Chapter 01 - The Metamorphosis by Franz Kafka

Chapter 1. Classic Literature VideoBook with synchronized text, interactive transcript, and closed captions in multiple languages. Audio courtesy of Librivox. Read by David Barnes.

Playlist for The Metamorphosis by Franz Kafka: http://www.youtube.com/playlist?list=PL7A6D6EEC645742AC

The Metamorphosis free audiobook at Librivox: http://librivox.org/the-metamorphosis-by-franz-kafka/

The Metamorphosis free eBook at Project Gutenberg: http://www.gutenberg.org/ebooks/5200

The Metamorphosis at Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/The_Metamorphosis

View a list of all our videobooks: http://www.ccprose.com/booklist

ГЛАВА И

Једног јутра, као Грегор Самса се пробудио из узнемирено снова, он је открио да је у

кревет је био промењен у монструозну стеничав грешку.

Он је лежао на његовом оклопу-тешко назад и видела, како је подигао главу горе мало, његов браон,

заобљен стомак подељен у круте лук налик секцијама.

Из ове висине ћебе, само спремни да склизне у потпуности, једва

остати на месту.

Његови бројни ноге, бедно танке у односу на остатак

обим, флицкеред беспомоћно пред његовим очима.

"Шта се догодило са мном", мислио је.

Није било сан. Своју собу, одговарајући простор за људско биће,

само нешто сувише мали, лежи тихо између четири познате зидове.

Изнад стола, на коме распаковане прикупљање роба узорак платна је проширио

ван - Самса био трговачки путник - висио на слици коју је одвојена од

илустровани часопис мало пре и смештена у прилично позлаћени рам.

То је била слика жене са шеширом крзна и крзна Боа.

Она је седела усправно ту, подижући у правцу посматрача чврстог крзна муф

у које цело њено подлактице нестао.

Грегор је поглед онда окренуо прозору.

Тхе туробна времена - по киши капи падају гласно доле на метални прозор

платформе - га сасвим меланхолије.

"Зашто не држим спавање за мало дужи и заборавити све ово

глупост ", мислио је.

Али то је било потпуно непрактично, јер он је коришћен за спавање на његовој десној страни, и

у свом садашњем стању није могао ући у ову позицију.

Без обзира колико се бацио на његовој десној страни, он је увек ваљани поново на

леђа.

Мора да је то покушао сто пута, затварање очију, тако да он не би

да бисте видели вригглинг ноге, и дао само кад је почео да се осећа светлост, туп бол у

њега који никада није осетио пре.

"О Боже," помисли он, "шта захтеван посао сам изабрао!

Из дана у дан, на путу.

Стреса продаје су много већи од рада одиграва се на седиште, и,

поред тога, морам да се избори са проблемима путовања, бриге

око железничке линије, неправилна лоше

хране, привремено и стално се мењају људске односе, који никада не долазе

срце. У пакао са њим све! "

Осећао благи свраб на врху свог стомака.

Полако сам гурнуо на леђима ближе кревет порука како би могао да подигне

главу лакше пронашао свраб део, који је у потпуности покривена са малим беле

спотови - он није знао шта да направи од њих и желео је да осети место са ногу.

Али, он је повукао одмах, за контакт осећао као хладан туш широм

га.

Вратио склизнуо поново у своје раније позиције.

"Ово устајање рано", помисли он, "чини човека прилично идиотски.

Човек мора да има свој сан.

Друга путовања продавци живимо као харема жене.

На пример, када се вратим у крчму током јутра да напише

до неопходне наредбе, ова господа су само седи доле на доручак.

Ако бих да покушам да са мој шеф, ја бих бити избачени на лицу места.

Ипак, ко зна да ли можда није баш добро за мене?

Ако нисам поново држите ради мојих родитеља, ја бих напустио узраста пре.

Би сам отишао на шефа и рекао му само оно што ја мислим из дубине мог

срце.

Би сте је пао право са свог стола! Како чудно је да седи на том столу и

Разговор до запосленог из пут до тамо.

Газда има проблема слух, тако да запослени има на корак до сасвим близу њега.

У сваком случају, нисам у потпуности одустао од наде да још увек.

Једном сам добио заједно сакупио новац да исплати дуг мојих родитеља да му - да треба да

још пет или шест година - ӕу то сигурно.

Онда ћу направити велико паузе.

У сваком случају, сада морам да устанем. Мој воз одлази у пет сати. "

Он је погледао у континуитету, у будилника откуцава од комода.

"Добри Бог" помислио је.

Било је пола шест, а руке су тихо дешава.

То је био протеклих пола сата, већ скоро петнаест до.

Могао аларма нису прстен?

Један видео из кревета да је правилно постављен за четири сата.

