Džonatan Drori (Jonathan Drori) : Zašto skladištimo milijarde semena?

U ovom kratkom govoru na TED U 2009., Džonatan Drori (Jonathan Drori) nas podstiče da sačuvamo biodiverzitet -- seme po seme. Podsećajući nas da naša planeta omogućava život ljudima, on deli sa nama viziju organizacije "Millennium Seed Bank", koja je do sada uskladištila preko 3 milijarde različitih vrsta semena biljaka koje izumiru, ali su itekako važne.

Ljudski život,

život generalno, zavisi od biljaka.

Dozvolite mi da vas ubedim u to u samo nekoliko sekundi.

Razmislite samo jedan momenat.

Nezavisno od toga da li živite u malom selu u Africi,

ili živite u velikom gradu,

sve se na kraju zasniva na biljkama:

bez obzira da li ih koristimo kao hranu, lekove,

gorivo, gradivni materijal, za garderobu, za sve očigledne stvari,

ili da li su u pitanju spritualni ili rekreativni fenomeni

koji su nam jako važni,

ili govorimo o stvaranju zemljišta,

ili o uticaju na atmosferu,

ili primarnu prozivodnju.

Dođavola, čak su knjige napravljene od biljaka.

Sve ove stvari, sve su povezane sa biljkama.

Bez biljaka ne bismo bili ovde.

Danas su biljke u opasnosti.

U opasnosti su usled promena klime.

U opasnosti su i usled toga što dele planetu sa

ljudima kao što smo mi.

Ljudi kao što smo mi žele da unište biljke i

njihova staništa.

Bez obzira da li je to usled prozivodnje hrane

ili usled uvođenja stranih biljaka na mesta

gde te biljke ne bi trebalo da budu

ili zato što se staništa koriste u druge svrhe --

sve to znači da biljke moraju da se adaptiraju,

izumru ili presele.

Biljkama je ponekad veoma teško da se sele

jer nailaze na gradove na tom putu.

S obzirom da ljudski život zavisi od biljaka,

da li vam se čini razumno da treba da pokušamo da ih spasemo?

Ja mislim da ima smisla.

Želim da vam pričam o projektu koji za cilj ima da spase biljke.

Način na koji spašavate biljke jeste

da uskladištite njihova semena.

Jer su semena, u svojoj raznovrsnoj veličanstvenosti,

budućnost biljaka.

Sva genetička informacija neophodna za sledeće generacije biljaka

je sadržana u semenima.

Ovo je zgrada,

zaista ne izgleda pretenciozno,

ali se proteže duboko ispod nivoa zemlje.

Ovo je najveća banka semena na svetu.

Postoji ne samo u Južnoj Engleskoj,

več na različitim delovima sveta. Pričaću vam o tome.

Ovo je postrojenje koje ima protiv-nuklearnu zaštitu.

Ne daj Bože da treba da odoli tome.

Ako želite da napravite banku semena, treba i da odlučite

šta želite u njoj da uskladištite. Zar ne?

Mi smo odlučili da želimo pre svega da uskadištimo

semena onih vrsta koje su pod najvećom opasnošću.

To su vrste koje žive u sušnim predelima.

Prvo smo napravili dogovor sa

50 različitih zemalja.

To znači da smo pregovarali sa predsednicima država,

i zamenicima predsednika 50 država

kako bismo potpisali sporazume.

Imamo 120 instituta koji su naši partneri po celom svetu,

u svim ovim zemljama u narandžastoj boji.

Ljudi dolaze iz svih delova sveta da nauče,

a potom odlaze i planiraju tačno kako će

sakupiti ta semena.

Postoje hiljade ljudi širom sveta koji

obeležavaju mesta na kojim je rečeno da se te biljke mogu naći.

Traže ih. Nađu ih u periodu cvetanja.

Vraćaju se kada su semena spremna za žetvu.

Potom sakupe ta semena širom sveta.

Semena -- deo tih procesa je veoma netehnički.

U principu vi ih otresete u kesu i osušite ih.

Obeležite ih. Odradite neke visoko tehnološke postupke tu i tamo,

i neke ne tako sofisticirane postupke.

Glavna stvar leži u tome da treba veoma pažljivo

da osušite semena na niskoj temepraturi.

Potom treba da ih uskladištite na

temepraturi od -20 stepeni C --

mislim da je to od prilike -4 stepena Farenhajtove skale --

i pri kritično niskom sadržaju vlage.

Ova semena će moći da proklijaju,

mi verujemo u slučaju mnogih vrsta i za

hiljade godina,

a sigurno za nekoliko stotina godina.

Nema koristi u skladištenju semena, ukoliko ne znate da li su vijabilna.

Tako da svakih 10 godina proveravamo sposobnost klijanja

na svim uzorcima semena koje imamo.

Ovo je razrađena mreža zadataka.

Širom sveta ljudi rade iste stvari.

To nam omogućava da napravimo protokole za klijanje.

To znači da mi znamo pravu kombinaciju toplote

i hladnoće i ciklusa koji su neophodni

da bi to seme proklijalo.

To su veoma korisne informacije.

Potom uzgajamo ove biljke,

i kažemo ljudima u zemljama u kojima su ova semena sakupljena:

"Gledajte, mi ne samo da skladištimo semena

kako bismo uzgajali biljke kasnije,

već možemo i da vam obezbedimo informacije o

neophodnim uslovima za klijanje ovih komplikovanih biljaka."

To se već dešava.

Pa dokle smo stigli u tome?

Počastvovan sam da mogu da vam saopštim da je naše tromilijardito seme --

to je tri hiljade milionito seme --

sada uskladišteno.

To predstvalja 10 posto svih biljnih vrsta na planeti,

24000 vrsta je osigurano,

a osiguraćemo 30000 vrsta do sledeće godine, ukoliko dođemo do novca.

A do 2020. godine računamo da će taj procenat doći do 25 posto.

To nisu samo žitarice,

to ste možda videli u Svalbardu u Norveškoj --

odličan posao su tamo uradili.

Ovo je barem 100 puta veći projekat.

Imamo hiljade kolekcija koje su poslate

širom sveta: vrste koje su

tolerantne na sušne uslove koje smo poslali u Pakistan i Egipat,

u Sjedinjene Države stižu vrste koje su

naročito efektne u fotosintezi,

vrste koje su tolerantne na ispašu poslate su u Australiju,

i nema kraja toj listi.

Ova semena se koriste za obnovu.

Na staništima koja su već oštećena,

kao što su prerije sa visokom travom ovde u SAD-u,

ili u područjima rudnika u raznim državama,

obnova se već sada dešava zahvaljujući ovim vrstama --

i zahvaljujući ovoj kolekciji.

Populacija nekih od ovih biljaka, kao što su ove sa donje

leve strane ekrana,

se smanjila na samo nekoliko preostalih primeraka.

Vrsta čije seme čovek sakuplja sa kamiona,

ima još samo oko 30 preostalih primeraka.

Te biljke su neverovatno korisne,

kao izvori proteina i kao lekovi.

Organizovali smo obučavanje u Kini, u SAD-u,

i u mnogim drugim državama.

Koliko to košta?

Prosečna cena po vrsti je 2800 dolara.

Ja mislim da je to jeftino, ako pogledate ulog.

Ovim dobijate i sve neophodne

naučne podatke.

Pitanje kojim ćemo se baviti u budućnosti je:

"Kako pronaći genetičke i molekularne markere

koji određuju vijabilnost semena,

bez zasađivanja biljaka svakih 10 godina?"

Skoro smo stigli do te tačke.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)