Razmišljanja o čovečanstvu, slavi i ljubavi

"Ja prodajem snove i širim ljubav milionima ljudi", kaže Šah Ruk Kan, najveća bolivudska zvezda. U ovom šarmantnom, duhovitom govoru, Kan prati svod svog života, pokazuje nekoliko svojih čuvenih plesnih pokreta i deli sa nama teško spoznatu mudrost, koju je stekao proživevši život ispod reflektora.

Namaskar.

Ja sam filmska zvezda, 51 mi je godina

i još uvek ne koristim botoks.

(Smeh)

Dakle, čist sam, ali se ponašam, očito,
poput 21-ogodišnjaka u mojim filmovima.

Da, radim to.

Prodajem snove i širim ljubav
milionima ljudi kod kuće u Indiji

koji smatraju da sam
najbolji ljubavnik na svetu.

(Smeh)

Ako ne kažete nikome,
reći ću vam da nisam,

no ne dozvoljavam
da ta pretpostavka nestane.

(Smeh)

Takođe mi je stavljeno do znanja

da mnogi od vas ovde
nisu videli moja dela,

i zaista mi vas je žao.

(Smeh)

(Aplauz)

To ne umanjuje činjenicu
da sam potpuno opsednut sobom,

kao i sve filmske zvezde.

(Smeh)

Tada su me moji prijatelji,
Kris i Džulijet pozvali ovde

da govorim o budućem "tebi".

Prirodno, iz toga sledi
da ću da govorim o sadašnjem sebi.

(Smeh)

Jer istinski verujem
da čovečanstvo umnogome liči na mene.

(Smeh)

Liči, liči.

Ono je ocvala filmska zvezda,

koja se bori sa svom tom novinom oko sebe,

pita se da li je uopšte
sve shvatila kako treba,

i dalje pokušavajući da nađe put

da sija, bez obira na sve.

Rođen sam u izbegličkoj koloniji
u glavnom gradu Indije, Nju Delhiju.

A moj otac je bio borac za slobodu.

Moja majka je bila, pa,
prosto borac kao sve majke.

I baš kao i prvobitni Homo sapijens,

borili smo se da preživimo.

U ranim dvadesetim

sam izgubio oba roditelja,

što se danas čini, moram da priznam,
malčice neopreznim od mene,

ali -

(Smeh)

Sećam se noći kad mi je otac umro

i sećam se komšijinog vozača
koji nas je vozio u bolnicu.

Mrmljao je nešto kako
"mrtvi ljudi ne daju dobre napojnice"

i odšetao u tamu.

A meni je tek bilo 14 tada,

te sam stavio mrtvo telo mog oca
na zadnje sedište auta,

a majku pored sebe,

počeo sam da vozim nazad,
od bolnice do kuće.

A u sred tihog plača,
majka me je pogledala i rekla:

"Sine, kad si naučio da voziš?"

A ja sam razmislio o tome,
shvatio i rekao majci:

"Upravo sad, mama."

(Smeh)

Pa, od te noći na dalje,

prilično nalik čovečanstvu
u njegovoj adolescenciji,

naučio sam sirova oruđa opstanka.

A životni okvir je bio veoma,
veoma jednostavan tad, biću iskren.

Znate, prosto ste jeli šta ste imali

i radili šta god vam kažu da radite.

Mislio sam da je celijakija povrće,

a da je vegan, naravno, g. Spokov
izgubljeni drug u "Zvezdanim stazama".

(Smeh)

Venčali biste se s prvom devojkom
s kojom ste izlazili

i bili ste majstor, ako ste mogli
da popravite karburator na autu.

Stvarno sam mislio da je gej
prefinjena engleska reč za srećan.

A Lezbejka, naravno, je bio
glavni grad Portugala, kao što znate.

(Smeh)

Gde sam stao?

Oslanjali smo se na sisteme,

koje su prethodne generacije stvorile
mukom i požrtvovanošću,

da bi nas zaštitili

i verovali smo da vlade
zapravo rade za našu dobrobit.

Nauka je bila prosta i logična.

Jabuka je tada i dalje bila tek voće,

koga je prvo posedovala Eva, pa Njutn,

još uvek ne Stiv Džobs.

A "Eureka!" ste uzvikivali

kad ste želeli da jurite goli ulicama.

Išli ste kuda god vas je život
odveo za poslom,

i ljudi su vas uglavnom prihvatali.

Migracija je tada bila termin

rezervisan za sibirske vozove,
a ne ljudska bića.

