Vaš mozak na improvizaciji

Muzičar i istraživač, Čarls Lim, se pita kako mozak radi za vreme muzičke improvizacije - i tako stavlja džez muzičare i repere u fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) kako bi to otkrio. Ono što su on i njegov tim otkrili ima nesagledive implikacije na naše razumevanje kreativnosti svih vrsta.

Ja sam hirurg koji proučava kreativnost,

a nikada nisam imao pacijenta
koji bi mi rekao:

"Želim da budete kreativni
tokom moje operacije."

(Smeh)

Tako da mislim da tu postoji
mala doza ironije.

Reći ću uprkos tome,
nakon toliko obavljenih operacija,

da je operisanje jako slično
sviranju muzičkog instrumenta.

I za mene, ova vrsta duboke
i dugotrajne fascinacije zvukom

je činilac koji me naveo da budem i hirurg

ali i da se bavim naukom
o zvuku, posebno muzikom.

I tako ću vam narednih minuta pričati

o svojoj karijeri,

o tome kako sam bio u stanju
da proučavam muziku

i kako sam pokušao da se izborim
sa ovim pitanjima

kako je mozak u stanju da bude kreativan.

Većinu ovog rada sam završio
na Džons Hopkins Univerzitetu,

ali i na Nacionalnom institutu
zdravlja gde sam prethodno radio.

Proći ću kroz neke naučne eksperimente

i pokušati da objasnim
tri muzička eksperimenta.

Počeću jednim snimkom.

To je snimak Kita Džereta,
poznatog džez improvizatora

i verovatno najpoznatiji primer

osobe koja stvara improvizacije
na izuzetno visokom nivou.

I on će improvizovati čitave koncerte

iz svoje glave,

i nikada ih neće svirati
na potpuno isti način.

I tako, kao oblik intenzivne kreativnosti,

mislim da je ovo sjajan primer.

I zašto da onda ne pustimo snimak.

(Muzika)

Zaista je neverovatno,
fenomenalno to što se dešava ovde.

Uvek sam zapanjen -
samo kao slušalac, kao obožavatelj -

kad god slušam ovo.

I mislim: kako je to uopšte moguće?

Kako mozak uopšte može
da stvara toliko informacija,

toliko muzike, spontano?

Tako sam postavio ovaj koncept, naučno,

da je umetnička kreativnost
magična, ali nije magija.

Što znači da je proizvod mozga.

Nema mnogo ljudi bez moždane
aktivnosti koji stvaraju umetnost.

I sa tom pretpostavkom
da je umetnička kreativnost

zapravo neuronski proizvod,

uzeo sam tu tezu da bismo
je mogli proučavati

kao što bismo mogli proučavati bilo koji
drugi složeni neurološki proces.

I mislim da postoje i neka podpitanja
koja sam postavio.

Da li je zaista moguće
naučno proučavati kreativnost?

Mislim da je to jako dobro pitanje.

I reći ću vam da su
najnaučnije studije muzike

veoma neprovidne.

I kada prođete kroz njih, veoma je teško
prepoznati muziku u njima.

Zapravo, deluju vrlo
nemuzikalno u celini gledano

i kao da propuštaju čitavu poentu muzike.

I tako nas to dovodi do narednog pitanja:

zašto bi naučnici proučavali kreativnost?

Možda mi nismo prave osobe za to.

Pa, možda,

ali ja bih rekao da,
iz naučne perspektive -

mi pričamo puno o inovacijama danas -

o nauci o inovacijama,

koliko razumemo način na koji je
mozak sposoban da stvara inovacije

u najranijem uzrastu.

Istina je da znamo veoma malo o tome
kako smo u stanju da budemo kreativni.

I zato mislim da ćemo tek videti

u narednih 10, 20, 30 godina

pravu nauku o kreativnosti koja je
u razvoju i koja će tek procvetati.

I jer sada imamo nove metode
koje će nam omogućiti

da procese kao što je jedan ovakav,

složena džez improvizacija,
detaljno proučimo.

Tako se sve svodi na mozak.

Svi mi imamo ovaj izuzetan mozak,

koji je u najmanju ruku, slabo shvaćen.

Mislim da neuronaučnici

imaju mnogo više pitanja nego odgovora.

I ja vam neću dati
previše odgovora danas,

samo ću postaviti puno pitanja.

I u osnovi to je ono
što ja radim u laboratoriji.

Postavljam pitanja o tome
šta to mozak radi,

a što nam omogućava da budemo kreativni.

Ovo je glavni metod koji koristim.
Zove se funkcionalna magnetna rezonanca.

Ako ste nekada bili na magnetnoj
rezonanci, to vam je jako slično,

samo je ova opremljena na specijalan način

da pravi slike aktivnih zona mozga.