Сигурно је имао пречку. Да, али било је могуће преспавати

да бука која је намештај трести?

Сада, то је истина да не би мирно спавали, али очигледно он би спавао све дубље.

Ипак, оно што би требало да је сад? Следећи воз напустио у седам сати.

Да ухвати да је један, он би морао да иде у јурњави.

Узорак збирка није била спаковала још, и он заиста не осећа посебно

свеж и активан.

А чак и ако је он ухваћен у возу, није било избегне ударац-а са шефом,

јер трчкарало фирме би смо чекали пет сати возом и

пријавио вест о његовом одсуству давно.

Он је био шеф у Минион, без кичме и интелигенцију.

Па онда, шта ако је пријављено болестан?

Али, то би било изузетно непријатно и сумњиво, јер је током својих пет

година службе Грегора није болестан ни једном.

Шеф би сигурно доћи са лекаром из здравственог осигурања

и да би срамоту својих родитеља за своје лење сина и прекинуо све примедбе

осигурање лекара коментаре; за њега

сви потпуно здрави, али стварно лењи о раду.

Осим тога, би лекар, у овом случају бити потпуно у реду?

Осим заиста претеране поспаности након дугог сна, Грегор у ствари осећа

веома добро и чак је имао стварно јак апетит.

Како је мислио све то преко у највећој журби, без могућности да

одлуку да се из кревета - будилника је указујући тачно петнаест до

седам - било је опрезан закуцати на врата од стране шефа кревета.

"Грегор," глас се зове - да је његова мајка - "то је петнаест до седам.

Не желите да будете на правом путу? "

Тихи глас! Грегор је изненадио када је чуо његов глас

одговара.

Било је јасно и непогрешиво своје раније глас, али у њему је измешана, као да

одоздо, иррепрессибли болно шкрипу, који је оставио позитивно речи

посебан само у првом тренутку и

искривљене их у одјека, тако да се не зна да ли се чуо

исправно.

Грегор је желео да одговори детаљно и објаснити све, али у тим

околностима он сам ограничена на говореци: "Да, да, хвала мајка.

Ја сам устао одмах. "

Због дрвена врата промену у глас Грегора није била баш приметан

споља, тако да је његова мајка смирила, са овим објашњењем и мешали искључен.

Међутим, као резултат кратког разговора, а други чланови породице

постали свесни да Грегора био је неочекивано и даље код куће, а већ је његов отац

куцају на једној страни врата, слабо али са песницом.

"Грегор, Грегора", рекао је викнуо "шта се дешава?"

И, после кратког времена, га је позвао поново у дубљи глас: "Грегор!"

Грегора "На другој страни врата,! Међутим, његова сестра

покуцао олако.

"Грегор? Да ли сте у реду?

Да ли је потребно ишта "Грегора режирао одговоре у оба смера?

"Ја ћу бити спремна одмах."

Он је напор са највише пажљивим артикулације и убацивањем дуге паузе

између појединачних речи да бисте уклонили све изузетно од његовог гласа.

Његов отац окренуо леђа својим доручак.

Међутим, сестра шапну: "Грегора, отворите врата - ја те молим."

Грегор имао намеру отварања врата, али честитао сам на свом

предострожности, стечених од путовања, о закључавање свих врата током ноћи, чак и на

куће.

Прво је хтео да устане тихо и неометано, облачити, пре свега су

доручак, па тек онда размотрити даље активности, за - приметио је ово јасно - по

размишљање о стварима у кревету да неће доћи до разумног закључка.

Сетио да је већ често осећао светло бол или друге у кревету, можда

резултат незгодан лежећем положају, који се касније испоставило да чисто буде

имагинарно, када је устао, и он је био

жељни да виде како ће његова представити фантазије постепено нестане.

Да је промена у његовом гласу није било ништа друго до почетка реалног језа,

професионалне болести комерцијалних путника, те је не

најмање сумње.

Било је веома лако да баци у страну ћебе.

Он је само потребно да се притисак до мало, и пао сам од себе.

Али да се настави било је тешко, посебно због тога што је толико необично широк.

Било му је потребно руке и шаке да се притисак усправно.

Уместо тога, међутим, имао само много малих удова који су непрестано креће

са веома различитим покретима, а који, поред тога, он је био у стању да контролишу.

Ако је хтео да се савије један од њих, онда је то био први да се прошири, а ако је

коначно успео раде шта хоће са овим уд, у међувремену све остале,

као да је лево бесплатно, кретали у претерано болно агитације.

"Али ја не мора да остане у кревету узалуд", рекао је Грегор себи.

У почетку је желео да изађе из кревета са доњег дела његовог тела, али и ова нижа

део - који, узгред буди речено, он још није погледао, а који није могао да се

слика јасно - сам показала превише тешко да се крећу.

