Igra pametnim materijalima

Mastilo koje provodi struju; prozor koji se pomoću prekidača od providnog pretvori u neproziran; žele koji pravi muziku. Sve to postoji, a Katarina Mota kaže: vreme je da se ovim poigramo. Katarina nas upoznaje sa iznenađujućim i fantastičnim novim materijalima i predlaže da je način na koji ćemo spoznati za šta su dobri, da eksperimentišemo, maštamo i zabavljamo se.

Imam prijatelja u Portugalu

čiji deda je napravio vozilo
od bicikla i veš mašine,

kako bi mogao da prevozi
svoju porodicu.

Uradio je to jer nije mogao
da priušti automobil,

ali i zato jer je znao
kako da ga napravi.

Nekada su ljudi shvatali način
na koji stvari funkcionišu

i kako su napravljene,
tako da su ih mogli praviti i popravljati,

ili u najmanju ruku

informisati se o tome šta da kupe.

Mnoge od ovih uradi-sam aktivnosti

su izgubljene
u drugoj polovini 20. veka.

Ali sada nam proizvođačka zajednica
i model otvorenog koda

ponovo vraćaju saznanja o tome
kako stvari funkcionišu

i od čega su napravljene,

i verujem da treba da to
prenesemo na sledeći nivo,

na komponente od kojih
su stvari napravljene.

Najvećim delom, još uvek znamo

od čega su napravljeni materijali
kao što su papir i tkanine

i kako se proizvode.

Ali sada postoje fantastični,
futuristički kompozitni materijali -

plastika koja menja oblik,

boje koje provode struju,

pigmenti koji menjaju boju,
tkanine koje svetle.

Dopustite mi da vam pokažem
nekoliko primera.

Mastilo koje provodi struju
nam dozvoljava da obojimo strujno kolo

umesto da koristimo tradicionalna

štampana strujna kola ili žice.

U slučaju ovog malog primerka koji držim,

koristimo ga kako bismo proizveli senzore na dodir
koji će reagovati na moju kožu

uključujući ovu malu sijalicu.

Ovo mastilo koriste slikari,

ali nedavni događaji pokazuju
da ćemo uskoro biti u mogućnosti

da ga koristimo u laserskim
štampačima i olovkama.

Ovo je list akrilne smole

sa bezbojnim česticama
koje prelivaju svetlost.

Ovo znači da, dok običan akrilik

razliva svetlost samo oko ivica

ovaj je širi preko cele površine

kada uključim svetiljke
na njegovim obodima.

Dve poznate primene ovog materijala

uključuju dizajn enterijera i
površina osetljivih na dodir.

A termohromni pigmenti

na određenoj temperaturi menjaju boju.

Sada ću ovo postaviti
na vruću površinu

koja je nameštena na samo malo višu
temperaturu nego što je u ovom prostoru

i možete videti šta se dešava.

Jedna od osnovnih upotreba
ovog materijala

je, između ostalog,
u flašicama za bebe,

kako bi se videlo da li je sadržaj
dovoljno hladan da bi se pio.

Dakle, ovo su samo neki
od materijala koji su nam poznati

kao pametni materijali.

Za nekoliko godina, oni će biti
u mnogim predmetima

i tehnologijama koje koristimo
svakodnevno.

Možda nećemo još imati leteće automobile
kao što nam je naučna fantastika obećala,

ali možemo imati zidove
koji menjaju boju

u zavisnosti od temperature,

tastaturu koja može da se zamota,

kao i prozore koji postaju neprozirni
pritiskom na prekidač.

Ja sam sociolog po profesiji,

pa zašto onda ja danas govorim
o pametnim materijalima?

Prvo, zato što sam ja stvaralac.

Zanima me to kako stvari rade

i kako su one nastale,

ali i zato što verujem da bi trebalo
dublje da shvatimo

komponente koje čine naš svet

i upravo sada, mi ne znamo dovoljno

o visoko tehnološkim kompozitnim
materijalima koji će činiti budućnost.

Teško je dobiti male količine
pametnih materijala.

Jedva da postoje informacije
o tome kako ih koristiti,

i vrlo se malo govori o tome
kako se proizvode.

Tako da za sada uglavnom
postoje u oblasti

poslovnih tajni i patenata

dostupnih samo univerzitetima
i korporacijama.

Pre oko tri godine, Kirsti Bojl i ja

smo započele projekat koji smo
nazvale "Slobodni materijali".

To je Internet stranica gde mi

i svako ko želi da nam se pridruži,

delimo eksperimente,
objavljujemo informacije,

ohrabrujemo druge da daju
svoj doprinos kad god mogu,

i skupljamo izvore
kao što su istraživanja

i uputstva ostalih stvaralaca
kao što smo mi.

Želele bismo da to postane velika

baza podataka koju bismo
zajedno sačinjavali,

sakupljajući informacije o tome
kako da sami napravimo pametne materijale.

Ali zašto bismo uopšte
razmišljali o tome

kako i od čega se prave
pametni materijali?

