< Return to Video

Kako sam se zbog jednog penija osećala kao milioner

  • 0:00 - 0:04
    Imam pet godina i veoma sam ponosna.
  • 0:04 - 0:08
    Moj tata je upravo izgradio
    najbolji poljski klozet
  • 0:08 - 0:10
    u našem malom selu u Ukrajini.
  • 0:10 - 0:14
    Unutra je to jedna
    smrdljiva rupa u zemlji,
  • 0:14 - 0:18
    ali spolja je kao biserno beli laminat
  • 0:18 - 0:22
    i bukvalno sija na suncu.
  • 0:22 - 0:25
    To me čini tako ponosnom i važnom
  • 0:25 - 0:28
    da sama sebe imenujem za vođu
    moje male grupe prijatela
  • 0:28 - 0:31
    i smišljam zadatke za nas.
  • 0:31 - 0:33
    Tumarali smo od kuće do kuće
  • 0:33 - 0:37
    tražeći muve zarobljene
    u paukovim mrežama
  • 0:37 - 0:39
    i oslobađali smo ih.
  • 0:39 - 0:41
    Četiri godine pre toga,
    kad sam imala godinu dana,
  • 0:41 - 0:43
    posle černobiljske katastrofe
  • 0:43 - 0:45
    padala je crna kiša,
  • 0:45 - 0:47
    a sestrina kosa je opadala
    u pramenovima
  • 0:47 - 0:50
    i ja sam provela
    devet meseci u bolnici.
  • 0:50 - 0:51
    Nisu bile dozvoljene posete,
  • 0:51 - 0:55
    pa je mama potplatila radnika u bolnici.
  • 0:55 - 0:58
    Nabavila je uniformu medicinske sestre
  • 0:58 - 1:03
    i ušunjala se svake noći
    da bi sedela pored mene.
  • 1:03 - 1:06
    Pet godina kasnije,
    neočekivana, sjajna vest.
  • 1:06 - 1:10
    Zahvaljujući Černobilju
    dobili smo azil u SAD.
  • 1:10 - 1:14
    Imam šest godina i ne plačem
    kada napuštamo kuću
  • 1:14 - 1:15
    i dolazimo u Ameriku,
  • 1:15 - 1:19
    jer sam očekivala
    da je tamo puno retkih
  • 1:19 - 1:23
    i divnih stvari kao što su
    banane i čokolada
  • 1:23 - 1:25
    i "Bazuka" žvakaće gume,
  • 1:25 - 1:29
    "Bazuka" žvaka umotana u strip,
  • 1:29 - 1:33
    "Bazuka", koju smo u Ukrajini
    dobijali jednom godišnje
  • 1:33 - 1:37
    i morali smo jedan komad
    žvakati cele nedelje.
  • 1:37 - 1:38
    Prvog dana po dolasku u Njujork
  • 1:38 - 1:41
    baka i ja nalazimo jedan peni
  • 1:41 - 1:44
    na podu skloništa za beskućnike
    u kojoj je moja porodica odsela.
  • 1:44 - 1:46
    Samo, ne znamo da je to sklonište.
  • 1:46 - 1:49
    Mislimo da je hotel,
    hotel sa mnogo pacova.
  • 1:49 - 1:54
    Nalazimo taj peni,
    kao da se skamenio u podu,
  • 1:54 - 1:57
    i mislimo da ga je ostavio
    neki veoma bogat čovek
  • 1:57 - 1:59
    jer obični ljudi ne gube novac
    tek tako.
  • 1:59 - 2:02
    Držim taj peni u šaci,
  • 2:02 - 2:04
    lepljiv je i zarđao,
  • 2:04 - 2:07
    ali čini mi se kao da držim bogatstvo.
  • 2:07 - 2:09
    Odlučujem da kupim svoj
  • 2:09 - 2:11
    komad "Bazuka" žvake.
  • 2:11 - 2:15
    U tom trenutku se osećam kao milioner.
  • 2:15 - 2:17
    Otprilike godinu dana kasnije
    imam isti osećaj,
  • 2:17 - 2:20
    kada nalazimo u đubretu
    vreću punu igračaka
  • 2:20 - 2:22
    i iznenada ih imam više nego
  • 2:22 - 2:25
    ikada u životu.
  • 2:25 - 2:27
    I opet imam isti osećaj,
    kada nam neko zakuca
  • 2:27 - 2:29
    na vrata našeg stana u Bruklinu
  • 2:29 - 2:32
    i sestra i ja ugledamo
    čoveka koji isporučuje
  • 2:32 - 2:34
    picu, koju nismo ni naručili.
  • 2:34 - 2:37
    Uzimamo tu picu, prvu u životu,
  • 2:37 - 2:40
    i gutamo parče po parče
  • 2:40 - 2:44
    dok čovek stoji i zuri u nas sa praga.
  • 2:44 - 2:47
    Kaže nam da platimo,
    ali mi ne govorimo engleski.
  • 2:47 - 2:49
    Izlazi mama i on traži novac od nje,