Покушај је тако споро.

Када је, поставши готово френетичним, коначно је и сам бацио напред са свим својим

силе и без размишљања, он је изабрао погрешно његовом управом, и он погодио доњи

нога кревета тешко.

Насилни бол осетио открио да му је доњи део његовог тела био је на

тренутка вероватно осетљиви.

Тако, покушао је да први добије своје горње тело из кревета и окренуо пажљиво главу

према ивици кревета.

Успео је да уради лако, и упркос ширине и масе његово тело масе на

Последња полако пратио окретање главе.

Али, као што је коначно подигао главу ван кревета на отвореном, постао је забринут

о кретању напред даље на овај начин, јер ако је он сам дозволио

на крају да падне од овог процеса, она

би чудо да спречи главу добијају повређених.

И по сваку цену не сме да изгуби свест у овом тренутку.

Он је више волео да остане у кревету.

Међутим, након сличних напора, док је лежао опет, уздаха као и раније, и

још једном видео његову малу удове боре једни против других, ако се ништа горе него раније,

и да не види било какву шансу за наметање тих

и ред на овом произвољним покретом, он је рекао једном да није могао да

вероватно остати у кревету и да је можда најразумнији ствар да жртвује

све уколико постоји и најмањи

нада се добија из кревета у том процесу.

У истом тренутку, међутим, он није заборавио да се подсетим с времена на време

чињенице да мирно - заиста цалмест - одраз може бити боље од већине

збуњен одлуке.

У таквим тренуцима, режирао његов поглед што прецизније могао према прозору,

али на жалост је мало уверен навијају да се је од поглед на

Ујутру магла, која крије чак и са друге стране уских улица.

"Већ је седам сати", он је рекао најкасније брисању аларма

сат, "већ седам сати и још увек тако светла."

А за мало више је тихо лежао са слабим дисањем, као да је можда

чека за нормалну и природних услова да се поново појави из потпуне мирноће.

Али онда рече у себи: "Пре него што удари петнаест седам, без обзира на

се дешава да морају бити потпуно из кревета.

Поред тога, до тада је неко из канцеларије ће стићи да се распита о мени, јер

канцеларија ће отворити пре седам сати. "

И он се потрудио онда да рок његове целом дужином тело из кревета са

униформног кретања.

Ако је пустио сам испасти из кревета на овај начин, главом, који је у току

пад је намеравао да подигну оштро, вероватно остати неповређен.

Леђима Чинило се да тешко; ништа не би стварно десити да као резултат

пасти.

Његова највећа резерва је бринути о буке који пада морају створити

и које вероватно би изазвала, ако не страха онда бар забринутост са друге стране

страни свих врата.

Међутим, морала је да се суди.

Као Грегор је био у процесу сам подизања пола из кревета - нови метод је

више од игре напор, он само треба да рок са сталном ритму - то

ударио га како је лако све ово би било да неко дође да му помогне.

Две јаке људе - мисли његовог оца и служавка - би сасвим била

довољно.

Они би имали само да гура руке под његовим заобљен уназад да га добију из

кревет, да се савијем са својим оптерећењем, а потом само да вежба стрпљење и рачуна о томе да

је завршио Флип на под, где је

његов деминутив ноге би онда, он се нада, стичу сврхе.

Сада, сасвим независно од чињенице да су били затворени врата, требало би да је стварно позив

се за помоћ?

Упркос свим својим невоље, он није могао да потисне осмех на ову идеју.

Већ је стигао до тачке у којој, по љуљање снажније, тврди он своју

равнотеже тешко, а врло брзо он коначно ће морати да одлучи, јер је у

пет минута да би било петнаест седам.

Затим, ту је прстен на вратима стана.

"То је неко из канцеларије", он је рекао, и он је скоро замрзла док је његов

мали удова само плесали око свих брже.

За тренутак је све остало и даље.

"Они нису отварање", Грегор рече у себи, ухваћени у неком апсурдно наду.

Али наравно тада, као и обично, слуга девојку, која је чврсто газити отишао до врата

и то отворен.

Грегор је потребно да чују само прва реч поздрав посетиоца да призна

одмах ко је то био, сам менаџер.

Зашто је Грегор једини осуђени на рад у фирми у којој, на најмањи

пропуст, неко одмах привукао највећу сумњу?

Су сви запослени онда колективно, један и сви, ниткови?

Међу њима је био ту онда нема заиста посвећен лице које, ако он није искористио само

пар сати ујутру за канцеларијски рад, постати абнормалан од грижа

савести и заиста бити ни у стању да устанете из кревета?

Да ли је то заиста није довољно да пусти шегрт распитивала, ако су

испитивање је чак потребно?

