Naučni pristup paranormalnom

Šta proganja Keri Popi? Da li je to duh ili nešto još gore? U ovom govoru, istraživačka novinarka pripoveda njen susret sa jezivim osećajem na koji želite da upozorite prijatelje, i objašnjava zašto nam je potrebna nauka da se nosimo sa paranormalnim aktivnostima.

Pre osam godina, proganjao me je zli duh.

Tada mi je bilo 25 godina

i živela sam u kućici
iza nečije druge kuće

u Los Anđelesu.

Bila je to gostinska kuća,
koja je nekeko bila trošna,

dugo nije održavana.

I jedne noći sam sedela u njoj

i imala sam taj krajnje jeziv osećaj,

nalik osećaju da vas neko posmatra.

Međutim, nikoga nije bilo tu
osim moja dva psa,

a oni su prosto grickali svoja stopala.

Osvrnula sam se. Nikog nije bilo tu.

Pa sam pomislila, u redu,
to je samo moja mašta.

Ali osećaj je samo postajao gori

i počela sam da osećam pritisak u grudima,

nalik onom osećaju
kad dobijete loše vesti.

Ali počela sam da tonem dublje i dublje

i gotovo u bolovima.

A tokom te nedelje,
ovo osećanje se sve više pogoršavalo,

te sam postala ubeđena da postoji nešto

u mojoj gostinskoj kućici
što me je proganjalo.

Te sam počela da čujem zvukove,

taj nekakav šapat nalik na "šuš",
kao da je nešto prolazilo kroz mene.

Nazvala sam moju najbolju
prijateljicu Kler i rekla:

"Znam da će da zvuči blesavo,

ali, hm...

mislim da imam duha u kući
i moram da ga se rešim."

A ona je rekla -
veoma je otvorenog uma - te je rekla:

"Mislim da nisi luda.

Mislim da ti je samo potreban
ritual pročišćenja."

(Smeh)

"Dakle, nabavi žalfiju i spali je

i reci mu da nestane."

Pa sam rekla: "U redu",
i otišla sam i kupila žalfiju.

Nikad ovo ranije nisam radila,
pa sam zapalila žalfiju,

promahala njom i rekla: "Nestani!
Ovo je moja kuća! Ja živim ovde.

Ti ne živiš ovde!"

Međutim, osećaj je ostao.
Nije bilo poboljšanja.

Pa sam počela da razmišljam,

u redu, ova stvar
mi se verovatno samo smeje

jer nije otišla

i ja verovatno izgledam
poput bednog, nemoćnog bića

koje ga nije moglo najuriti.

Dakle, svaki dan bih došla kući

i, ljudi, ovo osećanje se toliko pogoršalo
da - mislim, sad mi je smešno -

ali sedela bih u krevetu
i plakala svake noći.

A osećanje u grudima
se sve više pogoršavalo.

Bilo je fizički bolno.

I pošla sam kod psihijatrice

i pokušala sam da je navedem
da mi prepiše lekove,

a ona nije htela, samo zato
što nemam šizofreniju, u redu.

(Smeh)

Pa sam konačno pošla na internet
i proguglala "proganjanja".

I naišla sam na forum lovaca na duhove.

Ali to je bila naročita vrsta
lovaca na duhove -

bili su skeptici.

Verovali su da je svaki slučaj s duhovima
koji su do sad istraživali

naučno objašnjiv.

A ja sam bila u fazonu: "U redu,
pametnjakovići, evo šta mi se dešava

i ako imate objašnjenje,
volela bih da ga čujem."

A jedan od njih je rekao: "U redu.

Hm, da li si čula
za trovanje ugljen-monoksidom?"

A ja sam rekla: "Da.

Poput trovanja plinom?"

Trovanje ugljen-monoksidom
se dešava kada vam curi plin

u vašem domu.

Proverila sam to i simptomi
trovanja ugljen-monoksidom

uključuju pritisak u grudima,

zvučne halucinacije - šuš -

i neobjašnjivo osećanje straha.

Pa sam te noći nazvala plinsku firmu.

Rekla sam: "Hitno je. Morate da dođete.

Ne želim trenutno da ulazim u priču,
ali potrebno mi je da dođete.