  • 2:49 - 2:50
    ali mama nema dovoljno.
  • 2:50 - 2:54
    Ona pešači 50 blokova
    do posla i nazad svakog dana
  • 2:54 - 2:56
    samo da ne troši novac za autobus.
  • 2:56 - 2:58
    Tada komšinica proviri
  • 2:58 - 3:01
    i pocrveni od besa kada shvati
  • 3:01 - 3:03
    da su se imigranti sa prizemlja
  • 3:03 - 3:07
    nekako dočepali njene pice.
  • 3:07 - 3:09
    Svi su ljuti.
  • 3:09 - 3:13
    Ali, pica je ukusna.
  • 3:13 - 3:19
    Tek kasnije me je pogodilo to
    što smo tako malo imali.
  • 3:19 - 3:21
    Na desetu godišnjicu boravka u SAD
  • 3:21 - 3:23
    odlučili smo da proslavimo
    rezervacijom sobe
  • 3:23 - 3:26
    u hotelu u kojem smo prvo odseli
    kad smo stigli u SAD.
  • 3:26 - 3:28
    Čovek za pultom se smeje i kaže:
  • 3:28 - 3:31
    "Ne možete rezervisati sobu ovde.
    Ovo je sklonište za beskućnike."
  • 3:31 - 3:33
    Bili smo šokirani.
  • 3:33 - 3:37
    Moj suprug Brajan je, kao dete,
    takođe bio beskućnik.
  • 3:37 - 3:40
    Njegova porodica je sve izgubila
    i sa 11 godina
  • 3:40 - 3:43
    morao je da živi u motelima
    sa svojim ocem,
  • 3:43 - 3:46
    u motelima gde su im
    zadržavali svu hranu
  • 3:46 - 3:50
    kao garanciju dok ne bi platili račun.
  • 3:50 - 3:52
    Jednom, kad su im konačno vratili
  • 3:52 - 3:56
    kutiju sa zamrznutim pahuljicama,
    u njoj su već milele bubašvabe.
  • 3:56 - 3:58
    Ali, jednu stvar je imao.
  • 3:58 - 4:00
    Imao je kutiju za cipele
    koju je nosio sa sobom
  • 4:00 - 4:03
    u kojoj je bilo devet stripova,
  • 4:03 - 4:06
    dva G.I. Džo-a koji su bili ofarbani
    tako da liče na Spajdermena
  • 4:06 - 4:09
    i pet Gobota.
    I to je bilo njegovo blago.
  • 4:09 - 4:12
    To je bio skup njegovih junaka
  • 4:12 - 4:14
    koji su ga držali dalje
    od droge i bandi
  • 4:14 - 4:17
    i čuvali ga da ne odustane
    od svojih snova.
  • 4:17 - 4:18
    Pričaću vam o još jednom
  • 4:18 - 4:21
    bivšem beskućniku iz naše porodice.
  • 4:21 - 4:22
    Ovo je Skarlet.
  • 4:22 - 4:25
    Nekada je Skarlet bila mamac
    u borbama pasa.
  • 4:25 - 4:28
    Vezali su je i bacili u ring
  • 4:28 - 4:32
    da bi je drugi psi napadali,
    da bi bili agresvniji pre borbe.
  • 4:32 - 4:36
    Ovih dana ona jede organsku hranu
  • 4:36 - 4:39
    i spava na anatomskom krevetu
    sa svojim imenom,
  • 4:39 - 4:43
    a kad sipamo vodu u njenu činiju,
  • 4:43 - 4:47
    još uvek pogleda gore
    i maše repom u znak zahvalnosti.
  • 4:47 - 4:50
    Ponekad se Brajan i ja šetamo
    sa Skarlet u parku,
  • 4:50 - 4:53
    ona se kortlja po travi
  • 4:53 - 4:55
    a mi je samo pogledamo,
  • 4:55 - 4:57
    pa se i sami pogledamo
  • 4:57 - 5:01
    i osećamo zahvalnost.
  • 5:01 - 5:05
    Zaboravimo na sve frustracije
  • 5:05 - 5:06
    i razočarenja naše srednje klase
  • 5:06 - 5:09
    i osećamo se kao milioneri.
  • 5:09 - 5:10
    Hvala.
  • 5:10 - 5:14
    (Aplauz)
Title:
Kako sam se zbog jednog penija osećala kao milioner
Speaker:
Tanja Luna (Tania Luna)
Description:

Kao malo dete, Tanja Luna je napustila svoj dom u Ukrajini posle katastrofe u Černobilju i dobila azil u SAD. Jednog dana, na podu njujorškog skloništa za beskućnike gde je sa porodicom živela, našla je jedan peni. Nikada se kasnije nije osećala tako bogatom. Razmišljanje o gorko-slatkim radostima detinjstva i kako ih zadržati u mislima.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
05:31

Serbian subtitles

Revisions