Sophocles Oedipus Rex 1957

Filmed by the famed British actor/director Sir Tyrone Guthrie, this elegant version of Sophocles' important play adds a brilliant stroke--the actors wear masks just as the Greeks did in the playwright's day. The story of Oedipus' gradual discovery of his primal crime--killing his father and marrying his mother--has influenced many of the great plays, films and books of all time. When this landmark film production of one of the great dramas ever appeared, it was hailed from all corners: "Spectacular and awesome...this film is a jewel of great price!" raved The New York Times.

Directed By: Barbara Franklin , Donald Davis
Written By: Sophocles, William Butler Yeats

Barbara Franklin
Donald Davis
Douglas Campbell
Douglas Rain
Naomi Cameron
Tyrone Guthrie
William Shatner
Eleanor Stuart
Eric House
Robert Goodier
Tony Van Bridge
William Hutt

www.titlovi.com

KRALJ EDIP

OVDE SI DA ZAUZME MOJE MESTO

DA ME VRATI U NITAVILO

I LII ME SVEGA TO IMAM

Idemo, gospođo.

PRVO ĆE MI NJU UZETI

NJU, ENU KOJU VOLIM

VEĆ SI UKRAO NJENU LJUBAV

Spava.

Otekle noice!
Čvrsto stegnuto...

Ne plači, ne plači.

Ko je to?

- Bio je sam u planini.
- Dete sreće.

Naao sam ga. Plakao je.
Doneo sam ga, misleći...

Daj mi ga, idiote!

Dete sreće!

Pogledajte ga, dere se ko koza.

Ovo dete sreće jednoga dana biće kralj Korinta.

Kraljice!

Kraljice, pogledaj!

Kralj! Kralj!

Pogledaj, poklon.

Poklon od bogova!

Oči su mu kao dve zvezde.

Poklon od bogova!

Čemu taj pogled,

tako tuan i ozbiljan?
Raduj se!

Zahvali se bogovima.
Nali smo sina.

Daj mi ga. Kako ga to dri?
Hoće da ga ubije?

Bez imalo nenosti...

Dođi... otekle noice...

Mali Edip, moj sin, moj sin.

Pobedio sam! Kruniite me!

Ja sam pobedio!

Edip je utnuo disk.
Pogledajte otisak na obući!

Nahoče!

Dete sreće!
Lani sine svoga oca i majke!

Majko...

Imao sam lo san,
ali ga se ne sećam.

Probudio sam se, plačući
i drhteći u mraku kao dete.

Bogovi su hteli neto da mi kau.

Ali ta, kad ne mogu da se setim?

Leao sam budan do zore,

uplaen tiinom i tamom.

eleo bih da odem u Delfi,
da pitam Pitiju

o svom snu,
o onome čega ne mogu da se setim.

Svi idu u Delfe,
bar jednom u ivotu.

I siromani i bogati,
da pitaju o svojim snovima. A ti jo nisi.

Prelepo je.

Ja sam ila kao devojka sa tvojim ocem.
Zar ne?

Seća li se?

To je prava ceremonija,
bolja od naih.

Dobro, ako hoće da ide,

idi.
Daćemo ti najbolju pratnju.

Ne, oče. Ićiću sam.

U pravu je.

Bogove ne zanima kako izgleda,
oni trae iskrenost.

Kad ide?

Sutra, zorom.

Tako brzo? Odjednom?

Zato čekati?

Ne elim da me taj san ponovo muči.

Ne plači.
Vraćam se za par dana.

Zbogom, sine.

Zbogom, otekle noice.

U tvojoj sudbini je zapisano:
ubiće svog oca

i voditi ljubav sa majkom.

Razume li?
U tvojoj sudbini je zapisano:

ubiće svog oca,
voditi ljubav sa svojom majkom.

Tako kau bogovi.
Tako će i biti.

Sad odlazi.

Ne kvari ljude svojim prisustvom.

KORINT

KUDA IDE, MLADOSTI MOJA?
KUDA, IVOTE MOJ?

TEBA

Sa puta! Sklanjajte se!

Momak, ta se deava?

Zato ovaj narod naputa grad?

Zato kampuju ovde kao cigani?

Zna li?

Ja? Ja sam glasnik,
ja donosim vesti.

Naravno da znam!

Pođi sa mnom.

Tirezije, prorok.

TVOJA BRAĆA I PRIJATELJI PLAČU,
TRAGAJU ZA SPASENJEM

A TI SI OVDE SAM, SLEP I PEVA

VOLEO BIH DA SAM TI!

TI PEVA TA JE IZA SUDBINE

Gore je uzrok nesreće naeg grada.