Način na koji to radi je sledeći.

Postoji nešto što se zove BOLD slikanje,

i odnosi se na prikaz
nivoa kiseonika u krvi.

Kada ste na funkcionalnoj
magnetnoj rezonanci,

vi ste u velikom magnetu

koji poravnava vaše molekule
u određenim regijama.

Kada je određena zona mozga aktivna,
što znači da je neuronska zona aktivna,

dobija dotok krvi u to područje.

Taj dotok krvi izaziva povećanje

lokalne krvi u tom području

kao i promenu u koncentraciji
deoksihemoglobina.

Deoksihemoglobin se može
detektovati magnetnom rezonancom,

dok oksihemoglobin ne može.

Putem ovog metoda zaključivanja -

a merimo takođe i dotok krvi,
ne neuralnu aktivnost -

možemo reći da je deo mozga
koji dobija više krvi

aktivan tokom određenog zadatka.

I to je suština načina rada fMRI-a.

I on se koristi još od devedesetih

kako bi se analizirali
neki složeni procesi.

Sada ću opisati studiju koju sam ja radio,

a to je džez u funcionalnoj
magnetnoj rezonanci.

Radio sam sa svojim kolegom,
Alanom Braunom, na NIH-u.

Ovo je kratak video prikaz
kako smo radili taj projekat.

(Video) Čarls Lim:
Ovo je plastična MIDI klavijatura

koju koristimo za Džez eksperimente.

A to je klavijatura sa 35 dirki

dizajnirana tako da stane u skener,

da bude magnetski sigurna,

da ima minimalne smetnje

koje bi uticale na neke nalaze

i ima ovaj jastuk koji može
da se položi na sviračeve noge

dok sviraju u ležećem položaju,
dok su u skeneru.

I to radi ovako -
ovo ne proizvodi nikakav zvuk.

Ono šalje zvuk koji se zove MIDI signal -

ili digitalni muzički interfejs -

kroz ove žice u kutiju
i potom u kompjuter,

koji potom aktiviraju uzorke klavira
visokog kvaliteta poput ovog.

(Muzika)

(Muzika)

ČL: Ok, dakle radi.

Tako kroz ovu klavijaturu,

imamo način da proučavamo muzičke procese.

Pa šta onda radite sada kada
imate ovakvu kul klavijaturu?

Ne možete samo reći - "Sjajno,
imamo ovakvu klavijaturu."

Moramo uraditi i nekakav
naučni eksperiment.

A eksperiment zaista počiva na sledećem.

Šta se dešava u mozgu
tokom učenja i memorisanja,

a šta se dešava tokom

nečega što je spontano izvedeno
ili improvizovano,

na način koji se poklapa motorički

u terminima nižeg nivoa
senzornih motoričkih funkcija?

I tako, imam ovde nešto
što zovemo paradigme.

Imamo ovde paradigmu skale, što je zapravo
sviranje skale gore dole, zapamćeno.

I tu je i improvizacija na skali -

četvrtine nota, metronom, desna ruka -

naučno veoma sigurno,

ali muzički jako dosadno.

I onda je tu i poslednja,
koju zovemo džez paradigma.

Doveli smo profesionalne
džez muzičare u NIH,

oni su morali da zapamte
ovaj deo muzike levo, niže levo -

što je ono što ste mene čuli da sviram -

i onda su morali to da improvizuju
sa istim promenama u akordima.

Kliknite tu zvučnu ikonu
sa donje leve strane,

to je primer onoga
što je zapisano skenerom.

(Muzika)

I na kraju, ovo nije
najprirodnije okruženje,

ali su oni u stanju
da sviraju pravu muziku.

Slušao sam taj solo 200 puta,

i još uvek mi se sviđa.

I muzičarima je bilo
izuzetno ugodno na kraju.

Prvo smo izračunali broj nota.

Da li oni zapravo sviraju
mnogo više nota dok improvizuju?

Nije to bilo u pitanju.

Pogledali smo aktivnost mozga.

Pokušaću ovo da vam sažmem.

Ovo su kontrastne mape
koje pokazuju razlike

između onoga što se dešava
dok improvizujete

i onoga što radite a što je memorisano.

Crveno je deo koji je aktivan
u prefrontalnom korteksu,

frontalnom režnju mozga.

Plavo je deo koji nije bio aktivan.

Tako smo imali taj žarišni deo,
središnji prefrontalni korteks,

koji je bio aktivan.

Imali smo taj široki pojas koji se zove
lateralni prefrontalni korteks

kome je aktivnost opadala,
i to ću vam sada sumirati.

Ovo su multifunkcionalne zone mozga.

Kako ja to volim da kažem,
ovo nisu džez zone mozga.