(Smeh)

Došli su. Rekla sam:
"Sumnjam da mi curi plin."

Doneli su detektor ugljen-monoksida

i čovek je rekao:

"Zaista je dobro
što si nas večeras pozvala

jer si mogla uskoro da budeš mrtva."

U uklete kuće veruje
37 procenata Amerikanaca

i pitam se koliko njih
je bilo u ukletoj kući,

a koliko njih je bilo u opasnosti.

Pa me je ta ukleta priča
dovela do mog posla.

Ja sam istražiteljka,
i istražiteljka sam na dva načina:

istraživačka sam novinarka

i takođe istražujem
tvrdnje o paranormalnom

i tvrdnje o spiritualnom.

A to znači nekoliko stvari.

Ponekad to znači da se pretvaram
da mi je potreban egzorcizam

kako bih mogla - da, to je tačno! -
kako bih mogla da pođem do egzorciste

i proverim da li obmanjuje
ili koristi psihološke trikove

kako bi ubedio nekoga da je posednut.

Ponekad to znači da u tajnosti
prilazim marginalizovanim grupama

o čemu izveštavam
u audio izveštajima čija sam kovoditeljka.

I obavila sam preko 70 istraga,
poput ove sa mojim kovoditeljem Rosom.

Volela bih da vam kažem
da u devet od 10 slučajeva nauka pobeđuje,

spašava dan, sve je objašnjeno.

To nije tačno.

Istina je da u 10 od 10 puta
nauka pobeđuje, spašava dan.

(Aplauz)

A to ne znači da ne postoji
nešto kao misterija.

Naravno da postoje misterije,
ali misterija je misterija.

Nije duh.

Sad, verujem da postoje dve vrste istine,

i trebalo mi je neko vreme
da to shvatim, ali mislim da je tako,

zato poslušajte me.

Mislim da postoje spoljne istine
i postoje unutrašnje istine.

Pa, ako mi kažete:

"Bio je čovek po imenu Isus
i on je nekad postojao",

to je spoljna istina, zar ne?

I možemo poći i proveriti
u istorijskim zapisima.

Možemo da odredimo
da li se to čini istinitim.

I rekla bih da se čini istinitim.

Ako kažete: "Isus je ustao iz mrtvih" -
uh, to je zeznutije.

(Smeh)

Rekla bih da je to tvrdnja
o spoljnjoj istini

jer je fizički ustao ili nije.

Neću ulaziti u to da li je ustao ili nije,

ali bih rekla da je to tvrdnja
o spoljnoj istini.

Desilo se ili nije.

Ali ako kažete: "Nije me briga
da li je ustao iz mrtvih.

Važno mi je simbolički

i ta metafora je toliko značajna,
toliko smislena za mene

i neću pokušavati da te ubedim u nju",

sada ste se pomerili
od spoljne ka unutrašnjoj istini,

od nauke do umetnosti.

I mislim da imamo tendenciju
da ne budemo jasni povodom ovoga,

povodom pokušaja pomeranja
naših unutrašnjih istina ka spolja

ili da ne budemo međusobno pošteni
po tom pitanju,

i kada nam ljudi govore
svoje unutrašnje istine,

da pokušamo da ih nateramo da ih brane
po standardima spoljnih istina.

Dakle, ovde govorim o spoljnim istinama,
o objektivnim stvarima.

A postojala je objektivna stvarnost
u mojoj ukletoj kući, zar ne?

Sad kad sam vam rekla za curenje plina,

sumnjam da će ijedna osoba biti u fazonu:

"I dalje mislim da je postojao i duh" -

(Smeh)

jer čim imamo naučna objašnjenja,

odustajemo od duha.

Koristimo to kao privremena merila
za ono što ne možemo da objasnimo.

Ne verujemo u njih zbog dokaza;

verujemo u njih zbog nedostatka dokaza.

Dakle, postoji grupa u Los Anđelesu,

nazivaju se Nezavisna
istraživačka grupa ili NIG,

i obavljaju sjajan posao.

Nude nagradu od 10.000$

svakome ko pokaže,
pod naučnim okolnostima,

da ima paranormalnu sposobnost.

