Како медитација може да преобликује наш мозак | Сара Лазар (Sara Lazar) | TEDxCambridge

Овај говор одржан је на локалном TEDx догађају, организованом независно од TED конференција.

Снимци мозга које је направила неуронаучница Сара Лазар показују како медитација заиста може да промени величину кључних подручја нашег мозга, побољшавајући нашу меморију и чинећи нас емпатичнијима, саосећајнијима и отпорнијима на стрес.

Добро јутро.

Док сам била на постдипломским студијама,
бавила сам се трчањем,

и пријатељ и ја смо одлучили
да трчимо на бостонском маратону.

Тренирали смо и претерали,

те сам зарадила проблеме
са коленом и кичмом.

Посетила сам физиотерапеута

и рекли су ми да морам
да престанем да трчим

и да, уместо тога,
треба само да се истежем.

Док сам напуштала
ординацију физиотерапеута,

видела сам оглас за енергичне часове јоге

који не само да су обећавали
резултате у погледу флексибилности,

већ и у погледу поспешивања снаге
и кардиореспираторних способности.

Тако сам помислила:
„О, па, ово је сјајан начин

да могу да се истежем,
али и да задржим кондицију,

па можда још увек могу
да трчим на бостонском маратону.”

Тако сам отишла на час јоге
и заиста уживала у њему,

осим у тренуцима када је учитељица
износила разне тврдње,

разноразне медицинске тврдње,
али и изјаве типа:

„О, да, то ће ти помоћи...

ојачаћеш саосећање и отворити срце”,
а ја сам мислила -

сећам се да сам превртала очима

и мислила: „Да, да, да,
овде сам да бих се истезала.”

(Смех)

Интересантно је да сам
после пар недеља

почела да примећујем неке промене.

Приметила сам да сам смиренија
и да сам боље могла

да се носим са тешким ситуацијама
и, заиста, више сам саосећала са људима,

била сам отворенијег срца

и могла боље да видим из угла других људи.

Питала сам се: „Хм, како је ово могуће,

како је ово могуће?”

и мислила: „Можда је у питању
само плацебо реакција, зар не?

Она ми је рекла да ћу ово осећати,
па се зато тако осећам.”

Одлучила да претражим литературу

и видим да ли постоји
истраживање на ову тему

и, замислите, постојало је доста ствари

које показују да су јога и медитација
изузетно ефикасне код смањивања стреса.

Такође су добре у смањивању симптома
везаних за бројна обољења,

укључујући депресију,
анксиозност, бол и несаницу.

Постоји и пар добрих студија
које показују да она заправо може

да повећа вашу способност обраћања пажње
и, што је најзанимљивије, помислила сам,

буквално свака студија је показала
да су људи просто срећнији.

Они изјављују да су задовољнији животом
и да су им животи квалитетнији.

Ово ми је било интересантно,

па сам одлучила да се пребацим
и започнем рад на овом истраживању.

Као неуронаучник, знате -
како је могуће да се ово догађа?

Како нешто блесаво
као што је положај тела у јоги

или седење и посматрање даха,

како то може водити
овим различитим променама?

Знамо да, када год понављате
понашање изнова и изнова,

ово може водити
ка променама у вашем мозгу,

а ово се назива неуропластичношћу.

То значи да је ваш мозак пластичан

и да неурони могу да мењају
начин међусобне комуникације уз искуство.

Постоји пар студија које показују

да ово можете и приметити,
користећи уређаје као што је МРИ скенер.

Прва студија је са жонглирањем.

Узели су људе који никада нису жонглирали

скенирали их,
а затим научили да жонглирају

и рекли им: „Наставите да вежбате
наредна 3 месеца.”

Довели су их опет после 3 месеца
и скенирали по други пут

и открили су да могу
да опазе помоћу МРИ скенера

промене у количини сивих ћелија
у мозговима ових људи

у подручјима која су важна
за опажање визуелног кретања.

Помислила сам: „Океј, три месеца”, знате.

Да ли и медитација може
да промени структуру мозга?

Нешто тако једноставно као жонглирање.

Шта је са медитацијом?

У првој студији коју смо урадили,

окупили смо гомилу људи
из бостонског подручја,

а ово нису монаси нити учитељи медитације;

били су то обични људи
који у просеку медитирају

око 30-40 минута на дан

и ставили смо их под скенер

и упоредили са групом људи
са којима су се демографски слагали,

али који нису медитирали.

