Kako zagađenje menja hemiju okeana

Dok nastavljamo da pumpamo ugljen-dioksid u atmosferu, on se više rastvara u okeanima, što dovodi do drastičnih promena u hemiji vode. Triona Mekgrat istražuje ovaj proces, poznat kao acidifikacija okeana, i u ovom govoru nas vodi da zaronimo u svet okeanografa. Saznajte više o tome kako „zli blizanac klimatskih promena“ utiče na okean i život koji zavisi od njega.

Da li ikada razmišljate
o tome koliko su okeani važni

u našem svakodnevnom životu?

Okeani prekrivaju
dve trećine naše planete.

Daju polovinu kiseonika koji udišemo.

Ublažavaju nam klimu.

Obezbeđuju i poslove, lekove i hranu,

uključujući 20 odsto proteina
za prehranu celokupne svetske populacije.

Ljudi su ranije mislili
da su okeani toliko ogromni

da na njih neće uticati
ljudske aktivnosti.

Pa, danas ću vam govoriti
o ozbiljnoj realnosti

koja menja naše okeane,
a zove se acidifikacija okeana

ili zli blizanac klimatskih promena.

Da li ste znali da okeani apsorbuju
25 procenata celokupnog ugljen-dioksida

koji oslobađamo u atmosferu?

To je samo još jedna sjajna usluga
koju pružaju okeani,

jer je ugljen-dioksid
jedan od gasova staklene bašte

koji izazivaju klimatske promene.

Ali kako nastavljamo
da pumpamo sve više i više

ugljen-dioksida u atmosferu,

više ga se rastvara u okeanima,

a to je ono što menja hemiju naših okeana.

Kada se ugljen-dioksid
rastvara u morskoj vodi,

prolazi kroz niz hemijskih reakcija.

Srećom po vas,

danas nemam vremena
da ulazim u detalje vezane za hemiju,

ali reći ću vam da,
što više ugljen-dioksida ulazi u okean,

pH vrednost morske vode opada.

To u suštini znači da postoji
povećanje kiselosti okeana.

Čitav ovaj proces
naziva se acidifikacija okeana

i dešava se uporedo
sa klimatskim promenama.

Naučnici prate acidifikaciju okeana
više od dve decenije.

Ove brojke predstavljaju
važan vremenski niz sa Havaja

i gornja linija pokazuje stalno povećanje
koncentracija ugljen-dioksida,

ili gasa CO2, u atmosferi.

Ovo direktno nastaje
kao rezultat ljudskih aktivnosti.

Linija ispod pokazuje porast
koncentracije ugljen-dioksida

koji se rastvara na površini okeana,

što možete videti da raste istom brzinom

kao i ugljen-dioksid u atmosferi
otkad su merenja otpočela.

Linija na dnu zatim pokazuje
promenu u hemiji.

Što je više ugljen-dioksida
ulazilo u okean,

pH vrednost morske vode je opadala,

što u suštini znači da je došlo
do porasta kiselosti okeana.

Naučnici u Irskoj takođe prate
acidifikaciju okeana -

naučnici na Morskom institutu

i Nacionalnom irskom
univerzitetu u Galveju.

Mi takođe uočavamo
acidifikaciju iste brzine

kao i ovi glavni vremenski nizovi
u okeanima širom sveta.

Dakle, ovo se dešava na našem pragu.

Sada bih htela da vam dam primer
načina na koji prikupljamo podatke

da bismo pratili promene u okeanu.

Najpre prikupljamo veliki deo
naših uzoraka usred zime.

Kao što možete pretpostaviti,
na Severnom Atlantiku

nas pogađaju ozbiljne oluje,

tako da ovo nije za one među vama
koji dobijaju morsku bolest,

ali prikupljamo vrlo vredne podatke.

Spuštamo ovaj instrument sa strane broda

i tu su senzori koji su postavljeni na dnu

koji nam mogu dati informacije
o okolnoj vodi,

kao što su podaci o temperaturi
ili rastvorenom kiseoniku.

Onda možemo prikupiti uzorke morske vode
u ovim velikim bocama.

Počinjemo sa dna, što može biti
na dubini od preko četiri kilometara

tik od našeg kontinentalnog praga,

i uzimamo uzorke
u pravilnim intervalima sve do površine.

Donesemo morsku vodu na palubu,

a zatim je možemo analizirati ili na brodu

ili nazad u laboratoriji
u pogledu raznih hemijskih parametara.

Ali zašto bi nas bilo briga?

