Uvod u tipove podataka i promenljive u programiranju

Ovaj snimak prolazi kroz korake za pisanje osnovnog programa u Python-u. Prikazuju se osnove tipova podataka, promenljivih, raznih naredbi i uslovnih izraza.

Ono što želim da uradim u ovom snimku
jeste da vas izložim ideji

i da vam predstavim

šta je to kompjuterski program.

A u slučaju da želite da isprobavate usput,

a jako vam preporučujem da to radite,

jer pravi način za učenje računarskih nauka

i jeste da se malo sami poigrate sa stvarima...

Dakle, ako želite da isprobavate,
ovo je Python (čita se: pajton) okruženje

tako da ću dosta programirati
u jeziku zvanom Python.

A ovo ovde, ovo okruženje
se naziva PyScripter.

P-Y-S-C-R-I-P-T-E-R.
(izgovor: P-A-J-S-K-R-I-P-T-E-R)

Besplatano je, To je "open-source" softver
(prevod: softver otvorenog koda).

I ja ću koristiti Python... Python...

Mislim da koristim Python 2.6 ili 2.7.

Dokle god koristite Python 2

vaši primeri će biti isti kao i moji,

radiće na isti način.

Ali ako koristite Python 3

moraćete da koristite
malo drugačiji pristup

s vremena na vreme
kako bi sve radilo korektno.

Pokušaću da ukažem na te izuzetke
kada se budu dešavali.

Dakle, hajde da počnemo sa pisanjem
jednog kompjuterskog programa.

Ono što je super u tome

jeste to što program
možemo pisati odmah tu.

A u suštini samo menjamo
tekstualni dokument.

To je sve što radimo.

To je grupa instrukcija (naredbi)

i u većini slučajeva će kompjuter početi

sa vrha ovog dokumenta
i jednostavno nastaviti naniže

čitajući ove naredbe.

Iako ćete kasnije videti

da postoje načini da se kompjuteru kaže

da preskoči neke naredbe,
ali i da kruži kroz instrukcije

tako da nešto može da radi iznova i iznova
ili da neke druge stvari preskoči.

Imajući u vidu rečeno, hajde da
napišemo jednostavan program.

I dok ovo radimo,

upoznaćemo se sa nekim od
osnovnih koncepata

koji se javljaju u okviru
kompjuterkog programa.

Dopustite mi da vam napišem
veoma jednostavan računarski program.

Dakle, jedan veoma jednostavan
računarski program

bi bio bukvalno samo jedan izraz.

Stoga, napisaću samo print 3 + 7,

Ovaj program će bukvalno da uzme 3 + 7
i da to prikaže na ekranu.

Program će to proslediti print funkciji

koja dolazi u okviru Python jezika.

Možda da to napišem ovako:
print( 3 + 7 ).

Sačuvaću dokument.
Dakle postoji samo jedna...

ako razmislite o tome,
samo jedna komanda

ovde na prvoj liniji.
Ona kaže print 3 + 7

Zapravo, hajde da dodamo
još jednu naredbu,

da biste videli da će program
da se izvrši od vrha pa na dole.

Dodaću još jednu liniju:
print( 2 - 1 )

i onda da uradimo ovo:
print( "this is a chunk of text" ).

Hajde da vidimo šta će
ovaj kompjuterski program

da uradi.

Sačuvaću ga.

Sačuvaću ga.

Sačuvao sam ga kao dokument "testarea.py".
Kaže da... da... da je to...

Ekstenzija .py označava Python dokument.

Sada, hajde da izvršimo program.

Ono što je lepo kod ovog
okruženja za razvoj,

kod ovog IDE-a odnosno
"Integrisanog okruženja za razvoj"

jeste to što možete da pišete
i izvršavate program na istom mestu.

Takođe, ono boji vaš tekst,

tako da možete jasno videti
šta je funkcija, šta nije funkcija,

različite tipove podataka...

pričaćemo kasnije još o tipovima podataka.

Hajde da samo pokrenimo program
da vidimo šta će se desiti.

Evo nas, izvršili smo program!

Program je prikazao 10 [deset], zatim 1 [jedan],

i na kraju je prikazao "this is a chunk of text"
(prevod: ovo je parče teksta).

Dakle program je uradio
tačno ono sto šmo mu rekli da uradi.

I uradio je to u odgovarajućem redosledu.

Počeo je ovde gore,
izvršio 3 + 7 i dobio 10,

zatim je prikazao rezultat,
prikazao je 10 [deset] ovde.

Zatim je prikazao 2-1,

i na kraju je prikazao
"this is a chunk of text".

