< Return to Video

Kako su Mendelove biljke graška pomogle da razumemo genetiku - Hortensija Himenes Dijaz (Hortensia Jiménez Díaz)

  • 0:14 - 0:17
    Ovih dana naučnici znaju
    kako nasleđujete karakteristike
  • 0:17 - 0:18
    od svojih roditelja.
  • 0:18 - 0:20
    Mogu da izračunaju verovatnoću
  • 0:20 - 0:21
    da imate specifičnu osobinu
  • 0:21 - 0:23
    ili dobijete genetsku bolest
  • 0:23 - 0:24
    na osnovu informacija koje imaju
  • 0:24 - 0:26
    od roditelja i istorije porodice.
  • 0:26 - 0:28
    Ali kako je ovo moguće?
  • 0:28 - 0:30
    Da bismo razumeli
    kako se osobine nasleđuju
  • 0:30 - 0:31
    od jednog živog bića na naslednike,
  • 0:31 - 0:34
    moramo da se vratimo u 19. vek
  • 0:34 - 0:36
    do čoveka zvanog Gregor Mendel.
  • 0:36 - 0:38
    Mendel je bio austrijski monah i biolog
  • 0:38 - 0:39
    koji je voleo da radi s biljkama.
  • 0:39 - 0:41
    Razmnožavanjem biljaka graška
  • 0:41 - 0:43
    koje je uzgajao u bašti manastira,
  • 0:43 - 0:45
    otkrio je principe
    koji su osnova nasleđivanja.
  • 0:45 - 0:46
    U jednom od klasičnih primera,
  • 0:46 - 0:49
    Mendel je kombinovao
    biljku prave sorte i žutog semena
  • 0:49 - 0:51
    sa biljkom prave sorte
    i zelenog semena
  • 0:51 - 0:53
    i dobio je samo žuto seme.
  • 0:53 - 0:55
    Osobinu žutog semena
    nazvao je dominantnom
  • 0:55 - 0:58
    jer je bila izražena u svom novom semenu.
  • 0:58 - 1:01
    Onda je novom hibridu žutog semena
    dozvolio da se samooplodi.
  • 1:01 - 1:03
    U ovoj drugoj generaciji,
  • 1:03 - 1:04
    dobio je žuto i zeleno seme,
  • 1:04 - 1:06
    što je značilo da je zelena osobina
    bila skrivena
  • 1:06 - 1:07
    pod dominantnom žutom.
  • 1:07 - 1:10
    Ovu skrivenu osobinu nazvao je recesivnom.
  • 1:10 - 1:12
    Iz ovih rezultata, Mendel je zaključio
  • 1:12 - 1:14
    da svaka osobina zavisi od para faktora,
  • 1:14 - 1:15
    od kojih je jedan od majke
  • 1:15 - 1:17
    a drugi od oca.
  • 1:17 - 1:19
    Sada znamo da se ovi faktori
    nazivaju alelama
  • 1:19 - 1:21
    i predstavljaju različite varijacije gena.
  • 1:21 - 1:23
    U zavisnosti od toga koji tip alela
  • 1:23 - 1:25
    bi Mendel pronašao u svakom semenu,
  • 1:25 - 1:26
    imamo homozigotni grašak,
  • 1:26 - 1:28
    gde su obe alele identične
  • 1:28 - 1:30
    i imamo heterozigotni grašak
  • 1:30 - 1:32
    kada su dve alele drugačije.
  • 1:32 - 1:34
    Ova kombinacija alela
    poznata je kao genotip
  • 1:34 - 1:36
    i njen rezultat, zeleno ili žuto,
  • 1:36 - 1:37
    zove se fenotip.
  • 1:37 - 1:40
    Da bi se jasno predstavilo
    kako se raspoređuju alele
  • 1:40 - 1:41
    u naslednicima,
  • 1:41 - 1:43
    možemo koristiti dijagram
    koji se zove Panetov kvadrat.
  • 1:43 - 1:45
    Samo postavite različite alele
    na obe ose
  • 1:45 - 1:48
    i onda otkrijete moguće kombinacije.
  • 1:48 - 1:49
    Pogledajmo Mendelov grašak, na primer.
  • 1:49 - 1:53
    Zapišimo dominantnu žutu alelu
    kao veliko "Y"
  • 1:53 - 1:55
    i recesivnu zelenu alelu kao malo "y".
  • 1:55 - 1:58
    Veliko Y uvek je jače od manjeg,
  • 1:58 - 2:00
    tako da zelene bebe dobijate
  • 2:00 - 2:02
    samo ako imate manja slova y.
  • 2:02 - 2:03
    U Mendelovoj prvoj generaciji,
  • 2:03 - 2:05
    žuta homozigotna majka
  • 2:05 - 2:07
    će svakom malom grašku dati
    žutu, dominantnu alelu
  • 2:07 - 2:09
    a zeleni, homozigotni tata
  • 2:09 - 2:11
    daće zelenu, recesivnu alelu.
  • 2:11 - 2:13
    Tako će sva mala zrna
    biti žuta i heterozigotna.
  • 2:13 - 2:15
    U drugoj generaciji,
  • 2:15 - 2:17
    kada se uzmu dvoje heterozigotne dece,
  • 2:17 - 2:20
    njihova deca mogu da imaju
    bilo koji od tri moguća genotipa,
  • 2:20 - 2:21
    prikazujući dva moguća fenotipa
  • 2:21 - 2:24
    u odnosu tri naspram jedan.
  • 2:24 - 2:26
    Ali čak i grašak ima dosta karakteristika.
  • 2:26 - 2:28
    Na primer, pored zelene i žute boje,
  • 2:28 - 2:29
    grašak može biti okrugao ili smežuran,
  • 2:29 - 2:31
    pa možemo imati sve ove kombinacije:
  • 2:31 - 2:32
    okrugli žuti grašak,
  • 2:32 - 2:33
    okrugli zeleni grašak,
  • 2:33 - 2:34
    smežurani žuti grašak
  • 2:34 - 2:35
    i smežurani zeleni grašak.
  • 2:35 - 2:38
    Da bi se izračunale proporcije
    svakog genotipa i fenotipa,
  • 2:38 - 2:40
    može se koristiti Panetov kvadrat.
  • 2:40 - 2:42
    Naravno, ovo će malo
    zakomplikovati stvari.
  • 2:42 - 2:45
    Mnoge stvari su komplikovanije od graška,
  • 2:45 - 2:46
    recimo ljudi.
  • 2:46 - 2:48
    Ovih dana naučnici znaju
    mnogo više toga
  • 2:48 - 2:50
    o genetici i naslednosti.
  • 2:50 - 2:51
    Postoje mnogi drugi načini
  • 2:51 - 2:53
    na koje se nasleđuju neke karakteristike.
  • 2:53 - 2:56
    Ali sve je počelo sa Mendelom
    i njegovim graškom.
Title:
Kako su Mendelove biljke graška pomogle da razumemo genetiku - Hortensija Himenes Dijaz (Hortensia Jiménez Díaz)
Speaker:
Hortensia Jiménez Díaz
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-mendel-s-pea-plants-helped-us-understand-genetics-hortensia-jimenez-diaz

Svaki otac i majka prosleđuju osobine na svoju decu, koja nasleđuju kombinacije njihovih dominantnih ili recesivnih alela. Ali kako danas znamo toliko toga o genetici? Hortensija Himenes Dijaz objašnjava kako je proučavanje graška otkrilo zašto možete imati plave oči.

Lekcija: Hortensija Himenes Dijaz; animacija: Cinematic Sweden.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
03:07

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.