Мора да сам менаџер долазе, и у том процесу мора бити показано у

цела породица невино да истрага овог сумњивог

околност може да буде поверено само на интелигенцију менаџера?

И више као последица узбуђени државе у којој та идеја ставити Грегора, него као

резултат стварне одлуке, он замахну свом својом снагом из кревета.

Било је гласно туп ударац, али не прави крах.

Пад је донекле апсорбује тепих и, поред тога, леђа је више

еластична него Грегора мислио.

Из тог разлога, досадан Бука је не баш тако упадљиво.

Али, он није држао главу горе са довољно неге и имао је ударио.

Се окренуо главу, раздражљива и има болове, и трљао га на тепих.

"Нешто је пао у тамо", рекао је менаџер у следећој соби на лево.

Грегор покушала да замислим да се да ли се нешто слично ономе што се дешава

данас могао да га је такође догодило у једном тренутку на менаџера.

Најмање један морао да уступи могућност такве ствари.

Међутим, као да сада дати грубу одговор на ово питање, менаџер, уз

шкрипа свог полираног чизме, узела неколико одлучне кораке у суседној соби.

Од суседних просторија са десне стране сестра је шапућу да обавести Грегора:

"Грегора, директор је овде." "Знам," рекао је Грегор себи.

Али он није смео да свој глас довољно гласан, тако да је његова сестра може да чује.

"Грегора", његов отац је рекао сад из околних простора на левој страни, "Господин Менаџер

је дошао и пита зашто нисте оставили на ране воз.

Ми не знамо шта би требало да му кажем.

Поред тога, он такође жели да разговарам са вама лично.

Дакле, молимо вас да отворите врата. Он ће бити довољно добар да опрости неред

у твојој соби ".

У сред свега тога, менаџер позвао на пријатељски начин, "Добро

јутро, г. Самса ".

"Он није добро", рекао је његова мајка за менаџера, а његов отац је и даље прича

на врата, "Он није добро, верујте ми, господине менаџер.

Иначе како би Грегора пропустити воз?

Младић нема ништа у глави осим бизниса.

Скоро сам љут да никада излази ноћу.

Управо сада он је у граду од осам дана, али он је код куће свако вече.

Он овде седи са нама за столом и чита тихо новина или студија његовог путовања

распоред.

Ит'са доста диверзија за њега да заузет сам са резбарије.

На пример, он је исећи мали оквир током два или три вечери.

Бих бити запрепаштени колико је лепа.

То је виси десно у соби. Ћете видети одмах, чим

Грегора отвара врата. У сваком случају, ја сам срећна што си овде, господин

Манагер-а.

Сами, ми никада не би учинили Грегора отворена врата.

Он је тако тврдоглава, а он сигурно није добро, иако је демантовао да је ово

јутра. "

"Ја долазим одмах," рекао је Грегор полако и намерно и није се померала, како се не

да изгубите једну реч разговора.

"Моја драга дама, ја не могу објаснити да се на било који други начин", рекао је менаџер;

"Надам се да није ништа озбиљно.

С друге стране, ја такође морам рећи да смо пословни људи, на срећу или несрећу,

Међутим се погледа да је, веома често једноставно морају да превазиђу благо нерасположење за

пословних разлога. "

"Тако да господин менаџер долази да те видим сада?", Упитао оца нестрпљиво и

закуцала још једном на врата. "Не," рекао је Грегор.

У суседним соби на левој болно мир сишао.

У суседним соби са десне стране сестра је почела да јеца.

Зашто није његова сестра иде у другима?

Вероватно бих она је само добио до сада из кревета и да није ни почео да се обучем

још. Зашто онда је она плакала?

Јер није био устајања и била је не допуштајући директор у, јер је у

опасности да изгубе своју позицију, и зато што онда његов шеф би јазавац једном његових родитеља

поново са старим захтевима?

Они су вероватно непотребне бриге одмах.

Грегор је још увек овде и није било размишљања уопште о напуштању његове породице.

Тренутно је лежао ту на тепиху, и нико ко је знао о његовом

услов да сте озбиљно захтевао да се пусти унутра менаџер

Али Грегора не би олако одбацити прави начин, због овог малог

непристојност, за који да би нашао једноставан и погодан изговор касније.

Чинило се да Грегора да би могло бити много више разумне да га остави на миру у

овом тренутку, уместо да га узнемирава уз плач и разговор.

Али то је био веома неизвесност која узнемирени других и извинио својим

понашање. "Господин Самса, "менаџер је данас вичу,

његов глас подигао, "шта је било?

Ви сте себе баррицадинг у вашој соби, одговорите само са да и не, праве

озбиљан и непотребне проблеме за своје родитеље, и занемарујући (Помињем ово

само узгредно) комерцијалних послова у заиста нечувено начин.