Prvo, zato što ne možemo oblikovati
nešto što ne razumemo,

a ono što ne razumemo i koristimo

na kraju uobliči nas.

Predmeti koje koristimo,
odeća koju nosimo,

kuće u kojima živimo,
sve ovo ima temeljni uticaj

na naše ponašanje,
zdravlje i kvalitet života.

Tako da, ako želimo da živimo u svetu
sačinjenom od pametnih materijala,

trebalo bi da ih poznajemo
i razumemo.

Drugo, isto tako važno,

inovacije su uvek bile
plod mašte entuzijasta.

Puno puta su amateri, ne stručnjaci,

bili pronalazači i oni koji su unapredili

stvari počev od mauntin bajkova

do poluprovodnika, kompjutera,

aviona.

Najveći izazov je to što je nauka
o materijalima kompleksna

i zahteva skupu opremu.

Ali, to nije uvek tako.

Dva naučnika sa Univerziteta u Ilinoju
su ovo razumela

kada su objavili rad
o jednostavnijem načinu

za izradu mastila koje provodi struju.

Džordan Banker, koji do tada

nije imao iskustva sa hemijom,

pročitao je taj rad
i ponovio njihov eksperiment

u svojoj radionici koristeći
samo najjednostavnije

supstance i alat.

Koristio je toster,

i čak je napravio sopstvenu centrifugu,

na osnovu uputstava
drugog naučnika/stvaraoca.

Džordan je zatim svoje rezultate
objavio na internetu,

zajedno sa svim stvarima
koje je probao i nisu radile,

tako da su drugi mogli
da to prouče i naprave.

Džordanova osnova inovacije

je ta da je eksperiment koji je urađen

u dobro opremljenoj
univerzitetskoj laboratoriji,

pokušao da ponovi u garaži u Čikagu

koristeći samo jeftine materijale
i alat koji je sam napravio.

I sada kada je objavio svoj rad,

ostali mogu da nastave
tamo gde je stao

i osmisle još jednostavniji način
i poboljšanja procesa.

Još jedan primer koji bih spomenula

je "Oprema bez delova"
Hane Perner-Vilson.

Cilj njenog projekta je da osvetli

izrazite kvalitete materijala

i u isto vreme se fokusira
na kreativnost i umeće graditelja.

Elektronski moduli su moćni

u tome kako nas uče
o funkcionisanju stvari,

ali ograničenja toga kako su dizajnirani

utiču na to kako učimo.

S druge strane, Hanin pristup

je da osmisli niz tehnika

za pravljenje neobičnih predmeta

koji nas oslobađaju ovih ograničenja

učeći nas o samim materijalima.

Hana ima mnogo
zadivljujućih eksperimenata,

a ovo je moj omiljeni.

["Papirni zvučnici"]

Ono što ovde vidimo je samo papir

sa bakarnom trakom na sebi,
povezan na mp3 plejer

i magnet.

(Muzika: "Srećni zajedno")

Tako je, uzimajući za osnovu istraživanje
Marčela Koelja sa MIT-a,

Hana napravila seriju papirnih zvučnika

od različitog materijala,

od jednostavne bakarne trake
do provodljive tkanine i mastila.

Kao što je to uradio Džordan
i mnogi drugi,

Hana je objavila svoje recepte

i dozvoljava svakome
da ih kopira i napravi.

Ali ova papirna elektronika je jedna
od obećavajućih grana

nauke o materijalima

koja nam omogućava da napravimo
jeftiniju i fleksibilnu elektroniku.

Tako Hanin zanatski rad

i činjenica da je podelila svoja otkrića,

otvaraju vrata nizu novih mogućnosti

koje su istovremeno
estetski lepe i inovativne.

Ono što je interesantno kod stvaralaca

jeste da mi stvaramo na osnovu
strasti i radoznalosti,

i ne plašimo se da pretrpimo neuspeh.

Često problemima prilazimo
sa neuobičajenih strana,

i prilikom toga otkrivamo
alternativna rešenja

ili čak bolji način
kako da nešto uradimo.

Što više ljudi
eksperimentiše materijalima,

što više istraživača bude
podelilo svoja izučavanja,

a prozivođači svoje znanje,

veće su šanse da osmislimo tehnologije

koje će zaista biti dobre za sve nas.

Osećam se pomalo kao Ted Nelson

kada je u ranim '70-im napisao:

"Danas je neophodno
razumeti kompjutere."

Tada su kompjuteri bili velike mašine

koje su samo naučnicima bile važne,

i niko nije sanjao o tome
da će ih ikada imati kod kuće.

Tako je malo čudno da ja sada
ovde stojim i kažem:

"Danas je neophodno razumeti
pametne materijale."

Samo imajte na umu da je sticanje
preliminarnog znanja

o tehnologijama koje tek nastaju

najbolji način da i sami učestvujemo

u stvaranju budućnosti.

Hvala.

(Aplauz)