Najvažnije je da ste bili to što jeste

i govorili ste što ste mislili.

Potom u mojim kasnim 20-im,

preselio sam se
u rastuću metropolu, Mumbaj

i moj okvir,

poput tek industrijalizovanog
ambicioznog čovečanstva,

počeo je da se menja.

U urbanoj žurbi za novim,
lepšim opstankom,

stvari su poprimile malo drugačiji izgled.

Sretao sam ljude koji su stigli
iz svih krajeva sveta:

lica, rase, rodove, zelenaše.

Definicije su postale sve nestalnije.

Rad je počeo da vas određuje u to vreme

na poražavajuće ujednačen način

i svi sistemi su mi postali
manje pouzdani,

gotovo suviše nejasni da bi dokučili

ovu raznolikost čovečanstva

i ljudske potrebe za napretkom i rastom.

Ideje su tekle s više slobode i brže.

Pa sam bio svedok čudu
ljudske inovacije i saradnje,

kao i sopstvene kreativnosti,

kada sam uz podršku obilja sredstava
ovog kolektivnog pregnuća

katapultiran u superzvezde.

Počeo sam da osećam da sam tu,

i uopšteno, do 40. godine
sam zaista, zaista leteo.

Bilo me je svuda.

Da li znate? Do tad sam završio 50 filmova

i 200 pesama

i Maležani su me proglasili za viteza.

Francuska vlada mi je odala
najveću civilnu počast,

čiju titulu ni po ceni života
ne mogu ni dan danas da izgovorim.

(Smeh)

Francuska, izvini i hvala ti,
Francuska, za to.

Ali više mi je značilo to
što sam upoznao Anđelinu Džoli -

(Smeh)

na dve i po sekunde.

(Smeh)

I siguran sam da se i ona
negde seća tog susreta.

U redu, možda ne.

I sedeo sam pored Hane Montane
za okruglim stolom za večeranje,

leđa okrenutih ka meni većinu vremena.

Kao što rekoh, leteo sam
od Majli do Džoli,

a čovečanstvo je lebdelo sa mnom.

Oboje smo uglavnom
iskakali iz ležišta, zapravo.

A potom znate šta se desilo.

Desio se internet.

Bio sam u kasnim četrdesetim

i počeo sam da cvrkućem
poput kanarinca u kavezu

i pretpostavljao sam, znate,
da će se ljudi koji vire u moj svet

diviti tome

jer sam to smatrao čudom.

Ali nešto drugo
je zadesilo mene i čovečanstvo.

Znate, očekivali smo
širenje ideja i snova,

s povećanjem povezanosti sveta.

Nismo računali
na palanačku oskudnost misli,

rasuđivanja, definicija

koje su navirale iz istog mesta

na kom su se dešavale
sloboda i revolucija.

Sve što bih rekao,
dobilo bi novo značenje.

Sve što bih uradio - dobro, loše, zlo -

bilo je na izvolite svetu
da komentariše i sudi.

Zapravo, sve što nisam rekao ili uradio

je imalo istu sudbinu.

Pre četiri godine,

moja ljupka žena Gauri i ja
smo odlučili da imamo treće dete.

Na internetu su tvrdili

da je to dete bilo potomak ljubavi

našeg prvog deteta,

koje je imalo 15 godina.

Očito je imao avanturu sa devojkom

dok je vozio njen automobil u Rumuniji.

I, da, postojao je propratni lažni snimak.

I bili smo tako potreseni kao porodica.

Moj sin, sada 19-ogodišnjak,

čak i sada kad mu kažete "zdravo",

samo se okrene i kaže:

"Ali, druže, nisam tad čak ni imao
evropsku vozačku dozvolu."

(Smeh)

Da.

U ovom novom svetu,

polako, stvarnost postaje virtuelna,
a virtuelno postaje stvarno,

i počinjem da osećam

da ne mogu da budem ko želim da budem,
niti da kažem šta zapravo mislim,

a čovečanstvo se ovaj put

potpuno srodilo sa mnom.

Mislim da oboje prolazimo
kroz krizu srednjih godina,

a čovečanstvo, kao i ja,
je postajalo sveprisutna primadona.

Počeo sam da prodajem sve,

od ulja za kosu do dizel generatora.

Čovečanstvo je kupovalo sve

od sirove nafte do nuklearnih reaktora.

Znate, čak sam i pokušao
da uđem u tesno odelo superheroja

kako bih se nanovo osmislio.