Ја сам овде говорио у име своје родитеље и ваш послодавац, а ја сам

захтева да у свим озбиљност за непосредан и јасно објашњење.

Ја сам запањен.

Ја сам запањен. Мислио сам да је познавао као миран, разуман

лице, а сада изненада изгледа да желе да започну парадирања около у чудно расположење.

Главни наведено да ме је раније данашњег дана могуће објашњење за

занемаривања - то тиче прикупљања новца поверио пре кратко време -

али истина је умало му дао моју реч

Част да то објашњење не може бити исправна.

Међутим, сада ја видим овде своје незамисливо свиња трезвености, а ја тотално губим све

жеља да се проговори за вас иу најмањем.

А ваша позиција није уопште најсигурнији.

Првобитно сам намеравао да помињем све ово да вас приватно, али пошто сте ви пустити

ја губим време овде узалуд, ја не знам зашто то питање не би требало да дође на

пажњу од ваших родитеља.

Продуктивност је такође био веома незадовољавајући недавно.

Наравно, то није доба године за спровођење изузетне пословне, препознајемо

да, али доба године за вођење бизниса нема, не постоји таква ствар уопште,

Господин Самса, а таква ствар никада не сме да буде. "

"Али господин директор", под називом Грегора, поред себе и у својој узнемирености, заборављајући

све остало, "Ја сам одмах отварање врата, овог тренутка.

Благо нерасположење, вртоглавицу чини, ме је спречила устајање.

Још увек сам лежао у кревету у овом тренутку. Али ја сам прилично освежени поново.

Ја сам у сред изласка из кревета.

Само треба стрпљења за кратко тренутак! Ствари не иду, као и сам мислио.

Али, ствари су у реду. Како изненада то се може превазићи некога!

Само синоћ је све у реду са мном.

Моји родитељи су сигурно знају. Заправо само синоћ сам имао

мали слутње.

Људи морају да смо видели да ме. Зашто нисам пријавио да је у канцеларију?

Али, људи увек мисле да ће они добити више болести, без потребе да остану у

куће.

Мр менаџер! Полако на моје родитеље!

Заиста нема основа за критике које сада правите против мене, и

заиста нико није рекао ни реч да ми о томе.

Можда нисте прочитали најновије поруџбине коју сам испоручује.

Осим тога, сада сам постављајући на мом путу на осам сати воза, а неколико сати "

Остатак су ме јачим.

Господин директор, не остане. Ја ћу бити у канцеларији лично право

далеко. Молимо Вас да доброта рећи да и

пренесе моју пошту начелника. "

Док Грегор је брзо блуртинг све ово, једва свесни оног што је говорио, он је

се преселио у близини комода без напора, вероватно као резултат

пракса је већ имао у кревету, а сада

Он је покушавао да се подигне на њега. Заправо, он је хтео да отвори врата.

Он је заиста хтео да се буде видело и да разговарају са директором.

Он је био одушевљен да види шта ће остали сада питају о њему рећи када су видели

га. Ако су они били запањило, онда Грегор имао

више одговорности и може да буде миран.

Али, ако су прихватили све тихо, онда не би имали разлога да узбудити

и, ако је добио идемо даље, може заиста бити на станици око осам сати.

У почетку је склизнуо доле неколико пута на глаткој комода.

Али у последње себе дао коначну замаху и стајао усправно тамо.

Он више није уопште свесни болове у доњем делу тела, без обзира колико они могу

још убод.

Сада је пустио сам падне на леђа у оближњем столицу, на ивици чији је он

Брацед се са својим танким удовима.

Тиме је стекао контролу над собом и ћутали, јер је он сада могао да

чују менаџера.

"Јеси ли схватио једну реч?" Директор питали на родитеље, "Да ли он свира

будала са нама? "

"За име Бога", плакала је мајка већ у сузама ", можда је он веома болестан и да смо

узнемиравају га. Грете!

Грете ", рекла викао! У том тренутку.

"Мајка"? Зове сестра са друге стране.

Они су правили и сами схватили кроз собу Грегора је.

"Морате да идем код лекара одмах.

Грегор је болестан. Жури код лекара.

Да ли сте чули Грегор говорити још? "

"То је животиња глас", рекао је менаџер, изузетно тихо у односу

да виче мајке. "Ана!

Анна '! Викао је отац кроз ходник у кухињу, пљескање рукама,

"Донеси бравар одмах!"

Ове две младе жене већ су се провлачи кроз дворану са свисхинг сукње - како

је његова сестра себе обучен тако брзо - и повуцен отворите врата?

стан.

Се није могло чути врата затварају уопште. Вероватно су они оставили их отворена, као што је

уобичајено да се у стан у којем огроман несрећа је дошло.

Међутим, Грегор постао много мирнији.

