Uvod u tipove podataka i promenljive u programiranju

Writing a basic program. Basics of data types, variables and conditional statements

U ovom videu, zeleo bih da vas upoznam

sa pojmom kompjuterskog programa.

Preporucujem vam me pratitie dok radim

je da probate stvari samostalno.

Ovo je "Python" okruzenje. Programiranje cu raditi

u programskom jeziku zvanom Python (Pajton).

Ovo okruzenje se naziva PyScripter. Besplatano je,

to je "open-source" softver i ja verujem da

cu koristiti Python 2.6 ili 2.7. Sve dok vi koristite

Python 2, casi primeri ce biti isti kao i moji,

radice na isti nacin. Ali ako koristite Pythin 3, poveremeno moracete da

koristite malo drugacija resenja da bi (Pythin 3)

te izuzetke kada se dogode. Hajde da pocnemo pisanje

programa. Ono sto je dobro u ovome je da mi mozemo

tako sto cemo samo menjati tekstualni dokument. To je sve.

To je grupa instrukcija (naredbi). Kompijuter ce poceti

sa vrha ovog dokumenta (od pocetka) i ici nanize

citajuci naredbe. Iako cete kasnije videti

da postoje nacini da se "kaze" kompijuteru da preskoci neke naredbe

Imajuci u vidu receno, hajde da napisemo jednostavan program

i dok ovo radimo mi cemo se upoznati sa nekim

Dopustite mi da vam napisem veoma jednostavan program.

Jedan veoma jednostavan program

bio bi bukvalno samo izraz.

Stoga, napisacu samo "print 3+7" (stampaj 3+7). Ovaj program ce bukvalno da

uzme "3+7" i odstampa na ekranu. Program ce proslediti

"3+7" print funkciji koja dolazi u okviru Pythin jezika.

Napisacu ovako: print(3+7).

Sacuvacu dokument. Dakle postoji samo jedna naredba ovde

na pocetnoj liniji dokumenta koja kaze print 3+7

Zapravo, hajde da dodamo jos jednu naredbu,

da biste videli da ce program da se izvrsi od pocetka do kraja (od prve do poslednje komande).

Dodacu jos jednu liniju: print(2-1)

i uradimo ovo: print("ovo je deo teksta")

Sada, hajde da vidimo sta ce ovaj kompijuterski program da uradi.

Sacuvacu ga. Sacuvao sam ga kao dokument "testarea.py".

.py ekstenzija oznacava Python dokument.

Sada, hajde da izvrsimo program. Ono sto je lepo kod ovog

mozete da pisete i izvrsavate program na istom mestu.

Takodje, ono kodira u boji vas tekst, tako da mozete da vidite sta je

sunkcija, sta nije funkcija, razlicite tipove podataka...

Pokrenimo program da vidimo sta ce se desiti.

Evo nas, izvrsavamo program!

Program je odstampao 10, zatim 1 i na kraju

"ovo je deo teksta".

Dakle program je uradio tacno ono sto smo mu rekli da uradi.

I uradio je to u odgovarajucem redosledu.

Poceo je ovde, sabrao 3+7 i dobio 10,

odstampao rezultat, program je odstampao 10 ovde.

Zatim je odstampao 2-1, i na kraju "ovo je deo teksta".

Sada jedna stvar sa kojom sam zeleo da vas upoznam,

dosta jednostavno, je ideja o tipovima podataka.

Mozda kada ste videli ovaj primer,

mozda ste imali osecaj da postoji nesto drugacije

izmedju 3,7,2,1 i "ovo je deo teksta".

Ovo je broj. Ja mogu da sabiram brojeve. Oni predstavljaju

neku kolicinsku vrstu. Dok ovo ispod predstavlja

tekst. I vasa intuicija bi trebalo da bude ispravna.

Postoje razlicite vrste podataka. 3,7,1 su

brojevne (numbericke) vrednosti. Oni su celi brojevi.

A ovo ispod, dole, je zapravo Strin, koji ste cesto

culi u kompijuterskoj nauci, a odnose se na niz slovnih karaktera.

U Pythin-u mozemo da pitamo koji se tip

podataka prosledjuje nekoj funkciji. Na primer, ako ih prosledite funkciji "type"

onda ce se odstampati i tip podataka od 3+7, ne samo 10.

Hajde da probamo. Samo cu odstampati 2-1 da vam pokazem razliku.

Zatim cu odstampati tip od "ovo je neki tekst".

Sacuvajmo dokument. Pritisnuci CTRL+S na tastaturi, sto je precica za cuvanje.

Zatim cu pokusati da izvrsim ovaj program. Evo ga.

Kompjuter je analizirao ovaj izraz. Pocinje sa unutrasnjim zagradama.

3+7 je 10. Zatim pokucava da dobije tip (vrstu podataka) od 10, koji je int,

tip int, zatim stampa da je tip int.

Vidite bas ovde. Kaze: tip int.

int je skracenica od Integer (celih brojeva).

Zatim kaze print(2-1). Kaze to na ovoj liniji ovde,

stampa 1, a zatim stampa tip od ovog citavog dela

bas ovde. Dakle, umesto stampanja teksta,

stampa njegov tip (vrstu). I njegova vrsta je String.

Sledeca stavr koju sa kojom zelim da vas upoznam

dok eksperimentisemo sa ovim programom je

ideja o promenljivim. Zbog toga sto cemo zeleti

da cuvamo ove vrednosti na razlicitim mestima.

U sledecim video zapisima naucicemo da u Python-u,

imamo nesto nalik na etikete za ove vrednosti,

i etikete se mogu menjati.

Hajde da napisemo totalno drugaciji program

koriscenjem promenljivih. Ono sto je dobro kod Pythona, iako se

nekim ljudima ne dopada, je da se bilo koji tip podataka moze

staviti u bilo koji tip promenljive.