Moram da priznam da sam strašno omanuo.

I samo da dodam, želim da kažem
u ime svih Betmena, Spajdermena

i Supermena na svetu,

morate da im odate priznanje

jer to odelo superheroja
zaista povređuje prepone.

(Smeh)

Da, iskren sam.
Moram ovo ovde da vam kažem.

Zaista.

I slučajno se desilo da sam čak
izumeo novi plesni oblik,

nisam ni bio svestan toga,
i postao je hit.

Pa, ako se slažete,

videli ste delić mog rada, dakle,
prilično sam bez blama, pokazaću vam.

Nazvan je plesom lungi.

Pa, ako se slažete, pokazaću vam.
Inače sam talentovan.

(Klicanje)

Dakle, išao je nekako ovako.

Lungi ples. Lungi ples.
Lungi ples. Lungi ples.

Lungi ples. Lungi ples.
Lungi ples. Lungi ples.

Lungi ples. Lungi ples. Lungi ples. Lungi.

To je to. Bio je hit.

(Klicanje)

Stvarno jeste.

Kao što ste primetili, niko nije mogao
da razabere šta se dešava, osim mene,

a mene baš nije bilo briga, zaista

jer je čitav svet i čitavo čovečanstvo

izgledalo jednako zbunjeno
i izgubljeno kao ja.

Nisam tada odustao.

Čak sam pokušao da rekonstruišem
identitet na društvenim mrežama,

kao što svi rade.

Mislio sam, ako budem postavljao
filozofske tvitove,

ljudi će da misle da sam to ja,

ali neki od odgovora
koje sam dobijao na te tvitove

su bili krajnje zbunjujući akronimi
koje nisam razumeo. Znate li?

ROFL, LOL.

"Adidas", neko je odgovorio
na jedan od mojih misaonijih tvitova

i ja sam se pitao zašto biste
pominjali patike,

mislim, zašto biste mi odgovarali
nazivom patika?

I upitao sam moju 16-ogodišnju kćerku,
a ona me je prosvetlila:

"Adidas" sad znači
"po ceo dan sanjam o seksu."

(Smeh)

Stvarno.

Ne znam da li ste to znali.

Pa sam odgovorio sa "WTF",
podebljano, g. Adidasu,

potajno likujući što se neki akronimi
i stvari uopšte neće promeniti.

WTF.

Ali tu smo.

51 mi je godina, kao što sam rekao,

i izuzimajući zbunjujuće akronime,

samo želim da vam kažem

da ako je postojalo značajnije vreme
za postojanje čovečanstva,

ono je sad

jer ste sadašnji vi hrabri.

Sdašnji vi ste puni nade.

Sadašnji vi ste inovativni i snalažljivi

i, naravno, sadašnji vi
ste iritantno neodredivi.

A u ovom očaravajućem,

nesavršenom momentu postojanja,

osećajući se malčice hrabro
neposredno pred dolazak ovde,

odlučio sam da se dobro,
pažljivo zagledam u moje lice.

I shvatio sam da sve više
počinjem da ličim

na moj voštani kip u muzeju Madam Tiso.

(Smeh)

Da, i u tom trenutku spoznaje,

postavio sam najkrucijalnije i najbitnije
pitanje čovečanstvu i meni:

da li moram da operišem lice?

Stvarno. Ja sam glumac, kao što rekoh,

savremeni izraz ljudske kreativnosti.

Zemlja iz koje potičem

je izvor neizrecive,
ali veoma proste duhovnosti.

U svojoj beskrajnoj darežljivosti,

Indija je nekako odlučila

da ja, musliman, sin borca za slobodu
bez prebijene pare,

koji se slučajno zadesio
u poslu prodavanja snova,

da bi trebalo da postanem
indijski kralj romanse,

"bolivudski Badhshah",

najveći ljubavnik
koga je ta država ikad videla...

s ovakvim licem.

Da.

(Smeh)

Koje je povremeno opisivano
kao ružno, nekonvencionalno

i, začudo, nedovoljno čokoladno.

(Smeh)

Ljudi iz ove drevne zemlje

su me prigrlili
svojom bezgraničnom ljubavlju

i naučio sam od ovih ljudi

da ni slava, ni siromaštvo

ne mogu da vam život učine čarobnijim

ili manje mučnim.

Naučio sam od ljudi iz moje države

da dostojanstvo života,

ljudskog bića, kulture, religije, države,

zapravo počiva u njegovoj sposobnosti

za milost i saosećajnost.