Открили смо следеће:

заиста постоји неколико подручја мозга

која имају више сиве материје
код групе која је медитирала

у односу на контролну групу.

Једно од подручја на које ћу указати

је овде, у предњем делу мозга.

Важно је за радну меморију
и доношење одлука,

а интересантан је графички приказ података
у односу на њихове године.

Овде, у црвеном квадрату,
то је контролна група.

Ово је нешто што заправо видите.

Документовани подаци потврђују
да, како старимо,

не само тамо,
него дуж већег дела кортекса,

смањује се са годинама.

Ово је делимично и разлог
зашто је, са старењем,

теже схватити и запамтити ствари.

Интересантно је да су у овом подручју
50-огодишњаци који су медитирали

имали исту количину кортекса
као 25-огодишњаци.

што сугерише да вежбе медитације
могу да успоре или спрече

природно пропадање структуре кортекса
које је везано за године.

Сада су критичари, а било их је пуно,

рекли: „Па, знате,
људи који медитирају су чудни.

Можда су били такви и пре вежбања, зар не?

Многи су вегетаријанци,
па то можда има везе са исхраном

или нечим другим у њиховом стилу живота.”

Нема шансе да је због медитације.
Нешто друго је у питању, зар не?

Да будемо фер, знате,
то би могло бити тачно.

Ова прва студија
није могла да се бави тиме.

Зато смо урадили другу студију.

У овој студији, узели смо људе
који никада нису медитирали

и ставили их под скенер,
а затим их укључили

у осмонедељни програм медитације
за смањење стреса

у ком им је речено да медитирају
сваког дана 30-40 минута.

Скенирали смо их поново након 8 недеља

и открили смо следеће.

Видите да је неколико подручја
постало веће.

На овом слајду видимо хипокампус,

на слајду је контролна група
означена плавом,

а субјекти који медитирају црвеном бојом
и видимо да је хипокампус -

подручје важно за учење и памћење,

а важно је и за регулацију емоција -
и интересантно је

да има мање сивих ћелија у овом делу
код људи који пате од депресије и ПТСП-а.

Друго подручје које смо приметили
је темпоропаријентални спој

који се налази изнад вашег ува,

а важан је за посматрање
из туђе перспективе, емпатију и саосећање.

Поново, људи пријављују промене
код обе ове функције

када започну вежбе медитације и јоге.

Још једно подручје
које смо уочили је амигдала,

део мозга који одлучује
да ли ћете се борити или побећи.

Овде смо заправо уочили
опадање сиве материје.

Интересантно је
да је промена у сивој материји

била у узајамној вези са променом стреса.

Што су више људи пријављивали
смањење стреса,

то је амигдала постајала мања.

Ово је заиста интересантно
јер је супротно и паралелно

у односу на оно што су показала
нека истраживања са животињама.

Колеге које користе глодаре

узеле су срећне, нормалне глодаре

и затворили их у кавезе,
измерили њихову амигдалу

а затим су их подвргли
десетодневном режиму стреса.

Након десет дана,
измерили су њихову амигдалу,

а овај потпуно исти,
аналогни део мозга глодара је порастао.

Ми смо открили опадање стреса,
а они повећање стреса.

Интересантно је да су онда
оставили животиње на миру

и вратили се после три недеље
и опет их тестирали.

Након три недеље, исти део амигдале
је и даље био увећан,

а животиње, иако су биле
у својим првобитним кавезима

где су биле срећне, и даље су се понашале
као да су под стресом,

знате, криле су се по ћошковима

и нису истраживале простор као раније.

Ово је, дакле, потпуно супротно
од оног што смо опазили код људи

јер се код људи ништа није променило
у вези са њиховим окружењем.

И даље су имали стресне послове,

сви тешки проблеми су остали тешки,

а економија и даље није ваљала,

али да, њихова се амигдала смањила
и они су пријављивали мање стреса.

Тако, ова два случаја показују
да промена у амигдали

није условљена променом у околини,

већ представља промену
у људским реакцијама

или односима према њиховој околини.

Још једна ствар коју студија показује

је да није био случај да су људи
само говорили: „Осећам се боље”,

или да је у питању био плацебо ефекат,
или да су покушавали да нам удовоље,

већ је заправо постојао
неуробиолошки разлог

због ког говоре да осећају мање стреса.

Тако, идеја коју бих данас
хтела да поделим са свима вама

је да медитација буквално може
да промени ваш мозак. Хвала вам.

(Аплауз)