У реду, људи нису разумели његове речи више, иако се показало

довољно да му, јасније него раније, можда зато што су му уши навикли

њих.

Али барем људи сада мислили да ствари нису биле у реду са њим и били су

спремни да му помогну.

Поверење и сигурност са којом је први аранжмани спроведена

осећао добро.

Осећао сам укључена поново у круг човечанства и није очекивао од

како лекар и бравар, без разликовања између њих на било коју стварну

прецизност, сјајан и изненађујуће резултате.

Да би добили као јасан глас могуће за критичне разговор

која је неминовна, он је човек је кашљао мало, а сигурно је проблем да се то уради

у заиста превасходно, јер је

могуће да чак и овај шум звучало као нешто другачије од људског кашља.

Он више није сам веровати да одлучи више.

У међувремену, у суседној соби је постало стварно тиха.

Можда његови родитељи су седели са директором за столом шапуће; можда

сви су били наслоњени на врата слушање.

Грегор сам гурнуо полако ка вратима, уз помоћ лако столице, нека

иде од тамо, бацио против врата, који је одржан сам усправно против њега -

лоптице од његових малих удова је мало лепљива

ствари на њима - и одмарао се тренутно из његовог напора.

Онда је направио напор да окренете кључ у брави са својим устима.

Нажалост, изгледа да није имао прави зуби.

Како онда му је да ухватите држи кључ?

Али да би за ту своју вилице су, наравно, веома јака, уз њихову помоћ је

успео да добије кључ заиста креће.

Није приметио да је он очигледно био нанесе неку штету на себе, за

браон течност је изашла из уста, текла преко тастера и капала на под.

"Само слушајте тренутак", рекао је менаџер у суседној соби, "он је окретањем

кључ "За Грегора који је велико охрабрење..

Али, сви они би требало да сам позвао да га, укључујући и оца и мајку, "Хајде,

Грегор, "требало би да сте викали:" Настави, наставити рад на закључавања ".

Замишљајући да су сви његови напори биће праћена напетости, он је мало доле

махнито на тастеру са свим снагу би могао да скупе храброст.

Као кључни окренуо више, он је играо око браве.

Сада је био сам држи усправно само са својим устима, и он је морао да виси на

тастер или притисните га на доле поново са целим тежину свог тела, као што је то потребно.

Сасвим различита кликните од браве јер коначно снимио заиста пробудио Грегора горе.

Дисање тешко рече у себи: "Дакле, ја нисам потребан бравар", а он је свој

главом у браву да потпуно отвори врата.

Зато што је морао да отвори врата на овај начин, она је већ била отворена веома широк, без

Још увек се њему баш бити видљив.

Прво је морао да се преда полако око ивице врата, врло пажљиво, од

Наравно, ако он није желео да неспретно пада на леђа на самом улазу у

собу.

Је и даље Хе заокупљен овим тешким покрета и нису имали времена да се плати

пажњу на било шта друго, када је чуо менаџер узвикују гласно: "Ох!" - то

звучало као ветар звиждање - и сада је

га видели, најближе до врата, притиском руке против своје отворена уста и померање

полако назад, као да невидљива сила га је стално гура даље.

Његова мајка - упркос присуству менаџера она је овде стајао са косом

лепи се на крају, још увек неред од претходне ноћи - гледао његов отац с њом

руке биле везане.

Она је тада отишла два корака ка Грегора и срушила усред њеног

сукње, које су распоређене све своје око себе, њено лице потонули на њеној дојци,

потпуно скривена.

Његов отац стиснуте песницом са непријатељским изразом, као да жели да гура Грегора

назад у његову собу, а онда погледао несигурност око дневној соби, покривене очи

својим рукама, и плакао, тако да његова моћна груди потресла.

У овом тренутку Грегора не узме један корак у собу, али наслони своје тело од

у односу на чврсто закључа крило врата, тако да само половина његово тело

видљиви, као и главу, нагнут

бочно, са којом је пеепед преко у други.

У међувремену је постало много светлије.

Стоји јасно са друге стране улице је била део бескрајног сиво-

Блацк Хоусе се налази супротно - да је болница - са тешким стандардних прозора

разбијање фасаде.

Киша је и даље долази доле, али само у великим појединачним капи видно и чврсто

бачена доле један по један на земљу.

За доручак јела су стајали око набацали на столу, јер је за његовог оца

доручак је најважнији оброк времена у току дана, који је продужен за сата

читање разним новинама.

Директно преко на супротном зиду висио фотографију Грегора из времена његовог

војна служба, то је слика о њему као поручник, како је, насмејана и бриге

бесплатно, са руком на свој мач, затражио поштовање свог лежајева и униформу.

Врата дворана била одшкринута, а од врата стана била отворена,

се могло видети из на слетање стана и почетак степеништа

иде доле.