Niko to nije uspeo,

ali su imali nekoliko ljudi
koji su tvrdili da imaju natprirodan sluh,

što znači da mogu da čuju glasove
bilo iz velike udaljenosti

ili mogu da čitaju misli.

I imali su jednu osobu
koja je bila veoma iskrena,

koja je verovala da može da čita misli.

Pa su postavili test sa njim,
a ovako to uvek funkcioniše.

Grupa kaže: "U redu, imamo protokol,

imamo način da ovo naučno testiramo.

Slažete li se s tim?"

Osoba kaže da. Potom ga testiraju.

Veoma je važno da obe strane pristanu.

Uradili su to, testirali su ga.

Rekli su: "U redu, znate šta?

Niste bili u stanju da predvidite
o čemu je Lisa razmišljala.

Podudarnost je bila kao kod nagađanja.

Izgleda da nemate moći."

A to im je pružilo priliku

da saosećajno sednu s njim
i obave veoma težak razgovor,

koji se u suštini svodio na:

"Hej, znamo da si iskren, a to znači

da zaista čuješ nešto u glavi."

Ali tog dana, taj momak
je doneo veoma tešku odluku,

ali zaista odluku koja mu je promenila
život, o tome da potraži pomoć.

Zapravo pomažemo ljudima da povežu konce

koji su im se ranije možda činili
poput onostranih objašnjenja,

pomažu da nas dovuku u stvarnost
i možda nam promene živote na bolje.

Sad, s druge strane,
možda će se jednom ispostaviti tačnim.

Možda ćemo otkriti da postoje duhovi

i, sveca mu, biće to nešto najbolje!

I svaki put kad obavljam
jedno od ovih istraživanja,

i dalje sam veoma uzbuđena

i u fazonu, 75 je iza mene,

i dalje vam se kunem kad stignem do 76,
biću u fazonu: "To je to!"

(Smeh)

Možda sam prosto večni optimista,
ali se nadam da neću izgubiti ovu nadu,

i pozivam vas da zauzmete isti stav

kada ljudi dele sa vama
svoja ubeđenja u spoljne istine.

Kada govore o proverljivim tvrdnjama,

poštujte ih dovoljno da upitate
ova dobra pitanja.

Izazovite ih i proverite
kako možete zajedno da ih istražite

jer postoji zamisao
da ne možete da poštujete verovanje

i da ga i dalje dovodite u pitanje,
ali to nije tačno.

Kada tresemo katanac,
kada testiramo tvrdnju,

govorimo, u redu, poštujem te,
slušam šta govoriš,

zajedno ćemo to testirati.

Svi smo imali slično iskustvo,
kada govorite nekome nešto,

a oni su u fazonu: "Oh,
to je zaista zanimljivo, da",

znate da vas drže za budalu.

Ali kad neko kaže: "Zaista? Ha.

Zvuči mi malčice nategnuto, ali slušam",

bar znate da se bave vama
i da vas poštuju.

A takav bismo stav
trebali imati kod ovih tvrdnji.

To pokazuje nekome
da marite za to što govore.

To je poštovanje.

Sad, da, većina ovih pretraga
će da bude uzaludna,

ali tako nauka funkcioniše.

Svaki lek za rak se do sad nije isplatio,

ali ne prestajemo da tražimo

iz dva razloga.

Zato što, pod jedan: odgovor je važan.

Bilo da proveravamo zagrobni život
ili paranormalno ili lek za rak,

sve se svodi na isto pitanje:

koliko dugo ćemo da budemo ovde?

I, pod dva: zato što traganje za istinom,

stanje otovrenog uma

i spremnost da ne budemo u pravu
i da u potpunosti promenimo pogled na svet

izazivaju strahopoštovanje.

I dalje se svaki put
uzbudim zbog priče o duhovima.

I dalje smatram da svaka grupa
kojoj se pridružim možda jeste u pravu

i nadam se da neću izgubiti tu nadu.

Hajde da svi zadržimo tu nadu

jer traganje za onim što postoji napolju

pomaže nam da razumemo ono što je unutra.

I takođe, molim vas, držite
detektor ugljen-monoksida u vašem domu.

Hvala vam.

(Aplauz)