Doao je iz dubokog ambisa

da nas plai.
Pre nam je bilo dobro!

Ko bi to mogao da zamisli?

Niko se ne usuđuje da ga vrati u ambis,

a onaj ko to uradi oenio bi Jokastu,

Kraljicu Tebe.

Zato je gotovo sa naim gradom.
Svi odlaze.

Ko bi ostao? I zato?

Kuda će?

Ne idi, nema svrhe!

Umreće!

Vrati se! ta radi? Vrati se!

U tvom ivotu postoji jedna zagonetka
- ta je to?

Ne elim da znam!

Nema svrhe!

Ne elim da te vidim.
Ne elim da te čujem!

Nema svrhe.
Ambis u koji me gura je u tebi.

Sfinga je mrtva!

Dođite! Dođite!

Dođi kod Kreona!
Dođi kod kraljice!

Ubio si Sfingu
i postaće kraljičin mu.

Postaće kralj!

Evo je.

Ljubavi moja.

Ovi momci i ja

smo doli da te molimo,

ne zato to na tebe gledamo kao na Boga.

Kada si doao,

zar nas nisi oslobodio Sfinge?

Nisi to uradio jer si pametniji od nas,

već uz boiju pomoć.

Zato te, Edipe, kralju na,
na kolenima molimo:

nađi reenje,
bilo da je od Boga ili od čoveka.

Ti, koji si najbolji među nama,

vrati nam ivot.

Ne dozvoli da tvoja vladavina
ostane upamćena

po tome to si nas prvo uzdigao,
a onda dozvolio da ponovo padnemo.

Svesan sam vaih elja,

nesrećni građani.

Znam kako patite.

Ali niko ne pati vie od mene.
Zato to vaa tuga dotiče samo vas,

dok je moja tuga, tuga svih,
moja i vaa.

Niste me probudili.

Nisam spavao, plakao sam,

traeći načine za izlazak.

Postoji samo jedan način.
Preduzeo sam ga.

Poslao sam svog zeta Kreona
na Apolonovo svetilite

da sazna ta da radimo.

I brojeći dane od Kreonovog odlaska,

nestrpljiv sam.

ta radi?

Zato mu treba tolio vremena?

Kreon je ovde, vratio se u grad.

BOE, NEKA NAM DONESE
SUDBINU SPASA!

Kreone, zete moj, prijatelju moj.

Kakav je odgovor?

Dobre vesti!

Čak se i najgore stvari
mogu lepo zavriti.

Hoćemo odgovor.

Da ga kaem ovde pred svima
ili nasamo unutra?

Ovde, pred svima.

Ja patim za njih.

"Da bi pobedili bolest koja muči Tebu,

čovek koji je iri mora napustiti grad".

Za ta se on optuuje?
Kakva mu kazna moe biti?

Smrt ili izgnanstvo.

Ubica je uzrok ovoga to se događa.

A ko bi mogao biti rtva?

Pre tebe, kralj je bio Laj.

Znam, rečeno mi je.

Nisam ga nikada sreo.

On je rtva.
Bogovi ele da njegov ubica bude kanjen.

Kako da ga nađemo?

Gde da nađemo tragove zločina
koji se desio tako davno?

"Ovde",
tako kau bogovi.

"Ovde"...
I dodali su:

"Ono to ne elimo da znamo,
ne postoji,

ali ono to elimo da znamo,

postoji".

Je li Laj ubijen u palati?

Ili u zemlji?
Ili inostranstvu?

Iao je na Apolonovo svetilite,

ali se nije vratio.

Niko od garde ili saputnika

nije prisustvovao ubistvu?

Samo jedan je pobegao

i prijavio jednu stvar.

Koju? Iz jedne stvari
moe se izvesti zaključak.

Bilo je glasina.

Kakvih?

Da ga nisu ubili banditi,
već putnik.

Ko to moe da potvrdi?

Jedini preiveli.

Uplaite ga i progovoriće.

Ovo su moje odluke.

Kao va kralj naređujem:

ko zna ko je ubio Laja neka kae,

čak iako će optuiti sebe samog.

Ako oni koji znaju ne progovore,

zabranjujem ljudima ove zemlje,

koja je sada moja,

da se mole sa njima.

Osvetiću ubijenog kralja
kao da je bio moj otac.

Sad, kad je njegova moć
preneta na mene,

i kad su njegova imovina
i njegova ena moji.

TIREZIJE! OVDE SI! POSLAO SAM PO TEBE
I OD TEBE ĆU SVE SAZNATI!

Kako je uasno znanje

kada je beskorisno
onome ko zna.

Znao sam,

ali sam radije zaboravio.

