope od pre 100 godina,

s državama koje funkcionišu.

Rekao bih da je podsaharska Afrika
imala najveći napredak u celom svetu

u posljednjih 50 godina.

Jer mi zaboravljamo odakle su oni krenuli.

Glupa je ideja koja upoređuje napredak

nas, Argentine i Mozambika
u proteklih 50 godina

i kaže da se Mozambiku ide lošije.

Moramo da naučimo malo više o svetu.

Imam suseda koji poznaje 200 vrsta vina.

On zna sve.

Zna naziv grožđa, temperaturu i sve.

Ja poznajem sam dve
vrste vina - crno i belo.

(Smeh)

Ali moj sused poznaje
samo dve vrste zemalja -

industrijalizovane i one u razvoju.

A ja ih poznajem 200.

Ja poznajem, imam podatke...

Ali to se može.

(Aplauz)

Ali moram da se uozbiljim.

A kako biti ozbiljan?

Napravite PowerPoint prezentaciju.

(Smeh)

Svaka čast Office paketu, zar ne?

(Smeh)

Šta je ovo, šta je to, šta vam govorim?

Govorim vam da postoji
mnogo dimenzija razvoja.

Svi žele vaše projekte ljubimce.

Ako ste u velikim korporacijama,
obožavate mikro kredite.

Ako se borite kao nevladina organizacija,

volite ravnopravnost polova.

Ili ako ste učitelj,
volite UNESCO, i tako dalje.

Na globalnom nivou
nam treba više od naših stvari.

Treba nam sve.

Sve ove stvari su bitne za razvoj,

posebno ako ste upravo
izašli iz siromaštva

i treba da stvorite blagostanje.

Ono o čemu treba da mislimo

je koji su ciljevi razvoja

i koja su sredstva razvoja.

Prvo ću oceniti
koja su najvažnija sredstva.

Ekonomski rast je meni,
kao profesoru javnog zdravlja,

najvažnija stvar za razvoj,

jer on objašnjava 80% preživljavanja.

Upravljanje.

Imati vladu koja funkcioniše -

to je ono što je izvuklo
Kaliforniju iz bede 1850.

Vlada je ta koja je konačno učinila
da zakon profunkcioniše.

Obrazovanje, ljudski resursi su važni.

Zdravlje je isto važno,
ali ne toliko kao sredstvo.

Okolina je važna.

Ljudska prava su važna,
ali dobijaju samo jedan plusić.

A šta je s ciljevima?

Čemu težimo?

Ne zanima nas novac.

Novac nije cilj.

To je najbolje sredstvo,
ali mu dajem nulu kao cilju.

Vlada, pa zabavno je glasati,
ali to nije cilj.

I ići u školu, ni to nije cilj,
to je sredstvo.

Zdravlju dajem dva boda.

Mislim, lepo je biti zdrav,
posebno o mojim godinama -

mogu ovde da stojim, jer sam zdrav.

To je dobro, dobija dva plusa.

Okolina je vrlo, vrlo bitna.

Ništa neće ostati unucima
ako je ne štitimo.

Ali gde su važni ciljevi?

Naravno, to su ljudska prava.

Ljudska prava su cilj,

ali ne toliko važno sredstvo
za ostvarenje razvoja.

I kultura.

Kultura je najvažnija, rekao bih,

jer to je ono što donosi radost u životu.

To je vrednost života.

Dakle, naizgled nemoguće je moguće.

Čak i afričke zemlje to mogu da postignu.

I pokazao sam vam sliku
gde je naizgled nemoguće moguće.

I zapamtite, molim vas
zapamtite moju glavnu poruku,

a to je ova: naizgled nemoguće je moguće.

Možemo imati dobar svet.

Pokazao sam vam slike,
dokazao u prezentaciji

i mislim da ću vas uveriti kulturom.

(Smeh)

(Aplauz)

Donesite mi moj mač!

(Aplauz)

Gutanje mača...

(Smeh)

je iz drevne Indije.

(Smeh)

To je kulturni izraz
koji je hiljadama godina

nadahnjivao ljude
da razmišljaju izvan očiglednog.

(Smeh)

A ja ću vam sada dokazati
da je naizgled nemoguće moguće

tako što ću ovaj komad čelika -
čvrstog čelika -

ovo je vojni bajonet
švedske vojske, 1850,

poslednje godine kad smo imali rat.

I to je čvrsti čelik – možete čuti.

I ja ću -

(Smeh)

tu čeličnu oštricu

gurnuti kroz moje telo od krvi i mesa

i dokazati vam da je naizgled
nemoguće moguće.

Mogu li vas zamoliti
za trenutak apsolutne tišine?

(Bubanj)

(Aplauz)