Kako lažne vesti nanose stvarnu štetu

Četrnaestog aprila 2014, teroristička organizacija Boko Haram kidnapovala je više od 200 devojčica iz grada Čibok u Nigeriji. Širom sveta, zločin je postao poznat po sloganu #BringBackOurGirls - ali u Nigeriji, vladini zvaničnici zločin su nazivali prevarom, zbunjujući sve i odlažući sve napore da se devojčice spase. U ovom moćnom govoru, novinarka Stefani Buzari ističe tragediju u Čiboku kako bi objasnila smrtonosnu opasnost lažnih vesti, kao i da pokaže šta mi možemo da uradimo da se one spreče.

Želim da vam ispričam priču o devojci.

Ali vam ne mogu reći njeno pravo ime.

Zvaćemo je Hadiza.

Hadiza ima 20 godina.

Ona je stidljiva,

ali ima prelep osmeh koji joj ozari lice.

Ali je u stalnim bolovima.

I najverovatnije će biti na lekovima
do kraja života.

Želite li da znate zašto?

Hadiza je devojčica iz Čiboka,

i 14. aprila 2014. kidnapovali su je

teroristi iz Boko Harama.

Ipak, uspela je da pobegne,

tako što je skočila sa kamiona
koji je prevozio devojčice.

Ali kada je pala, slomila je obe noge,

i morala je da puzi na stomaku,
da bi se sakrila u žbunju.

Rekla mi je da je bila preplašena
da će Boko Haram da se vrati po nju.

Ona je bila jedna od 57 devojčica koje su
pobegle tako što su iskočile iz kamiona.

Ova priča je, sasvim opravdano,
izazvala buru

svuda oko sveta.

Ljudi poput Mišel Obame,
Malale i drugih

su digli glas u znak protesta,

i otprilike u to vreme -
živela sam u Londonu -

bila sam poslata iz Londona u Abudžu
da pokrivam Svetski ekonomski forum

kom je Nigerija bila domaćin po prvi put.

Kada smo stigli, bilo je jasno da postoji
samo jedna verzija priče.

Pritisnuli smo vladu.

Postavljali smo teška pitanja
o tome šta su radili

da vrate ove devojčice.

Naravno,

nisu bili presrećni našim ispitivanjem

i recimo da smo dobili
svoju dozu "alternativnih činjenica".

(Smeh)

Uticajni Nigerijci
u to vreme su nam govorili

da smo bili naivni,

da nismo razumeli
političku situaciju u Nigeriji.

Takođe su nam rekli

da je priča o devojčicama iz Čiboka

jedna prevara.

Nažalost, ova priča o prevari je istrajala

i još uvek postoje ljudi u Nigeriji

koji veruju da devojčice iz Čiboka
nikada nisu kidnapovane.

Ipak, pričala sam sa ljudima poput ovih -

rastrzanim roditeljima,

koji su nam rekli da su na dan
kada im je Boko Haram kidnapovao ćerke

trčali u šumu Sambisa za kamionima
u kojim su im bile ćerke.

Bili su naoružani mačetama,
ali morali su da se vrate

jer je Boko Haram imao puške.

Neizbežno je da se za dve godine
priča u vestima izgubila

i dve godine

nismo čuli ništa o devojčicama iz Čiboka.

Svi su mislili da su mrtve.

Ali aprila prošle godine,

dobila sam ovaj snimak.

Ovo je kadar iz snimka

koji je Boko Haram snimio
kao dokaz života

i kroz svoj izvor, dobila sam snimak.

Ali pre nego sam mogla da ga objavim,

morala sam da otputujem
na severoistok Nigerije

da roditelji potvrde autentičnost.

Nisam dugo morala da čekam.

Jedna od majki mi je rekla,
kada je pogledala snimak,

da bi, da je mogla da posegne u laptop

i izvuče svoje dete odatle,

to bi i uradila.

Za vas u publici poput mene,
koji ste roditelji,

možete samo zamisliti mučninu

koju je osećala ta majka.

Ovaj video pokrenuo je razgovore
sa Boko Haramom.

Nigerijski senator mi je rekao
da su u pregovore ušli

zbog ovog snimka,

jer su dugo pretpostavljali
da su devojčice iz Čiboka mrtve.

Oslobođena je 21 devojčica
u oktobru prošle godine.

Nažalost, njih 200 još uvek nije nađeno.

Moram da priznam da nisam bila
objektivni posmatrač

u ovoj priči.

Pobesnim kada pomislim
na propuštene prilike

da se spase ove devojčice.

Pobesnim kada pomislim
na ono što su mi roditelji rekli,

da kada bi ovo bile ćerke
bogatih i moćnih,

pronašli bi ih mnogo ranije.

I pobesnim zato što verujem

da je priča o prevari

izazvala odlaganje,

uverena sam u to.

To je bio deo razloga
za odlaganje povratka.

Ovo mi prikazuje smrtonosnu opasnost
lažnih vesti.

Šta da uradimo povodom ovoga?

Postoje veoma pametni ljudi,

pametni inžinjeri u Guglu i Fejsbuku,

koji pokušavaju da tehnologijom spreče
širenje lažnih vesti.

Ali dalje od toga, mislim da svako ovde

ima ulogu u tome.

Mi smo oni koji dele sadržaj.

Mi smo oni koji dele priče na internetu.

U današnje doba, svi smo izdavači

i imamo odgovornost.

U svojoj novinarskoj profesiji,

proveravam, verifikujem,

verujem osećaju,
ali postavljam teška pitanja.

Zašto mi ova osoba govori ovo?

Šta dobijaju deljenjem ove informacije?

Imaju li skrivene namere?

Verujem da moramo da počnemo
da postavljamo teža pitanja

za informacije koje nađemo na internetu.

Istraživanje pokazuje da neki od nas
ne čitaju dalje od naslova

pre nego podele priče.

Ko je ovde uradio to?

Znam da ja jesam.

Ali šta kada bismo prestali

da informacije koje dobijamo
uzimamo zdravo za gotovo?

Šta kada bismo pomislili na posledice

koje informacije koje prosleđujemo imaju

kao i potencijal za podsticanje
nasilja ili mržnje?

Šta kada bismo razmislili
o stvarnim posledicama

informacija koje delimo?

Hvala što ste me slušali.

(Aplauz)