Inače ne bih dozvolio da me dovedu ovde.

ta te plai?

Pustite me kući.

Preklinjem te, posluaj me.

Teret će biti laki za obojicu.

Ne, tvoja dunost je
da ispriča pred gradom.

Tvoje reči ne idu u korist ni tebi samom.

Ostani tu!

Ti zna!

Svi te preklinjemo, moji građani i ja.

Svi ste ludi.

Neću da pričam.
Neću da otkrijem tvoju bolest.

Zna, a ćuti?
Hoće da uniti grad?

Srce ti je od kamena?

Zamera mi,

krivi moju prirodu,

a svoju ne osuđuje.

Te reči su uvreda
za kralja i za grad.

Činjenice će progovriti.

Čak iako ja ne kaem nita.

Zato mora da kae!

Rekao sam i previe.

Ljuti se koliko god hoće.

Onda ću ovo da pomislim:

ti si smislio zločin!

Da nisi slep, sam bi ga počinio,
svojim rukama.

To misli?

Onda ću reći:

povinuj se sopstvenoj presudi i pazi se

ostanka među nama.

Jer ti si krivac,
koji je zarazio nau zemlju.

Ti si ubica za kojim traga.

I ne zna za svoju grenu vezu

sa najdraom osobom koju ima.

I odbija da vidi zlo u sebi.

Tvoje reči neće proći nekanjeno!

Ja sam već bezbedan.

Istina je na mojoj strani.

Istina za sve osim za tebe,

sa slepim očima i umom.

Nesrećniče!

Vređa me,

kao to će uskoro vređati tebe.

Ko je odgovoran za ove izmiljotine,
ti ili Kreon?

O, bogatstvo, snago...

Kakvu zavist budite!

Zahvaljujući snazi dobio sam poklon
koji nisam traio.

Čak i verni Kreon eli da me zbaci.

Kreon, da.
eli da zauzme moje mesto.

alje ovog arlatana,

ovog prosjaka, koji moe da vidi
samo priliku da neto zaradi.

Pravedno je slep.

Iako si kralj,

mogu da odgovorim podjednako iskreno,

ako to hoću.

Podređen sam

samo Bogu.

I poto si se

pred svima i u boijem prisustvu

podsmevao mom slepilu i mojim godinama,

rećiću ti ovo:

ti gleda,

ali ne vidi sramotu i zlo u kojem si.

Zna li ko ti je dao ivot?

Zna li da te tvoji,
ivi i mrtvi, proklinju?

Jednoga dana videće samo tamu.

Kako će plakati tada!

Tog dana kad konačno bude shvatio

kako i sa kim si bio oenjen,
dete sreće!

Meni se obraća?

Odlazi!

ta čeka?

Ne elim vie da te vidim!

Ni da te čujem!

Ovde sam jer si me pozvao.

Ne bih to uradio

da sam znao da ću čuti
takve ludosti!

Ovo je naa sudbina.

Za tebe smo ludi.

Mudri smo za one koji su te začeli.

Kako to misli? Ko me začeo?

Idemo.

Vodi me.

Da. Odlazi, nestani

sa mojim mučenjem.

Otićiću

tek kad ti kaem sve to imam.
Sluaj!

Sluaj!

Čovek koga trai,

pretnjama i naredbama,

je ovde. Stranac, kako svi veruju,

ali on je iz Tebe.

Ali neće se radovati ovom otkriću.

Jer, kad postane slepi prosjak,

lutaće stranim zemljama,

kao ja, bedni svirač frule.

Znaće se

da je on otac i brat
svoje dece u isto vreme,

sin i mu svoje majke.

Da je spavao

sa enom koja je bila ena njegovog oca.

I da je on, očev ubica.

EDIP ODBIJA DA PRIZNA SVOJ ZLOČIN

I KRIVICU PREBACUJE NA MENE
I SVOJ NAROD

Vidi ti to!
Zato si doao ovamo?

Kako se usuđuje da se pojavi u mojoj kući?

Ti to hoće da me se rei
i zgrabi moje kraljevstvo?

Doao si jer misli da sam kukavica i ludak?

Narod i moć su na mojoj strani!

Ti nema nita!

Ne govori da si nevin,

bez zlih namera.

Ti si predloio da ispitam Tirezija.

Koliko je vremena prolo

otkako je Laj ubijen bez traga?

Puno vremena.

A Tirezije?
Je li izrekao neko proročanstvo?

Jeste, svi ga potuju.

Da nije slučajno pomenuo mene

u svojim proročanstvima?

U mom prisustvu, nikad.

Onda,

za smrt Laja, svog kralja,

nisi se raspitivao?