One radi mnogo drugih stvari

kao što su samorefleksija,

introspekcija, radna memorija
i tako dalje.

Svest je smeštena u frontalnom delu.

Ali imamo ovu kombinaciju

područja koja se navodno angažuju
tokom samoposmatranja, koja se gase,

i područja za koja se misli
da su autobiografska,

ili samoekspresivna, koja se pale.

I mi mislimo, bar sad na početku -
to je jedna studija.

Verovatno je pogrešna.

Ali to je jedna studija.

Mislimo, razumna je hipoteza

to da, kako biste bili kreativni,

morate da imate ovu čudnu
disocijaciju frontalnog režnja.

Jedna zona se pali,
a druga velika zona se gasi,

kako ne biste bili inhibirani, kako biste
dozvolili sebi da pravite greške,

kako ne biste stalno gasili

sve te generišuće impulse.

E sada, mnogo ljudi zna da muzika
nije uvek samostalna aktivnost -

nekada se radi u komunikaciji sa drugima.

I tako je sledeće pitanje:

šta se dešava kada muzičari
improvizuju naizmenično -

improvizujuća četvorka -

što je nešto što se normalno
radi u džez eksperimentu?

Ovo je bluz sa skalom od 12.

I razbio sam to na grupe skala
od po četiri,

kako biste znali kako biste improvizovali.

Mi smo doveli muzičare
u skener - sve isto -

dali smo im da memorišu ovu melodiju

imali smo muzičara i u kontrolnoj sobi

koji je improvizovao interaktivno.

Ovo je muzičar, Majk Poup,

jedan od najboljih svetskih basista
i fenomenalni pijanista.

On svira komad

koji smo upravo videli

nešto bolje nego što sam ja zapisao.

(Video) ČL: Majk, hajde uđi.
Čovek: Neka sila bude sa tobom.

Sestra: Nemaš ništa u džepovima Majk?

Majk Poup: Ne. Ništa nemam u džepovima.
Sestra: OK.

ČL: Morate da imati ispravan stav
kako biste pristali na to.

(Smeh)

Zapravo je na neki način i zabavno.

I tako sada sviramo naizmenično.

On je unutra. Možete videti njegove noge.

Ja sam u kontrolnoj sobi tamo,
sviram naizmenično.

(Muzika)

Majk Poup: Ovo je prilično
dobra prezentacija

kako to zapravo jeste.

I dobro je što nije prebrzo.

Činjenica da mi to radimo iznova i iznova

dozvoljava da se prilagodite okruženju.

Najteža stvar mi je bila
ta kinestetička stvar,

da gledam svoje ruke

kroz dva ogledala,

ležeći na leđima

i što nisam u mogućnosti
da pomeram išta izuzev ruku.

To je bio izazov.

Ali ipak,

bili su trenuci,

zaista,

pravog, istinskog zajedničkog sviranja.

ČL: U ovom trenutku, uzeću par trenutaka.

Ono što vidite ovde -

i činim najgori greh u nauci,

a to je da vam pokažem
preliminarne podatke.

Ovo su podaci jednog subjekta.

Podaci Majka Poupa.

Šta vam zapravo pokazujem ovde?

Kada je svirao sa mnom,
improvizovao, a ne svirao naučeno,

njegove lingvističke zone su se upalile,
njegova Brokina zona,

što je inferiorni frontalni girus
sa leve strane.

Imao je gotovo iste i sa desne strane.

To je zona koja je aktivna
tokom ekspresivne komunikacije.

Čitava postavka da je muzika jezik,

možda postoji čitava neurološka osnova
za to na kraju krajeva,

možemo da je vidimo kad dva muzičara
zapravo razgovaraju kroz muziku.

Ovo smo uradili sa osam subjekata,

i sada sakupljamo sve podatke.

I nadamo se da ćemo pronaći
nešto značajno.

Sada kada razmišljam o improvizaciji
i jeziku, zapitam se šta je sledeće?

Rep, naravno, rep -

slobodni stil.

Oduvek sam bio fasciniran
slobodnim stilom.

I hajde da pogledamo i ovaj video.

(Video) Mos Def: ... tamne kože ja sam,
1.80 ja sam

sviram gde god sam,
u tvojoj blizini sam

sinergija celog stila,
prepoznajem simetriju

hajde probaj da me povrediš,
slomi ih hemijski

nije broj 10 M.C., pričaj o tome kako si

stilizovan kao Kenedi,
kasnim kao 10 do 3

kada kažem tu sam,
cure kažu sakrij ožiljak

ČL: I tako postoji puno analogije

između slobodnog stila i džeza.

Postoji zapravo jaka korelacija
između ova dva oblika muzike

u različitim vremenskim periodima.

