Кажњиве опасности плагијата - Мелиса Хусеман Д’анунцио (Melissa Huseman D'Annunzio)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/the-punishable-perils-of-plagiarism-melissa-huseman-d-annunzio

Борба против плагијата је озбиљна ствар. Од крађе замисли до целокупних цитата, плагијатори имају пуно лукавих начина да представе туђ рад као свој, а сви су они претња оригиналном размишљању. Мелиса Хусеман Д’анунцио замишља шта би се десило када би се Одељење за истраживање плагијата побринуло за ово.

Лекцију припремила: Мелиса Хусеман Д’анунцио, анимација: Хаче Родригез.

Добродошли у Одељење
за истраживање плагијата.

О.И.П. је имао посла
са бројним сложеним случајевима

у напорима да приведе плагијаторе правди

и спаси украдене текстове.

Први облик плагијата

са којим се О.И.П. редовно среће

познат је као крађа замисли,

у част латинске речи, plagiarius,

из које потиче реч плагијат.

Крадљивци замисли
пришуњају се невиним радовима,

копирају их

без цитирања било каквих извора,

стављајући наводнике
само на директне цитате

или уз промену једне речи.

Познати су по томе да краду и задржавају

посебно речите есеје за откупнину.

Када се крадљивци идеја удруже,

стварају круг киднапера,

који укључује крађе идеја

из различитих извора.

Неки починиоци су чак познати по томе

да чине плагијат сопственог дела,

што је један од најлењијих злочина
у аналима О.И.П.-ја.

Познати и под именом
једностраних сарадника,

ови чудаци краду целе текстове

или мале пасусе које су написали раније

и представљају их
као потпуно нови материјал.

За О.И.П. је лако да ухвати

крадљивце идеја и киднаперске прстенове.

Само копирајте неколико пасуса
у претраживач и - БАМ! -

ухваћени су на делу.

Скривенији облици плагијата

укључују технику потере за дивљим гускама,

у којој плагијатори креирају лажне ауторе,

називе књига, нумерисане стране
или друге информације

да би заташкали плагијат,

као и стара замена синонима

при чему плагијатори
користе речник синонима

као главно оружје.

Замењујући синонимима

скоро сваку реч у документу,

а остављајући структуру реченице

и редослед идеја као исте,

плагијатори легитимно парафразирање

износе на лош глас.

Лоше парафразирање је и кључни део

варијација димне завесе,

технике при којој су
бројни пасуси парафразирани,

а затим спојени у један пасус.

Најтежи проблеми са којима се О.И.П. носи

тичу се погрешног схватања

да никада не можете
бити оптужени за плагијат

ако користите цитате
и цитирате своје изворе.

Ово сигурно није случај

јер рад који је сачињен

од пасуса за пасусом
који садрже идеје других људи

познат је као потпуно цитиран документ.

Ово се сматра плагијатом

јер не постоје оригиналне мисли у раду.

Слично томе, ако пасус за пасусом

садржи превише парафразираног текста
из бројних цитираних извора

такође је плагијат
свеобухватне парафразиране врсте

јер идеје и даље нису личне.

Коначно, техника разоткривања
кроз прикривање

је плагијат јер укључује
селективну амнезију

која се тиче нечијих извора

у покушају да се прикрију питања

целокупног цитирања
и свеобухватног парафразирања.

Неки пасуси су педантно обележени,

цитирани или парафразирани,

док се други цели представљају као лични.

Као што можете видети,
О. И. П. има пуне руке посла,

бавећи се свакојаким врстама
академских ђаволија и хаоса,

у распону од ситних до нечувених.

Ако узмете у обзир
озбиљност ових преступа,

можда ћете се запитати
зашто никада нисте чули

за победе Одељења
за истраживање плагијата.

То је зато што оно технички не постоји,

али људи као што смо ви и ја
могу бити самостални агенти О.И.П.-ја

у борби против плагијата

и у пружању подршке вредностима
оригиналног размишљања.

Знамо да се најбоља одбрана од плагијата

састоји од писаца који себи штеде

време, бригу и труд

тако што крећу лакшим путем

једноставног самосталног рада.