Naravno, ali uzalud.

Zato u tom slučaju
Tirezije nije nita govorio?

Ne znam.

Kao to ne zna
da ste se vas dvojica dogovorili

da kae da sam ja ubica za kojim tragamo?

- Reci mi, zar tvoja ena nije moja sestra?
- Tvoja sestra?

Naravno da jeste!

Zar ne deli vlast sa njom?

Naravno, delim vlast sa njom!

I sa mnom.

ta mi nedostaje?

Ne, ne elim da budem vladar.

Zadovoljan sam svojim poloajem.
Pametnije je.

Imam sve to mi treba,
bez napora i briga.

A da sam kralj,

koliko bih iskuenja imao!

Koliko strepnji, odgovornosti!
Ne, ludilo i zlo su jedno.

Nisam lud, ne elim nita vie.

Idi do Apolonovog svetilita
i uveri se u proročanstvo.

Proveri jesam li ga izmislio
zajedno sa Tirezijem.

Ako jesam,

pravedno me osudi.

A tvoja kazna biće smrt,
ne izganstvo.

Smrt!

U tom slučaju, idem.

Ne radim to zbog njega,
već zbog tebe.

Na ovaj način proklinjem i sebe.

Poputa, ali sa mrnjom. Zato?

Odlazi! Odlazi!

Odlazi! ta čeka?

Zato... Zato ti i Kreon?

Zato to me tvoj brat optuuje
za Lajevo ubistvo.

Sam te optuio ili mu je tako naloeno?

Ne, doveo mi je Tirezija.
A Tirezije me optuio.

On je nevin.

Ako je tako, budi miran.

Ni jedan čovek ne moe biti prorok.

Sasluaj me i reci mi ako greim.

Mom muu, kralju Laju,

stiglo je proročanstvo.

Govorilo je da će ga jednog dana ubiti sin,

kojeg mu ja rodim.

Umesto toga, ubili su ga banditi,

na raskrću.

Moram da ti kaem,

Laj je naredio da se dete odvede,

na sin, da mu se noge zaveu

i da se baci u planine.

Umro je.

Proceni sad da li
proročanstva pretkazuju budućnost.

Ne brini, veruj mi.

Bog nam otkriva svoje namere

nedvosmisleno i bez posrednika.

Da samo zna koliko me tvoje reči plae!

Čega se plai?

Laj je ubijen na raskrću?

Da, tako su rekli.

A gde?

Na putu za Apolonovo svetilite.

Koliko je vremena prolo od tad?

Vest o njegovom ubistvu stigla je
neto pre

tvog dolaska u Tebu.

BOE, TA ĆE URADITI SA MNOM!

Ne razumem zato te to toliko interesuje.

Nita me ne pitaj.

Kako je Laj izgledao?
Koliko je bio star?

Visok, sa velikom, dugačkom bradom.

Ličio je na tebe.

Onda je istina:
proklinjao sam samog sebe.

Zato te toliko plai
ako si majčin ljubavnik?

Mnogi sanjaju o tome.

ive li oni u strahu?

Za istinom se mora tragati,

a bojim se da je Tirezije vidi.

Ali, zar je putovao sam,
tvoj mu, Laj,

ili sa pratnjom?

Ne, sa petoricom ljudi.

Četiri vojnika i sluga,
jednim kočijama.

Ko je to rekao?

Sluga koji je pobegao.

Je li on ovde, taj sluga?

Kada se vratio
i video te na Lajevom mestu,

preklinjao me da ga poaljem

to dalje od Tebe.

Ispunila sam njegovu elju.
Verni sluga je to zasluio.

Zato me pita za njega?

Ne postavljaj mi pitanja.
Previe pričam.

Bojim se da sam i ovo pitao
protiv svoje volje.

Moj otac je Polibije,
kralj Korinta!

Moja majka je Meropa!

Ali momak koga sam jednom uvredio
nazvao me lanim sinom!

Nisam mogao da ćutim!

Ispitao sam svoje roditelje!

Pobesneli su na momka!

I znao sam da govore istinu,

ali je sumnja ostala,
nisam mogao da je oteram!

Onda sam otiao do Apolonovog svetilita,

ali Bog ne samo da nije
odgovorio na moje pitanje,

već mi je otkrio druge uasne stvari!

Bilo je određeno da ću
voditi ljubav sa majkom

i da ću začeti nakaznu decu!

Bilo je određeno i da ću

ubiti svog oca!

Posle takvog proročanstva,

kako sam mogao da se vratim kući,
svojim roditeljima, u Korint?!

Neću, neću da sluam!

Moramo da pričamo!

