Koliko su delfini pametni? - Lori Marino

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-smart-are-dolphins-lori-marino

Delfini su jedna od najpametnijih životinjskih vrsta na zemlji. Zapravo, njihov koeficijent encefalizacije (veličina mozga upoređena sa prosekom za njihovu zapreminu tela) je na drugom mestu, nakon ljudskog. Ali koliko su tačno pametni? Lori Marino opisuje neke neverovatne činjenice o delfinima.

Lekcija: Lori Marino, animacija: Zedem Media.

Godine 1985, trima istraživačima
na ekspediciji izučavanja delfina

je postalo malo dosadno.

Kako bi se razvedrili,
jedan od njih se pretvarao da je Posejdon

tako što je stavio venac od morske trave
na glavu i potom ga je bacio u okean.

Momenat kasnije, delfin je isplovio
sa krunom od morske trave na glavi.

Naravno da je ovo mogla
da bude slučajnost,

ali je i u potpunosti moguće
da je delfin imitirao naučnika.

To je zato što su delfini
jedna od najpametnijih vrsta na Zemlji.

Pa, tačno koliko su pametni?

Poput kitova i morskih prasadi,

delfini pripadaju grupi morskih sisara

poznatih kao cetacea, čija se grupa
sastoji od 86 različitih vrsta

i dele zajedničku kariku
sa ungulatima iliti kopitarima.

Prvenstveno su bili kopneni sisari,

prve cetacee su ušle u vodu
pre otprilike 55 miliona godina

kao veliki predatori sa oštrim zubima.

Potom je zbog promene temperature okeana,
pre otprilike 35 miliona godina,

plen postao manje dostupan.

Jedna grupa cetacea koje
su preživele ovaj poremećaj,

odnotoceti, završili su manji
sa manje oštrim zubima,

ali i sa krupnijim i složenijim mozgovima

koji su im omogućavali
složenije društvene veze,

kao i eholokaciju
kako bi se snalazili i komunicirali.

Preskočićemo sve do sadašnjosti,

mozgovi modernih delfina su toliko veliki
da njihov koeficijent encefalizacije,

veličina mozga upoređena
sa prosekom za njihovu zapreminu tela,

je drugi po visini, nakon ljudskog.

Delfini su evoluirali da prežive

kroz sposobnost stvaranja
složenih društvenih mreža

koje love, odbijaju neprijatelje
i zajedno odgajaju potomke.

Na primer, jedno jato delfina iz Floride

upražnjava sofisticiranu
saradnju prilikom lova na ribu.

Delfin određen kao "tvorac mreže"
podiže mulj

dok drugi daje znak ostalim delfinima

da se istovremeno poređaju
i hvataju ribu u begu.

Postizanje ovakvog cilja zahteva
promišljeno planiranje i saradnju,

koji, s druge strane, zahtevaju neki oblik
namerne komunikacije.

Delfini prenose svoje
metode komunikacije i druge veštine

s kolena na koleno.

Različite populacije delfina
pokazuju varijacije u pozdravljanju,

strategijama lova i drugom ponašanju.

Ovaj tip kulturološkog prenošenja
se čak odnosi i na upotrebu alata.

Jedno jato kljunastih delfina
iz okoline australijske obale,

nazvani Delfinski sunđerasti klub,

naučilo je kako da prekrije svoje kljunove
sunđerom dok iskopavaju oštre korale,

to znanje prenose s majke na kćerku.

Delfini su pokazali
čak i da razumeju jezik.

Kada nauče jezik zasnovan
na zvižducima i pokretima ruku,

oni ne samo da razumeju šta znakovi znače,

već i da njihov redosled ima značenje:

da postoji razlika
između doneti loptu do obruča

i doneti obruč do lopte.

Dakle bili su u stanju da obrade
dva glavna elementa ljudskog jezika:

simbole koji označavaju objekte i radnje

i sintaksu koja određuje
njihovu strukturiranost.

Delfini su takođe jedna od nekoliko vrsta
koja može da položi test sa ogledalom.

To što prepoznaju sebe u ogledalu
nagoveštava nam fizičku samosvest

a istraživanje je pokazalo
da ne samo da prepoznaju svoja tela,

već su i svesni svojih misli,
svojstvo koje se zove metakognicijom.

U jednom istraživanju,
delfini koji su upoređivali dva zvuka

mogli su da pokažu istu, različitu
ili nejasnu reakciju.

Baš kao i ljudi,

češće su pokazivali nesigurnost
kod teških zadataka,

nagoveštavajući da su svesni
onoga što znaju

i da se osećaju samouvereno
zbog tog znanja.

Ali najneverovovatnija osobina delfina

je njihov osećaj empatije,
altruizma i povezanosti.

Navika da pomažu povređenim pojedincima
prelazi granice vrste,

kao što znamo iz mnogih priča

gde su delfini iznosili ljude na površinu
kako bi disali.

Kao i mi, delfini oplakuju svoje mrtve.

Kada razmotrimo sve dokaze,

možemo da se pitamo zašto ljudi
i dalje love delfine zbog mesa,

dovode ih do istrebljenja
lovom i zagađenjem

ili zašto ih drže u zatočeništvu
radi izvođenja trikova.

Konačno, možda se ne radi o tome
da li su delfini inteligentna

i složena bića,

već mogu li ljudi da saosećaju s njima
dovoljno da ih održe sigurnim i slobodnim.