A sada jedna stvar sa kojom sam želeo
da vas upoznam, još odmah na početku,

to je ideja o tipovima podataka.

Možda kada ste videli ovaj primer,

možda ste imali neki osećaj koji kaže:

"Vidi, tamo ima nešto što je malo drugačije

između 3 [tri] ili 2 [dva] ili 1 [jedan] ili 7 [sedam]
i "this is a chunk of text".

Ovo je broj... osećam da... da ja jednostavno
mogu da sabiram brojeve.

Oni predstavljaju nešto u smislu količine.

Dok ovo ispod predstavlja parče teksta."

I vaša intuicija bi bila na mestu.

Postoje različiti tipovi podataka.

Na primer 3 [tri], 7 [sedam] i 1 [jedan]...
to su numeričke vrednosti.

U ovom konkretnom slučaju,
oni su celi brojevi.

A možete i...
u ovom ovde,

to je zapravo String,

što je reč koju možete
često čuti u računarskoj nauci.

To je u suštini, pokazivač
na niz slovnih karaktera.

A u Python-u možemo da pitamo

koji su tipovi ovih stvari.

Možete ih proslediti funkciji
"type" (prevod: tip)

tako da će se prikazati i tip podataka
od 3 + 7, a ne samo 10.

Hajde da to probamo. Samo ću prikazati
2 - 1 da vam pokažem razliku.

Zatim ću prikazati tip
od "this chunk of text".

Tip od "this chunk of text".

Dakle, hade da ga sačuvamo.
Samo ću pritisnuti CTRL+S na tastaturi,

To je prečica za čuvanje.

I zatim ću pokušati
da izvršim ovaj program.

Evo ga.

Izvršio je ovaj izraz.

Da bi izvršio ovo,
počinje kod unutrašnjih zagrada.

3 + 7 je 10. Zatim pokušava
da dobije tip podataka od 10,

koji je int, a zatim ispisuje taj tip int.

I upravo to vidite ovde. Kaže tip int.

int je skraćeno od Integer
(prevod: ceo broj).

Zatim kaže print( 2 - 1 ).

To radi na ovoj liniji ovde,

prikazuje 1,

a zatim prikazuje tip
od cele ove stvari ovde.

Dakle, umesto prikazivanja teksta,

prikazuje njegov tip.
I njegova vrsta je String.

Sledeća stvar sa kojom
želim da vas upoznam,

dok eksperimentišemo
sa programima,

jeste ideja promenljive.

Zbog toga što je jedna
od stvari koje će nam trebati

ta da čuvamo ove vrednosti
na različitim mestima.

U narednim snimcima ćemo
naučiti da u Python-u

imamo nešto nalik na
etikete za ove vrednosti,

i da te etikete
mogu da se menjaju.

Ili na primer, možemo im dodeliti
drugačije tipove etiketa.

Hajde da napišemo totalno drugačiji
program koristeći promenljive.

Dakle, hade da...
Ono što je super kod Python-a,

iako se nekim ljudima to ne dopada,

jeste to što se bilo koji tip podataka
može staviti u bilo koji tip promenljive.

Tako možete reći
a = 3 + 5,

zatim možemo reći
b = a * a - a - 1

[napomena: * znaci "puta",
koristi se za množenje]

zatim možete reći
c = a * b.

A onda možete imati nešto nalik na...

Staviću malo prostora ovde
da program učinim nešto preglednijim.

c = a * b

Onda možemo reći,
hajde da prikažemo c.

Ukoliko želitie,
možete da pokušate

da razumete kako će c da izgleda

ili možemo samo da
izvršimo ovaj program.

Hajde da prvo izvršimo program

i onda da se vratimo nazad i vidimo

da li je program udradio ispravnu stvar.

Sačuvaću program,

i sada ću ga izvršiti.

Dobili smo 440 za c. Hajde da vidimo
da li ovaj rezultat ima smisla.

Dakle, 3 + 5 je 8. Dakle,
etiketa a će se odnositi na 8.

Svako mesto u programu,
sve dok ne redefinišemo a,

svaki put kada koristimo a, program će reći:
a je 8. Znaće da se a odnosi na 8.

Tako da kada krenemo dalje,
ovde dole, gde definišemo b

program će reći OK... a * a.
Koristi redosled operacija.

Dakle, kod redosleda operacija,
prvo ćete raditi množenje.

a * a će biti...
Pogotovo kada poredite sa oduzimanjem.

Dakle, a * a će biti 64.

Tada imamo 64 - a je 64 - 8, što daje 56.
Kada oduzmemo 1 dobijamo 55.