Jadni Edipe.
Nikada ne saznao ko si!

Onda sam nasumice otiao iz Korinta.

Na raskrću, čovek,

koji je bio u kočijama,
sa četiri vojnika i slugom!

Dolo je do svađe
i ubio sam vojnike!

I čoveka koji me je uvredio,

koji me je uvredio svojom arogancijom,

svojom eljom da gospodari sa mnom,

svojim autoritetom!

Ako ima sličnosti
između tog čoveka i Laja

onda, ja...

Majko!

Idem da se molim.

Idem da se molim bogovima u hramu.

Edip, u svojoj patnji,
ne gleda razumno na stvari.

Veruje da sve to mu se kae
donosi patnju.

Idem da se molim za nas,

jer svi smo uasnuti

gledajući naeg dobrog vođu

ludog od uasa.

Doao sam u va grad
da bih pričao sa Edipom.

Ja sam njegova ena.

ta hoće?
O čemu hoće da priča?

Dobre vesti za vau kuću.

Kakve vesti? Od koga?

Iz Korinta.
Nosim vesti koje će vas obradovati,

a moda vas i rastuiti.

Govori!

U Korintu,
narod eli Edipa za kralja.

Zar nije njegov otac,
stari Polibije, kralj Korinta?

Bio je.

Umro je.

Odneen je u grobnicu.

- Ovo je taj čovek?
- Da.

Kucnuo je tvoj čas, starče.
Pogeldaj me i odgovori.

Bio si Lajov sluga.

ta si bio?

Pastir.

Gde si napasao?

Na Korintu,

otprilike.

Jesi li sreo ovog čoveka?

Kako to misli?

Ovaj čovek:
poznaje li ga?

Pokuavam da se setim,

ali čini mi se da ga nisam
nikada video. Ne.

Normalno da se ne seća.

Bilo je jako davno.

Ali zajedno

smo proveli tri sezone.
Tri sezone!

Moda je to istina.
Ali bilo je to pre mnogo godina.

Naao sam bebu u planini,
i ti si bio tamo.

ta?

ta hoće od mene?

Edip, tvoj kralj, je beba od tog dana.

To su gluposti!

Ludilo!

Njegove reči nisu.

Već tvoje!

Pazi ta radi!

Zato mi, o, kralju, zamera?

Zato to ćuti!

to ne govori o bebi za koju te pitam!

Nita ne znam.
ta hoće da kaem?

Nateraću te da govori.
Pazi se!

Star sam čovek.

Veite ga!
Da zavrimo sa ovim!

Ali zato? ta hoće da zna?

Onda,

jesi li odneo tu bebu
na planinu ili nisi?

Jesam, odneo sam ga.

Da sam barem umro tog dana.

Ko ti ga je dao?

Je li bio tvoj sin ili nije?

Nije bio moj sin.

Dali su mi ga drugi.

Ko?

Za ime Boga, ne pitaj me!

Kazuj ili si gotov!

Bio je Lajov.

Njegov rob ili njegov sin?

To ne mogu da kaem.

Niti ja mogu da sasluam.

Ali moram!

Bio je njegov sin.

Ali niko to ne zna
bolje od Jokaste, tvoje ene.

Ona ti je dala bebu?

Da, ona mi ga je dala.

Sa kojim narađenjem?

Da ga ubijem.

Čemu ta okrutnost?

Plaila se loeg proročanstva.

Da će ubiti svoje roditelje.

Zato si dozvolio da ga spasu?

Iz saaljenja.

Sve je jasno. elja

nije nametnuta sudbinom.

Ovako vie neću videti
zlo koje sam pretrpeo i počinio!

U mraku neću videti
ono to ne treba da se vidi!

Neću prepoznati
ono to sam eleo da prepoznam.

Trebao sam i ui da odsečem,

da se zatvorim u sebe,
u svom nesrećnom telu!

Da vie ne vidim i ne čujem nita!

Lepo je ne sećati se zla!

Brzo, poalji me odavde.

Poalji daleko ovog uasnog čoveka.

Nečiste stvari treba da su u zaboravu.

Ne pričati o njima,
ne svedočiti o njima: u zaborav!

Sakrij me,
odvedi me van ove nae zemlje!

Baci me na neko mesto
gde me vie ne mogu gledati!

Gde smo?

Na mestu sa mnogo drveća u redu

i sa mnogo potočića
i sa zelenim, zelenim poljem.

O, svetlosti, koju vie ne vidim,

koja si nekada bila moja,

osvetli me sada poslednji put.

Stigao sam.

ivot se zavrava tamo gde počinje.

Preuzeto sa www.titlovi.com