Naučio sam da ono što vas pokreće,

što vas tera da stvarate, gradite,

što vas čuva od neuspeha,

što vam pomaže da preživite

je možda najstarije i najprostije
osećanje koje čovečanstvo poznaje,

a to je ljubav.

Čuveni su stihovi
pesnika mistika iz moje zemlje:

(Recituje pesmu na hindiju)

(Pesma se završava)

Koja se ugrubo može prevesti da šta god -

da, ako znate hindi,
molim vas za aplauz, da.

(Aplauz)

Veoma je teška za zapamtiti.

Grubo prevedena, zapravo govori

da sve knjige o znanju
koje ćete možda pročitati

i potom primeniti svoje znanje

kroz inovaciju, kreativnost, tehnologiju,

ali da čovečanstvo nikad neće biti
mudrije po pitanju svoje budućnosti,

ako to nije upareno sa osećajem ljubavi
i saosećanja prema svojoj ljudskoj braći.

Dva i po slova, koja oblikuju reč "प्रेम",

koja znači "ljubav",

ako ste u stanju da to razumete

i praktikujete,

samo to je dovoljno
da prosvetli čovečanstvo.

Stoga, istinski verujem da buduće "ti"

mora da bude ti koje voli.

U suprotnom će prestati da napreduje.

Nestaće u sopstvenoj samozaljubljenosti.

Stoga, možete da koristite svoju moć

da gradite zidove

i držite ljude podalje;

ili možete da je koristite da rušite
prepreke i želite drugima dobrodošlicu.

Možete da koristite veru

da zastrašujete ljude

i da ih strahom potčinjavate;

ili možete da je koristite
da ohrabrite ljude

kako bi se uzdigli
do najvećih visina prosvetljenosti.

Možete da koristite energiju

da gradite nuklearne bombe
i da širite mrak i razaranje;

ili možete da je koristite
da širite užitak i svetlo milionima.

Možete bezobzirno da prljate okeane
i posečete sve šume.

Možete da uništite ekologiju

ili možete da im se okrenete s ljubavlju

i da obnovite život u vodama i drveću.

Možete da sletite na Mars

i da sagradite naoružane tvrđave;

ili možete da tragate
za oblicima života i vrstama,

da od njih učite i da ih poštujete.

I možete da iskoristite sav novac
koji smo svi mi zaradili

da vodite uzaludne ratove

i da date puške dečici u ruke,

kako bi se njima poubijali;

ili možete da ga koristite

da pravite više hrane

kojom ćete da im punite stomake.

Moja država me je naučila

da je sposobnost ljudskog bića da voli
nalik božanstvenosti.

Baca svetlo napred u svetu

s kojim se civilizacija, verujem,
već suviše petljala.

Poslednjih nekoliko dana,
govori ovde, divni ljudi,

dolazili su i pokazivali svoje talente,

govoreći o individualnim dostignućima,
inovaciji, tehnologiji,

nauci, znanju koje ovde stičemo,

u prisustvu TED govora i svih vas,

sve su to dovoljni razlozi
da slavimo buduće "mi".

Ali unutar tog slavlja,

pohod na negovanje
naše sposobnosti za ljubav i saosećanje

mora da se istakne, mora da se istakne

podjednako.

Stoga verujem da je buduće "ti"

beskonačno ti.

U Indiji se naziva čakrom, nalik krugu.

Završava se tamo gde počinje
kako bi se upotpunilo.

Ti koje različito doživljava
vreme i prostor,

razume

i da ste nezamislivi

i čarobno važni

i da ste potpuno nevažni
u širem kontekstu univerzuma.

Ti koje se vraća

prvobitnoj nevinosti čovečanstva,

koje voli neuprljanošću svog srca,

koje gleda očima istine,

koje sanja jasnoćom neiskvarenog uma.

Buduće "ti" mora da bude

poput ocvale filmske zvezde,

koju su ubedili da veruje
u mogućnost postojanja

sveta koji je potpuno,

u celosti, samoopsesivno

zaljubljen u sebe samog.

Svet - zaista, vi ste ti koji morate

da stvorite svet

koji je sebi samom najbolji ljubavnik.

Verujem da bi to, dame i gospodo,

trebalo da bude buduće "ti".

Mnogo vam hvala.

Shukriya.

(Aplauz)

Hvala vam.

(Aplauz)

Hvala vam.

(Aplauz)