Čitanje čini jednu naciju velikom | Džohan Unvala | TEDxGrandBahama

U ovom govoru, Džohan Unvala informiše publiku o sve većem broju naučnih dokaza u prilog činjenici da čitanje iz zadovoljstva vodi ka akademskom, ekonomskom i društvenom uspehu. On takođe razmatra jednostavne korake koje svako od nas može da preduzme kako bismo čitanje približili našoj kulturi.

Džohan Unvala veruje da stvaranje mirnih i razvijenih Bahama počinje stvaranjem čitalačke nacije. Nakon rođenja svog prvog sina, Džohan je istraživao naučnu literaturu o uticaju čitanja na decu i otkrio nepobitne činjenice: više je verovatno da će deca kojoj se čita i sami postati čitaoci, a čitaoci postaju srećniji, zdraviji i uspešniji u životu.

Kako bi ovo saznanje raširio među Bahamcima, Džohan i njegova žena Kristina su osnovali Fondaciju za pametnije Bahame 2014. godine. Fondacija ima dva cilja: da direktno daje odlične knjige deci u ruke i da podstakne roditelje da čitaju naglas svojoj deci.

Projekti fondacije uključuju podelu besplatnih dečijih knjiga majkama u porodilištima, obezbeđivanje knjiga doktorima za deljenje po klinikama i u privatnim praksama, i stvaranje školskih biblioteka i biblioteka u učionicama u javnim školama.

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

Zašto niste odustali?
Znam da ste razmišljali o tome.

Kada uključite vesti

i slušate o dvocifrenoj nezaposlenosti,

napadima noževima po školama,
i nestanku državnih para,

pa onda nestane struje -
poželite da odustanete.

Dignete ruke od komšije
koji je postao prenasilan

i preselite se iza rešetaka.

Odustanete od svog ostrva
koje ne nudi dobre poslove

i preselite se u prestonicu,

ili čak odustanete od cele zemlje
samo kada biste imali gde da odete.

Ili jednostavno želite
da prestanete da toliko marite

za svoju naciju,
koja se izgleda negde izgubila.

Ali još ste ovde, i još vam je stalo.

Zašto niste odustali?

Zato što Bahamci

jednostavno

nisu

oni koji odustaju.

Mi smo nacija onih koji opstaju,
boraca, neustrašivih,

još od vremena Eljuteranskih pustolova

pa sve do danas.

Pobedili smo glad, pirateriju,
ropstvo i neravnopravnost,

pa pobedićemo i ovo.

Borićemo se sve dok ova ekonomija
ne počne raditi za sve,

dok naša deca ne počnu
da napadaju ispite a ne jedni druge,

dok njihova budućnost ne zasija
kao svetlost koja će zauvek sijati.

Put ka svetloj budućnosti
zahteva prihvatanje jednostavne istine:

svako dugotrajno rešenje za Bahame
zahteva obrazovaniju,

brižniju,

i mnogo društveno odgovorniju populaciju.

A to zahteva stvaranje nacije čitalaca.

Čitanje čini jednu naciju velikom.

Čitanje čini naciju velikom zato što oni
koji mnogo čitaju, mnogo i znaju.

Njihove ideje utiču na rast ekonomije
i obogaćuju sve nas.

Čitanje čini naciju velikom
zato što su oni koji puno čitaju

obično srećniji i zdraviji.

Čitaoci se osećaju ispunjenijim
na poslu i mnogo zadovoljnijim.

Oni grabe prilike u životu.

Čitaoci mnogo češće vole sport.

Radije ulažu svoje vreme i novac.

Čak češće izlaze i na glasanje.

Na kraju, oni koji mnogo čitaju
postaju empatični.

Njihovo saosećanje i toplina
stvara mesta dobrodošla za sve.

Uzevši sve ovo u obzir,
ovi efekti čine naciju

koja je ekonomski i društveno napredna,

naciju koja je zaštitnička
i empatična prema manjinama,

i što je najvažnije, naciju
koja je sigurna za sve nas.