Dakle b je 55. I c će biti a...
koje je 8... pomnoženo sa 55...

I 8 puta 55 je upravo 440.

Tako da je sve ispalo kako treba.

Možda želite da vidite šta se dobije

kada probate drugačiju vrednosti za a.

Možete pokušati to da odradite.

Možete prosto promeniti šta se dešava
ovde za drugačije vrednosti a.

Možda da probamo da nam
a bude jednako...

Hajde da bude jednako -6.

I sada izvršite program
da vidite šta će se desiti.

Dobili smo -246.
I sada možete to da potvrdite i sami.

Idite liniju po liniju, i pogledajte
na šta promenljive pokazuju

na šta su definisane da pokazuju,

i vidite da li možete da dobijete
ovaj odgovor ovde.

Sada, ako su programi samo grupa naredbi

kroz koje se uvek prolazi pravolinijski,

ne biste bili u mogućnost da
radite zaista zanimljive stvari.

dakle, da biste radili
zaista interesantne stvari, počećete da

viđate stvari kao što su uslovi i petlje.

A uslovi i petlje su nešto kao...

Hajde da to uradimo ovako

Dakle... ako.. ostaviću
prve linije koda nepromenjene.

I reći ćemo if (a < 0):.
Možda ćemo izvršiti print( c )

Zatim otkucati else:,
i u ovom slučaju zadaćemo print (c - a).

Dakle ovo je interesantno.
Možda već imate osećaj

šta će se dogoditi ovde.
Sačuvajmo ga.

Neverovatno je koliko možete da uradite

samo sa ovim uslovima.
Dakle, ovo nam govori da

ako je a manje od nule, uradi ovo,

u suprotnom, ako a nije manje od 0,
uradi ovo ovde.

Primetite da ne idemo direktno nadole.

U zavisnosti od toga
da li je a veće ili manje od 0,

program će ili da izvrši ovu liniju ovde,

ili će da izrvrši ovu liniju ovde.

A način na koji Python zna
da izvrši samo ovu liniju,

ako je a bilo manje od 0,
jeste zato što je uvučeno ovde.

Uvučen je ovaj deo uslova.

Način na koji Python zna
da postoje novi uslove upravo ovde

jeste zbog ove dvotačke ovde.

A onda, način na koji zna
šta da izvrši

ako se ništa od toga ne desi

ukoliko a nije manje od 0,
onda program izvršava ovaj else uslov.

Ukoliko želite da uradite
nešto drugo nakon ovoga,

bez obzira da li je
a veće od 0 ili ne,

možete da se oslobodite ovog uslova

tako što ćete ukloniti uvlačenje.

Dakle, sada možemo da prikažemo

"we are done with the program"
(prevod: gotovi smo sa programom).

Zapravo, hajde da dodamo
još nešto ovom uslovu.

Hajde da prikažemo ovde a < 0

Obratite pažnju:
ovo neće biti izvršeno.

Imamo ovo u okviru stringa,

tako da će program samo to prikazati.

A na ovom mestu, rećićemo
print( "a is not less than 0" )
(prevod: a nije manje od 0)

Ovo je interesantan program.
Hajde da ga pokrenemo sad. Dobro.

Nadajmo se da će se pokrenuti.
Sačuvao sam ga. Sada, hajde da ga izvršimo.

I kaže, ispisao je a < 0.

Ako bi malo otkotrljali na gore...

Ispisao je... dakle to je...
pokrenemo program... prikazao je a < 0,

dakle pokazuje da smo
unutar ovog uslova.

Zatim je prikazao ovo.
Prikazao je c, koje ima vrednost -246.

Program ne izvršva ovo,

zato što bi to bilo izvršeno
samo ako a ne bi bilo manje od 0.

Ali tada iskoči iz ovog uslova,

i prikazuje sledeće bez obzira na sve:

"we are done with the program"
(prevod: završili smo sa programom).

Hajde sada da promenimo a
i vidimo šta ćemo dobiti kada

pokrenemo ovaj drugi uslov.

Hajde da napravimo da je a veće od 0.

Hajde da stavimo da je a jednako 9
i sada pokrenemo program.

Dakle, a je 9.
Proverava "da li je a manje od 0?".

Pa, 9 nije manje od 0.

Dakle neće izvršiti ovo.

Otići će na else uslov.

Dakle, prikazaće "a is not less than 0",
(prevod: a nije manje od 0)

što je izvršio ovde.
Zatim će odštampati c - a

što je 630.
Iskače iz tog uslova,

I bez obzira da li je
a manje od 0 ili ne,

prikazuje "we are done with the program"
(prevod: gotovi smo sa programom).