"Сада," рекао је Грегор, добро знају да је он једини који је одржао сталоженост.

"Ја ћу се обучем одмах, спакују прикупљање узорака, и кренуо.

Ви ћете дозволите ми да изнесем на мој начин, нећете?

Видите, господин директор, нисам тврдоглави, и срећан сам да радим.

Путовање је исцрпљујуће, али нисам могао да живим без њега.

Где ћеш, господине менаџер? У канцеларију?

Стварно?

Да ли ћете извештај све истинито?

Особа може бити неспособни за рад тренутак, али то је управо најбоље

време да се сетите ранијих достигнућа и да се размотри касније да је, после

препреке су гурали у страну,

особа ће радити све ревносније и интензивније.

Ја сам стварно толико дугује господину шеф - ви знате да савршено добро.

С друге стране, забринута сам око моје родитеље и моје сестре.

Ја сам у поправити, али ћу се рад из њега поново.

Не правите ствари теже за мене него што већ јесу.

Говори се на моје име у канцеларији! Људи не воле путовања продавци.

Знам да.

Људи мисле да зарађују лонци новца и на тај начин довести у реду живот.

Људи немају чак ни неке посебне разлога да мислимо кроз ову пресуду више

јасно.

Али ти, господине менаџер, имате бољу перспективу о томе шта је укључено у односу на друге

људи, чак, кажем вам укупно поверења, боље перспективе него господин

Председник себе, који је у својству

послодавац може да дозволите својој пресуди да повремене грешке на рачун

запосленог.

Познато вам је довољно добро да трговачког путника који је изван

Канцеларија скоро целе године може да постане тако лако жртва оговарања, случајности,

и неосноване жалбе, против које

немогуће за њега да се брани сам, јер у већини случајева не чује

о њима уопште па тек онда када је исцрпљени после завршетка путовања иу

дом добија да се осећа у свом телу гадан

последице, што се не може темељно истражити назад на своје порекло.

Господин директор, не остављајте без разговора речи говоре ми да ћеш барем

признају да сам мало у праву! "

Али у првим речима Грегора је менаџер већ окренуо, а сада се вратио погледао

на Грегора преко његовог рамена трзање са пурсед усана.

Током говора Грегора је он није био увек за тренутак, али држати померањем према

врата, без узимања очи ван Грегора, али заиста се постепено, као да је било

тајна забрана напуштања собе.

Он је већ био у сали, а имајући у виду изненадни покрет којим је на крају

повукао ногу из дневне собе, није могао да верује да је управо спалио

једини његових стопала.

У сали, међутим, он пружи своју десну руку из далеко од његовог тела ка

степениште, као да неки заиста натприродна олакшање га је чекао

тамо.

Грегор је схватио да не сме ни под каквим околностима дозволити менаџер да оде

у овом стање духа, поготово ако његов положај у фирми није била да се стави

у највећој опасности.

Његови родитељи нису схватили све ово врло добро.

Током дугих година, они су развили уверење да Грегора је била постављена за живот

у својој фирми и, поред тога, они су толико данас раде са својим садашње

проблеми да се све предострожности био је спољно за њих.

Али, Грегора је ово предвиђање. Менаџер мора бити осујећени, смирио,

уверен, и на крају освојили преко.

Будућност Грегора и његова породица заиста зависи од тога!

Ако је само сестра је тамо! Она је била паметна.

Већ је плакала док је Грегор је још лежао мирно на леђима.

И менаџер, овај пријатељ даме, сигурно би нека сам се руководити

њу.

Би она затворена врата стана и разговарали га из свог страха

у сали. Али сестра није била ни тамо.

Грегор морају да се баве га сам.

Без мислећи да још није знао ништа о његовој присутни способност да се креће

и да је његов говор вероватно - заправо вероватно - још једном није

разумео, он је напустио крило врата,

гурнуо сам кроз отвор, и хтео да иде преко речима директора, који је био

већ држи чврсто на рукохват са обе руке на одморишту у

смешно начин.

Али, како је гледао да се нешто задрже, са малим врисак Грегора

одмах пао на његова бројна мало ноге.

Тек што се то десило, када је осетио по први пут тог јутра општу

физичку добробит.

Мали удови су фирме под испод њих, они савршено послушали, како је приметио свом

радост, и настојао да га пренети у правцу жели.

Одмах је веровао да коначно побољшање положаја свих његових патњи је

одмах при руци.

Али у тренутку када је лежао на поду, љуљање на уздржан начин сасвим

блиске и директно преко пута његове мајке, који су очигледно потпуно потонуо у

сама, она је изненада скочи право горе са

руке шире удаљени и прстима проширена и узвикнуо: "Помоћ, јер Бог је

ради, помоћ! "

Држала главу поклони, као да је желела да бисте је видели Грегора боље, али водио

бесмислено назад, демантујући да је гест, заборављајући да иза ње стоји

табелу са свим јелима на њему.