Uprkos decenijama dokaza
o moći koje čitanje stvara,

mi, kao i mnoge druge kulture,
imamo antičitalačku kulturu.

Što je iznenađujuće,

zato što nam je moć čitanja pred nosom.

To je neverovatna konkurentska prednost
koja počinje još u školi.

Deca koja vole da čitaju, čitaju češće,

te zbog toga imaju bolje ocene
iz maternjeg jezika od svojih vršnjaka,

ali imaju bolje ocene i iz matematike,
prirodnih nauka i opšteg znanja.

To povećava šanse da će čitaoci
završiti školu i otići na fakultet.

A fakultet je bitan.

U Sjedinjenim Državama,

fakultetski diplomci zarađuju duplo više
od onih koji nisu završili srednju školu.

Fakultet može da drži vaše dete
podalje od zatvora.

Istraživanje Severnoistočnog
univerziteta pokazuje da za one

koji su odustali od srednje škole

postoji 63 puta veća šansa
da završe u zatvoru

nego oni koji su završili fakultet.

Zamislite, 63 puta!

Ako ste sada mlad roditelj,
i želite da se postarate

da vaše dete nikada ne dospe u zatvor,

učinite sve što je potrebno
da ga pretvorite u čitaoca.

Čitanje je nešto što je uz nas
već jako, jako dugo,

ali to nismo u potpunosti
uneli u našu kulturu.

Ako sumnjate u ovo, proverite
da li možete da dovršite ovu misao:

ako želite nešto da sakrijete
od Bahamca, stavite to u...

(Publika) stavite to u knjigu.

Džohan Unvala: Kada svi u zemlji
mogu dovršiti tu groznu izreku,

znaš da je problem stvaran.

(Publika) Da.

DžU: A dokle nas je dovela
ta antičitalačka kultura?

Naše škole imaju godišnji prosek ocena 2-.

Da li smo dovoljno pametni?

Naša ekonomija se smanjuje,
a nezaposlenost raste.

Da li smo dovoljno bogati?

Kriminal i strah od kriminala
su na rekordnom nivou.

Da li smo dovoljno srećni?

Bolujemo od jedne
hronične bolesti za drugom.

Da li smo dovoljno zdravi?

Ako za trenutak zamislimo
Bahame koji imaju kulturu čitanja,

Bahame gde roditelji
ujutru ne mogu da probude decu

zato što su proveli celu noć
čitajući sa baterlampom ispod pokrivača,

ili Bahame gde svugde
možemo videti čitaoce:

na plažama, na ulicama,
na dečijim igralištima.

Možete li zamisliti takve Bahame

besne i frustrirane, kakvi su sada?

Ili vidite Bahame ispunjene
pozitivnim misliocima i aktivnim ljudima?

Ako preokrenemo
novu generaciju Bahamaca

u generaciju čitalaca,

stvorićemo mudrije, bogatije,
srećnije i zdravije Bahame.

Imam jako dobre vesti za vas.

Ključ stvaranja generacije čitalaca

leži u čitanju naglas.

Godine 1983, Ministarstvo obrazovanja SAD
otkrilo je da je najefikasniji način

podizanja rezultata učenika na testovima,

kod svih predmeta i svih razreda,

je bio da se poboljša čitanje.

Tada su proveli još dve godine

ispitujući metode za poboljšanje čitanja.

Njihov zaključak: najvažniji faktor
približavanja čitanja deci

je kada im čitate naglas.

Samo čitanje naglas.

Uvek sam se pitao da li su autori
te studije spaljeni na lomači posle toga.

Dve godine utrošene, a njihov
najbolji odgovor je čitanje naglas?

(Smeh)

Ne može biti tako jednostavno? Ili može?

Od tada smo mnogo naučili
o tome kako ljudi uče.

Naučili smo da se između rođenja
i treće godine dečji mozak najbrže razvija

i upija najviše informacija.