Moze se reci a=3+5, zatim mozemo reci

b=a*a-a-1

zabeleska: * znaci "puta", koristi se da oznaci operaciju mnozenja.

zatim moze se reci c=a*b (c je jednako a puta b).

Stavicu malo prostora ovde da program napravim malo "cistijim" (preglednijim).

Konacno, odstampajmo c. Ukoliko zelitie, mozete da pokusate

da razumete kako ce c da izgleda

ili mozemo samo da izvrsimo ovaj program.

Hajde da izvrsimo program i onda

da se vratimo nazad i vidimo ukoliko je program odradio ispravnu stvar.

Sacuvacu program i potom ga izvrsiti.

Dobili smo 440 za c. Pogledajmo ukoliko ovaj rezultat ima smisla.

3+5 je 8. Dakle, etiketa "a" ce se odnositi na 8.

Svako mesto u programu, sve dok ne predefinisemo "a",

svaki put kada koristimo "a" program ce znati da to znaci 8.

Tako da kada krenemo dalje, ovde dole, i definisemo "b" program kaze

a*a. Program koristi redosled operacija, tako da prvo izvrsava

mnozenje. a*a=64.

64-a je 64-8, sto je jednako 56. 56 minus 1 je 55.

Dakle "b" je 55. I "c" je a*b,

sto je 8 puta 55, so je upravo 440.Tako je sve razradjeno.

Mozda zelite da vidite sta se dobije kada

dobijete razlicite vrednost "a". Mozete pokusati to da odradite.

Mozete pokusati da napravite da je "a" jednako -6

i izvrsite program da vidite sta ce se desiti.

Dobili smo -246. I sada mozete to da potvrsite i sami.

Idite liniju po liniju, i pogledajte na sta se odnose

i kako su definisane promenljive,

i vidite da li mozete da dobijete ovaj odgovor ovde.

Sada, ako su programi samo grupa naredbi

kroz koje se prolazi pravolinijski,

ne biste bili u mogucnost da radite zaista zanimljive stvari.

Da biste radili zaista interesantne stvari, pocecete

da vidjate stvari kao sto su uslovi i petlje.

hajde da pogledamo uslov. Ostavicu prve linije koda ne promenjene.

I kucacu "if(a<0):". U ovom slucaju, zadacemo print(c) naredbu

zatim odkucati "else", i u ovom slucaju zadacemo print (c-a).

ovo je interesantno. Mozda vec imate ideju

sta ce se dogoditi ovde. Ali sacuvajmo dokument.

Neverovatno je koliko mozete da uradite samo

sa ovim islovima. Dakle, ovo nam govori da

ako je "a" manje od nule, uradi ovo, u suprotnom

ako "a" nije manje od 0, uradi ovo ovde.

Primetite da ne idemo direktno nadole.

U zavisnosti od "a", da li je vece ili manje od 0,

program ce da izvrsi ili ovu liniju ovde,

ili ce da izrvrsi ovu liniju ovde.

Naci na koji Python zna da izvrsi samo

"print(c)" ako je"a" manje od 0 je zato sto je

print(c) uvuceno. Uvucen je ovaj deo uslova.

Nacin na koji Python zna da postoje novi uslove za njega

je zbog ove kolone ovde.

Ukoliko "a" nije manje od 0, onda program izvrsava ovaj 'else" uslov.

Ukoliko zelite da uradite nesto drugo nakon ovoga,

bez obzira da li je "a" vece od 0 ili ne,

mozete da se oslobodite ovog uslova tajo sto cete se osloboditi

uvlacenja. Dakle, sada mozemo samo da odstampamo niz.

Zapravo, hajde da dodamo nesto vise ovom uslovu.

Hajde da odstampamo ovde "a<0"

Obratite paznju: ovo nece biti ocenjivano (analizirano).

Imamo ovo u okviru niza, tako da ce program samo

to odstampati. na ovom mestu, recicemo

print("a nije manje od 0").

Ovo je interesantan program. Hajde da ga pokrenemo sad.

Nadajmo se da ce se pokrenuti. Sacuvao sam fa. Sada, hajde da izvrsimo program.

I odstampao je 'a<0", tako da pokazuje da smo unutar ovog uslova.

Zatim je odstampao "c", koji iznosi -246.

program ne izvrsva ovo, zato sto bi to bilo izvrseno samo

ako "a" nije bilo manje od 0.

Ali kada izbegne ovaj uslov, tada stampa

"gotovi smo sa ovim programom" bez obzira na sve.

Hajde sada da promenimo "a" i vidimo sta cemo dobiti kada

pokrenemo ovaj drugi uslov. Hajde da napravimo da je "a" vece od 0.

Hajde da stavimo da je "a" jednako 9 i pokrenemo program.

Dakle, "a" je 9. Program proverava "da li je a manje od 0?",

pa, "a" nije manje od 0, pa nece

izvrsiti ovo, vec ce preci na else uslov.

Dakle, odstampace "a nije manje od 0",

koje sam ja uradio ovde, zatim ce odstampati c-a

sto je 630. Preskace ovaj uslov,

i bez obzira da li je "a" manje od 0 ili ne,

stampa "gotovi smo sa ovim programom".

IDE ili Integrated Development Environment (Integralno Razvojno Okruzenje) je da

da pisemo nas kompijuterski program ovde

ili da ponavlja naredbe u petlji, tako da

moze da ponavlja istu stvar neograniceno ili da preskoci deo programa.

osnovnim koncepima koji postoje u kompjuterskom programu.

radio korektno. Pokusacu da napravim beleske za

zato sto jedini pravi nacin da se nauci rad sa racunarom