Када је стигла до стола, она седе у великој мери на њега, као да је одсутно, и

није изгледа да приметити на све то поред ње кафу је сипање из на

тепих у пуном ток од великог преврнуо контејнер.

"Мајко, мајко," рекао је Грегор тихо, и погледао преко према њој.

Менаџер тренутно је потпуно нестао из његовог ума.

На вида тече кафе Грегора не може да заустави себе снаппед његов вилице у

ваздух пар пута.

На да му је мајка вриштала све изнова, пожурио са стола, и пропао је у

руке од свог оца, који је био јуре према њој.

Али Грегор имао времена одмах за родитеље - директор је већ на

степениште. Браду нивоу са ограду је

менаџер осврнуо на последњи пут.

Грегор је иницијални покрет да се ухвати до њега ако је могуће.

Али менаџер мора да има нешто сумња, јер је направио скок наниже преко

неколико степеница и нестали, и даље викали: "Хух!"

Звук одјекнуо кроз целу степеништу.

Сада, нажалост, то лет менаџер такође чинило да збунити свог оца

у потпуности.

Раније је био релативно миран, за уместо да се приказују после менаџера

себе или бар не омета Грегора из своје трагање, десном руком је

ухватите се Цане менаџера, који

је иза себе оставио својим шеширом и капут на столицу.

Левом руком, његов отац подигао велику новине са стола и,

штанцање ноге на поду, кренуо да вози Грегора назад у његову собу од

машући трске и новине.

Нема захтев Грегора био ни од какве користи, нема захтев би се и разумети.

Без обзира колико је он спреман да се са поштовањем окренути главу, његов отац само газио

све теже и ноге.

По соби од њега његова мајка је повукао отворен прозор, и поред кул

време, и нагиње се са рукама на образима, она забила њено лице и далеко ван

прозор.

Између сокак и на степеништу јак нацрт смислио, завесе на

прозор летео око, новине на столу свисхед, и појединачних листова

флуттеред доле по поду.

Отац неуморно притисне напред, гура се сибилантс, као дивљи човек.

Сада, Грегор имао праксу у све иде уназад - било је заиста веома споро иде.

Ако Грегора само било дозвољено да се окрене, он би био у његовој

собу одмах, али он се плашио да његов отац нестрпљив од времена

Процес претварања око, и сваки тренутак

суочио претња смртни ударац на леђима или главу од трске у свом

оца руку.

Коначно Грегора није имао другу опцију, јер је приметио са ужасом да није

разумемо тек како да одрже свој правац иде уназад.

И тако је почео, усред стално забринути постранце погледе у правцу његовог оца,

да се окрену себи око што је брже могуће, мада у истину то је само

ради веома споро.

Можда је његов отац приметио његов добар намере, јер он није пореметити Грегора

у овом покрету, али са врхом трска са дистанце је чак режирао

Грегор је ротирајући покрет ту и тамо.

Кад би само његов отац није хиссед тако неподношљиво!

Због тога Грегора потпуно изгубио главу.

Он је већ био скоро потпуно окренуо, када је, увек са овим шиштања у

ухо, он је само направио грешку и окренуо сам леђа мало.

Али када је коначно успео да му главу испред врата

отварања, постало је јасно да је његово тело било сувише широк да прође кроз даље.

Наравно његов отац, у садашњем ментално стање, није имао идеју о отварању другог

крило врата мало да се створи погодна пролаз за Грегора да се кроз њих.

Његов сингл фиксне мислио је да мора да Грегора се у његову собу тако брзо као

могуће.

Никада не би му дозволио елаборат припремама које Грегора потребно да се оријентишу

себе тако, а можда и прође кроз врата.

Напротив, као да није било препрека и уз необичне буке, сада

возио Грегор напред.

Иза Грегора звук у овом тренутку више није био као глас само један

отац.

Сада је стварно више није шала, и Грегор био приморан, долази оно што би могло,

у врата. Једна страна његовог тела била је подигао.

Он је лежао под углом у отварање врата.

Његов један бок је био бол са стругања. На бела врата ружне мрље су остали.

Убрзо је био заглављен брзо и не би била у стању да се креће све више на своје.

Ова мала ноге на једну страну виси трзање у ваздуху изнад, и они са друге стране

стране су били гурнути болно у поду.

Тада је његов отац му је дао једну стварно јак ослобађајући притисак са леђа, а он

сцурриед, крварење озбиљно, далеко у унутрашњост његову собу.

Се врата залупила затворена са штапом, и на крају је тихо.