Катастрофа на Хаитију због лоше градње

„Хаити није био природна катастрофа“, рекао је Питер Хас, члан TED Fellows програма. „Била је то катастрофа инжењеринга.“ Са поновном изградњом земље после јануарског смртоносног земљотреса, да ли лоше грађевинске праксе стварају још једну темпирану бомбу? Хасова група, АИДГ, помаже градитељима на Хаитију да усвоје модерну изградњу и инжењерске праксе како би створили јаку државу циглу по циглу.

Сазнао сам за земљотрес
на Хаитију преко Скајпа.

Супруга ми је послала поруку:
„Опа, земљотрес“,

а онда је нестала на 25 минута.

Било је то 25 минута ужасног страха
који су осетиле хиљаде људи широм Америке.

Било ме је страх од цунамија;
оно што нисам схватао

је да постоји већи разлог
за страх на Хаитију,

а то је рушење зграда.

Сви смо видели слике
порушених зграда на Хаитију.

Ово је усликала моја жена
пар дана након земљотреса

док сам путовао
из Доминиканскe Републикe до Хаитија.

Ово је народна палата -
еквивалент Белој кући.

Ово је највећи супермаркет на Карибима
у ударно време за куповину.

Ово је колеџ за медицинске сестре;

има 300 медицинских сестара
које студирају.

Главна болница у непосредној близини
остала је углавном нетакнута.

Ово је Министарство
за економију и финансије.

Сви смо чули за огроман број
људских жртава

у земљотресу на Хаитију,

али се није довољно причало о томе
због чега су ови животи изгубљени.

Нисмо довољно слушали о томе
зашто су се зграде урушиле.

На крају крајева, зграде, а не земљотрес,

убиле су 220 000 људи,

повредиле 330 000,

раселиле 1,3 милиона људи,

пресекле прилив хране,
воде и залиха за целу нацију.

Ово је највећа катастрофа
која је погодила градско подручје

деценијама уназад,

а није била природна -
била је то катастрофа инжењеринга.

АИДГ је радио на Хаитију
од 2007. године,

обезбеђујући инжењерску
и пословну подршку малим бизнисима.

После земљотреса, доводили смо
инжењере специјализоване за земљотресе

да би открили зашто су се зграде урушиле,

да испитају шта је безбедно, а шта није.

Радећи са МИНУСТАХ-ом,
што је назив мисије УН-а на Хаитију,

са Министарством за јавни рад,
са различитим НВО-има,

прегледали смо преко 1500 зграда.

Прегледали смо школе и приватне куће.

Прегледали смо здравствене центре
и складишта за храну.

Прегледали смо зграде владе.

Ово је Министарство правде.

Иза тих врата је национална судска архива.

Момак на вратима, Андре Филитролт -
који је директор

Центра за интердисциплинарно
истраживање инжењеринга земљотреса

на универзитету у Бафалу,

истраживао је да види
да ли је безбедно обновити архиву.

Андре ми је рекао,

након што је видео да се ове зграде руше
изнова и изнова на исти начин,

да нема новог истраживања овде.

Овде не постоји ништа што већ не знамо.

Тачке пропуста су биле исте -

зидови и плоче нису били
добро причвршћени за стубове -

ово је кровна плоча која виси са зграде -

подупируће структуре
или структуре које су биле асиметричне,

које су се страшно тресле и пале,

лоши грађевински материјали,

недовољно бетона,

недовољно компресије у блоковима,

глатка арматура,

арматура која је била изложена
временским условима и која је зарђала.

Е, сад, постоји решење
за све ове проблеме,

а ми знамо да градимо како треба.

То се доказало у Чилеу скоро месец дана

након што је земљотрес
јачине 8,8 погодио Чиле.

Ово је 500 пута јаче од снаге од 7,0

која је погодила Порт о Пренс -

500 пута већа,

а ипак има испод 1000 жртава.

Када се прилагоди густини насељености,
то је мање од једног процента

јачине удара хаићанског земљотреса.

Каква је разлика између Чилеа и Хаитија?

У сеизмичким стандардима
и разграниченом зидању,

при чему се зграда понаша као целина -

зидови и стубови, кровови и плоче

повезани су и међусобно се подупиру,

уместо да се раздвоје
на појединачне делове и уруше.

Ако погледате ову зграду у Чилеу,

подељена је на пола,
али није гомила рушевина.

Чилеанци су користили
разграничену изградњу деценијама уназад.

Управо сада, АИДГ ради
са инжењерима за консултацију КПФФ-а,

са „Архитектуром за човечанство“,

да бисмо обезбедили обуке
о разграниченој изградњи на Хаитију.

Ово је Ексантус Данијел.

Он је зидар,

обичан грађевински радник,
не и главни мајстор,

који је похађао једну од наших обука.

На последњем послу
је радио са својим шефом

и почели су да изливају стубове погрешно.

Повукао је шефа у страну

и показао му материјале
за разграничену изградњу.

Показао му је: „Знате, не морамо
ово да урадимо погрешно.

Неће нас коштати више

ако то урадимо на прави начин.“

Затим су поновили радове на тој згради.

Причврстили су арматуру како треба,

излили стубове на прави начин

и та зграда ће бити безбедна,

као и свака зграда
коју у будућности изграде.

Да бисмо осигурали
да су ове зграде безбедне,

не треба да доносимо законе -

треба допрети до зидара на терену

и помоћи им да науче одговарајуће технике.

Сада постоји много група које то раде.

Момак у прслуку, Крег Тотен,

покренуо је дељење документације
свим групама које су ово радиле.

Кроз „Хаити инсталације“,

кроз „Изградњу промене“,
„Архитектуру за човечанство“, АИДГ,

постоји могућност да се допре

до 30 000 - 40 000 зидара широм земље

и да се створи покрет прописне изградње.

Ако допрете до људи на терену
кроз овај начин сарадње,

онда је то изузетно исплативо.

Уместо милијарди
потрошених на реконструкцију,

можете да обучите зидаре
за неколико долара по свакој кући

коју ће градити током свог животног века.

Коначно, постоје два начина
на која можете поново изградити Хаити.

Горњи начин је оно
како се Хаити изграђује деценијама.

Горњи начин је лоше изграђена зграда
која ће се срушити.

Начин на дну је начин
разграничене изградње,

где су зидови међусобно повезани,
зграда је симетрична и издржаће земљотрес.

За све катастрофе, овде постоји могућност
да се изграде боље куће

за следећу генерацију,

те када се деси удар новог земљотреса,

то јесте катастрофа, али није трагедија.

(Аплауз)