Ovaj ludi naučnik pravi uši od jabuka

Učesnik TED Fellows programa, Endru Peling, je biohaker i priroda je njegov hardver. Njegovi omiljeni materijali su oni najprostiji (i često ih pronalazi u smeću). Gradeći od strukture od celuloze koja jabuci daje njen oblik, on "uzgaja" ljudske uši nalik pravim i utvrđuje proces koji će se možda jednog dana koristiti da se bezbedno i jeftino popravljaju delovi tela. A ima i čudnijih ideja... "Zaista me zanima da li bismo jednog dana mogli da popravimo, ponovo izgradimo i poboljšamo sopstvena tela stvarima koje možemo naći u kuhinji", kaže on.

Imam nešto da priznam.

Volim da kopam ljudima po smeću.

Nije to ništa jezivo.

Obično tražim staru elektriku,

stvari koje mogu da preradim
u svojoj radionici.

Imam fetiš za čitače CD-ova.

Svaki ima tri različita motora,

pa možete napraviti
stvari koje se pokreću.

Postoje prekidači, pa možete
uključivati i isključivati stvari.

Čak postoji i laser

pa možete superrobota
pretvoriti u sjajnog robota.

Mnogo toga sam napravio od smeća

i neke od ovih stvari
čak su bile i nekako korisne.

Ali stvar je u ovome,

za mene je smeće
samo prilika za igru,

da budem kreativan i stvaram stvari
kako bih se zabavio.

Ovo volim da radim, tako da sam od toga
napravio deo svog posla.

Vodim laboratoriju na univerzitetu
koja se bavi biologijom,

gde cenimo radoznalost
i istraživanje, iznad svega.

Nismo fokusirani
ni na jedan poseban problem

i ne pokušavamo da rešimo
nijednu posebnu bolest.

Ovo je samo mesto gde ljudi mogu da dođu

i postave fascinantna pitanja
i pronađu odgovore.

Pre mnogo vremena sam shvatio

da ako izazovem ljude
da stvore neophodnu opremu

od smeća koje pronađem,

to je sjajan način
da se neguje kreativnost.

Desilo se to

da su umetnici i naučnici širom sveta

počeli da dolaze u moju laboratoriju.

To nije samo zbog toga
što cenimo netipične ideje,

već zbog toga što ih
testiramo i potvđujemo

uz naučnu strogoću.

Jednog dana sam prepravljao nešto,
rastavljao ga

i dobio sam ovu ideju:

mogu li biologiju da gledam kao hardver?

Da li bih mogao
da rasturim biološki sistem,

izmešam delove

i onda ih vratim nazad
na neki nov i kreativan način?

Moja laboratorija je počela rad na ovome

i želim da vam pokažem rezultat.

Može li neko od vas da mi kaže
koje je ovo voće?

Publika: Jabuka!

Endru Peling: Tačno - to je jabuka.

Takođe želim da primetite

da je ova jabuka mnogo crvenija
od većine jabuka.

To je zbog toga što smo u njoj
razvili ljudske ćelije.

Uzeli smo potpuno nevinu
Mekintošovu jabuku

i uklonili sve ćelije i DNK jabuke

i onda ubacili ljudske ćelije.

Nakon uklanjanja svih ćelija jabuke,
ostala nam je

skela od celuloze.

To je ono što biljkama daje
njihov oblik i teksturu.

Ove rupice koje možete videti,

tu su bile ćelije jabuke.

Onda smo krenuli

i ubacili ćelije sisara
koje vidite u plavoj boji.

Dešava se to da one krenu da se množe

i popune čitavu skelu.

Koliko god ovo čudno bilo,

zapravo podseća na način
na koji su organizovana naša tkiva.

U svom pretkliničkom radu otkrili smo

da možete ove skele da ugradite u telo

i telo će poslati ćelije i zalihe krvi

i održati ove stvari u životu.

U ovom trenutku ljudi kreću s pitanjem:

"Endru, možeš li da praviš
delove tela od jabuka?"

A ja kažem: "Na pravom ste mestu."

(Smeh)

Zapravo sam ovo razvio sa suprugom.

Ona pravi muzičke instrumente

i dosta se bavi deljanjem u poslu.

Pa sam je upitao:

"Da li bi bukvalno mogla da izdelješ uši

iz jabuke za nas?"

I uradila je to.

Odneo sam te uši u laboratoriju.

Onda smo počeli da ih pripremamo.

Da, znam.

(Smeh)

Dobra je to laboratorija, čoveče.

(Smeh)

Te smo na njima uzgojili ćelije.

Ovo je rezultat.

Slušajte, moja laboratorija
se ne bavi proizvodnjom ušiju.

Ljudi su zapravo
decenijama radili na ovome.

Evo problema:

komercijalne skele mogu biti
prilično skupe i komplikovane,

jer se dobijaju iz namenskih proizvoda,

životinja ili leševa.

Mi smo koristili jabuku
koja je koštala nekoliko centi.

Ovde je zaista kul to

da nije uopšte teško
da se ove stvari naprave.

Oprema koja vam je potrebna
može se napraviti iz smeća

i ključni korak u obradi
zahteva samo sapun i vodu.

Mi smo sva uputstva za ovo
stavili na internet kao otvorena.

Onda smo osnovali
kompaniju sa misijom

i razvijamo komplete da olakšamo

svakom sa sudoperom i lemilicom

da ove stvari napravi kod kuće.

Zaista me zanima da li će jednog dana

biti moguće da se poprave, iznova naprave
i poboljšaju naša tela

uz pomoć stvari koje pravimo u kuhinji.

Kad smo već kod kuhinja,

evo malo špargle.

Ukusna je i od nje vam urin čudno miriše.

(Smeh)

Bio sam u kuhinji i primetio sam

da kada pogledate na stabljike špargle,

možete videti sićušne rupe.

Kada ih prikažemo u laboratoriji,

možete videti kako celuloza
stvara ove strukture.

Ova slika podseća me na dve stvari:

naše krvne sudove

i strukturu i organizaciju
naših nerava i kičmene moždine.

Evo pitanja:

možemo li uzgajati aksone i neurone
unutar ovih kanala?

Jer ako možemo,

onda možda možemo koristiti šparglu
za stvaranje novih veza

između krajeva
oštećenih i prekinutih nerava.

Ili možda čak u kičmenoj moždini.

Da ne bude zabune -

ovo je veoma izazovno

i teško za postići,

i mi nismo jedini koji rade na ovome.

Ali jesmo jedini koji koriste šparglu.

(Smeh)

Trenutno imamo
obećavajuću ideju za početak.

I radimo sa inženjerima za tkivo

i neurohirurzima

da bismo otkrili šta je zaista moguće.

Slušajte, sve što sam vam pokazao,

stvari koje sam napravio
oko sebe na ovoj sceni

i svi drugi projekti u koje sam uključen,

sve je direktan rezultat
mog igranja vašim smećem.

Igranje - igranje je ključna reč
u mom bavljenju naukom.

Tako treniram svoj um
da bude netipičan i kreativan

i da odluči da pravi
ljudske uši od jabuka.

Tako da narednog puta kada neko od vas

gleda neki komad stare, polomljene,
pokvarene tehnologije,

setite se mene.

Jer ga želim.

(Smeh)

Ozbiljno, pronađite bilo koji način
da stupite u kontakt sa mnom

i videćemo šta možemo da napravimo.

Hvala vam.

(Aplauz)