Kako će acidifikacija okeana
uticati na sve nas?

Pa, evo zabrinjavajućih činjenica.

Već je došlo do povećanja
kiselosti okeana od 26 procenata

od preindustrijskog vremena,

što je direktno posledica
ljudskih aktivnosti.

Ukoliko ne počnemo da smanjujemo
ispuštanje ugljen-dioksida,

očekujemo povećanje
kiselosti okeana od 170 procenata

do kraja ovog veka.

Mislim, ovo obuhvata živote naše dece.

Ova stopa acidifikacije je 10 puta brža

nego ijedna acidifikacija u našim okeanima
tokom više od 55 miliona godina.

Dakle, život u našim morima
nikada ranije nije prolazio

kroz promene tako velikom brzinom,

tako da bukvalno nismo mogli
da znamo kako će se sa tim izboriti.

Dogodila se prirodna acidifikacija
pre više miliona godina

koja je bila mnogo sporija
od onoga što uočavamo danas,

a to se poklopilo sa masovnim izumiranjem
mnogih morskih vrsta.

Dakle, da li smo se u tom pravcu uputili?

Pa, možda.

Studije pokazuju da neke vrste
zapravo dobro funkcionišu,

ali mnoge pokazuju negativnu reakciju.

Jedna od stvari koje veoma zabrinjavaju
je što, dok se povećava kiselost okeana,

smanjuje se koncentracija
karbonatnih jona u morskoj vodi.

Ovi joni su u suštini gradivni materijal

za mnoge morske vrste,
za izgradnju njihovih ljuštura,

na primer, kod kraba ili školjki, ostriga.

Još jedan primer su korali.

Njima su takođe potrebni
ovi karbonatni joni u morskoj vodi

za stvaranje koralne strukture
kako bi izgradili koralne grebene.

Kako se kiselost okeana povećava

i koncentracija karbonatnih jona smanjuje,

ovim vrstama je teže
da proizvedu svoje omotače.

Čak i na nižim nivoima
mogu početi da se rastvaraju.

Ovo ovde je pteropod;
zove se morski leptir.

To je važan izvor hrane
u okeanu za mnoge vrste,

od račića do lososa, pa sve do kitova.

Ljuštura pteropode
je stavljena u morsku vodu

sa pH vrednošću koju očekujemo
do kraja ovog veka.

Nakon svega 45 dana
na ovoj veoma realističnoj pH vrednosti,

možete videti da se ljuštura
skoro potpuno rastvorila.

Dakle, acidifikacija okeana
može uticati direktno kroz lanac ishrane -

i pravo na naš tanjir.

Mislim, ko ovde voli školjke? Ili lososa?

Ili mnoge druge vrste riba

čiji bi izvor hrane u okeanu
mogao bio pogođen?

Ovo su hladnovodni korali.

A da li ste znali da zaista imamo
hladnovodne korale u irskim vodama,

nedaleko od našeg kontinentalnog praga?

Oni podržavaju bogatu bioraznolikost,
uključujući neka važna ribolovna područja.

Predviđa se da će do kraja ovog veka

70 posto svih poznatih
hladnovodnih korala u celom okeanu

biti okruženo morskom vodom
koja rastvara njihovu koralnu strukturu.

Poslednji primer koji imam
su ovi zdravi tropski korali.

Oni su stavljeni u morsku vodu
na pH vrednosti

koju očekujemo do 2100. godine.

Nakon šest meseci,
koral se skoro potpuno rastvorio.

Koralni grebeni podržavaju

25 posto celokupnog morskog života
u čitavom okeanu.

Celokupnog morskog života.

Dakle, možete uvideti,
acidifikacija okeana je globalna pretnja.

Imam dečaka starog osam meseci.

Osim ako ne počnemo
da usporavamo ovo sada,

bojim se da razmišljam o tome
kako će naši okeani izgledati

kada on bude odrasli čovek.

Videćemo acidifikaciju.

Već smo ispustili
previše ugljen-dioksida u atmosferu.

Ali možemo ovo usporiti.

Možemo sprečiti najgori scenario.

Jedini način da to uradimo

je smanjenje naše emisije ugljen-dioksida.

Ovo je važno i za vas i mene,
za industriju, za vlasti.

Moramo da radimo zajedno,
da usporimo globalno zagrevanje,

usporimo acidifikaciju okeana

i pomognemo da se održi
zdrav okean i zdrava planeta

za našu generaciju i buduće generacije.

(Aplauz)