Naučili smo da bebe
i deca do tri godine najbolje uče

kroz emotivnu interakciju sa odraslima.

Ako uzmete bebu
i postavite je ispred TV ekrana

bez ikakve interakcije sa odraslima,
ta beba neće ništa naučiti,

čak i sa najedukativnijim
kanalom koji postoji.

Ali ako uzmete tu bebu, stavite je u krilo

i mazite je tako da oseti
toplinu i zaštitu,

pevate joj ili recitujete,

ili joj čitate pokazujući prstom slike,

upiće svaku vašu reč kao pustinja kišu.

Čitanje naglas je najbolji način
na koji povezujemo slike

koje beba vidi i reči koje čuje.

Tako bebe uče.

Tako se gradi razumevanje
rečnika kroz slušanje

ili rane jezičke veštine.

Rane jezičke veštine predviđaju
uspeh vašeg deteta u školi

mnogo pre nego što obuku
svoju prvu školsku uniformu.

Deca sa bolje razvijenim
ranim jezičkim veštinama u drugoj godini

imaju bolji rezultat na IQ testu
i testu čitanja u osmoj godini,

ili trećem razredu.

Dok ne dođu do trećeg razreda,
možemo koristiti nivo čitanja

da predvidimo koje će dete završiti
srednju školu, a koje neće.

Istraživanje Čikaškog univerziteta
pokazalo je da 55% trećaka u Čikagu

koji su čitali ispod proseka razreda
nije završilo srednju školu.

Dakle, stvaranje nacije čitalaca
i akademskih dostignuća počinje kod kuće

čitanjem naglas deci.

Ali ovo je totalno u suprotnosti
sa onim kako mi razmišljamo.

Mi mislimo da je obrazovanje
samo odgovornost škole.

Kada dobijemo loše rezultate,
krivimo nastavnike,

ili krivimo vladu,

ili krivimo decu.

Ali slanje vaše dece u školu
bez dovoljno razvijenih jezičkih veština

je kao da ih pošaljete
na čas slikanja bez četkice,

i ljutite se kada vam donesu sa časa
sliku naslikanu prstima.

(Smeh)

Škole mogu nastaviti
akademsko putovanje naše dece.

Da.

Ali ne mogu da ga započnu umesto nas.

Samo roditelji i staratelji imaju tu moć.

Osnovali smo Fondaciju
za pametnije Bahame pre tri godine

da bismo poklanjali
besplatne knjige bolnicama

i da bismo podelili ovu poruku
o moći čitanja sa roditeljima.

Bili smo zadivljeni time koliko
su se radovali što vide tu poruku.

Roditeljima se dopada što čuju da mogu
znatno uticati na obrazovanje svoje dece

iako njihovo obrazovanje nije visoko.

Istovremeno im lakne kad čuju

da je okej da imaju tremu
od čitanja naglas.

Mnogim ljudima je tako na početku.

I meni je bilo.

U stvari, sasvim je u redu i ako ne znate
da čitate, zato što recitovanje pesmica

ili pričanje priča pokazujući slike
jednako dobro funkcioniše.

Intervencije sa knjigama kao što su ove
imaju odlične rezultate širom sveta

zato što roditelji žele
ono što je najbolje za njihovu decu.

Samo nekada nisu sigurni šta je to.

Moramo im pojasniti.

Prisetite se lekcije koju smo naučili
od uragana Hoakin.

Nakon što je Hoakin prošao,

južne delove ostrva čekalo
je rešavanje očiglednih problema.

Bilo je potrebno hitno obezbediti
hranu, vodu i potrepštine.

Bahamci su odreagovali
u rekordnom vremenu.

Nisu morali da čekaju
nikakav vladin program.

Nisu angažovali moderne
strane konsultante.

Sve su sami uradili.

Zato što kada ljudi imaju
konkretan način da pomognu,

i znaju da će ta pomoć stvarno značiti,

oni će pomagati i pomagati i pomagati.