Na mnogo načina,
rep je imao sociološku funkciju

istu koju je imao i džez.

I kako proučavate rep naučno?

Moje kolege misle da sam malo lud,

ali ja mislim da je to vrlo moguće.

I ovako ja radim:
umetnik slobodnog stila

koji dođe i memoriše muziku
koju ste mu napisali,

koju nikada ranije nije čuo,

i zatim on uradi slobodan stil.

Rekao sam članovima svog tima
da ću repovati za TED,

a oni su rekli, "Nema šanse."

I tada sam pomislio -

(Smeh)

(Aplauz)

Evo o čemu se radi.

Sa ovim velikim ekranom,
možete svi repovati sa mnom. Ok?

Od njih smo tražili

da memorišu ovu ikonu dole levo.

Ovo je kontrolni uslov.
Ovo je to što su memorisali.

Kompjuter: Memorija, udar

ČL: Udari ritma u poznatoj sredini

Ritam i rima, čine me kompletnim

Klima je uzvišena kada sam za mikrofonom

Izbacujem rime koje udaraju kao gromovi

Kompjuter: traženje.

Tražim istinu u ovom večitom lutanju

Moja strast nije moda,
vidite kako sam obučen

Psihopatske reči, pojavljuju se u glavi

Pevam ove reči koje samo ja čujem

Kompjuter: umetnost

Umetnost otkrivanja u kojoj se lebdi

Unutar misli slobodnih po volji

Sve ove reči teku kao kiša

Treba mi ludi naučnik da proveri moj mozak

(Aplauz)

Obećavam vam da se ovo
više nikada neće desiti.

(Smeh)

I sada, ono što je sjajno
kod muzičara slobodnog stila,

oni dobiju stimulus
u vidu različitih reči.

Ne znaju šta sledi, ali će čuti nešto.

Kliknu na tu zvučnu ikonu desno.

Oni treba da budu stimulisani nekom
od ove tri reči: sviđati, ne i glava.

On ne zna šta dolazi.

Muzičar slobodnog stila:
Ja sam nalik

neljudskoj, nebeskoj slici

Nekada, ja sam sedeo
na piramidama i meditirao

Sa slušalicama na glavi

Kompjuter: glava.

Da vidim da li još uvek mogu
da slušam, izbacuje zvuk

Vidi kako se keziš

Učim decu u pozadini učionice

O poruci apokalipse

Kompjuter: ne.

Ne mnogo ipak, mora biti jednostavno

(nejasno) instrumental

Štetno je igrati Super Maria

(nejasno) kutije (nejasno) hip hop

Kompjuter: stani.

ČL: I ponovo, nešto
neverovatno se dešava.

Dešava se nešto neurološki fascinantno.

Nebitno je da li volite ili ne tu muziku.

Sa kreativnog stanovišta,
to je fenomenalna stvar.

Ovo je video kako smo to radili u skeneru.

[fMRI snimak repovanja]

(Smeh)

(Video) ČL: Ovde smo sa Emanuelom.

To je bilo snimljeno u skeneru, inače.

(Video) ČL: To je Emanuel u skeneru.

Upravo je naučio rime.

Emanuel: Udari ritma u poznatoj sredini

Ritam i rima, čine me kompletnim

Klima je uzvišena kada sam za mikrofonom

Izbacujem rime koje udaraju kao gromovi

Tražim istinu u ovom večitom lutanju

Moja strast je moda,
vidite kako sam obučen

ČL: Ok. Prekinuću ovde.
Šta vidimo u njegovom mozgu?

Ovo su zapravo mozgovi četvorice repera.

I ono što vidimo,
jesu govorna područja koja se pale,

ali onda - zatvorenih očiju -

kada ste u slobodnom stilu -
nasuprot memorisanju,

imate upaljenu široku zonu
vizuelnog područja.

Glavnu cerebralnu aktivnost,

koja je uključena
pri motoričkoj koordinaciji.

Imate povišenu moždanu aktivnost
kada radite komparativan zadatak,

kada je jedan zadatak kreativan,
a drugi baziran na memorisanju.

Ovo je sve preliminarno,
ali mislim da je nekako kul.

I tako samo da zaključim,
imamo mnogo pitanja.

I kao što sam rekao, ovde smo da
postavljamo pitanja, ne da odgovaramo.

Želimo da dođemo do korena
kreativnih genija, neurološki.

I mislim da smo se ovim
metodama jako približili tome.

I nadam se da ćete
u narednih 10, 20 godina

zaista moći da vidite prave,
značajne studije

koje će pokazati da nauka
mora da sustigne umetnost,

i mislim da sada počinjemo sa tim.

Želim sada da vam zahvalim
na vremenu. Cenim to.

(Aplauz)