Kada pokažemo roditeljima
vezu između čitanja naglas

i uspeha njihove dece kasnije u životu,

oni će čitati i čitati i čitati.

Neki od vas se možda brinu da,
šta god roditelji uradili,

današnja deca jednostavno
neće voleti knjige.

U početku, ja sam takođe bio zabrinut,
ali bio sam u zabludi.

Nedavno smo donirali osnovnoj školi
koja nije imala biblioteku.

Samo jedna od deset učionica

je imala biblioteku sa prljavim,
iscepanim knjigama.

Sada imaju 700 zanimljivih knjiga,

i te knjige se pozajmljuju svaki dan.

Nastavnik je napisao da deca
toliko uživaju u knjigama,

da su čitali u hodu
dok su menjali učionice,

sudarajući se sa zidovima
i jedni sa drugima.

Zabeležio sam da proverim da li osiguranje
pokriva nesreće povezane sa čitanjem.

(Smeh)

Takođe sam zabeležio

da nikad ne potcenjujem
želju naše dece da uče.

Samo im treba dati alat
da bi to i ostvarili.

Svi mi možemo uraditi nešto danas,
da bismo pomogli stvaranje

nove generacije čitalaca.

Roditelji, vi ste prvi i najvažniji
učitelji vaše dece.

Čitajte im svakodnevno,
i biće godinu ispred svojih vršnjaka

do polaska u školu.

Nekoliko minuta pred spavanje
je sve što je potrebno.

Čitajte im čak i kada
sami počnu da čitaju,

jer će proći još dosta vremena
pre nego što će moći da čitaju

interesantne priče
koje im vi možete čitati.

Nastavnici, vi možete povećati
broj knjiga u svojoj školi

i povećati broj programa
kao što je mirno vreme za čitanje.

Mirno vreme za čitanje
dokazano poboljšava čitanje.

A što češće nedeljno to praktikujete,
bolje rezultate ćete imati.

Takođe je važno da i nastavnici čitaju
tokom mirnog vremena za čitanje.

Svi čitaju. Bez izuzetaka.

I mi koji nismo nastavnici možemo pomoći
tako što ćemo postati čitalački uzor.

Ponesite knjigu sa sobom

sledeći put kada budete morali
duže da čekate, u banci ili kod lekara.

Dozvolite novoj generaciji Bahamaca
da vide kako, da, Bahamci ipak čitaju.

Ili podržite lokalnu biblioteku
i uzmite u obzir knjige

kao poklon koji ćete birati
u vreme praznika ili za rođendane.

Negovanje i razvoj boljih građana
zahteva uložen napor,

ali vredi.

Uzmite u obzir koliko vremena i novca
trenutno trošimo na policiju,

sudove, popravne domove i zatvore.

Zar ne bi bilo jeftinije i efikasnije
da intervenišemo kad je dete malo,

nego da ga menjamo kada naraste?

Na kraju krajeva, Frederik Daglas je,
pre dvesta godina, rekao:

„Lakše je graditi jaku decu
nego popravljati slomljenog čoveka.”

Čitanje je način na koji ćemo izgraditi
generaciju snažne dece.

Čitanjem ćemo učiniti našu naciju velikom.

Zašto nismo odustali?
Zato što smo tek počeli da se borimo.

Mi smo nacija

boraca, onih koji opstaju, neustrašivih,

još od Eljuteranskih pustolova
do današnjeg dana.

Pobedili smo glad, pirateriju,
ropstvo i nejednakost,

pa ćemo pobediti i ovo.

Stići ćemo do svetle budućnosti

i ta promena će se dogoditi
u jednoj generaciji -

našoj generaciji.

Nastavićemo da širimo
poruku o moći čitanja,

sve dok ne dođe dan kada će,
ako nešto želite da sakrijete od Bahamca,

poslednje mesto za sakrivanje biti knjiga.

Hvala vam.

(Aplauz) (Ovacije)